Gej zastava: Zašto duga?

U danima koji slede, ulice svetskih metropola biće preplavljene zastavama duginih boja: šoping zone Pariza, Njujorka, Londona, Sidneja, Montreala…postaviće u izloge odeću veselih boja; tematska „sela“ u urbanim jezgrima obeležiće „teritoriju“ šarenim trakama; gradonačelnici će na reveru nositi prepoznatljivu značku-zastavicu… Počeo je mesec LGBT Prajda.

A zašto baš dugine boje? Kako je došlo do toga da one budu simbol gej zajednice i Prajda?

Stigmatizovani, primorani da prirodu svoje seksualnosti drže u tajnosti, homoseksualci su detalje upečatljivih boja počeli da koriste kao znak međusobnog raspoznavanja. Začetnikom trenda, koji će zahvatiti London i Pariz 19. i 20. veka, smatra se Oskar Vajld, poznat po tome što je na reveru uvek imao zeleni karanfil. Robert Hičens pisao je o tome u istoimenoj noveli iz 1948. („The Green Carnation„); na žalost, pažnja koju je Hičensova knjiga izazvala doprinela je da se Vajldu sudi za sodomiju.

Na drugom kontinentu, u Australiji, ulogu zelenog karanfila imale su uočljivo žute čarape; barem se tako tvrdi u knjizi „Sunshine and Rainbows“ – svojevrsnoj istoriji gej kulture Klajva Mura.

U nastojanju da ih obeleže za odstrel, nacisti su homoseksualce primoravali na nošenje oznake u vidu pink trougla, što je bio svojevrsan pandan žutoj traci, koju su oko rukava morali da nose Jevreji. U skladu sa subverzivnom estetikom queer scene, gej zajednice San Franciska i Bostona, 60ih i 70ih godina prošlog veka, pretvorili su simbol tiranije nad homoseksualcima u simbol Prajda (the Purple Hand; a Purple Rhino).

Ipak, duga će zvanično postati simbol gej pokreta tek krajem 70ih godina prošlog veka. Zasluga za to pripisuje se Gilbertu Bejkeru, umetniku iz San Franciska. Prvobitno, on je dizajnirao zastavu u osam boja, od kojih je svaka imala svoju simboliku: pink kao seks; crvena kao život; narandžasta kao ozdravljenje; žuta kao sunčeva svetlost; zelena kao priroda; plava kao umetnost; teget kao harmonija; violet kao duhovnost. Kada je odlučio da započne proizvodnju zastave, shvatio je da se pink boja nabavlja teže i da je zato skuplja, što ga je nateralo da odustane od nje. Na kraju, u želji da broj pruga na zastavi bude paran, odustao je i od teget boje, tako da današnja gej zastava ima šest boja.

I pop kultura imala je uticaja na to da baš duga bude povezana s gej pokretom. Karijeru Džudi Garland, jedne od prvih selebriti ikona gej pokreta, obeležila je upravo pesma pod nazivom „Somewhere Over the Rainbow“. Homoseksualci su masovno odlazili na njene nastupe, a još odmah posle Drugog svetskog rata, govorili su za sebe da su „prijatelji Doroti“, aludirajući na njen nastup u „Čarobnjaku iz Oza“. Sama Garlandova govorila je da je sigurna kako će homoseksualci njenu smrt obeležiti pevanjem te pesme.

Nisu to učinili, ali je njena smrt na drugi način neraskidivo povezana sa savremenim gej pokretom. Čuveni sukob homoseksualaca i policije, prilikom racije na njujorški gej bar Stonewall Inn, 28. juna 1969, dogodio se neposredno posle njene sahrane. Taj događaj, budući da su homoseksualci prvi put aktivnim otporom uzvratili na nasilne mere policije, smatra se prekretnicom u istoriji gej pokreta, odnosno tačkom u kojoj je u svojoj modernoj verziji začet.

Pre nego što je zvanično postala simbol gej zajednice i Prajda, zastavu duginih boja povremeno su koristili američki hipici u svojim antivladinim marševima. Pretpostavlja se da je Bejker tu dobio inspiraciju za dizjan gej zastave.

*Tekst izvorno objavljen 6. juna 2012.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: