Mislim, dakle, vežbam

Većina ljudi ne poznaje filozofiju. Ipak, svi ili gotovo svi imamo svoju ličnu filozofiju – skup uverenja o kojima ni ne razmišljamo kao o nečem filozofskom, koja često ne umemo precizno da artikulišemo ili imenujemo, a koja, bili mi toga svesni ili ne, oblikuju ono što mislimo i radimo.

Uzmimo dualizam. Ne verujem da bi veliki broj ljudi za sebe rekao: „Ja sam dualista.“ S druge strane, ogroman broj ljudi bi se izjasnio da veruje u nešto od sledećeg: život posle smrti, reinkarnaciju, crnu i belu magiju, duhove, natprirodne sile generalno. To su sve dualistička uverenja. Sva počivaju na premisi da su duh i telo dva različita, odvojena entiteta i da mogu postojati jedno bez drugog.

Naučnici listom odbacuju dualizam. Ne prihvataju ideju da je čovekov um nešto nematerijalno, izdvojeno od ostatka fizičkog sveta. Smatraju da je ljudski um, sve ono što čini naš mentalni život, produkt mozga – organa koji podleže zakonima fizike, prirode, kao i ostatak živog sveta. U filozofiji, skup takvih uverenja naziva se fizikalizam.

Fizikalizam se teško prima u laičkoj javnosti i naučnici su toga svesni. Štaviše, u evolucionoj psihologiji postoji suvisla hipoteza da smo svi „prirodni dualisti“; da se rađamo predisponirani za dualistički pogled na svet i da tek naknadnim naporima, ukoliko nas život odvede u tom pravcu, prihvatamo drugačiju, fizikalističku perspektivu.

Da li i koliko naša životna filozofija utiče na naš realni život?

Matijas Forstman (Matthias Forstman), psiholog sa Univerziteta u Kelnu, istraživao je sa svojim kolegama uticaj životne filozofije na životni stil. Fokusirali su se na moguću povezanost dualističkog pogleda na svet i brige o zdravlju. Rezonovali su otprilike ovako: pošto dualisti veruju da je materijalno telo odvojeno i nezavisno od uma – svega onoga što nas čini ljudima – vrlo je moguće da ga vide kao puki omotač besmrtnog uma/duha/duše i da ne vode posebno računa o njemu.

Ispitivanjem njihovih životnih stavova, istraživači su učesnike u studiji podelili u dve grupe, dualiste i fizikaliste, a potom odabrali nekoliko indikatora opšteg zdravstvenog stanja koje će meriti. Istraživanje, čiji će detaljni rezultati biti objavljeni u majskom izdanju časopisa Psychological Science, pokazuje da su dualisti skloniji životnim stilovima koji zanemaruju efekte ponašanja na zdravlje: ređe vežbaju; ukoliko mogu da biraju – biraju brzu hranu; ređe propuštaju da obrok završe poslasticom.

Fortsman i kolege nisu ostali na ovome. Naime, u kognitivnoj psihologiji odavno je poznat efekat primovanja. Pojednostavljeno, primovanje je navođenje na određenju reakciju ili određeni način mišljanja/zaključivanja, koje se može izvesti svesno ili nesvesno; na primer, „jelkica“ koja visi na retrovizoru taksija kojim se vozite, odnosno miris koji širi, primuje vas da mislite kako ste ušli u čist automobil.

Šta su autori ovog istraživanja uradili? Grupi dualista organizovali su da prisustvuju predavanju o zdravoj ishrani; drugoj grupi su podelili flajere sa informacijama o uticaju svakodnevnih navika na opšte zdravlje; nekima su dali jednostavan zadatak – da fotografije razgolićenih žena i muškaraca, za koje je bilo očigledno da brinu o svom telu, rangiraju po privlačnosti.

Nakon primovanja, dualisti su se u manjoj meri opredeljivali za opcije karakteristične za tu životnu filozofiju: na primer, pod stavkom „užina“ optirali su salatu umesto sendviča. Fizikalisti, takođe, nisu imuni na primovanje: nakon njega, bili su spremniji da prihvate i opravdaju neke oblike ponašanje nekarakteristične za njihov pogled na svet.

Aktiviranje zdravih i nezdravih misli nedvosmisleno ima uticaja na životnu filozofiju, što dalje ima praktičnih posledica u pogledu svakodnevnog ponašanja. Efekat primovanja, međutim, nije trajan. Ukoliko se način mišljenja na koji je neko podstaknut/naveden ne ojača, efekat se vremenom topi. U tom smislu, studija kelnskih psihologa ima ozbiljnih implikacija. Na primer, vlade razvijenih zemalja troše godišnje ogroman novac na flajere, brošure, TV kampanje, plakate i bilborde kojima pokušavaju da primuju stanovništvo u pravcu zdravih stilova života. Možda bi mnogo jeftinije i korisnije bilo da decu, od prvog školskog dana, usmeravaju ka fizikalističkoj filozofiji. Iz nje bi, bez kasnijih dodatnih troškova primovanja, proistekla zdravija ponašanja.

*Tekst izvorno objavljen 7. aprila 2012.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: