Misterija ženskog orgazma

Najpre, zašto žene imaju orgazam?

Pitanje zvuči u najmanju ruku čudno. Ženama može da izgleda i uvredljivo, čak seksistički. Sa aspekta nauke, međutim,sasvim je opravdano postaviti ga. Naime, poreklo i funkcija ženskog orgazma jedna je od najvećih zagonetki „nauke o seksu“.

Razmotrimo prvo „slučaj“ muškog orgazma.

On je praćen ejakulacijom. Izbacivanje semena je pak neophodno za oplodnju. Ergo, biološki posmatrano, nema dileme da muški orgazam spada u adaptacije – karakteristike jedinke koje joj pospešuju izglede da preživi i reprodukuje se. Osećaj zadovoljstva, koji je sastavni deo orgazma, praktično ima ulogu da muškarca podstakne na stupanje u seksualni odnos.

Stvar sa ženskim orgazmom stoji bitno drugačije. Štaviše, ako biste pitali biloge, rekli bi vam da on praktično nema nikakvu funkciju. Drugim rečima, nema biološkog opravdanja za njegovo postojanje.

Danas dominantna naučna teorija o ženskom orgazmu kaže da je on naprosto nusprodukt muškog, na način na koji su bradavice na muškim grudima nusproizvod evolucije zajedničkih, ženskih i muških, razvojnih sistema.

Zašto se ženski orgazam ne može objasniti po analogiji s muškim? Zašto ne možemo da kažemo da on ženu „ohrabruje“ na stupanje u seksualni odnos i time pospešuje njene izglede da zatrudni i rodi?

Naučnici jesu nastojali da formulišu ovakvu teoriju. Predloženo je nekoliko interesantnih hipoteza. Prema jednoj, ženski orgazam doprinosi zbližavanju i učvršćivanju veze između žene i njenog seksualnog partnera, podiže izglede da ta veza postane trajna i time uvećava verovatnoću da će ona rezultirati zajedničkim potomstvom. Druga, nešto drugačija teorija, kaže da orgazam ženi služi kao test „kvaliteta“ seksualnog partnera; otprilike, „ako me partner dovodi do orgazma, to znači da je dovoljno ‘kvalitetan’ da sa njim ostanem u drugom stanju.“ Treće objašnjenje sugeriše da ženski orgazam direktno pozitivno utiče na mogućnost začeća: uterine kontrakcije za vreme orgazma su učestalije i snažnije, usled čega više muškog semena dospeva u ženski reproduktivni trakt.

Mada zanimljive, nijedna od ovih hipoteza nije prošla test. Naime, da bi se ženski orgazam, poput muškog, mogao smatrati adaptacijom, on bi morao da utiče na ženin reproduktivni ishod. To, međutim, nije slučaj.

Generalno, u poređenju s muškarcima, žene znatno teže postižu orgazam. Procenjuje se da ga oko deset procenata žena nikada ne doživi, dok je broj onih koje orgazam postižu tek ponekad – znatno veći. Istraživanja pokazuju da sve one, u proseku, imaju isti broj potomaka. Drugim rečima, broj trudnoća i rođene dece ne zavisi od lakoće s kojom žena postiže orgazam niti od njegove redovnosti. Sem toga, da bi zatrudnela, žena uopšte ne mora da doživi orgazam. U slučaju muškarca, slika je sasvim drugačija: umanjena sposobnost za postizanje orgazma ili njegov izostanak direktno vodi umanjenom broju potomaka ili izostanku potomstva.

„Slučaj“ Danske

Debatu između onih koji zastupaju stanovište da je ženski orgazam nusproizvod evolucije muškog i zagovornika teorije da orgazam i kod žena nosi adaptivnu težinu podgrejala je skorašnja studija koju su izveli genetičari Cič (Brendan Zietsch), sa australijskog Univerziteta u Kvinslendu, i Santila (Pekka Santtila), sa danskog Univerziteta Abo Akedemi.

Oni su anketirali i intervjuisali oko 10.000 Danaca: parova istopolnih blizanaca, parova blizanaca brat-sestra, kao i parove braće i sestara koji nisu blizanci. Rezon iza ovako definisanog uzorka je sledeći: ukoliko je ženski orgazam nusproizvod muškog, onda orgazmibilnost (ovim terminom autori studije označavaju karakteristike orgazma, kao što su lakoća postizanja, redovnost, odnosno učestalost i sl.) brata i sestre blizanaca mora biti slična, i to u većoj meri nego orgazmibilnost između rođenog brata i sestre koji nisu blizanci.

Rezultati koje su publikovali u stručnom časopisu Animal Behavior, čini se, idu protiv postavljene hipoteze. Naime, dok je sličnost blizanaca istog pola u pogledu orgazmibilnosti veoma visoka, a u slučaju ne-blizanaca istog pola nešto niža, ali i dalje visoka, korelacija kod blizanaca suprotnog pola i brata i sestre ne-blizanaca – ravna je nuli.

Sami autori pozivaju na oprez u tumačenju rezultata i ne interpretiraju ih kao potvrdu teorije da je ženski orgazam adaptacija. Koautor ovog istraživanja, Cič, publikovao je nedavno studiju koja, štaviše, ide u prilog suprotnom gledištu – teoriji nusproizvoda.

Polazeći od činjenice da su adaptacije međusobno povezane, odnosno da između različitih evolutivno relevantnih karakteristika organizma uvek postoji korelacija, Cič je istražio postojanje korelacije između ženskog orgazma i dvadesetak drugih adaptivnih osobina. Utvrdio je da je praktično nema.

Nerazrešiva enigma?

Posmatrano iz ugla biologije, stvar sa ženskim orgazmom trenutno stoji tako da nema decidnog odgovora na pitanje kako je nastao i zašto postoji. Naravno, ne znači da tako mora i da ostane.

Biološkinja Elizabet Lojd (Elizabeth Lloyd), inače jedna od najzaslužnijih za teoriju o ženskom orgazmu kao nusproduktu evolucije muškog, i profesor bihejvioralne neuroendokrinologije na Univeritetu Emory, Kim Volen (Kim Wallen), objavili su, početkom godine, u časopisu Hormones and Behavior, rad koji baca novo svetlo na prirodu ženskog orgazma.

U radu se, naime, navodi da je kapacitet žene za postizanja orgazma direktno povezan s udaljenošću, odnosno blizinom klitorisa urinarnom otvoru; što mu je klitoris bliži, to je postizanje orgazma tokom seksualnog odnosa lakše. Ukoliko bi daljim istraživanjima ovakav nalaz bio potvrđen, to bi značilo da ženski orgazam zavisi od anatomske karakteristike. Na nju pak utiče prenatalna izloženost muškim hormonima (izloženost ženskog fetusa muškim hormonima). Kako je sinteza hormona genetski determinisana, to bi značilo da ženski orgazam, ipak, jeste rezultat prirodne selekcije.

Od teorije ka praksi

U međuvremenu, stručnjaci koji se bave ljudskom seksualnošću suočavaju se s nizom praktičnih pitanja vezanih za ženski orgazam, koja ne moraju nužno biti biološka, niti njihovo razrešenje neizostavno zavisi od naučnog rasvetljavanja seksa.

Da li žena može da uživa u seksu i bez orgazma? Koliko je njenom partneru bitno da ona doživi orgazam? Da li „tehnika“ ima uticaja na to hoće li žena doživeti orgazam tokom seksualnog odnosa? Postoje li seksualne radnje koje uvećavaju šansu da ona dosegne vrhunac?

Nekih od navedenih pitanja dotiče se istraživanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u časopisu American Sociological Review. S obzirom da je fokusirano na studentkinje, istraživači su bili u stanju da provere hipotezu, ranije potvrđenu u studijama sa zrelijim ispitanicima, prema kojoj stabilnost, trajnost i čvrstina veze imaju uticaja na seksualni užitak i spobosnost žene da doživi orgazam.

Prema rezultatima istraživanja, 69 odsto studentkinja se barem jednom, tokom studiranja, upustilo u „seks s neznancem“. Interesantno, ovakvo seksualno ponašanje nije ugrozilo njihove izglede za formiranje stabilnije veze: 74 odsto studentkinja završne godine fakulteta u vezi su koja traje barem šest meseci unazad.

No,  kakve ovo veze ima sa orgazmom? Ima.

Dok prilikom prvog seksualnog kontakta sa do tada nepoznatom osobom orgazam doživi 11 odsto studentkinja, taj procenat, ukoliko dođe do sledećeg susreta, penje sa na 16 odsto. U odnosu koji ispitanice definišu ne kao vezu, već kao redovno/trajno seksualno partnerstvo, više od 30 posto njih redovno tokom seksualnog odnosa ima orgazam. S druge strane, prema rezultatima istraživanja koje su sproveli stručnjaci Univerziteta Indijane, na reprezentativnom uzorku za SAD, 67 odsto žena koje su u stabilnoj vezi ima redovan orgazam.

Različita orgazmibilnost muškaraca i žena potvrđuje se i u ovakvim istraživanjima, fokusiranim na bihejvioralnu komponentu seksualnosti. Prema anketi Univerziteta u Indijani, 64 odsto žena starosti između 18 i 59 godina, te 61 odsto studentkinja doživele su orgazam prilikom poslednjeg seksualnog odnosa; kod muškaraca istih demografskih karaktersitika ovi procenti iznose 91 odsto, odnosno 96 odsto.

Da li je orgazam sve?

Ne, ali nije nebitan. U oba istraživanja, na direktno pitanje da li od redovnosti orgazma zavisi njihovo ukupno zadovoljstvo partnerskim odnosom ili vezom, dobar broj ispitanica daje odričan odgovor. Statistička analiza rezultata upitnika izbacuje, međutim, nešto drugačiji rezultat: verovatnoća da će se žena osećati zadovoljnom u vezi čak je pet do šest puta veća ukoliko tokom seksualnog odnosa redovno postiže orgazam.

Šta partner može da učini da bi do toga i došlo?

Interesantno, osim raznovrsnosti u seksu, jedan od faktora koji najviše doprinosi ženskom orgazmu jeste partnerov stav prema njemu. Prosto rečeno, treba da mu bude bitan partnerkin užitak. Štaviše, studija koja se ovim pitanjem bavila fokusirajući se na starije, iskusnije parove, došla je do zaključka da žene koje imaju partnere kojima je važno da one dožive orgazam – u praksi češće i lakše dostižu vrhunac.

Interesantno, muškarci koji brinu o orgazmu svojih partnerki i sami su, u proseku, zadovoljniji sopstvenim seksualnim životom u odnosu na muškarace kod čijih partnerki orgazam izostaje ili je neredovan. U igri je dvostruki faktor: s jedne strane, muškarac oseća zadovoljstvo u mislu „uspeha“ jer je svoju partnerku doveo do orgazma; s druge, po svemu sudeći, žena na trud svog partnera da je dovede do orgazma svesno ili nesvesno odgovara istom merom.

*Tekst prvobitno objavljen 30. septembra 2012.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: