Autistični genije: Tajna izuzetnosti atipičnog uma

„Njegovo ime je Judžin Hoskins. Živi u Oksfordu (Misisipi), univerzitetskom gradiću sa oko tri hiljade stanovnika. Poznat je po svojoj ekscentričnosti.“

Ovo su uvodne rečenice studije, objavljene 1920. u časopisu Journal of Applied Psychology. Ekscentričnost o kojoj govori autor, tada profesor higijene na Univerzitetu Misisipija Hajram Bird (Hiram Byrd), zapravo je skup neuropsiholoških simptoma koji odlikuju ljude za koje danas koristimo termin autistični genije.

Judžinu bi prišao sugrađanin koji je čuo za njegovu „ekscentričnost“ i rekao mu: „Oženio sam se 8. juna 1901. godine.“ Judžin bi, bez oklevanja, rekao: „Bila je subota.“

Datum i godina bili su mu dovoljni da, u sekundi i nepogrešivo, identifikuje dan. Isto tako, na osnovu podatka o godini i mesecu, mogao je da odredi tačan datum drugog utorka ili trećeg petka u datom mesecu.

U Hoskinsovo vreme, reč autizam nije ni postojala, a deca i ljudi poput njega smeštani su u institucije za teško mentalno retardirane osobe ili im je postavljana dijagnoza šizofrenija. Proći će još dve decenije dok u literaturi ne osvane prvi formalni opis autizma.

Prvo dete autizma

1951, Amerikanac mađarskog porekla Franc Polgar (Franz Polgar) – psiholog, čitač misli i hipnotizer – imao je zakazan iluzionistički nastup u gradiću Forest u Misisipiju. Kako u Forestu u to vreme nije bilo hotela, Franc je pronašao smeštaj kod lokalne porodice. Pažnju mu je privukao stariji sin bračnog para koji su mu bili domaćini. Donald, u to vreme osamnaestogodišnjak, bio je distanciran, potpuno nezainteresovan za razgovor, čudnih pokreta. Imao je, međutim, i dve zadivljujuće sposobnosti: umeo je nepogrešivo da imenuje svaku odsviranu notu i da, u deliću sekunde, tačno pomnoži dva dvocifrena broja.

Donaldova „ekscentričnost“ pobudila je Polgarov preduzimljivi duh, pa je mladićevim roditeljima predložio da ga povede sa sobom i uključi u nastupe. Odbili su. Donald je išao u školu i roditelji nisu hteli ni da razmišljaju o ideji da je napusti.

Crni tinejdžer iz Foresta već je bio lokalna legenda. I u okolnim mestima znalo se za „malog iz Foresta“ koji baci pogled na zid škole i za tili čas, bez papira i olovke, izračuna od koliko je cigala napravljen. Polgar nije imao pojma da je Donald u to vreme sebi već bio obezbedio mesto u istoriji.

Donald je, naime, prvo dete u istoriji kojem je ustanovljen autizam. U literaturi je ovekovečen kao „Slučaj 1 … Donald T“. Tako je označen u članku koji je, 1943, u jednom medicinskom časopisu objavio Leo Koner (Leo Kanner), profesor psihijatrije na Univerzitetu Johns Hopkins. Članak je obznanio otkriće bolesti „koja ne liči ni na šta poznato do sada“. Smatralo se da je izuzetno retka i da od nje boluje još samo desetoro dece, čiji su „slučajevi“ u istom članku označeni kao „Slučaj 2“ do „Slučaj 11“.

2000e: Deca autizma

AutizamNekih 70 godina kasnije, autizam je sveprisutan na više načina. Lekari, roditelji, političari, štampa – bruje o epidemiji autizma. Štaviše, u igri su autizmi – spektar autističnih poremećaja (ASD), odnosno niz poremećaja kod kojih su simptomi autizma izraženi u manjem ili većem stepenu. Njihova rasprostranjenost dramatično je počela da raste 1990ih, kada se procenjivalo da na svakih 110 dece dolazi po jedno s nekim od premećaja koji pripadaju ASD. Trenutna procena, doduše za SAD gde je statistika najagilnija, jeste jedan na 84.

Teorija o tome šta je autizam i kako do njega dolazi nikada nije manjkalo. Prvobitno, greh je padao na emocionalno hladne majke. Kasnije su u igru ušli zahtevni očevi. Ovakva kombinacija, smatralo se, navodi dete da se povuče u sebe i konstruiše svet iz kojeg ne izlazi i u koji nikog ne pušta. Vremenom, počelo je da se shvata da autizam mora imati biološku podlogu. To, međutim, ne samo da nije donelo bolje razumevanje ovog poremećaja, nego je izrodilo polemiku o biološkim mehanizmima koji dovode do njega. Kao uzročni faktori navođeni su: gluten, prisutan u ishrani; živa, prisutna u pojedinim vrstama vakcina, te vakcine koje se primaju u prvim godinama života kao takve. S druge strane, uobličena je teorija o autizmu kao autoimunom odgovoru. Zatim, teorija o autizmu kao posledici neadekvatne ishrane za vreme trudnoće ili u prvim mesecima nakon rođenja deteta…

Mejnstrim konsenzus glasi: Autizam je neuropsihološki poremećaj, koji je posledica više genetskih abnormaliteta, u kombinaciji sa sredinskim faktorom. Broj gena i sredinskih okidača koji bi mogli biti uzeti u obzir je tako veliki da se bez preterivanja može reći da o prirodi autizma i dalje znamo premalo. Znamo koji su njegovi simptomi i znamo da ih srećemo kod sve većeg broja dece.

Ostrva genijalnosti

Kada je profesor Bird otvorio Hoskinsov dnevnik, naišao je na stranicu naslovljenu sa: „Misisipi, distrikt Džekson“. Sledilo je nekoliko stranica ispunjenih pedantno ispisanim stanicama u koje svraćaju vozovi koji Džekson povezuju s raznim delovima Amerike. Jedan od sledećih unosa sadržao je brojeve motora lokomotiva koje su ulazile i izlazile iz železničke stanice u Oksfordu.

Bird u svom članku ne skriva čuđenje nad ovakvim dnevničkim unosima. Ne zaboravite, on piše dve decenije pre nego što ćemo saznati za autizam. Danas znamo da ovakve i slične preokupacije nisu neuobičajene među autističnim ljudima koje odlikuju specijalni talenti.

1989. godine, londonski psiholozi O’Konor (Neil O’Connor) i Hermelin (Beate Hermelin) radili su s grupom od šestoro autističnih talenata, opsednutih redom vožnje i drugim detaljima povezanim s londonskim javnim prevozom. Mada je njihova opšta inteligencija bila znatno umanjena, pokazivali su neverovatnu memoriju i znanje u pogledu trasa kojima se kreću gradski autobusi i vozovi, njihovih registarskih brojeva i reda vožnje.

Serijom eksperimenata, O’Konor i Hermelin utvrdili su da njihove ispitanike memorija izdaje kada su u pitanju druge vrste informacija. Naime, na testovima pamćenja imali su slabije rezultate u odnosu na kontrolnu grupu ispitanika. Zanimljivo, u zadatku pamćenja serija brojeva, autistični talenti interpretirali su ih kao brojeve garaža iz kojih kreću pojedini autobusi gradskog prevoza ili kao brojeve linija na kojima saobraćaju.

Ukratko, opšta sposobnost pamćenja autističnog genija je manja od prosečne, ali je natprosečna u pojedinim specifičnim oblastima.

Nemaju svi ljudi koji pate od autizma ovakve sposobnosti, ali ovo jeste karakterističnije za njih nego za osobe s bilo kojim drugim mentalnim poremećajem. Procenjuje se da 9.8 odsto autista poseduje genijalne sposobnosti ovog tipa. Kod osoba s mentalnom retardacijom, na primer, ovakve izolovane oaze natprosečnih sposobnosti sreću se u samo 0.6 odsto slučajeva.

Šta je karakteristika oaza izuzetnosti autističnih pojedinaca? Lorin Braun (Lauren Turner-Brown), psiholog sa Univerziteta Severne Karoline, utvrdila je sa svojim saradnicima, na bazi ekstenzivnih testiranja autističnih genija, da polja specijalnih interesovanja autista odlikuje ne-društvenost. Drugim rečima, bavljenje aktivnostima u kojima se ovakve sposobnosti ispoljavaju ne zahteva učešće drugih, što je potpuno u skladu s jednim od glavnih simptoma autizma – nezainteresovanošću za socijalnu interakciju. Noa Sason (Noah Sasson) i njegove kolege s Univerziteta Teksasa, utvrdili su, na primer, da autistična deca pokazuju visok stepen vizuelne diskriminacije već na uzrastu od dve godine; znatno veću pažnju poklanjaju fotografijama uobičajenih, svakodnevnih stvari, kao što su odevni predmeti, nego fotografijama ljudskih lica.

Jedan od najpriznatijih stručnjaka u ovoj oblasti, psiholog sa Univerziteta Kembridž Simon Baron-Koen (Simon Baron-Cohen), smatra da je autistični um osetljiv na pitanje kako nešto funkcioniše, za razliku od tipičnog uma koje inklinira pitanju zašto nešto funkcioniše na određeni način.

Zainteresovanost za kako, a ne za zašto jedna je od glavnih karakteristika autista zbog kojih nam deluju čudno. Istovremeno, ona bi ih, čak i kada bi imali želju za socijalnim kontaktima, sprečavala u tome da ih lako izgrade i održe. Ilustrativan je primer koji navodi Digbaj Tantam (Digby Tantam), profesor psihoterapije na Univerzitetu u Šefildu, opisujući slučaj žene sa Aspergerovim sindromom.

Aspergerov sindrom je jedan od poremećaja iz autističnog spektra. Ljudi pogođeni njime imaju većinu odlika autizma osim kašnjenja u razvoju govora, tako da su njihove verbalne sposobnosti uobičajene (razlike između autizma i Aspergerovog sindroma; test na simptome poremećaja iz spektra autizma).

Posmatrajući kako se ljudi ponašaju u redu pred bankomatom, Tantamova pacijentkinja uočila je da svako ostavlja nešto prostora između sebe i osobe koja stoji ispred. Primetila je i da muškarci ostavljaju nešto veći prostor kada ispred njih u redu stoji žena. Ne opterećujući se pitanjem zašto se ljudi tako ponašaju, kao ni pitanjem kako bi moglo biti tumačeno njeno ponašanje, Tantamova pacijentkinja bi uočeno „hladno“ koristila da preko reda dođe do novca.

Kalendar u glavi

Prvo što je profesora Birda zaintrigiralo u susretu s Heskinsom bila je njegova fascinantna sposobnost kalendarskog proračuna. Tek nedavno, ustanovljeno je da ova sposobnost nije tako retka među autistima i tek nedavno psiholozi su počeli da je proučavaju.

Prva značajna saznanja na ovu temu dolaze iz istraživanja psihologa Ane Krivec (Ann Dubischar Krivec). Ona i njen tim utvrdili da se talenat za kalendarski račun razvija između osme i petnaeste godine života, na sličan način na koji se razvijaju muzički ili crtački talenat.

Paralelno radeći sa autistima i kontrolnom grupom specijalno nadarenih matematičara koji, takođe, lako i brzo mogu da proračunaju datume, Krivec je ustanovila da nadareni autisti nisu u stanju da objasne svoje natprosečne matematičke sposobnosti i da često ne shvataju zašto ljudi to smatraju posebnim darom.

Nadareni matematičar poštuje formule kalendara; na primer, pravilo broja 28, koje kaže da dve godine koje razdvaja period od 28 godina, ali unutar istog veka, imaju identičan kalendar. S druge strane, potpuno je izvesno da barem neki od autistinčnih genijalaca koje odlikuje ova sposobnost nisu u stanju da se rukovode složenim formulama.

Holandski neuropsiholog Mark Tiuks (Marc Thioux) i njegove kolege s Jejla radili su sa dvadesetjednogodišnjim mladićem koji pati od autizma, u literaturi poznatim kao Doni. Njegov IQ iznosi 71. Svejedno, Doni je u stanju da s tačnošću od 98 odsto imenuje dan za bilo koji datum između 1. i 9999. godine, za šta mu je potrebno 700 milisekundi.

Radeći s Donijem i drugom decom i tinejdžerima sličnih sposobnosti, kao i analizom studija slučaja objavljenih o autističnoj deci, istraživači su došli do zaključka da njihov talenat počiva na prvobitnoj fascinaciji brojevima i datumima, koja nije retkost među autistima. Činjenica da se ne igraju s drugom decom, da jako malo kognitivnih kapaciteta usmeravaju na interakciju s drugima, daje im mogućnost da se bave svojom preokupacijom. Istraživači ne isključuju uticaj koji na razvoj ovakvih talenata imaju pohvale i nagrade koje dobijaju od okoline kada uoči njihove sposobnosti.

I Krivec smatra da deo zadivljujućih sposobnosti kojima su obdarena pojedina autistična deca počiva naprosto na činjenici da sav raspoloživi kapacitet memorije posvećuju uskoj sferi interesovanja. Ona, međutim, ima i zanimljivu hipotezu – da autistični znalci imaju i implicitno poznavanje barem nekih algoritama na kojima počiva gregorijanski kalendar; na primer, pravilo da ako neprelazna godina počinje u nedelju, naredna mora početi u ponedeljak.

Posebno pitanje predstavlja i pitanje ograničenja unutar ovih ostrva izvanrednih sposobnosti. Na osnovu Birdovih zabeleški znamo da je Heskins bio stoprocentno tačan za opseg 1901-1924. Još intrigantnije – većina subjekata u eksperimentima Krivec i Tiuksa, uprkos neverovatnom kalendarskom računu, nisu u stanju da reše najjednostavnije aritmetičke probleme.

Mali iz Foresta

Od 1920, kada je objavljen, članak profesora Birda citiran je samo 12 puta. Priča o Donaldu T. u nekoliko navrata je dopunjena crticama koje nisu značajne. Istraživače nisu mnogo zanimali ni Judžin ni Donald, mada danas otkrivamo ono što smo od njih davno mogli da naučimo.

Donaldovo pravo i puno ime je Donald Grej Triplet (Donald Gray Triplett). Reporter magazina Vanity Fair pronašao ga je u oktobru 2010. Tada je imao 77 godina, još uvek je živeo u Forestu i pasionirani je igrač golfa – igre koja se odvija u tišini, bez mnogo razgovora, rukovanja, grljenja, odnosno stvari u kojima se autisti ne snalaze najbolje. Vozi auto, prima penziju, voli kafu i da gleda TV, odličnog je opšteg zdravlja.

Advertisements

One comment

  1. Povratni ping: Mentalni poremećaji: Različitost ili bolesti | Mind Readings

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: