Kako postati rodno neutralan

2012-12-14_063312

Ako ste žena, Švedska je verovatno najbolje mesto na kojem biste mogli da živite:

  • Prva je na listi zemalja s visokim udelom žena u radnoj snazi;
  • Dve trećine master i doktorskih diploma pripada ženama;
  • Standardno roditeljsko (porodiljsko) odsustvo traje 480 dana, pri čemu je 60 rezervisano za tate, kako bi se na vreme uključili u odgoj deteta;
  • Od 2010, prema rang-listi Svetskog ekonomskog foruma, Švedska je globalni šampion u domenu rodne ravnopravnosti.

Za mnoge Šveđane, međutim, ravnopravnost nije dovoljna. Društveni aktivizam sada jača u pravcu rodne neutralnosti.

Ideja je da vlasti i društvo ne treba da tolerišu postojanje bilo kakvih razlika baziranih na rodu, kao i da moraju naći načina da izađu u susret pojedincima koji se ne identifikuju ni kao pripadnice ženskog ni kao pripadnici muškog roda. No, to je možda i najmanje radikalna tačka nordijske agende. Predlaže se, naime, brisanje svih tradicionalnih rodnih uloga i stereotipova, počev od jezika koji služi da se oni označe.

Rodno neutralni jezik

U ovom trenutku, u Švedskoj postoji lista od 170 zakonski odobrenih, rodno neutralnih (uniseks) imena pod kojima se deca mogu upisati u knjige rođenih. Švedske socijaldemokrate zalažu se da se sa javnih toaleta uklone oznake „muški“ i „ženski“, kako ljudi ne bi bili pod pritiskom da se kategorizuju onako kako se ne osećaju. Feministkinje u švedskom parlamentu predložile su, još pre par godina, da se njihovim kolegama muškog pola naloži da uriniraju sedeći, jer je higijenskije i ravnopravnije. Iz istih redova potekao je i predlog za uvođenje “muškog poreza”, čime bi muškarci nadoknadili štetu koju društvo trpi od njihovog nasilja, prevashodno prema ženama.

l.phpPrvim pravim velikim ostvarenjem, pokret za rodnu neutralnost smatra nešto što se dogodilo u martu ove godine. Dan pre 8. marta, u Nacionalnu enciklopediju Švedske unet je pojam hen (izgovara se baš kako je i napisan). Reč je o predlogu lične zamenice, neutralne u odnosu na on (han) i ona (hon). Istovremeno, na policama knjižara osvanula je prva rodno neutralna knjiga za decu – „Kivi och Monsterhund

Kivi je dete koje želi psa za svoj rođendan; u tekstu, nema zamenice on i ona, ne znamo kog je Kivi roda, a prisvojne zamenice i pridevi izvedeni su iz lične zamenice hen. Autor knjige, Jasper Lundkist (Jasper Lundqist), uveo je još nekoliko rodno neutralnih termina; na primer, reči mammor (mama) i pappor (tata) zamenjene su terminima mappor i pammor.

Mada je opsežnom akcijom kakvu Švedska vodi moguće menjati stavove i ponašanje odraslih, novo društvo prevashodno ima u vidu najmlađe. Zato se najobimnije, ali i najkontroverznije novine u vezi s projektom rodne neutralnosti direktno ili indirektno tiču dece.

Rodno neutralna deca?!

Većina švedskih proizvođača i distributera dečje odeće uklonila je podelu na muška i ženska odeljenja, a sa etiketa na odevnim predmetima ukinute su oznake koje upućuju na pol/rod . Nedavno, švedski katalog igračaka za decu promovisao je dečaka obučenog u odelo Spajdermena kako gura kolica s bebom i devojčicu obučenu u džins kako vozi traktor. Reklamombudsmannen, švedska regulatorna agencija za praćenje ponašanja oglašivača u javnom medijskom prostoru, izrekla je prošle godine švedskom ogranku američkog proizvođača igračaka Top-Toy opomenu za konzervativnost i promovisanje stereotipova. Već krajem te godine, božićni katalog ove kompanije bio je u skladu s rodno neutralnim stremljenjima švedskog društva; u njemu su se našle fotografije dečaka s barbikama u rukama i devojčica koje barataju pištoljima.

Proizvođači i prodavci igračaka nisu u obavezi da svoje programe prilagođavaju konceptu rodne neutralnosti, ali oni koji ne budu poštovali te smernice ne mogu očekivati da svojim proizvodima snabdevaju državne predškolske ustanove. A tamo, u vrtićima i obdaništima, “revolucija” je uveliko u toku.

Neke predškolske ustanove već su zabranile svom osoblju da decu oslovljava u kategorijama roda; vaspitači se deci obraćaju imenom, a pozdravljaju ih sa, na primer, „dobro jutro, društvo“.

Vladinim smernicama o predškolskom obrazovanju predviđeno je da devojčice i dečaci moraju imati jednake mogućnosti za istraživanje ličnih interesovanja – bez ograničenja koja bi im nametala tradicionalno shvaćene rodne uloge. Ogledna državna predškolska ustanova u Stokholmu, Egalia, “ukinula” je dečake i devojčice; svi su “prijatelj” i “drug”, što su termini koji (kao i u engleskom) u švedskom nemaju različite oblike za rod.

Devojčice i dečaci se razlikuju

l.php1Ključno pitanje je, međutim, sledeće: Da li devojčice i dečaci biraju drugačije igračke i tipove igre zato što im to nameće kultura u kojoj odrastaju ili je reč o nečem dubljem?

Još pre dvadesetak godina, američki proizvođač igračaka “Hasbro” testirao je model kuće-igračke kojom je planirao da “gađa” decu oba pola. Psiholozi angažovani na testiraju nove igračke odgovorili su ih od takve marketinške strategije. Decu oba pola bilo je moguće zainteresovati za kuću i prateće figure, ali je interakcija s igračkom bila različita u zavisnosti od pola deteta: devojčice su oblačile lutke, presvlačile ih, stavljale da spavaju u kući; dečaci su bebinu kolevku mentalno modifikovali u neku vrstu oružja, redovno je katapultirajući s otvora na krovu kuće.

Različite strategije igre, zavisne od pola, uočene su čak i u slučaju sasvim neutralnih igračaka kao što su “Lego” kocke. Nordijski proizvođač igračaka sponzorisao je, naime,  na desetine psiholoških studija o povezanosti pola deteta sa izborom igračaka i načinom igre. U najkraćem, rezultati su sledeći: dečaci su skloni da kocke slažu linerano, žureći da što pre sagrade strukturu predstavljenu na slici koja im služi kao nacrt; devojčice prave pauze u slaganju kocki, osmišljavajući priču koja se odvija unutar započete strukture i redovno dodaju interaktivnije elemente, uglavnom lutke.

Zapravo, moglo bi se reći da nema razvojnog psihologa koji neće potvrditi da je preferencija ka igračkama i tipu igre polno zavisna. Da nije reč o isključivoj posledici kulturnog modela pomalo svedoči podatak da su takvi rezultati posmatranja i eksperimentalnih istraživanja dobijeni u afričkim zemljama, Americi, Indiji, Meksiku, Švajcarskoj i, da, Švedskoj (pdf). Štaviše, među psiholozima gotovo da postoji konsenzus da je reč o najuočljivijoj psihološkoj razlici po polu – daleko opštijoj i trajnijoj od razlika u tipu kognicije ili dimenzijama ličnosti.

Takva rasprostranjenost neke bihejvioralne karakteristike uvek upućuje na biologiju, odnosno mogućnost da bi, u konkretnom slučaju, rodna pristrasnost u pogledu igračaka i vrste igara mogla biti biološki uslovljena. Ukoliko bi to bilo tačno, a po svemu sudeći čovekova biologija u tome ima udela, onda bi izmena preferencija ka jednoj ili drugoj vrsti igre, jednom ili drugom tipu igračaka, zahtevala radikalan zahvat u slobodu i ponašanje deteta.

Biologija dečije igre

Robustan dokaz za, barem delimično, biološki diktat preferencije ka određenoj vrsti igrački obezbedili su upravo švedski istraživači. Njihova studija, u kojoj su subjekti bile devojčice sa urođenom adrenalnom hiperplazijom (CAH), genetskim poremećajem do kojeg dolazi usled ekscesivnog prenatalnog izlaganja ženskog fetusa muškim hormonima, pokazala je da su takve devojčice neuobičajeno sklone muškim igračkama i igrama. Isti rezultati dobijeni su i u studijama sa rezus majmunima.

Mnogo veću pažnju privuklo je, međutim, istraživanje čije su rezultate, 2002. godine, u časopisu Evolution and Behavior objavile Aleksander (Gerianne M. Alexander) i Hajns (Melissa Hines). Njihova studija pokazala je da mladunci zelenih majmuna ispoljavaju istovetne pristrasnosti prilikom izbora igračaka kao i deca. Grupi od 88 zelenih majmuna (po 44 oba pola), one su stavile na rapolaganje tri tipa igračakaka: tipično muške (lopta i policijski auto), tipično ženske (lutka i posuda za kuvanje) i rodno neutralne igračke (slikovnica i punjeni pas). Preferenciju su operacionalizovale kao vreme koje majmuni provode igrajući se s igračkama iz pomenutih kategorija. Došle su do sledećeg zaključka: muški majmuni najviše vole da se igraju s muškim igračkama; ženski majmuni najviše vremena provode igrajući se ženskim igračkama; muški i ženski majmuni ne razlikuju se po sklonosti ka igračkama iz kategorije neutralnih.

Šest godina kasnije, 2008, troje američkih istraživača dobili su iste rezultate na drugoj vrsti primata. Rezus majmuni, pokazala je njihova studija, manifestuju istovetnu pristrasnost prilikom izbora igrački.

Ako govorimo o primatima, faktor socijalizacije i nametnutog kulturnog modela potpuno je, razume se,  isključen iz tumačnja različitih, polno uslovljenih preferencija ka igračkama. Ali, može li se išta dublje i suštinskije zaključiti na osnovu ovakvih studija? Kako, na primer, tumačiti to što zeleni majmun ženskog pola voli da se igra sa ženskom igračkom-loncem ako se ima u vidu da majmuni ne kuvaju? Muški zeleni majmuni preferiraju muške igračke u odnosu na ženske, ali je njihova ukupno omiljena igračka neutralna – punjeni pas.

Pomeranje ka ljudskoj vrsti zahteva još veću obazrivost, a tumačenje rezultata koji ukazuju na univerzalnost muško-ženskih preferencija u stilu igre i tipu igračaka čini još komplikovanijim. Uticaj biološkog, tj. urođenog, ne mora biti veći od, na primer, uticaja vršnjačkog pritiska. U razvojnoj psihologiji je poznato da devojčice upravo na predškolskom uzrastu počinju da pokazuju interesovanje za širok dijapazon igračaka i igara. Dečaci, u tom istom periodu, izoštravaju fokus na tipično muške igračke i igre. Jedno od mogućih objašnjenja je i jači pritisak da se ponašaju u skladu sa stereotipom za svoj pol/rod. Dok će sredina, naime, čak i sa simpatijama gledati na devojčicu koja eksperimentiše s kamionom ili bagerom, dečak koji presvlači barbiku vrlo lako može naići na podsmeh. Studije koje su pokušavale da osvetle ovaj aspekt rodne diferencijacije dolaze do zaključka da je dečak, ukoliko u prostoriji nema drugih dečaka, čak dvostruko spremniji da svojevoljno, bez tuđih uputstava, u igranje uvede tipično ženske elemente.

Rizičan poduhvat     

Zastupnici ideje o rodnoj neutralnosti ne negiraju izvesni uticaj biološkog faktora na rodno tipično ponašanje. Argumentuju, međutim, da kultura može biološku predisponiranost učiniti snažno ili manje snažno manifestovanom. To, takođe, manje-više niko ne spori; odavno biologiju ne prihvatamo kao sudbinu. Pitanje je, pre svega, koliko snažna i duboka sme da bude kulturna intervencija i kada ona prerasta u teror. U samoj Švedskoj, već ima podignutih obrva.

Program rodne neutralnosti započeo je u vidu ideje o oslobađanju od stereotipne kategorizacije. Preti, međutim, da preraste u nešto sasvim drugo. Tako je jedna predškolska ustanova u Stokholmu eliminisala igračke-automobile, jer su dečaci uporno pokazivali veće interesovanje za njih nego za ženske i rodno neutralne igračke. Druga je pak ukinula vreme predviđeno za nestruktuiranu igru (vreme kada se deca igraju bez mešanja vaspitača), jer su deca u tom delu boravka u predškolskom pokazivala rodno tipična ponašanja.

Posmatrano iz ugla psihologije, igra ima veoma važnu razvojnu komponentu. Psiholozi Log (Mary Ellin Logue), Univerzitet u Mejnu, i Harvi (Hattie Harvey), Univerzitet u Denveru, inicirale su u SAD niz psiholoških studija o efektima koje na razvoj dečaka igra nulta tolerancija na ispoljavanje bilo kakvog vida agresije u školama. Imitiranje superheroja i maštanje i odigravanje sličnih narativa tokom igre, prema njihovim istraživanjima, povezano je s razvojem komunikacijskih, kreativnih i moralnih  potencijala dečaka. Proterivanje te vrste igre iz školske sredine (što onda rade i roditelji, kod kuće, kako se njihova deca u školskom okruženju ne bi našla u nevolji), sugeriše se ovim istraživanjima, jedan je od faktora zbog kojeg dečaci školskog uzrasta ostvaruju slabiji uspeh iz jezičkih predmeta u poređenju s devojčicama.

S druge strane, pažljivo posmatranje igre devojčica pokazuje da ono nije lišeno agresije, samo se pojavljuje i ispoljava u drugačijem vidu. Dok će muški superheroj biti dominantan kroz fizičku snagu, borilačke veštine i spretno baratanje različitim vrstama oružja, junakinje ženskih igara svoju moć i dominaciju pokazuju na nešto drugačiji način: zabranjuju, pregovaraju, moćne su prosto zato što su princeze ili njihove kćeri…

Mada ima razvojnih psihologa koji na ideju Švedske da program rodne neutralnosti sprovede po svaku cenu gledaju s podsmehom, veći je broj onih koji smatraju da je reč o zabrinjavajućem fenomenu. Šteta koju bi deca koja se ponašaju tipično za svoje rodne uloge mogla da snose, upozoravaju, na neki način je analogna psihološkim efektima koje izrugivanje i konstantno podozrenje imaju na “seka perse” i “muškarače”.

About these ads

16 comments

  1. Malo su preterali! Posle ovoga ostaje samo da odgajaju decu u retortama – da od začeća budu rodno neutralni ;) Svakako treba razvijati svest o ravnopravnosti ljudskih bića, ali ne ovako.

  2. Naslov me je veoma zaintrigirao, budući da nisam razumeo koncept rodne neutralnosti. Članak je kao i obično veoma zanimljiv i navodi na dalje istraživanje teme. Izgleda da još uvek nisam razvio pravi stav o rodno neutralnom društvu, budući da su moje prve asocijacije SF klasici Vrli novi svet i Metropolis. Sama seksualnost nije kriterijum rodno-neutralnog koncepta, ukoliko u okviru grupe ne postoji svest o različitosti, onda ne postoji ni način da se formira diskriminacija na osnovu pola, ili afiniteta, što je zapravo problem u slučaju čoveka kao vrste. Homo sapiens je evoluirao kao monogamo biće, zbog dugog perioda odrastanja mladunaca, umerene plodnosti i perioda ledenog doba koje je ostavilo trajni ožiljak na naš genski pool. Mi nismo poput šimpanzi promiskuitetna bića, bitna je jasna dominacija da bismo nastavili vrstu – matrijarhat ili patrijarhat. Utopistička svest, koju sam razvio čitajući SF i sci-pop literaturu, je jedna zanimljiva varijacija koja je izvodljiva samo u doba veoma napredne, samoodržive tehnologije i eksploatisanja neograničenih resursa Galaksije, pa i tada to hipotetičko visokotehnološko utopističko društvo može doživeti sudbinu Carstva iz Asimove prve Zadužbine.

    • Meni u konceptu rodne neutralnosti pre svega smeta taj element prinude. Zvuči mi potpuno blesavo da se ne prihvati da su muškarci i žene različiti, i to ne samo biološki. Naravno da to ne može ili barem ne treba da bude osnov za društvenu nedjednakost dva pola, ali različito i jednako je moguća kombinacija, ako se posmatraju rzličiti nivoi. Posebno mi je interesantno da se stvar događa u zemlji koja veorvatno daleko manje od drugih ima problem s diskriminacijom po polu i rodnom nejednakošću.

      • Marko Bojković

        A meni, vidiš, pre svega smeta taj element prinude kojem roditelji izlažu svoju decu, npr. element psihološke prinude kojem tvoj kolega sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, profesor Slobodan Antonić – verovatno iz nemogućnosti da svoje ideje nametne široj populaciji – izlaže svojeg sina: Svom sinu kada nešto hoće, kada kuka i kada se žali, kažem: „Ne, ne, ne… Budi Srbin, junak i muškarac“.

        Mada moram priznati da mi se sviđa odgovor čitaoca elfwise (Objavljeno: 01.11.2012 – 16:38): “Tata budi realan i odaberi jedno od to troje!”

        http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/73720-Televizija-Jugosloveni-vodei-mrzitelji-Srba.html

        P.S. Ponovo rade komentari, pa da iskoristim! :)

        • Rade. :D
          Ovo s Antonićem je interesantno. Verujem da mu se dižu loknice na glavi od Egalie, ali misli da ima prava da sam maltretira svoje dete. Verovatno ona narodna: „Ja sam te rodio, ja ću…“. :)

  3. … jedno je kada država omogućava pravila igre iste za sve, a drugo je kada propisuje nešto čime se (bilo šta) ograničava, pogotovu kada je u pitanju mogućnost izbora

    • I meni ovo izgleda kao ograničavanje i nametanje. Štaviše, izgleda mi kao da cela stvar može biti kontraproduktivna i da će deci umanjiti mogućnost da istražuju i sopstvenu, a ne samo seksualnost „drugog“ pola.

      • Moguće je (po zakonu inercije) da se civilizaciski nađemo u „drugoj strani ekstremiteta“ i nekog mogućeg oblika ograničavanja i nametanja imajući, pre svega, u vidu period ranije represije po ovom pitanja. Kažu da batina ima dva kraja i moguće da će nas i druga strana „pomaziti“ u bliskoj budućnosti. Za koliko vremena će se postići „ravnoteža“ po ovom pitanju zavisi pre svega od napredka (razvoja) ljudske samo svesti i spoznaje.

  4. Marko Bojković

    Sinoć nije htelo da mi prikaže komentar, pa evo sada da pokušam ponovo.
    Elem, evo odlomka iz jednog teksta, po mom mišljenju relevantnog uz ovaj Sonjin tekst:

    УНИСЕКС СВЕТ

    Приступ настави кроз одвојена мушка и женска одењења је јерес за либералне јуришнике који стреме да преобразе свет да буде УНИСЕКС, то јест који има подлогу у андрогинској теорији. Из те унисекс андрогинске идеологије која се већ деценијама спроводи на западу у скоро свим сферама друштва као резултат ничу – пораст хомосексуализма, распад породице и веза између мушкараца и жена где се губе или често замењују њихове традиционалне улоге, разне врсте поремећаја личности као што је бесполност и друго. Запад данас већ прелази у фазу производње потенцијалних хомосексуалаца, то јест услова да се појаве такве изопачености, као и бесполних личности. Ево примера дечјег вртића „Егалиа“ у Стокхолму из врло назадне земље у духовном смислу Шведске. У дечјем вртића „Егалиа“ спроводи се „родно неутрално“ васпитање, односно деца се ослобађају од традиционалних друштвених подела на мушко-женске улоге. У овом вртићу забрањена је употреба заменица „она“ и „он“, у књигама које се читају не постоји традиционална подела на полове и родитељске улоге. Нема Пепељуге, Пинокија, Палчића, Чаробног пасуља него прича, на пример, говори о две жирафе које су усвојиле напуштено младунче крокодила. Играчке су помешане, а деца се подстичу да изаберу оно што их интересује. Дечацима је дозвољено да се облаче као девојчице и да се играју луткама, уколико то желе. Власница вртића тврди да је поента оваквог приступа да се деци омогући више избора и да се „не ограничавају због друштвених очекивања заснованих на полу“. Међутим, део стручне јавности негативно је реаговао на овакав приступ и сматра да је то збуњујуће за децу која управо у том узрасту постају свесна разлика међу половима. Британски психолог Линда Блер тврди да је овакав приступ неприродан, јер је у узрасту од три до седам година дете у потрази за својим идентитетом, а пол је важан део његовог идентитета.“ Ево извештаја о томе на ББЦ-у:

    http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-14038419

    Недавно је на православном телевизијском каналу „Сојуз“ у Русији била емитована емисија у којој се говори о жени Рускињи која је живела у Данској и која је побегла из ове „напредне“ земље запада јер су „напредни“ Данци почели да јој малтретирају дете са „полно неутралним“ васпитањем. Рускињи се нису допали дански дечји вртићи и није хтела да јој син иде у те вртиће, али јој је данска влада преко својих служби узела дете и одвела га у један дечји вртић ради социјализације! Жена је рекла да је кап која је прелила чашу била када јој се син једног дана вратио из обданишта када је споља изгледао као девојчица. Онда је Рускиња побегла назад у Русију са детеом.

    Ceo tekst: http://svetlostvostoka.blogspot.ru/2012/11/4.html

    • Ah ta fobija od homoseksualnosti. Ne samo da nije u porastu, nego je, ako je verovati istraživanjima, zapravo u padu. Naravno, netačno je i ovo drugo – proizvod loše metodologije. Broj homoseksualaca je konstantan u populaciji. Ne zavisi od igračaka, tipa igre, odeće i sličnih stvari. Zapravo je reč o pogrešnoj percepciji uzroka i posledice. Jedan od ranih znakova da će neko u odraslom dobu biti homoseksualan je upravo to – izbor igračaka i igara krakterističnih za suprotan pol od biološkog. Ne ide stvar obrnuto; ne vodi izbor igračaka u određenu seksualnu orijentaciju.
      Što se tiče ovog koncepta – da se deca oba pola igraju igračkama za oba pola i oblače odeću suprotnog pola, ali ako to hoće – on nije povezan s rodnom neutralnošću. Odavno je uveden, ali po preporuci razvojnih psihologa. „Играчке су помешане, а деца се подстичу да изаберу оно што их интересује. Дечацима је дозвољено да се облаче као девојчице и да се играју луткама, уколико то желе.“ Tu ništa ne bi smelo da bude sporno. Nešto je dozvoljeno ako neko dete to želi. Sasvim u redu.
      Konceptu rodne neutralnosti ne treba veća kritika od činjenice da je zasnovan na prinudi nad decom. To je stvar koju ne mogu da shvatim da je ikome pala na pamet. I dolazi iz krugova koji su, s pravom, nekada upozoravali da su takvoj prinudi izložena atipična deca u bilo kom smislu, uključujući rodni identitet.

      • Marko Bojković

        „Konceptu rodne neutralnosti ne treba veća kritika od činjenice da je zasnovan na prinudi nad decom. To je stvar koju ne mogu da shvatim da je ikome pala na pamet.“

        Ah, možda te „prosvetli“ komentar čitaoca pod pseudonimom njujork, dat na tekst Jovane Papan: „Da li je „mačo“ konačno mrtav?“:

        „Autor vidi koliko može, ali se odnosi među polovima ne mogu shvatiti bez uvida u šire društveno-ekonomske odnose. Problem je i počesto pozivanje na zapad i kojekakve moderne autore bez ikakvog pravog poznavanja kako taj zapad zapravo funkcioniše.
        Prvo pitanje je da li je muškarac uopšte potreban modernom društvu? Pa verovatno koliko je i bik potreban seljaku. Treba, ali ga prvo treba uštrojiti da ne pravi probleme, pokazuje volju ili inicijativu. Samo su seljaka danas zamenili krupe korporacije i država.
        A ‘štrojenje’ počinje vrlo rano. Otac je izbačen iz porodice i svu decu podiže majka, tako da muška deca nemaju ni šansu da upiju karakter muškarca u sebe. Tradicionalno su muška deca vrlo rano pomagala očevima, što je imalo ne samo ekonomsku lgiku već i vaspitni karakter. Sedeći korak je sprečavanje socijalizacije, deca se tretiraju kao bebe do neprirodno kasnog uzrasta, 5-6 razred. Sledeći šok je susret tako nesocijalizovanih dečaka sa devojčicama, koje su u istom uzrastu daleko ispred njih. Tu nikakvih ravnopravnih i partnerskih odnosa nema već je sve podređeno infantilnom odmeravanju snaga u kojem su dečaci sigurni gubitnici. I tako redom. Onda obično ostaje izbor, ili biti papak ili peder (u manjem broju nasilnik). Zato nije čudo su dobar deo inteligentnih, duhovitih mušaraca koje sam sreo homoseksualci.
        A takvi ‘uštrojeni’ su idealni radnici i potrošači. Prirodne prednosti kao snaga (fizička i mentalna), koncentracija, upornost, izdržljivost su sve tu bez ikakvih ‘nepoželjnix’ kao što su ambicija, samostalnost, kreativnost, briga za porodicu i društvo itd.
        Zato mislim da je ‘mačo’ promašena tema, jer u pitanju nije ‘ravnopravnost’ polova. Pitanje je da li se naša kultura može odupreti ovom razarućem uticaju sa zapada iz prvenstveno katoličkih zemalja. Možda nekad postignemo njihov standard, ali i ja sam nekad mislo da su priče o Slovencima kao papcima i pederima a Slovenkama kao dokonim ženama željnim provoda samo sterotipi koje šire neuklopljeni došljaci.“

        http://www.nspm.rs/kulturna-politika/da-li-je-maco-konacno-mrtav-q.html

  5. Djurdja

    Sve što u ovoj priči podseća na prinudu (poput vaspitačica koje uklanjaju igračke) liči na ozbiljne omaške neuhodanog sistema. Sam sistem nudi slobodu, može se reći da je sugeriše jer su deci dozvoljeni i barbika i lopta. Promoviše im se i ponašanje koje nije rodno neutralno (u tom istom katalogu ima i takvih prizora) ali i ono koje jeste rodno neutalno.

    Sistem kao sistem ima lepu ideju pružanja potpune slobode i promovisanja raznih (ne samo neutralnih) modela.

    Ono što treba kritikovati jesu ti ispadi i neka previše radikalna tumačenja u praksi ali daleko od toga da zbog toga sam sistem ispada loš.

    Ako bi se tako oštro sudilo standardnom (pa i našem) sistemu, šta bi onda bio zaključak?

    • Zaključak bi bio da je sistem jako loš i mislim da većina to ne bi ni sporila. I on je zasnovan na mnogo prinude i „silovanja“. Mislim da se to ne da ispraviti time što bi se sada prinuda okrenula u drugom smeru. Kada bi stvar bila zasnovana na slobodi izbora, ne bih ni reč kritike iznela na švedski model. Ali ne radi se o slobodi izbora; štaviše, ona se ukida. Ok, moguće da je reč o ispadima i neuhodanosti. Moguće da će, ako praksa zaživi, zastupnici tog novog kulturnog modela biti manje paranoični i da neće onemogućavati decu da biraju igračke. Naravno, očekujem da splasne i paranoja „druge“ strane da će im deca posati „hermafroditi“.

  6. sanja

    nisu preterali nego su retardirani.

    Eee, vala, pre bih pristala da me isele u Saudijsku Arabiju nego u Švedsku.

  7. Aleksandar

    Ne bih previse sudio sistemu koji se tek uspostavlja, imajuci u obzir kakav je sistem kod nas. I cinjenica da deluje da ima elemenata prinude bi eventualno mogla da bude samo pokretac povisene paznje za sam efekat istog.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.876 drugih pratioca

%d bloggers like this: