Koliko ima homoseksualaca?

„Jedan u deset“. Ovo je naziv grupe koja svake godine u Vašingtonu organizuje jedan od prestižnijih festivala gej i lezbejskog filma. Ujedno, od sredine prošlog veka i objavljivanja Kinsijevih izveštaja, „jedan od deset“ figurira kao opšteprihvaćena procena učešća homoseksualaca u ukupnoj muškoj populaciji. Konačno, reč je o cifri koja se u popularnoj štampi i pop kulturi zdravo za gotovo prihvata kao realna veličina gej populacije.

A koliko stvarno ima homoseksualaca? Precizan podatak o tome ne postoji, tako da odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od toga kome ste ga postavili. Dok naučnici koji se bave ovom tematikom barataju podatkom od jedan do pet procenata, šira javnost naginje proceni od čak 20 odsto, pa i više.

Naduvana cifra

U dva navrata, 2002. i 2011. godine, istraživačka agencija „Gallup“ sprovela je masivne ankete na teritoriji Amerike, s ciljem da utvrdi na koliko Amerikanci procenjuju učešće gej populacije u ukupnom stanovništu. U obe se ispostavilo da američka javnost masovno precenjuje broj gej osoba: 2002, Amerikanci su verovali da je oko četvrtine njihovih sunarodnika homoseksualne orijentacije; 2011, međutim, čak trećina ispitanika iskazala je uverenje da je procenat gej ljudi i veći od četvrtine ukupnog stanovništva, pri čemu su žene i mlađa populacija oba pola sklonije proceni od punih 30 odsto; tek osam odsto ispitanika, 2002, odnsno njih četiri odsto, devet godina kasnije, slagali su se s procenom veličine gej populacije kojom barataju naučnici.

Zašto je uopšte važno šta šira javnost misli o broju homoseksualaca i da li je bitno da li ljudi precenjuju ili potcenjuju njihovo proporicionalno učešće u ukupnoj populaciji? Sociolozi kažu da jeste bitno.  Naime, ispitanici koji u anketama značajno precenjuju broj gejeva i lezbejki, skloni su da precene i njihov kulturni i društveni uticaj, a to svakako boji njihov stav prema održavanju Prajda, gej braku i gej agendi uopšte. Na kraju krajeva, ako se prisetite koliko ste puta u poslednje vreme čuli da je nešto posledica delovanja „gej lobija“ ili da nešto nameće „holivudska gej mašinerija“ ili da je „sve više gejeva“, i sami ćete se složiti da nije nevažno.

S druge strane, ovakvi rezultati sondiranja javnog mnjenja  mogu se smatrati uspehom LGBT pokreta u borbi protiv nevidljivosti seksualnih manjina. Gejevi, ma koliko ih tačno bilo, jesu „mala manjina“ i za svoja prava ne mogu se izboriti bez saradnje i tolerancije većine. Svest većine da u svom okruženju, znali to ili ne, imaju osobe homoseksualne orijentacije, nije nebitan korak na tom putu.

Oprezna nauka

Kada je Kinsi (Alfred Kinsey) 1948. godine objavio rezultate istraživanja seksualnosti Amerikanaca, izneo je podatak da je 10 odsto muškaraca, starosti između 16 i 55 godina, homoseksualne orijentacije. Uz to, u izveštaju se našao i nalaz da je 37 odsto odraslih muškaraca imalo barem jedno homoseksualno iskustvo.

Imajući u vidu da je gej orijentacija u međuvremenu u zapadnom delu sveta postala znatno manje stigmatizovana, bilo bi logično da svežija istraživanja pokažu veće procente. Događa se, međutim, sasvim suprotna stvar. Prema rezultatima prošlogodišnjeg istraživanja koje je sproveo Institut „Williams“ (think tank koji radi u sastavu Pravnog fakulteta Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu), 1.7 odsto Amerikanaca, starosti od 18 do 44 godine, identifikuju se kao gej ili lezbejke, pri čemu se dodatnih 1.8 odsto populacije, uglavnom žena, identifikuje sa „biseksualno opredeljen/a“. Slične rezultate izbacilo je i istraživanje koje su američki nacionalni centri za kontrolu i prevenciju bolesti sproveli između 2006. i 2008. godine. U anketi u kojoj je učestvovalo više od 13.000 žena, starosti između 22 i 44 godine, samo jedan odsto njih izjasnile su se kao gej, dok se četiri posto ispitanica opredelilo za određenje „biseksualna“.

Otkud razlike u procentima

Različite studije generišu različite procene i procente gej populacije, između ostalog i zbog toga što ne postoji jedinstvena definicija atributa „biti gej“. Ukoliko ispitanike pitate da li su nekada u životu imali homoseksualno iskustvo i rezultat prevedete u „postotak gejeva“, procenat će biti znatno veći nego da ste ih pitatali da li se identifikuju kao homoseksualci.

Citirano „Williams“ istraživanje iznosi podatak da je 8.2 odsto stanovnika Amerike imalo neku vrstu homoseksualnog iskustva. On je za 4.7 odsto veći od broja onih koji se identifikuju kao homoseksualci, lezbejke ili biseksualci. Studija centara za kontrolu i prevenciju bolesti sadrži nešto slično: dok tek jedan odsto žena sebe svrstava u njih, 13 odsto izjavljuje da su imale homoseksualno iskustvo.

Praktična važnost distinkcije između gej identiteta i gej ponašanja, smatraju istraživači, pokazuje se na pitanju gej braka, odnosno zahteva LGBT zajednice da im pravo na sklapanje braka omogući. Dok je logično očekivati da će osoba koja se identifikuje kao gej to pravo i iskoristiti, sasvim je nelogično pretpostaviti da će to isto učiniti neko ko je jednom u životu ili u jednom periodu svog života bio u homoseksualnom odnosu. S druge strane, stav većinske populacije prema gej braku može barem delimično biti određen i time kakva su im očekivanja u pogledu broja sklopljenih homoseksualnih brakova.

Advertisements

2 comments

  1. Povratni ping: Misterija gej gena razrešena!? | CKS

  2. Povratni ping: Biseksualci: Postoji li najugroženija seksualna manjina? « Mind Readings

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: