Ovo je tvoj mozak za vreme orgazma

Ako ste ženska osoba i barem jednom u životu ste se upustili u anonimni chat, imam pitanje za vas:

Koliko je vremena vašem sagovorniku bilo potrebno da počne da se raspituje o vašim seksualnim preferencijama? „Šta voliš?“ „Šta te pali?“ „Jesi li probala…?“ „Koje je najčudnije mesto na kojem si doživela orgazam?“

Ne znam da li je Kajt Sukel (Kayt Sukel) ljubiteljka lascivnog chat-a, ali sigurna sam da bi odgovorom na poslednje pitanje zapanjila svoje sagovornike. Njen bi mogao da glasi: „U funkcionalnoj magnentnoj rezonanci (fMRI); tamo gde će te odvesti na snimanje ako doživiš saobraćajnu nesreću.“

Sukel je, naime, jedna od dobrovoljnih učesnica u istraživanju Berija Komisaruka (Barry Komisaruk), neuronaučnika i profesora psihologije na Univerzitetu Ratgers. On proučava ženski orgazam, ali ne na način na koji to čini većina muškaraca. Njega zanima šta se događa u mozgu žene za vreme orgazma; kako se moždana aktivnost menja dok se žena kreće od stanja blage uzbuđenosti ka klimaksu; mogu li se moždani centri koji reaguju na vaginalnu stimulaciju „probuditi“ imaginacijom (zamišljanjem seksualne aktivnosti, bez dodira) itd.

Zadatak za Sukel nije bio nimalo lak; dok boravi u mračnoj, klaustrofobičnoj, veoma bučnoj cevi, trebalo je da masturbira i postigne orgazam, kako bi istraživači načinili snimke aktivnosti njenog mozga tokom čitavog procesa. Pri tom, dobila je instrukcije da se pokreće što manje, kako bi skener beležio što manje moždane aktivnosti koja nije u direktnoj vezi s predmetom istraživanja.

Porno mozak

Komisaruk je pionir i neprikosnoveni vladalac na ovom polju. Neka od saznanja do kojih je došao sa svojim timom su očekivana: seksualnu aktivnost ne kontroliše jedan centar u mozgu, tj. ne postoji grupa neurona odgovorna za postizanje uzbuđenja i vrhunca. Naprotiv, „svetle“ delovi motoričkog korteksa koji kontrolišu pokrete prstiju uključene u samostimulaciju; delovi senzornog korteksa koji reaguju na dodir u predelu genitalija; hipotalamus, koji kod svih sisara igra važnu ulogu u aktivnostima koje se podvode pod reproduktivno ponašanje, uključujući seksualno uzbuđenje; talamus, čija je funkcija da integriše pokrete sa fantazijama uključenim u masturbaciju; tzv. crna masa (substantia nigra), koju čine tela neurona koji oslobađaju dopamin, neurotransmiter povezan s osećajem zadovoljstva (na primer, oslobađa se i kada jedemo čokoladu, ali i kada zavisnik uzme heroin).

Manje očekivano saznanje bilo je da stimulacija bradavica aktivira neurone u istoj moždanoj oblasti u kojoj se nalaze neuroni koji „polude“ usled stimulacije klitorisa. Drugo, taman kad su muškarci, uključujući naučnike, priču o G-tački proglasili podvalom frigidnih feministkinja, Komisaruk, 2011, isporučuje dokaz da stimulacija vagine i klitorisa ne završava u istoj tački u mozgu, te da priča o vaginalnom i klitoralnom orgazmu nije izmišljotina. Muškarcima poručuje da to ne treba da ih plaši; u krajnjoj liniji, ovaj nalaz znači da imaju barem dva načina da svoje partnerke dovedu do vrhunca.

Uloga razuma

Ono što se pre Komisarukovih studija nije znalo jeste da orgazam prati povećana aktivnost prefrontalnog korteksa – dela mozga smeštenog iza čeone kosti, koji se oduvek smatrao centrom viših kognitivnih funkcija, kao što su mišljenje, zaključivanje, planiranje… Na njegovo iznenađenje, iste grupe neurona prefrontalnog korteksa aktivne su i prilikom orgazma doživljenog pukim zamišljanjem seksa, bez ikakve stimulacije dodirom; metabolička aktivnost prefrontalnog korteksa tek je za nijansu jača prilikom manualne stimulacije klitorisa u odnosu na aktivnost izmerenu prilikom pukog zamišljanja.

Komisarukov nalaz da orgazam prati moždana aktivnost karakteristična za intelektualne zadatke prilično je protivrečna našem doživljaju vrhunca kao „prekida filma“. Inspirisan njegovim istraživanjima, slične studije izveo je Janiko Georgijadis (Janniko Georgiadis), istraživač sa Univerziteta u Groningenu. Njihovi rezultati pokazuju je da se jedan deo prefrontalnog korteksa, poznat kao levi orbitofrontalni korteks (nalazi se iza leve očne duplje), „isključuje“ za vreme orgazma.

Georgijadisovo hipotetičko objašnjenje ovog nalaza glasi: orbitofrontalni korteks je sedište kontrole seksualnog ponašanja, a orgazam se može postići jedino ukoliko je taj kontrolni mehanizam isključen. Dalja istraživanja trebalo bi da odgovore na pitanje da li osobe koje ne mogu da dožive orgazam, zapravo ne mogu da isključe orbitofrontalni korteks – sedište super ega, da upotrebim Frojdov termin.

Između studija dvojice psihologa postoji, međutim, metodološka razlika koju bi bilo neophodno apstrahovati da bi se pouzdano zaključivalo o ulozi razuma u orgazmu. Naime, volonterke u istraživanjima koje je izveo Komisaruk dolazile su do orgazma masturbirajući; Georgijadisovim ispitanicama su u postizanju vrhunca pomagali njihovi partneri. Zamišljanje je, naime, mentalna aktivnost, jedna od specifično ljudskih kognitivnih sposobnosti, tako da aktivacija prefrontalnog korteksa kod Komisarukovih ispitanica i nije začuđujuća.

Može biti da orgazam podrazumeva isključivanje kognitivnih centara u mozgu, ali seksualno ponašanje generalno nije očišćeno od razuma. Postoje studije koje pokazuju da u donošenju odluka o izboru seksualnog partnera, čak i ako je reč o izboru u eksperimentalnom kontekstu a ne realnom životu, angažujemo iste delove mozga koje koristimo kada donosimo druge bitne odluke.

U jednoj od studija samog Komisaruka, ispitanice su posmatrale fotografije muškaraca, pri čemu je skener beležio njihovu moždanu aktivnost. Naknadno su te iste muškarce, odnosno njihove fotografije, rangirale po privlačnosti, odnosno sopstvenoj spremnosti da sa njima imaju seks. Visoko rangirani muškarci ujedno su izazivali najjaču aktivnost delova mozga uključenih u seksualno uzbuđenje.

Naknadno, ispitanicama su prezentovane iste fotografije, ali su ovoga puta uz fotose išle i informacije o broju partnerki, (ne)upotrebi kondoma, sklonosti piću i drogama muškaraca prikazanih na njima. Ne samo da su učesnice u istraživanju drugačije rangirale muškarce u svetlu novih informacija, nego je i njihov mozak pokazivao drugačiju aktivaciju.

Nova pitanja

Kao i većina istraživanja u psihologiji i neuronauci i ova su više otvorila nova pitanja, nego dovela do neupitnih odgovora.

Najpre, da li bi se tehnikom neurofidbeka moglo pomoći ženama koje nisu u stanju da dožive orgazam ili im se on događa veoma retko? Komisaruk je počeo da radi na tome. Volonterke u njegovom aktuelnom istraživanju su upravo takve žene. On im omogućuje da se u realnom vremenu upoznaju sa aktivnošću sopstvenog mozga tokom seksualnog uzbuđenja i da se samostimulišu u pravcu bildovanja tog uzbuđenja ka vrhuncu. Istraživačima sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu tako nešto već je pošlo za rukom u slučaju kontrole bola putem neurofidbeka.

Drugo, i možda interesantnije, do sada izvedene studije na ovom polju ne daju odgovor na pitanje o prirodi erotskog. Naime, moždani centri aktivni tokom seksualnog uzbuđenja i orgazma kod nekih ljudi aktiviraju se i prilikom masaže stopala (sopstvenih ili partnerovih). Ti isti centri nisu aktivni prilikom te iste aktivnosti kod ljudi kojima je foot fetish degutantan. Koji mentalni procesi i kakva moždana aktivnost podvlači ovu razliku, jedno je od pitanja kojima Komisaruk namerava da se bavi ubuduće.

*Tekst izvorno objavljen 29. marta 2012.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: