Nanjušite idealnog partnera

Ako ste u prilici da se dovoljno približite i osetite prirodnu aromu osobe koja vam se dopada, nemojte je propustiti. Njuh je, iznova se potvrđuje naučnim istraživanjima, izvor prilično pouzdane procene kompatibilnosti partnera.

Uprkos našoj averziji prema mirisu znoja i umanjenom olfaktornom korteksu u odnosu na, recimo, konje i pse, i dalje imamo iznenađujuće osetljivo čulo mirisa. Tek rođena beba i njena majka u stanju su da se međusobno prepoznaju samo po mirisu, već par sati posle rođenja/porođaja; to je jedan od razloga što se beba, čim se rodi, spušta na majčine grudi.

Ovo je odlika koju delimo s drugim sisarima. Ovce i koze, na primer, u roku od 24 sata nauče da prepoznaju svoje mlade po mirisu; narednih dana, samo će njih puštati da sisaju. Jaretu koje je tek došlo na svet ova stvar ide malo teže, ali će za nekoliko dana umeti da namiriše svoju majku i samo će od nje tražiti da sisa.

Naš prirodni miris predstavlja ni manje ni više nego naš jedinstveni hemijski potpis. Miris našeg znoja određuje isti skup gena koji je odgovoran za naš imuni sistem – takozvani glavni kompleks gena tkivne podudarnosti (MHC). Reč je o jednom od najpromenljivijih segmenata ljudskog genoma, što je i normalno, imajući u vidu da nas štiti od bakterija i virusa, poznatih po sposobnosti da brzo i lako mutiraju.

Nos detektuje dobre gene

U svetlu evolucije, „svrha“ svakog organizma jeste da živi dovoljno dugo da ostavi potomstvo i prenese svoje gene u narednu generaciju. Da bi organizam koji se seksualno reprodukuje, dakle i čovek, u tome bio uspešan, između ostalog je poželjno da u reprodukciju stupi s nosiocem dobrih gena. Ali, kako da znamo da neko nosi dobre gene?

Robin Danbar (Robin Dunbar), profesor evolucione psihologije na Oksfordu ima hipotezu da putem čula mirisa nesvesno primamo informaciju o kvalitetu nečijih gena, pa samim tim i o uputnosti da s određenom osobom stupimo u seksualne odnose.

Pre nekoliko godina, Kejt Vilis (Kate Willis), tada Danbarova studentkinja, testirala je veoma zanimljivo predviđanje bazirano na profesorovoj teoriji: Ako nam prirodni miris odaje tako bitne, reproduktivno relevantne informacije, onda bi muškarac morao da bude u stanju da oseti da li žena ovulira.

Muški njuh

Svaka od šest učesnica u istraživanju Vilisove imala je zadatak da tri noći u nizu spava u istoj majici i da to čini tokom četiri nedelje, tako da bi bili pokrivene različite faze jednog menstrualnog ciklusa. Na kraju svake sedmice, 80 muških ispitanika imali su zadatak da „onjuše“ majice i da ih rangiraju po prijatnosti. Da bi se izbegla kontaminacija, Vilis je odabrala žene nepušače. Sem toga, tokom eksperimenta su morale da se odreknu prejako začinjene hrane, parfimisanih sapuna, parfema i kontracepcije koja deluje preko hormona (pilula).

Rezultat je bio nedvosmislen: majice nošene u vreme ovulacije imale su najbolji skor u pogledu prijatnosti. U poređenju s kontrolnim grupama koje su činile žene kod kojih je nastupila menopauza, kao i žene koje upotrebljavaju kontraceptivnu pilulu, rezultat je još uočljiviji. Ukratko, žene su muškarcima seksualno privlačnije kada ovuliraju.

Jednako je zanimljiva interpretacija istog rezultata iz ugla žena: praktično, one feromonima obaveštaju muškarce da ovuliraju, navodeći ih da im se približe; da ne bude zabune, reč je o potpuno nesvesnim mehanizmima.

Da li isti efekat postoji i u suprotnom pravcu? Apsolutno.

Ženski njuh

Za specifičnu aromu muškog znoja odgovoran je androstenol, jedan od steroida, nusproizvod metabolizma takozvanog muškog hormona – testosterona (sadrže ga tartufi). U sada već legendarnom eksperimentu, trojica psihologa – Gustavson (Andrew Gustavson), Doson (Michael Dawson) i Bone (Douglas Bonett) – poprskali su adrostenolom po polovinu kabina u muškom i ženskom toaletu, a zatim pratili ponašanje korisnika toaleta (u obzir su uzeta samo posmatranja dobijena u situacijama kada je postojala mogućnost izbora, odnosno kada kabine nisu bile zauzete).

Posmatranje je pokazalo da muškarci nesvesno izbegavaju „namirisane“ kabine. Ukoliko zalutaju u jednu od takvih, odmah je napuštaju, upućujući se ka nekoj od „nekontaminiranih“. Nasuprot njima, kad god su imale mogućnost izbora, žene su se radije opredeljivale upravo za kabine tretirane adrostenolom.

Da bi dodatno potvrdili rezultat, trojica istraživača su kasnije ponovili eksperiment, ali su koristili miris drugog metaboličkog proizvoda testosterona, koji nastaje u jetri i čija fiziološka uloga nije povezana sa seksom. Ispostavilo se da ni muškarci ni žene nisu pokazali preferenciju ka tako tretiranim kabinama javnog toaleta.

Molekuli privlačnosti i poverenja

Jednu od novijih verzija ovog eksperimenta izvela je Tamsin Sakston (Tamsin Saxton), evoluciona psihološkinja sa Univerziteta u Liverpulu. Ona i njeni saradnici odabrali su za seting organizovano brzo upoznavanje (speed-dating event).

Na ovakvom događaju, žene sede za stolom (svaka ima svoj sto). Zainteresovani muškarci imaju na raspolaganju pet minuta za razgovor i upoznavanje s njima.

Delu žena koje su učestvovale u eksperimentu, istraživači su na gornjoj usni namazali androstadienon – derivat steroida srodan adrostenolu iz prethodno opisanog eksperimenta. U odnosu na ostale učesnice ovog događaja, one su svoje sagovornike ocenile privlačnijim i iskazale veću spremnost da neke od njih ponovo sretnu. Drugim rečima, prisustvo derivata steroida pružilo im je lepšu sliku o pripadnicima muškog pola s kojima su došle u kontakt.

Dvojica psihologa sa Univerziteta u Bristolu, Teodoridu (Angeliki Theodoridou) i Vouk (Ian Petnton-Voak), izveli su sličan eksperiment, testirajući dejstvo hormona oksitocin.

Oksitocin je u prvom redu poznat kao jedan od ženskih reproduktivnih hormona; rukovodi kontrakcijama za vreme porođaja. Izvan krvotoka, oksitocin je prisutan u mozgu, gde deluje kao neurotransmiter. U oba slučaja, sudeći po brojnim istraživanjima, ovaj molekul igra bitnu ulogu u oblikovanju interpersonalnih odnosa. Njegov nivo značajno raste u organizmu žene dok doji, pa se smatra odgovornim za formiranje prvobitne bliskosti na relaciji majka-novorođenče. Isto tako, poplava oksitocina nastaje usled rukovanja, zagrljaja, poljupca, seksa, tj. u nzu situacija kojima se uspostavlja, potvrđuje i učvršćuje bliskost.

Teodoridu i Vouk dali su učesnicima u eksperimentu da inhaliraju po jednu dozu oksitocina. Zatim su im podeljene fotografije osoba oba pola, koje su subjekti rangirali po dva kriterijuma: po privlačnosti i po utisku da im se može verovati. Ispitanici iz kontrolne grupe imali su isti zadatak, ali su putem inhalatora dobili lažni oksitocin (placebo). Rezultat: subjekti iz eksperimentalne grupe znatno bolje su kotirali neznance po oba kriterijuma.

Miris simetrije

Ako se ima u vidu važnost feromona u seksualnom ponašanju primata, ne čudi da naučnici otkrivaju i istražuju njihov uticaj na seksualno ponašanje ljudi. Njega svakako ne treba prenaglašavati, jer je naše čulo mirisa daleko od savršenog, a društveni život svakako ne organizujemo na bazi informacija prikupljenih njime. Čovekov korteks je pre svega vizuelni korteks, u smislu da je njegov najveći deo angažovan u obradi vizuelnih informacija.

Polazeći od rezultata brojnih istraživanja koja ukazuju na to da kao lepe i seksualno privlačne izdvajamo ljude čija su lica i tela simetrična, jedan psiholog (Steven Gangestad) i jedan biolog (Randy Thornhill) udružili su se svojevremeno u odbrani hipoteze da upravo facijalna i telesna simetrija (potpuna simetrija tog tipa ne postoji, ali odstupanja mogu biti veća ili manja) igra ulogu markera dobrih gena. Jedan od njihovih čuvenih eksperimenata uključivao je i testiranje uticaja feromona.

Gangestad i Tornhil dali su svojim ispitanicima čiste majice i zamolili ih da u njima spavaju dve noći za redom. Za period od 48 sati trebalo je da se uzdrže od alkohola i seksa. Tada su na scenu stupile ispitanice, čiji je zadatak bio da majice, nakon što ih pomirišu, ocene ocenama 1-10.

Rezultat je bio sledeći: najbolje rangirane bile su majice onih muškaraca za koje je kompjuterskom analizom utvrđeno da su najbolje stajali po pitanju facijalne simetrije. Interesantno, posredna preferencija prema muškarcima simetričnih lica posebno je bila naglašena kod žena koje su bile u plodnoj fazi mesečnog ciklusa. Ovaj dodatak je zapravo od ključne važnosti: sa aspekta evolucije, savršeno je logično da baš u periodu ovulacije žene imaju naglašeno oko/njuh za potencijalne partnere s dobrim genima.

 

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: