Duh vremena koji je doneo metroseksualca – urbanog muškarca preokupiranog sopstvenom pojavnošću ili muškarca u dosluhu sa svojom ženskom stranom – definitivno je ušao u digitalne vode i donosi nam novi trend – dataseksualca.
Dataseksualce ne definiše odnos prema fizičkom izgledu, već preokupiranost ličnim podacima. Potpuno su digitalizovani; opsesivno beleže svaki podatak o sebi i svom privatnom životu i spremni su da to podele s drugima – u digitalnoj formi. I da, misle da je baza elektronskih podataka seksi. Zapravo, što je lični digitalni dosije veći, to je konkretni dataseksualac više seksi. Sistematičnost i posvećenost s kojom dataseksualac pristupa svom digitalnom ja odista se da meriti s pažnjom koju metroseksualac posvećuje svom izgledu.
Sviđalo se to nama ili ne, lični podaci su rudnik zlata koji kopaju digitalni džinovi poput Gugla, Amazona, Fejsbuka. Ne možemo ni da zamislimo koliko ljudi radi prekovremeno, pokušavajući da nađe načina da njihovi poslodavci što bolje unovče more informacija koje, svesno ili ne, ostavljamo o sebi krstareći internetom. To nije nimalo lak posao – radi se o nestruktuiranom materijalu koji je jako teško analizirati i povezati u smislenu celinu. Kognitivni psiholozi već imaju ime za taj fenomen – digital exhaust. Za to vreme, proizvođači hardvera i programeri naporno rade na osmišljavanju novih gadžeta i aplikacija za njih, a s ciljem da nas nateraju da sve što imamo da kažemo i pokažemo o sebi unapred povežemo, osmislimo, kontekstualizujemo.
Jeste li nekad razmišljali o tome da bi bilo cool da džogirate, brzo hodate ili radite nešto slično, noseći crnu narukvicu duž koje su poređane neonske signalne lampice koje predstavljaju neku vrstu displeja vaše sportske aktivnosti? Pretpostavljam da niste. Nike je to učinio umesto vas. Ergo, Nike + Fuelband polako postaje statusni simbol urbanog dataseksualca.
Kako se postaje dataseksualac? Postepeno i neprimetno, mada ima i onih koji tome svesno teže.
Dakle, manje-više svi imamo nalog za elektronsku poštu na Guglu, Hotmejlu, Jahumejlu; neki imaju naloge na svim ovim platformama. Svi imamo prijatelje u inostranstvu ili gradu van onog u kojem živimo – eto razloga za nalog na Skajpu. Iz ovog ili onog razloga, gubimo kontakt s ljudima koji su nam nekada bili dragi. Kako ih pronaći i eventualno obnoviti pokidane veze? Profil na Fejsbuku ne zvuči loše. Zašto svaki put kada hoću da čujem/vidim nešto na You Tube-u moram da ukucavam ime izvođača; zar nije lakše da napravim nalog i kreiram plejliste? Listam štampu na netu… baš bi bilo zgodno da sa svima s kojima raspredam o politici, novom holivudskom blokbasteru ili Anđelininom prorezu na haljini – da sa svima njima istovremeno, u realnom vremenu, u sekundi, podelim link za tekst koji čitam. Postoji li bolji način za instant messaging od Tvitera? Da, i tu bi trebalo otvoriti nalog. Ukoliko vam je muzika važna ili ste tinejdžer pa se u dobroj meri identifikujete preko onoga što slušate, Last.fm profil nosi oznaku must have. Recimo da ste party-animal ili da prosto volite da boravite na otvorenom, profil na Forskveru omogućiće vam da u realnom vremenu sa sličnima sebi razmenjujete inforamcije o tome gde ste i gde biste se mogli sresti na pola puta. Kaže se da slika govori više od hiljadu reči…ok, ali fotka napravljena mobilnim telefonom nekad izgleda suviše prosečno, a to nećemo, je l’ tako? U redu, napravite profil na Instagramu i moći ćete da svojim prosečnim fotkama date arti efektat. Tek onda je okačite na svoj Facebook Timeline. Da ne dužim – znam ljude koji imaju po 30ak različitih profila i za svaki od njih imaju perfektno racionalno objašnjenje. Stvarno im to treba.
Dataseksualac se ne zadovoljava time da ima profile na svim ovim i još nekim mestima. Bitan mu je broj prijatelja na Fejsu, broj lajkova, retvitovanja, fejvovanja, fallower-a, koliko puta je pomenut u konverzacijama u kojima nije direktno učestvovao.
Sve što sam pobrojala, dataseksualcima je već pomalo outdated. Trenutni hit je Placeme – aplikacija koja, pošto ste je aktivirali na nekom mobilnom uređaju (telefon, tablet ili nešto slično), beleži svaki vaš korak, svaku vašu aktivnost i ambijent u kojem se sve odvija.
Recimo da ste ušli u prodavnicu cipela. Zabeležiće na koja ste vrata ušli, koliko ste se unutra zadržali, koliko ste novca potrošili i koliko ste prosečno proveli ispred kojeg štanda. Znaće rutu kojom ste stigli do prodavnice i biće u stanju da vam preporuči najkraći put do lokacije koju zadate kao sledeći cilj. Razume se, ukoliko to želite, sve ove podatke možete da podelite s nekim.
Novina je i Newsle – neka vrsta VIP Tvitera. Ova aplikacija izbacuje informacije o tome da je neko od vaših prijatelja s Fejsbuka ili kontakata s Tvitera pomenut u medijima, od lokalnih do globalnih.
Kad su stupili na scenu, metroseksualci su bili „obeleženi“. Šira javnost smatrala ih je prikrivenim homoseksualcima, a priznanje da je neko metro nazivalo se coming out, baš kao i priznavanje sopstvene homoseksualnosti. U međuvremenu, gotovo svi ključni elementi metroseksualnosti ušli su u mejnstrim.
Dataseksualci nam trenutno izgledaju kao frikovi, a verovatno je pitanje dana kada ćemo pasti na gadžete koji stižu iz Apple-a i Nike-a i kad ćemo pomisliti da uopšte nije ludo startovati Placeme i podeliti sa svetom svaki korak. I ako sve uradimo kako treba, isplatiće se. Neki Calvin Klein će biti ponosan na nas, a ljudi će misliti da smo tako seksi, hot.
*Tekst izvorno objavljen 18. aprila 2012.
Mind Readings 
Ovo mi se svidja, jer ima mnogo vise licnog stava i slobodnog toka misli nego kod nekih blogova gdje je sve puno linkova koji sluze kao „podupiraci“ samom blogu. Bilo da je negativno ili pozitivno. Za mene je ovo vise na tragu „filozofiranja“.
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala, Saša.
Ja nekako nastojim da što manje ističem sopstveni stav u prvi plan. Više mi je stalo da budem informativna i ponudim ljudima mogućnost da preko linkova provere neke tvrdnje. Ponekad, kao u ovom slučaju, malo više ja sama „filozofiram“. 😀
Sviđa mi seSviđa mi se
Pa sta je filozofija nego „stav“ fermentiran na osnovu empiriskih spoznaja. Razlika je kad neko“ fermentira“ pa nesto svoje iznese, ikao stav nije nesto inovativno, on je posljedica necijih uticaja. Ko na koju stranu vise tezi!
To je bolje nego da se ponavlja neciji tudji stav, da se pisu tudje misli bez navodnika.
Fromm rece. “ Nesmjemo biti tumaci tudjih misli“!
On cak predlaze da se neka knjiga procita samo jednom, i ono sto ostane je ono sto “ treba“ da ostane.
Sviđa mi seSviđa mi se
PS
Sa linkovima je trik , al vrhunski!
Link je na neki blog, post o nekom npr. Hobsu, no da bi shvatio Hobsa treba ne samo da se procita Hobs, no da se krene od pocetka od Platona. Ovako link je neka studija , nekog PhD sa Oxforda npr o Hobsu i njegovoj teoriiji da treba da postoji samo “ drazavna volja“. Hobsa uze kao primjer, jer sam upoznat sa tim filozofskim pravcem. Tesko da cu Hegela, Dekarta ili Sipnozu da kometarisem jer su mi neinteresantni.
Sviđa mi seSviđa mi se