Kapitalizam – ne tako tihi ubica

Ne, nije reč o Avganistanu, Iraku, Siriji, Libiji… Da bi opstao, kapitalizam masovno seje žrtve na „domaćem“ terenu.

Četiri godine od izbijanja globalne ekonomske krize, ideolozi neoliberalizma polako uviđaju da širu javnost ne mogu da ubede u to da slobodno tržište nije laž. Događaji na Wall Streetu, od 2008. do danas, nedvosmisleno pokazuju da je tržište slobodno samo za one koji su dovoljno porasli da moć svojih korporacija pretvore u političku moć. Zato najnovija epizoda odbrane kapitalizma nosi naslov: Zaštita porodičnih vrednosti.

Priča glasi otprilike ovako: slobodno tržište donosi veći broj radnih mesta; veći broj radnih mesta znači više novca; više novca osnažuje porodicu. Dalje, da bi tržište uistinu bilo slobodno, neophodno je smanjiti poreze; privatizovati sve, uključujući gradske parkove, škole i biblioteke; zakonsku reglativu svesti na minimum, a i taj minimum formulisati u konsultacijama s onima koji su se već dokazali kao uspešni igrači; mrežu socijalne podrške građanima konstruisati tako da postane teže dostupna i da ne uljuljka lenjivce…

Slobodno tržište kao infanticid

Potoji li i kakva je veza između slobodnog tržišta i slabog i jakog porodičnog okruženja?

Jedan od načina da se to proveri bilo bi poređenje dečje egzistencije u zemljama koje su entuzijastično prigrlile neoliberalnu doktrinu sa decom iz zemalja koje su u tome bile opreznije. UNICEF-ov izveštaj Report Card 7, iz 2007. godine, dakle iz vremena pre izbijanja svetske ekonomske krize, radi upravo to. (PDF verziju dokumenta možete preuzeti ovde)

Da bi uporedili zdravlje, obrazovanje, emocionalno i materijalno blagostanje dece u ekonomski najrazvijenijim zemljama (u uzorak je ušla 21 zemlja), istraživači su kao indikatore uzeli „sitnice“ iz svakodnevnog života: da li deca večeraju s roditeljima, da li imaju s kim da razgovaraju o stvarima koje ih tište, koliko često se povređuju, razboljevaju, odsustvuju iz škole…

Šta kaže izveštaj?

Ako ste dete, najbolje je da živite u Holandiji, Švedskoj, Norveškoj ili Danskoj – zemljama koje praktikuju progresivno oporezivanje (žestoko oporezuju najbogatije), zakonski regulišu tržište, garantuju roditeljsko odsustvo koje u proseku traje više od godinu dana, masivno finansiraju javno školstvo…

Najniže na listi našle su države simboli slobodnog tržišta: Amerika i Britanija. Po pet od ukupno šest dimenzija dečjeg blagostanja, SAD i Britanija našle su se na samom začelju među ekonomski najrazvijenijim zemljama sveta. Amerika je, na primer, ubedljivo na poslednjem mestu po dečjem siromaštvu, kvalitetu porodičnih i vršnjačkih odnosa, verovatnoći da će se dete upustiti u neki oblik rizičnog ponašanja. Po indikatorima, kao što su verovatnoća da dete zapadne u delinkvenciju, iskusi maloletničku trudnoću, preskoči doručak, postane gojazno do rizika od hroničnog dijabetesa, Britanija i Amerika smenjuju se na začelju liste.

Jedan od boldovanih zaključaka istraživača glasi da blagostanje deteta u velikoj meri zavisi od sistema socijalne podrške, dostupne deci i odraslima – dakle, od segmenata na kojima neoliberali hoće da treniraju štednju.

UNICEF je 2010. ponovio istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u dokumentu Report Card 10 (PDF verziju dokumenta možete preuzeti ovde). Ovoga puta obuhvaćene su 24 države. Zahvaljujući novoprispeloj Slovačkoj, Amerika je „skočila“ na drugu najgoru poziciju po pitanju dečjeg siromaštva. SAD, kao simbol tržišne ekonomije, zauzela je 19. mesto po kvalitetu obrazovanja koje pruža deci, a 22. po nivou i kvalitetu zdravstvene zaštite dece.

Slobodno tržište kao generator nejednakosti

Da li odrasli prolaze bolje u zemljama slobodnog tžišta?

Dvoje britanskih epidemiologa, Ričard Vilkinson (Richard Wilkinson) i Kejt Piket (Kate Pickett), „pročešljali“ su izveštaje UN-a, Svetske banke i na stotine naučnih studija koje se odnose na blagostanje odraslih u 23 najbogatije zemlje sveta. Rezultate su objavili u knjizi „Nivo duha“ (2009), ali podnaslov govori sve: „Zašto veća jednakost čini društvo jačim„.

Za pokazatelje blagostanja Vilkinson i Piketova uzeli su stopu nasilja, bolesti zavisnosti, mentalne poremećaje, stepen međuljudskog poverenja, društvenu pokretljivost, opšte zdravlje, srednje očekivano trajanje života…ukupno 29 indikatora. Po svim parametrima poredili su zemlje u kojima je jaz između 20 odsto najbogatijih i 20 odsto najsiromašnijih najveći sa zemljama u kojima je stepen nejednakosti najmanji.

Dve zemlje, kolevke neoliberalne ekonomije, Britanija i Amerika, imaju najveći jaz između najbogatijih i najsiromašnijih. Interesantno, društvo im pravi Portugal, prva žrtva svetske ekonomske krize, mada se porast klasnog jaza može dovesti i u vezu s merama štednje na koje su Portugal primorali EU i MMF. U poređenju sa jakim socijalnim državama severa Evrope, Amerika i Britanija imaju 10 puta veću stopu ubistava; ako živite u jednoj od ove dve zemlje, imate tri puta veće šanse da patite od hroničnog mentalnog poremećaja nego prosečan stanovnik Holandije ili Švedske. U državama opsednutim slobodnim tržištem i deregulacijom, stanovništvo ima slabije opšte i mentalno zdravlje, a uprkos činjenici da su tehnološki i naučno u nekim aspektima napredniji od Holandije, građani Britanije i SAD imaju kraći period preživljavanja od trenutka kada im se postavi dijagnoza neke terminalne bolesti.

Slobodno tržište ili kako ubiti srednju klasu

Zabrinjavajući nalaz dvoje epidemiologa ogleda se i u sledećem: slobodno tržište veoma brzo dovodi do produbljivanja jaza između bogatih i siromašnih, povećava broj onih koji su stalno pod rizikom da skliznu u siromaštvo, smanjuje socijalnu pokretljivost naviše i za samo par decenija srozava parametre koje su pratili u studiji. Amerika je primer par excellence.

Naime, čak i konzervativni Čarls Marej (Charles Murray) u svojoj knjizi „Coming Apart: The State of White America, 1960-2010“, primećuje da je Amerika novajlija među zemljama u kojima je jaz između bogatih i siromašnih ogroman, a socijalna pokretljivost praktično zakočena. Koliko 60ih godina prošlog veka, stvar je izgledala znatno drugačije. Šta se u međuvremenu dogodilo? Dogodio se procvat slobodnog tržišta i ideologija deregulacije.

Ono što se često gubi iz vida je da liberalno tržište i štednja na socijalnoj podršci generišu problematično društvo posredno – negativnim delovanjem na srednju klasu. Ponovo su Britanija i Amerika najbolji pokazatelj.

Jedna od ključnih socijalnih karakteristika srednje klase jeste težnja njenih pripadnika da svojoj deci obezbede obrazovanje. Štednja na obrazovanju, odnosno umanjeno ulaganje u državno školstvo karakteristično za liberalne ekonomije, primorava srednju klasu da obezbedi novac za školovanje svoje dece na boljim, privatnim školama i univerzitetima. Da bi se pokrili troškovi takvog školovanja, nije dovoljno da oba roditelja rade; neophodno je da rade produženo ili da hobi pretvore u dodatni posao. Otuda ne postoji zajednički obrok; otuda mali Englez ili Amerikanac istraživačima UNICEF-a poverava da nema s kim da razgovara kada želi da priča o nekom ličnom problemu…otuda dve tako bogate zemlje po parametrima humanog razvoja spadaju rame uz rame sa zemljama trećeg sveta.

Advertisements

6 comments

  1. Balsa

    Blago nama sa nadolazećim valom libertarijanaca u Srbiji…

    Sviđa mi se

  2. Admir Čavalić

    Dosta površan komentar sa klasičnim predrasudama u vezi slobodnog tržišta i nekakvom (medijskom) babarogom zvanom neoliberalizam. Zanima me na koji je način autorica uopšte zaključila da su Amerika i Britanija simboli slobodnog tržišta ? Koji podaci govore tome u prilog (osim onog „podrazumijeva se“) ?

    Uzmimo npr. Index ekonomskih sloboda: http://www.heritage.org/index/ Ovaj index pokazuje stanje ekonomskih sloboda širom svijeta, te rangira države shodno tome. Ekonomske slobode su naravno preduslov slobodnog tržišta i napomenimo da se svaki klasični liberal ili libertarijanac danas bori za unapređenje ekonomskih sloboda.

    Prvih 10 zemalja za 2013:

    Hong Kong

    Singapore

    Australia

    New Zealand

    Switzerland

    Canada

    Chile

    Mauritius

    Denmark (autorica navela u komentaru kao simbol reguliranog tržišta)

    United States (autorica navela u komentaru kao simbol slobodnog tržišta)

    Činjenica da autorica nije navela Švicarsku npr. koja je broj jedan u Europi po ekonomskim slobodama, kao i sam (nezgodno iskorišten) primjer Danske, čine komentar i uopšte navedene korelacije manje vrijednim.

    ps: Mislim da nedostaje (samo malo) ekonomskog (pred)znanja. Ništa više. Iskreno razumijem zašto je autorica napisala ovakav komentar.

    Sviđa mi se

    • Dosta marksistički komentar, Admire. „Komunizam je sjajan. To što nije valjao kod Sovjeta i u Rumuniji se ne računa, jer nije reč o pravom komunizmu.“ Jedino tako mogu da razumem tvoju tvrdnju SAD nije zemlja slobodnog tržišta. Iz linkova koje sam ostavila u tekstu, jasno se vidi „slobodno tržište“ u kom smislu; u interakciji s „nemešanjem“ države u ono što spada u „humani razvoj“. Niko ni Danskoj ni Švajcarskoj ne osporava visok stepen eknomskih sloboda, u smislu lakog započinjanja biznisa, ali neće biti da su oličenje individualističkog, akviziterskog društva. Danska, Australija, Novi Zeland, Švajcarska… to su OGROMNE vlade u poredđenju sa SAD i Britanijom. Uporedi mrežu i mehanizme zdravstvene i socijalne zaštite u tim zemljama sa SAD; nađi mi primer u Danskoj da je neko celog života radio i nije osiguran i mora da lažira urgentnost kako bi ušao na vrata zdravstvene ustanove.
      Izvini, šta je „Heritage“? PItanje je, naravno, retorsko. To je kao da si mi ostavio link do teksta u Forbsu i WSJ, u kojem se „dokazuje“ da bi bilo sjajno ukinuti poreze najbogatijima (pardon, onima koji navjiše stvaraju). I meni je sasvim jasno, tj. iskreno razumem zašto si napisao ovakav komentar.

      Sviđa mi se

  3. Admir Čavalić

    Po pitanju mjerenja ekonomskih sloboda (ili da parafraziramo Hayeka, „sloboda djelovanja“), Index ekonomskih sloboda Heritage fondacije je jedan od najrelevantnijih izvora. Pored njega, kao dobar izvor koristi se i Svjetski izvještaj o ekonomskim slobodama Fraser instituta iz Kanade. Nisam naišao da djelo iz oblasti ekonomskih sloboda, a da zaobilazi gore navedeni index. Međutim, ako zaista smatraš da nisam ponudio dobar izvor za mjerenje ekonomskih sloboda, onda bih te zamolio da ponudiš nešto bolje. Ne možemo tek tako na bazi „rekla-kazala“, „pročitao u medijima“, „podrazumijeva se“ i slično, zaključivati ko je manje „neoliberalan“, ko više, ko stvara uvjete za djelovanje tržišta, ko ne.

    U odgovoru na moj komentar se nadzire da ti toliko i ne smetaju ekonomske slobode (=indikator kapitalizma, slobodnog tržišta), već prije određene nacije (SAD i V.Britanija). Kao i kod komentara u vezi libertarijanstva, bilo bi pošteno od tebe da promijeniš naslov tj. izbaciš riječ „kapitalizam“.

    Zemlja dakle može biti de facto kapitalistička, među prvima po ekonomskim slobodama, ali ako se ne uklapa u moje lično viđenje kapitalizma (kao američkog proizvoda) onda to nije kapitalizma. Tom logikom idemo ?

    ps: Da li imaš kakav konkretan argument da Novi Zeland, Švicarska, Danska, Australija „su OGROMNE vlade u poredđenju sa SAD i Britanijom“ ? Iskreno bih te zamolio da ga navedeš jer smatram da si totalno profulala u tom iskazu.

    psps: Opet malo više (dublje) ekonomije (ako već želiš komentarisati istu)…Zamisli da ja sad kao ekonomista krenem pisati o ekonomiji na bazi nekakvih medijskih natpisa.

    Sviđa mi se

  4. Ne osporavam ja činjenicuda taj index svi koriste, ali ga to ne čini relevantnim. Nekakv think-thank je odlučio da su određeni parametri – parametri ekonomskih sloboda i postignut je konsenzus da ga se svi drže. To ništa ne govori o njegovoj relevantnosti, niti je on pouzdaniji od „rekla-kazala“, „tvrde mediji“, „podrazumeva se“.

    Ono što ti namerno previđaš jeste da se ovaj tekst ne bavi primarno ekonomskim aspektom razvijenih zemalja, nego socijalnim ishodima koje generiše manje-više sličan ekonomski model. Dakle, ponavljam, niko ne spori da su skandinavske zemlje kapitalističke, čak verovatno i manje protekcionističke u odnosu na SAD (u pogledu ulaska u određene sektore). Ono što ih razlikuje od SAD je upravo nedostatak tog libertarijanskog začina – fokusiranost i promocija krajnjeg individualizma i primarnost nagrađivanja ličnog dostignuća. Nisu skandinavci ni inovativniji od Amera niti generišu veće bogatstvo, razlikuju se samo u preraspodeli. A drugačija preraspodela proističe iz drugačije tipa državne intervencije ili njenog odsustva: drugačije lično oporezivanje; dužina plaćenog odmora; dužina plaćenog roditeljskog odsustva. NIsu Skandinavci (tamošnji poslodavci) dobrovoljno tako darežljivi, mada kulturološki aspekt ne treba isključiti, nego ih je država obavezala na neke stvari. Država koja se „usuđuje“ da u toj meri zadire u prava poslodavaca i pojedinaca je po definicji obimnija; pri tom, u nekim skandinavskim zemljama, za Švedsku sam sigurna, oba roditelja su obavezna, moraju, da koriste plaćeno roditeljsko odsustvo (ne odsustvuju oboje po 400 dana, naravno). Ako u skandinavskim zemljama postoji čitav niz situacija u kojima je tvoja radna sposobnost ograničena ili izostaje, a ti si kao građanin zbrinut, zbrinjava te glomazna država.

    Na komentar da mi smetaju američka ili britanska nacija neću ni da se osvrćem detaljnije. Ne radi se uopšte o tome čiji je kapitalizam u pitanju; suština je u tome koliko se i iz kojih segmenata država de facto povukla iz ekonomije.

    Sviđa mi se

  5. E moj Admire ti sigurno nisi bio u Amerci, jer da jesi ne bi ovako pisao…..

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: