Ko se boji Frojda?

Sigmund Frojd (Sigmund Freud) iritira. Obrazovani ljudi na pomen njegovog imena kolutaju očima. Opšte je mišljenje da je bio u zabludi i da mu je mesto na đubrištu istorije ideja.

Slika bečkog lekara zapravo je karikatura; prikazuje napaljenog čiku koji priča interesantne pričice o nesvesnom i seksualnom nagonu. Trijada koja čini okosnicu njegovog psihoanalitičkog učenja – ego, id i superego – postali su opštepoznati, obilato rabljeni pojmovi. Istovremeno, psihoanaliza se s katedri za psihologiju preselila na katedre za književnost, gde služi kao jedno od oruđa u tumačenju književnih tekstova.

Krajnji rezultat je da i obrazovana javnost Frojda doživljava kao ekscentrika koji se pojavio ni od kuda, prosipajući uvrnute, uveliko opovrgnute ideje o tome kako ljudski um funcioniše.

Frojd je, međutim, bio proizvod svoga vremena u mnogo većoj meri nego što je i sam bio svestan i što bi ikada bio spreman da prizna. Pojam nesvesno, u različitim oblicima, postoji još od 17. veka i Lajbnicove (Gottfiried Leibniz) polemike s Dekartom (René Descartes) i Hjumom (David Hume). U nauci, još 1860, nemački naučnik Gustav Fehner (Gustav Fechner) formulisao je teoriju nesvesnih procesa; Helmholc (Herman von Helmholtz) i Vunt (Wilhelm Wundt), respektabilni naučnici svoga doba, takođe, govore o nesvesnom; Engleski fiziolog Karpenter (William Benjamin Carpenter), 1870ih, govori o „adaptivnom nesvesnom“.

***

Nema akademskog psihologa ili neuronaučnika koji je danas spreman da negira postojanje nesvesnog i uticaj njegovog sadržaja na svesne psihološke procese, niti ikome pada na pamet da negira realitet implicitnog učenja i pamćenja ili takozvanih primarnih emocija. U krajnjoj liniji, sve što spada u ono što se u psihologiji zove proceduralno učenje i proceduralna memorija – učenje radnji, kao što su vožnja bicikla ili plivanje – odvija se bez posebnog ulaganja svesnog napora u smislu kognitivnih kapaciteta. U manjoj ili većoj meri, to važi i za kognitivno zahtevnije funkcije, na primer, govor. Da li iko od nas, dok govori, pogotovo na maternjem jeziku, svesno u glavi prevrće gramatička pravila i svesno odlučuje o tome koju će reč upotrebiti, na kom mestu i u kojoj funkciji u rečenici?

Pitanje koliko slika čovekove psihe koju generišu savremena istraživanja odgovara onoj koju nam je ostavio Frojd daleko je od razrešenog. Neki bi sigurno tvrdili da je sličnost frapantna, drugi da je minorna. Izvesno je da današnja neuronauka ostvaruje Frojdov san o utemeljenju psihičkog u biološkom, mada krajnji rezultat ne mora biti povoljan po samog Frojda.

1895, Frojd je započeo Projekat za naučnu psihologiju – teoriju uma utemeljenu na neuralnoj aktivnosti mozga. Knjigu nikada nije završio, smatrajući da su znanja o mozgu, njegovoj aktivnosti i funkcijama nedovoljne za tako nešto, ali se jeste nadao da će u budućnosti to biti moguće. 110 godina kasnije, 2005, grupa italijanskih neuronaučnika objavila je u časopisu Brain Research Reviews rad pod naslovom „Frojdova anticipacija LTP memorije“, podsećajući naučnu javnost da je upravo on prvi ozbiljno zagovarao ideje da naše pamćenje stanuje u mozgu.

LTP je akronim za engleski termin long-term potentiation, odnosno dugotrajnu potencijaciju – trajno ojačavanje veza među neuronima koji se često aktiviraju istovremeno. Ovim rogobatnim izrazom objašnjava se neuralni mehanizam zahvaljujući kojem je moguće učenje i pamćenje i bez kojeg ne bi postojali eksperti.

Šta je ekspertiza? Vladanje znanjem u određenoj oblasti. E sad, jedna od karakteristika ekspertskog mišljenja je da ono lakše usisava nove informacije na polju ekspertize. Uprošćeno: svi mi lakše učimo stvari iz domena koji nam je poznat, a eksperti u tome prednjače. Zašto? Opet, najplastičnije moguće: zato što stalnim bavljenjem svojom oblašću, bukvalno bilduju grupe neurona uključene u učenje i pamćenje sadržaja iz te oblasti. Doduše, postoji i druga strana medalje: eksperti teško napuštaju paradigmu u kojoj rade, jer im je mozak naštimovan tako da nove informacije, ponekad i na silu, uklapa u već formiranu celinu.

Frojd, čiji se terapeutski rad zasnivao na „izvlačenju“ potisnutih sećanja na svetlost dana, znao je još nešto i o tome ostavio obilje tragova u svojim rukopisima. Reč je o tezi da memorija nije nekakva verna mentalna slika, kopija upamćenog, već da je podložna stalnoj modifikaciji. Kad god neku informaciju izvučemo iz sećanja, neosetno je preradimo. Neuronauka danas ima dokaze da je Frojd bio u pravu, a rasprava na ovu temu izlila se čak i na teren pravnih nauka, gde se sve glasnije postavlja pitanje koliko je pouzdano svedočenje očevidaca.

S druge strane, Frojdova psihoanaliza nikada nije postala nauka. Štaviše, ona to nije mogla biti ni po standardima naučnog koje je zastupao sam Frojd.

Još jedan dokaz da nije bio čudak ili vanzemaljac proističe iz činjenice da je ideju o tome šta je naučno zasnivao na filozofiji svoga savremenika Ernsta Maha (Ernst Mach). Mah je bio fizičar i, uz čitav niz bečkih matematičara i filozofa tog doba, začetnik je takozvanog logičkog bihejviorizma – filozofije nauke po kojoj je naučno samo ono što se može saznati i odbraniti metodama empirijske nauke, i to onako kako to čini fizika.

Eksperimentalna nauka podrazumeva mogućnost ponavljanja i upoređivanja rezultata, što sa psihoanalizom zaista nije moguće. Ljudska interakcija je sama po sebi neponovljiva, a pojmovi kojima se objašnjava čovekova psiha ne mogu se operacionalizovati i meriti onako kako je to moguće učiniti na polju fizike. Ideje bečkog kruga ipak će stići u psihologiju preko metodološkog, a potom i teorijskog bihejviorizma. Bihejviorizam jeste psihologiji nametnuo metodološku ozbiljnost, ali je osakatio njen predmet istraživanja. Tek u drugoj polovini prošlog veka, s takozvanom prvom kognitivnom revolucijom, psiholozi će se vratiti pitanjima svesti i nesvesnog, odbacujući stege koje im je nametnula Skinerova (Burrhus Frederic Skinner) nadražaj-reakcija psihologija.

Da se razumemo, savremena psihologija isto tako danas odbacuje niz Frojdovih pretpostavki, uključujući jedan od njegovih najvažnijih teorijskih postulata – nagon za smrću. Autodestruktivnih oblika ponašanja, svesno i nesvesno generisanih, uistinu ima i češća su nego što bi se na prvi pogled dalo zaključiti, ali nema nijednog oblika takvog ponašanja koje nije moguće lakše i proverljivije objasniti. Sam Frojd, na više mesta u svojim delima, a još češće u prepisci sa savremenicima, govorio je za svoj rad da je spekulativan. Iz tog ugla, čini se nepravednim zamerati mu da je naukom pokušao predstaviti nešto što to nije.

Interesantno, Frojd je danas najživlji i najprisutniji tamo gde mu je najmanje mesto i gde ga je najlakše osporiti. Psihoanaliza je, naime, i dalje veoma popularan terapijski postupak i ma koliko se reformisala u odnosu na izvorni koncept, ona i dalje počiva na tehnikama koje je definisao Frojd. Ujedno, to je terapijski postupak koji, kada se sve sabere i oduzme, nema premca u neefikasnosti. Psihoanalitička psihoterapija je dug proces (najčešće podrazumeva višegodišnje redovne seanse) i samim tim veoma skup. Uporedne evaluativne studije pokazuju da je, kada su u pitanju najčešći psihološki problemi s kojima ljudi odlaze terapeutu (depresija, strahovi, fobije, impulsivno-kompulzivni poremećaj, različiti oblici zavisnosti itd.), psihoanaliza impotentna. Lakši simptomi nekih od navedenih poremećaja, uz dobrog psihoanalitičara, stavljaju se pod kontrolu nakon godinu dana. Ukoliko biste iste simptome gurnuli pod tepih i pretvarali se da ne postoje, sve su šanse da biste ih samostalno ukrotili u roku od šest meseci.

U već pomenutom nezavršenom Projektu, kada govori o mogućem utemeljenju i objašnjenju psihičkog u biološkom, Frojd o biologiji govori kao o polju neslućenih mogućnosti, punom iznenađenja. Tumačenja tih njegovih reči su različita. Meni je najbliže ono – kralj nesvesnog bio je svestan da će nauka demantovati barem nešto od njegovih pretpostavki. Ako je to mislio, mogao bi da bude zadovoljan onim što je preživelo dosadašnje testove.

*Tekst izvorno objavljen 6. aprila 2012.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: