Aseksualnost: Postoji li sreća bez seksa?

„Zdravo, ja sam Anet. Imam 47 godina, ali izgledam dosta mlađe. Veorvatno zato što vodim računa o sebi i što nisam izložena svakodnevnom stresu kojem su izložene udate žene s decom. Živim u dosadnom predgrađu Minesote i radim kao medijator u jednoj advokatskoj kompaniji. Zbog stvari koje viđam na poslu, srećna sam što sam sama.“

Na prvi pogled, Anetine reči kao da su uzete iz odeljka „opiši se“ nekog sajta za brzo upoznavanje. Ne. Anet je jedna od prvih koja je, početkom godine, odgovorila na potragu grupe psihologa sa Stenforda za ljudima koji sebe opisuju kao aseksualne, tj. nezainteresovane za seks. Usledilo je na hiljade sličnih.

Anetini mejlovi odaju samouverenu osobu koja nema problem u vezi s tim ko je, šta je… Daleko od toga da je uvek jednostavno. U lokalnoj crkvi, nekoliko žena organizovalo je molitvu – da Anet nađe muža. Bliska rođaka je krišom u njeno ime napravila profil na jednom od brojnih sajtova za pronalaženje „srodne duše“. Od tada je prošlo skoro godinu dana, a Anet i dalje dobija poruke koje ignoriše.

Čitav svoj dosadašnji život Anet je provela sama. Nikada nije bila u vezi, nikada nije imala seks. Oduvek zbog toga nailazi na nerazumevanje, čak i od najbližih kojima se ohrabrila da objasni u čemu je „njen problem“. S druge strane, priznaje da sama nije u stanju da do kraja razume ljude oko sebe, tj. „celu tu frku oko seksa“.

Dejvid Džej (David Jay) bi je odlično razumeo. On se seća trenutka kada su svi u srednjoj školi koju je pohađao počeli da govore o seksu, o zvezdama koje su hot; da se međusobno odmeravaju dok prolaze školskim hodnicima, da prave prve trapave korake ka vezama i seksu. Osećao se kao da dolazi s druge planete.

Znajući da mora biti da nije sasvim unikatan, Dejvid je, 2001. godine, pokrenuo sajt  AVEN (Asexual Visibility and Education Network). Ispostavilo se da ljudi poput njega ima puno i da je jedan od najozbiljnijih problema s kojim se sreću nerazumevanje na koje nailaze kada ljudima iz okoline obznane da nimalo nisu zainteresovani seks. Ova online zajednica sada broji 50.000 ljudi koji sebe svrstavaju negde unutar spektra aseksualnost.

Anet i Dejvid nisu izmislili aseksualnost. Oduvek postoje ljudi koji nemaju interesa za seks, koje seksualno ne privlače ni osobe istog, ni osobe suprotnog pola, ni shemales. Niko. Stvar je u tome da pre interneta i Gugla, oni nisu imali mogućnost da se povežu i govore o svojoj (a)seksualnosti.

Kada ukucate asexual u Guglov pretraživač, danas vam se pojavljuju linkovi za AVEN, You Tube isečke iz dokumentarca „(A)sexual“ Angele Taker (Anegla Tucker)… Pre AVEN-a, isto pretraživanje uputilo bi vas na amebe, morske zvezde, možda neki naučni rad na temu aseksualne reprodukcije. „(A)sexual“ i počinje segmentom u kojem Takerova pita ljude šta je aseksualnost. Jedna žena odgovara: „Mislim da je mahovina aseksualna.“

Kada odgledate dokumentarac ili uđete na AVEN-ov forum, postaje vam jasno da se aseksualci suočavaju s nerazumevanjem kojeg nema u slučaju bilo koje druge seksualne orijentacije. Ljudima odmah pada na pamet da je reč o prikrivenim homoseksualcima ili lezbejkama, osobama koje ne mogu seksualno da se uzbude ili pak luzerima koji ne mogu da nađu seksualnog partnera.

„Živeti u svetu koji romantiku i seks smatra tako važnim idealima nije nimalo jednostavno za nekoga ko je aseksualan,“ piše na forumu dvadesetogodišnji student biologije koji se predstavlja kao Bryony. „Kao student, svakodnevno se suočavam s tim da se ogroman deo konverzacije vrti oko seksualne privlačnosti, a ja zaista nisam u stanju da se uključim.“

Šta je aseksualnost?

U suštini, ljudima je teško da razumeju da neko ne želi seks i da pri tom to ne doživljava kao problem. Štaviše, tvrdi da vodi normalan život.

Aseksualci ne potiskuju svoj seksualni nagon, niti se seksa odriču iz religijskih ili filozofskih ubeđenja; ne treba ih mešati sa asketama ili ljudima koji su svesno odabrali, odnosno sebi nametnuli celibat. Najprostije rečeno, oni ne osećaju potrebu za seksualnim vezivanjem.

Daleko od toga da su aseksualci homogena grupa. Među njima ima ljudi koji ne izbegavaju samo seksualno, već i zbližavanje bilo koje vrste. Sebe nazivaju samotnjaci (loners). Većina, međutim, želi platonske, emotivne odnose s osobom suprotnog ili istog pola; dakle, aseksualnost nije seksualna orijentacija u pravom smislu te reči. Neki od aseksualaca, bilo pod pritiskom okoline, bilo zbog svojih partnera s kojima su u platonskoj vezi, ipak povremeno upražnjavaju seks; ne kriju od svojih partnera da to čine samo da bi njima udovoljili. Drugi, opet, osećaju seksualno uzbuđenje – masturbiraju, ali im to ne inicira želju da stupe u seksualni odnos s drugom osobom. „Uzbudim se, ali moje telo kao da nije povezano s umom i nemam ideju o tome šta bih s uzbuđenjem koje osećam,“ piše na AVEN-ovom forumu student koji se predstavlja ka Pete.

Šta su uzroci aseksualnosti?

Varijabilnost unutar populacije aseksualaca ukazuje na mogućnost različitih uzroka za odsustvo seksualne privlačnosti. Kod nekih se, moguće, naprosto radi o nultom nivou seksualnog nagona. Drugi pak, čini se, jesu kandidati za novi tip seksualne orijetnacije; uz postojeće hetero-, homo- i biseksualce, oni bi jednostavno bili osobe koje ne privlači nijedan pol.

Nauka nije od velike pomoći u razumevanju fenomena aseksualnosti. Istraživači na polju ljudske seksualnsti oduvek su primarno fokusirani na pitanja koja proističu iz seksualne aktivnosti. Njeno nepostojanje eventualno se posmatra kao problem koji treba otkloniti/lečiti.

Dijagnostičko-statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM) poznaje smetnju pod nazivom hipoaktivni seksualni nagon. Javlja se, stoji u vodiču, u doba adolescencije i može trajati tokom čitavog života. Među kriterijumima koji se navode kao uslov da se hipoaktivnost postavi kao dijagnoza stoji i lični doživljaj ometenosti. Aseksualci o kojima je ovde reč ne osećaju odsustvo poriva za seksom sa drugom osobom kao deficit koji im stvara nelagode.

Suzi King (Suzie King), psihoterapeutkinja i jedna od malobrojnih stručnjaka za pitanja aseksualnosti, jedna je od prvih koja je prepoznala da se ne radi o bolesti koju treba lečiti. Ljudima koji bi joj se obraćali za pomoć jer su aseksualni zapravo je pomagala da prihvate svoju prirodu, pobede stid, pa i samoprezir i izgrade pozitivan identitet. Ubrzo pošto je pokrenut AVEN, osnovala je sajt PlatonicPartners.com – s ciljem da aseksualnim osobama pomogne da stupe  u kontakt sa sličnima sebi.

Ono što je oduvek poznato jeste da je želja za stupanjem u intimne odnose pitanje kontinuuma. Teorijski, skala počinje s nulom – s ljudima koji takav poriv ne osećaju. Pitanje je, međutim, koliko je nultih.

Koliko ima aseksualaca?

Grubu procenu moguće je izvesti jedino na bazi rezultata uglavnom anketnih istraživanja seksualnog ponašanja, koja obično podrazumevaju kategoriju „ne upražnjavam seks“. Jasno, u nju spadaju i ljudi koji su seksualno neaktivni zbog godina ili usled narušenog opšteg zdravlja, kao i oni koji naprosto nemaju partnera. Ipak, neke zaključke je moguće izvesti.

Studija iz 1994. godine, „The social organization of sexuality: Sexual practices in the United States„, čiji je autor sociolog sa Univerziteta u Čikagu Edvard Lauman (Edward Laumann), važi za jednu od teorijski i metodološki najboljih bihejvioralnih studija seksualnosti. U njegovom istraživanju učestvovalo je 3.500 odraslih Amerikanaca. U periodu od godinu dana unazad, 13 odsto ispitanika nije upražnjavalo seks, od čega 40 odsto njih to ne doživljava kao problem. Za temu aseksualnosti možda najinteresantniji nalaz Laumanove studije je sledeći: dva odsto odraslih nikada u životu nisu imali seks.

Iste godine, u Britaniji je sprovedeno obimno anketno istraživanje seksualne prakse na uzorku od 18.000 ispitanika. Mada aseksualnost nije postojala kao stavka u anketi, jeste bilo pitanja povezanih sa seksualnom privlačnošću. Jedna od ponuđenih opcija u upitniku glasila je: „Nikada me niko nije seksualno privukao.“ Ovaj odgovor zaokružio je jedan odsto odraslih Britanaca.

Preti li aseksualcima stigmatizacija?

S manjim prekidima, istorija zapadne civilizacije je istorija hiperseksualnosti. Od antičke Grčke do danas, punimo muzeje prikazima koji otvoreno ili sofisticirano aludiraju na seks. Prošli i ovaj vek doneli su, međutim, novu dimenziju – prenaglašena seksualnost postala je okosnica veoma profitabilne industrije. Seks terapeuti, seksolozi, seksperti, lifestyle žurnalizam, advertajzing, sve to navelo nas je da otvoreno pokazujemo svoju seksualnost i stalno govorimo o seksu. Seks je postao zdravstveno pitanje, pitanje muško-ženskih odnosa, pitanje identiteta. Od seksa očekujemo da nam održi veze, podigne samopouzdanje, rastera nezadovoljstvo.

Mark Karigan (Mark Carrigan) upravo je na Univerzitetu u Vorviku odbranio disertaciju koja za temu ima aseksualnost; preciznije, uticaj kulturnih faktora na definiciju normalnosti na planu seksualnosti. Njegovo istraživanje pokazuje da coming out, tj. obznanjivanje aseksualnosti, na roditelje i bliže okruženje redovno deluje šokantno. Razumljivo, reklo bi se. Iznenađuje, međutim, podatak da babe i dede starijih adolescenata ne bivaju preneraženi kada im unuci saopšte da su aseksualni. Karigan ovo objašnjava kulturnim promenama koje su nastupile sa seksualnom revolucijom. Babe i dede današnje mlađe zrele populacije formirali su svoje stavove o seksualnosti pre seksualne revolucije. Drugim rečima, nije ih zahvatio trend hiperseksualnosti koja je danas norma.

Može li se biti aseksualan i pri tom neprokažen u eri hiperseksualnosti? Aktivisti AVEN-a u svojim akcijama u dobroj meri kopiraju put koji im je trasirao LGBT pokret. I na sajtu AVEN-a i na PlatonicPartners.com postoje inicijative da se od LGBT zajednice zatraži da svom akronimu formalno pridoda i jedno „A“ za „aseksualci“. S druge strane, homofobija, odnosno diskriminacija homoseksualne populacije počiva prevashodno na averziji, gađenju prema istopolnom seksualnom odnosu. S obzirom da uopšte ne upražnjavaju seks, aseksualci bi mogli biti pošteđeni grube stigmatizacije.

*Tekst izvorno objavljen 4. aprila 2012.

Advertisements

2 comments

  1. sanja

    „I na sajtu AVEN-a i na PlatonicPartners.com postoje inicijative da se od LGBT zajednice zatraži da svom akronimu formalno pridoda i jedno “A” za “aseksualci”.

    Sorita, ali ovo je retardirano O.o
    Ja na aseksualnost, za razliku od LGTB, mogu da gledam kao evolucijski korak napred.

    Koj im moj treba da se trpaju s LGBT?
    Fak … moram ovo nekom da pokažem 😀
    (jednom prijatelju)

    Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Aseksualnost: Postoji li sreća bez seksa? | CKS

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: