Fantastična biologija

Tačnije, sintetička biologija. Mada je još uvek u ranoj, eksperimentalnoj fazi, zasigurno će biti jedan od faktora koji će u tehološkom smislu definisati 21. vek, donoseći sa sobom nov način mišljenja, nova pitanja i radikalno nove mogućnosti.

U petrijevim posudama koje vidite na fotografiji nalazi se arabidopsis, cvetna biljka slična kupusu. Od posebnog je interesa naučnicima koji se bave sintetičkom biologijom, s obzirom da je reč o prvoj biljci čiji je genom pročitan do kraja.

Upoznajte Frekles. Ona je deo prve generacije transgenetskih koza. Pre nego što je rođena, njenom genomu pridodat je gen koji pauku omogućuje da proizvodi karakterističnu svilenu nit od koje plete mrežu. Mleko koje daje Frekles sadrži „svileni protein“, a sintetički biolozi ovladali su metodom za njegovu ekstrakciju. Zbog svoje izuzetne otpornosti i snage, paukova svila je traženi proizvod, ali je prirodnim putem nemoguće prikupiti je. Naučnici veruju da Frekles i njeni rođaci mogu da reše ovaj problem.

Metode sintetičke biologije otvaraju nove mogućnosti za čistu proizvodnju čistih energenata, odnosno goriva. U laboratorijskim posudama na gornjoj fotografiji, nalaze se alge iz kojih se dobija biogorivo. U poređenju s biljem koje se koristi u proizvodnji ulja, kao što su suncokret, soja ili palma, alge daju 10 do 50 puta više ulja po hektaru.

Fernan Federiči, istraživač na postdoktorskim studijama na Univerzitetu u Kembridžu, proučava kako se odvija ćelijski rast i razvoj. Zahvaljujući metodama razvijenim u sintetičkoj biologiji, on bakterije „taguje“ fluoroscentnim bojama, što mu omogućuje da lakše prati promene forme kroz koje ćelija prolazi tokom svog razvoja.

Fotografija iznad ne predstavlja nečije umetničko delo ili porojekat. Reč je o kolonijama „čuvene“ ešerihije koli, redizajnirane tako da se ponaša fotoreaktivno, odnosno da bude osetljiva na svetlost. Kada detetkuje crveno svetlo, ešerihija menja boju, ponašajući se kao fotografski film. Levo vidite njen autoportret, dok desno gledate u portret Alberta Ajnštajna, urađen u ešerihiji.

Ponovo njeno veličanstvo ešerihija. Naučnici sa Kembridža obogatili su je delovima DNK raznih biljnih i životinjskih vrsta. Tako modifikovana bakterija proizvodi boje. Čemu to? Na primer, zavisno od toga koju boju proizvede, šalje signal o tome da li je voda bezbedna za kupanje ili piće.

*Tekst izvorno objavljen 12. juna 2012.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: