Periodni sistem psiholoških elemenata

uniqe

„U dalekoj budućnosti, vidim otvorena polja za daleko važnija istraživanja. Psihologija će biti postavljena na nove temelje…“

Ovom rečenicom Darvin (Charles Darwin) otvara nekoliko paragrafa svog ključnog teksta, „O poreklu vrsta“, posvećenih psihološkoj evoluciji ljudskog roda. U nastavku, iznosi predviđanje da će naučnici biti u stanju da identifikuju čovekove psihološke sposobnosti i kapacitete i objasne njihovu evoluciju, čime će znatno doprineti rasvetljavanju njegovog porekla i istorije.

Da je živ, da li bi Darvin mogao biti zadovoljan merom u kojoj je ostvarena njegova vizija?

Poreklo je prvi put objavljeno 1859. godine. Godinu dana ranije, svetlost dana ugledala je „Grejova anatomija“, prva iscrpna mapa čovekovih fizioloških adaptacija – telesnih organa, oblikovanih prirodnom selekcijom, koji pripadnicima ljudske vrste omogućuju i pospešuju preživljavanje i reprodukciju. Nekih 30 godina kasnije, publikovan je „Merkov priručnik“ – mapa disfunkcija čovekovih telesnih organa.

U psihologiji, stvari su tekle obrnutim smerom. Još od sredine prošlog veka, (klinički) psiholozi imaju Dijagnostičko-statistički priručnik za mentalne poremećaje – mapu disfunkcija čovekovog psihološkog sklopa, koja bi se mogla smatrati nekom vrstom analoga Merkovom priručniku. Istovremeno, atlas ljudskih mentalnih kapaciteta uopšte, nekakav pandan Grejovoj anatomiji, nije postojao. Grupa evolucionih psihologa, okupljenih oko projekta PsychTable, nastoji da kreira upravo to – psihološku Grejovu anatomiju ili periodni sistem mentalnih adaptacija.

Psihološke adaptacije

Mada su nastojanja da se ljudska psihologija objasni u okvirima koje nudi Darvinova teorija evolucije stari koliko i sama naučna psihologija, darvinistička paradigma u psihologiji ipak se vezuje za novije vreme, prevashodno za istraživački program poznat kao evoluciona psihologija.

Evolucioni psiholozi gledaju na ljudski um kao na skup mentalnih adaptacija – psiholoških mehanizama evoluiralih za rešavanje problema s kojima se čovek suočavao u svojoj dugoj evolucionoj istoriji. Dijapazon hipoteziranih psiholoških adaptacija – zajedno, one čine univerzalnu ljudsku prirodu – zaista je širok i proteže se od averzije prema bezukusnoj hrani i straha od zmija, do jezika, strategija udvaranja/zavođenja, ljubomore…

Prvi pokušaj da se napravi lista predloženih psiholoških adaptacija vezuje se za američkog psihoantropologa Donalda Brauna (Donald Brown). U svojoj knjizi „Human Universals“ (1991), Braun je sačinio listu tzv. površinskih univerzalija – vidljivih oblika ponašanja, kao što su jezik, facijalna ekspresija, strah od stranaca…

Godinu dana kasnije, 1992. godine, psiholog Leda Cosmides (Leda Cosmides) i antropolog Džon Tubaj (John Tooby) objavili su, u jednom od poglavlja knjige „The Adapted Mind“, manifest evolucine psihologije kakvu poznajemo danas. Nadovezujući se na Darvina, oni u tekstu iznose predviđanje da će, za 50 do 100 godina, psiholozi raspolagati svojom Grejevom anatomijom – preciznim i detaljnim opisom evolucijom stečenih psiholoških adaptacija koje čine ljudski um.

Deset godina nakon manifesta, led je probio Robert Plačik (Robert Plutchik). Sačinio je prvu listu psiholoških adaptacija, potpuno saglasnu s teorijskim i metodološkim okvirom evolucione psihologije. Njegova lista ograničena je na emocije, a kao parametri za klasifikaciju uzeti su podražaj (okidač/uzročnik afektivne reakcije), sa njim povezana kognitivna, osećajna i bihejvioralna stanja, te njihova evoluciona funkcija, odnosno adaptivni doprinos.

PLAČIKOVA KLASIFIKACIJA – TABELA EMOCIJA

Podražaj Kognitivna obrada Afektivna obrada Bihejvioralni autput Adaptivni efekat
Pretnja “Opasnost” Strah Bekstvo Sigurnost
Prepreka “Neprijatelj” Bes Napad Uništavanje prepreke
Sticanje vrednog objekta “Posedovanje” Radost Zadržati ili ponoviti Sticanje resursa
Gubitak vrednog objekta “Napuštanje” Tuga Plakanje Vraćanje objekta u posed
Član nečije grupe “Prijatelj” Prihvatanje Ukazivanje pažnje Uzajamna podrška
Neukusan objekat “Otrov” Gađenje Povraćanje Izbacivanje otrova
Nova teritorija “Ispitati” Očekivanje Mapa Znanje o teritoriji
Neočekivani događaj “Šta je to?” Iznenađenje Zaustavljanje Dobijanje vremena za orijentaciju

Klasifikacija psiholoških adaptacija

Kritičari bi rekli da evolucioni psiholozi, tokom tri decenije od osnivanja discipline, nisu radili ništa drugo do uvećavali listu hipoteziranih mentalnih adaptacija, ne nastojeći da ih povežu sa saznanjima savremene genetike i podvrgnu rigoroznijem testiranju od anketnog. Stoga je po objavljivanju Plačikove klasifikacije afektivnih adaptacija, porastao pritisak da se nešto slično učini s narastajućom gomilom navodnih psiholoških adaptacija generalno.

2003, ozbiljan rad na klasifikaciji evoluiralih psiholoških adaptacija (EPA) započeo je Majkl Mils (Michael Mills), evolucioni psiholog sa Univerziteta Lojola u Los Anđelesu.

Za ključni parametar svoje taksonomije Mils uzima tip adaptivnog problema. Prema njegovoj klasifikaciji, svaki adaptivni problem može se svrstati u jednu od sledećih kategorija: preživljavanje; reprodukcija (uključujući pronalaženje partnera i roditeljstvo); odnosi sa srodnicima; interakcija sa ne-srodnicima; prenos informacija (memetika).

Interesantno, Milsova taksonomija sadrži i teorijske koncepte koje je teorija biološke evolucije vremenom inkorporirala kako bi objasnila kompleksnije adaptacije sve složenijih organizama:

  • Rani organizmi evoluirali su tako da uspešno rešavaju probleme povezane s preživljavanjem i aseksualnom reprodukcijom. Darvin je uspešno objasnio evoluciju karakteristika nastalih pod pritiskom ovih sredinskih izazova.
  • Evolucija seksualne reprodukcije kreirala je nove probleme; prvenstveno izbor partnera i s njim povezane strategije udvaranja i zavođenja. Da bi objasnio nastanak karakteristika kojima organizmi rešavaju ovu vrstu izazova, Darvin je uveo koncept polne selekcije.
  • U Darvinovo vreme, pojam gena još uvek nije bio poznat, tako da njegova teorija evolucije putem prirodne selekcije nije uspešno mogla da objasni altruizam i kooperativnost. Hamiltonov (William D. Hamilton) pojam inkluzivnog fitnesa, tj. srodničke selekcije doneo je uspeh na tom planu.
  • Inkluzivni fitnes, međutim, nije mogao da objasni kooperativno ponašanje među ne-srodnicima. To će poći za rukom Triverzu (Robert Trivers) i njegovom konceptu recipročnog altruizma.
  • Konačno, zahvaljujući Dokinsu (Richard Dawkins), teorija biološke evolucije porširena je i idejom kulturne evolucije, a genima je pridodat još jedan tip replikatora – meme.
Teoretičar Fokus Koncept Problemi Primer adaptacija
Čarls Darvin Individua Prirodna selekcija Preživljavanje i aseksualna reprodukcija Kosti, koža, vid, itd.
Čarls Darvin Individua Polna selekcija Seksualna reprodukcija Paunov rep, udvaranje, itd.
Vilijam Hamilton Porodica/Srodnici Inkluzivni fitnes/ Srodnička selekcija Indirektni prenos gena u novu generaciju (preko srodnika) Srodnički altruizam, roditeljstvo
Robert Triverz Grupa (ne-srodnička) Recipročni altruizam među ne-srodnicima Saradnja Otkrivanje nekooperativnih jedinki
Ričard Dokins Kultura Replikacija mema Transfer informacija Jezik, pismo, muzika, itd.

Psihološki periodni sistem

Zajedno s Balahandranom (Niruban Balachandran), Mils je prethodnih godina dorađivao svoju taksonomiju u skladu s dve osnovne teorijske pretpostavke evolucione psihologije:

  1. Adaptacije su evoluirale kao odgovor na trajne probleme koje je okruženje postavljalo pred naše pretke u pogledu preživljavanja i evolucije.
  2. Čovekov um je modularan, tj. čini ga niz specifičnih programa za obradu informacija koji se aktiviraju na tačno određeni vid podražaja i generišu adekvatan autput.

Mils/Balahandranov klasifikatorni sistem psiholoških adaptacija nastoji da tabelarno odgovori na niz pitanja: Za rešavanje kog problema je adaptacija evoluirala? Koji motivi i/ili percepti su povezani s njom? Koje emocije generiše adaptacija kada se aktivira? Kako tačno funkcioniše adaptacija da bi rešila izazov pred kojim se našao njen nosilac? Koji sredinski input (stimulus) igra ulogu okidača na koji se adaptacija aktivira? Koje su kognicije povezane s rešavanjem datog problema za preživljavanje i reprodukciju? Koji je karakterističan bihejvioralni autput koji proizilazi iz aktivacije određene adaptacije? Kako adaptacija rešava problem?

INDIVIDUALNE ADAPTACIJE ZA PREŽIVLJAVANJE (rešavaju fundamentalne probleme preživljavanja i aseksualne reprodukcije)

Problemi Motiv/Percepcija Emocija Funkcija Podražaj Kognitivna obrada Bihejvioralni autput Efekat/Ishod
Nalaženje hrane Glad Unos kalorija Izazivač ili zadovoljavač Potraga Pronalaženje hrane
Ispravnost hrane Dobar/loš ukus/miris Sitost/ Gađenje Neškodljiva prehrana Unos/  povraćanje Neškodljiva prehrana
Lična ugroženost Borba/bekstvo Bes/strah Opasnost Bekstvo Sigurnost
Lični gubici Tuga Gubitak vrednosti Neuspeh Plakanje Re-evaluacija

Poslednja tabela zapravo predstavlja razradu prve ćelije četvrte kolone prethodne tabele. Mils i Balahandran razvili su slične za svaku od kategorija adaptivnih problema. Projekat PsychTable zamišljen je kao multidisciplinarni i nadograđujući. Očekuje se da njegov rezultat bude detaljnija i preciznija klasifikacija psiholoških adaptacija, u smislu njihovog povezivanja s odgovarajućim neuralnim (moždanim) strukturama i crtama ličnosti.

About these ads

  1. Pohvala elikom trudu uloženom da se napiše ovaj odličan tekst

  2. DaRe

    drago mi je što postoji neko ko aktivno ažurira svoj blog u kome obrađuje teme iz psihologije. s druge strane jedna sugestija – ne bi bilo loše navesti reference i izvore na osnovu kojih je tekst napisan, kao što su nas podučavali na faxu :)
    pozdrav!!

  3. Hvala na komentaru, DaRe.
    Ne navodim reference jer bi bilo suviše pretenciozno; ovo ipak nisu naučni radovi. U tekstovim postoje linkovi do originalnih radova ili tuđih tekstova na čiji se sadržaj pozivam. Koga interesuje da se više obavesti ili proveri utemeljenje nekih tvrdnji – lako može da klikne na link. Isti je slučaj s ovim tekstom. Prvi vodi ka projektu o kojem pišem, odakle se može ići dalje; drugi do originalnog rada u kojem je detaljno obrazložena ideja klasifikacije psiholoških adaptacija.
    Pozdrav.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.860 drugih pratioca

%d bloggers like this: