Mrziš homoseksualce? Možda si peder!

Ted Haggard, Larry Craig, Glenn Murphy Jr. Guglujte ova imena; dobro ćete se zabaviti. Sva trojica su vedete američkog hrišćanskog konzervativizma i žestoki oponenti pro-gej politika. Zapravo, bili su. Više nisu. Sva trojica su žrtve seksualnih skandala sa osobama istog pola.

Da li su homofobi prikriveni homoseksualci?

Ideja da se na ljudsku seksualnost može primeniti izreka “koga svrbi, taj se češe” nije nova. Postoji barem koliko i Frojdovo (Sigmund Freud) učenje. Psihoanalitička teorija nudi čvrst okvir za hipotezu da se homoseksualni porivi, potisnuti usled straha, stida ili anticipacije neprihvatanja, mogu ispoljiti kao homofobija. Zvuči intuitivno prihvatljivo, ali za nauku je to nedovoljno.

Naučnici već petnaestak godina pokušavaju da testiraju ovu hipotezu u laboratorijski preciznim koordinatama i do sada nije bilo čvrstih dokaza koji bi je u potpunosti potvrdili ili u potpunosti odbacili. Tim istraživača sa Univerziteta Ročester, u radu objavljenom u majskom izdanju časopisa Journal of Personality and Social Psychology, iznosi empirijske dokaze koji potvrđuju da, barem delimično, homofobija jeste rezultat potisnute seksualne želje prema osobama istog pola.

Studija sumira i analizira rezultate šest laboratorijskih istraživanja, izvedenih u SAD i Nemačkoj, u kojima su učestvovala 784 subjekta – studenta.

Učesnici u istraživanju najpre su sami rangirali svoju seksualnu orijentaciju na skali od 1 do 10 (1 – potpuno strejt; 5 – biseksualno; 10 – gej). Zatim su dobili listu stavova (na primer, “unervozim se u prisustvu gej osoba” ili “ne bi mi bio problem da mi cimer bude homoseksualac”), koje su rangirali na skali “potpuno se slažem” do “potpuno se ne slažem”. Na osnovu toga, istraživači su bili u mogućnosti da izmere homofobičnost učesnika u studiji.

Brzina te odaje

U laboratorijskom delu eksperimenta, učesnicima su na monitorima predstavljeni stimulusi indikativni za homoseksualno, odnosno heteroseksualno; na primer, fotografije strejt i gej parova ili reči “strejt” i “gej”. Zadatak za učesnike je bio da niz takvih stimulusa, za što kraće vreme, razvrstaju u jednu od dve kategorije: gej ili strejt, pri čemu je kompjuter merio vreme reakcije.

Kvaka se sastojala u tome što je, pre prezentacije stimulusa, subjektima na monitoru subliminalno prezentovana reč “ja”, odnosno reč “drugi”. Subliminalni podražaj u trajanju od 35 milisekundi je dovoljno jasan da ga mozak registruje, ali nedovoljno trajan da ga osoba svesno registruje.

Metodologija primenjena u istraživanju poznata je u psihologiji kao test implicitnih asocijacija. Logika na kojoj se zasniva je jednostavna: subliminalni podražaj produžiće ili skratiti vreme reagovanja – u ovom slučaju vreme potrebno da se slike i reči razvrstaju u kategorije “gej” i “strejt” – u zavisnosti od toga da li se poklapa ili odstupa od realnog stanja stvari. Konkretno, ukoliko podražaj “ja” skrati vreme potrebno da se slika gej para svrsta u kategoriju “gej”, testom je utvrđena implicitna homoseksualnost subjekta.

Istraživanje je pokazalo da jedna petina onih koji se samoidentifikuju kao “potpuno strejt” ili “veoma strejt” ispoljavaju manji ili veći stepen implicitne homoseksualnosti. Ono što je, međutim, najinteresantnije, upravo ta grupa ispitanika, u prethodnom merenju stavova, iskazuje najjača anti-gej ili homofobična uverenja.

Studija je tek objavljena i kritičkih osvrta na nju još nema. Neke kritike se mogu predvideti na osnovu generalnih zamerki testu implicitnih asocijacija. U konretnom slučaju, rezultati se mogu tumačiti i na sledeći način: Gej i biseksualne osobe brže kategorizuju stimuluse povezane s homoseksualnom orijentacijom jer joj i sami pripadaju i osetljivi su na tu vrstu podražaja. S druge strane, i homofobična osoba je povišeno osetljiva na ovu vrstu stimulusa, upravo zbog svoje homofobije. Ona će iz tog razloga brže kategorizovati podražaje povezane s homoseksualnom orijentacijom.

Dalje, jedna od psiholoških teorija homoseksualnosti sugeriše da se homofob ne boji homoseksualaca per se, već da je reč o strahu da se ne dobije etiketa gej. Homofobija, po ovoj teoriji, zapravo je strah od demaskulinizacije; otprilike, „čim neko može da me vidi kao gej osobu, to znači da sam manje muško.“ U ovom teorijskom okviru, uparivanje podražaja “ja” i “gej” trebalo bi da unervozi pravog homofoba. Nervoza i blagi stres mogu podsticajno da deluju i ubrzaju reagovanje u jednostavnim kognitivnim zadacima kao što je kategorizacija po značenju.

Tim istraživača s Ročestera pokušao je da predupredi ovu vrstu kritike time što je osim “ja” uveo i subliminalni podražaj “drugi”. I došli su do zaključka da ispitanici koji po istraživanju spadaju u potajne homoseksualce skraćeno vreme reagovanja pokazuju jedino u slučaju podražaja “ja” – dakle, samo kada su nesvesno navedeni da sebe zamisle u gej kontekstu.

Kome se diže na gej filmove?

Test implicitnih asocijacija nije najpouzdaniji metod za potvrđivanje hipoteze da je homofobija zapravo odgovor na nesvesne homoseksualne porive.

Zamislite da ste u mogućnosti da okupite gomilu strejt muškaraca, od kojih su neki homofobično, a neki gay friendly nastrojeni. I zamislite da ste u poziciji da ih naterate da odgledaju gej pornić. I zamislite da ste u stanju da im za to vreme, merite erekciju. Da li bi takav tekst bio pouzdaniji i da li bi njime mogle da se detektuju prikrivene homoseksualne želje homofoba?

Dobra vest: Sredinom 1990ih, istraživači sa Univerziteta Džordžije, izveli su upravo takav eksperiment, koristeći metod penilne pletizmografije. Na uzorku od 35 strejt muškaraca homofobičnih stavova i 29 strejt muškaraca ne-homofoba, istraživači su bili u stanju da uporede penilnu reakciju (erekciju) na pornografske filmove s različitim polnim konfiguracijama.

Razumljivo, kod svih muškaraca javilo se seksualno uzbuđenje na strejt i lezbijske pornografske sadržaje. Izlaganje gej pornografiji dalo je zanimljive rezultate. Tri četvrtine homofoba ispoljilo je znatnu do umerenu seksualnu pobuđenost dok su gledali gej klipove. U poduzorku ne-homofoba, to je bio slučaj s manje od jedne trećine subjekata.

U strahu je napaljenost

Zavisno od tipa aparata, pletizmograf pored erekcije može da meri i standardne fiziološke faktore uzbuđenja. U tom smislu, ovaj metod je znatno pouzdaniji i njegove rezultate je teže osporiti nego one dobijene testom implicitinih asocijacija.

Studija psihologa sa Univerziteta Džordžije sudarila se sa dokazima da sama anksioznost – a situacija u koju su stavljeni učesnici u studiji jeste mogla da ih učini anksioznim – može da rezultira seksualnim uzbuđenjem. Naime, još 1977, urađeno je jedno istraživanje povezanosti anksioznosti i seksualnog uzbuđenja kod žena. Ispitanicama su mereni vaginalni krvotok i vaginalna sekrecija dok su gledale erotske filmove. Jednom delu uzorka, neposredno pre erotskog filma, prikazan je kratak, eksplicitan video zapis saobraćajne nesreće. Ispostavilo se da su se žene iz ovog poduzorka brže i snažnije seksualno uzbudile gledajući erotski sadržaj.

Skorašnja, znatno preciznija studija (PDF možete preuzeti ovde), koju su izveli istraživači sa Univerziteta u Ostinu, pokazuje da umereno anksiozne žene lakše postižu seksualno uzbuđenje od neanksioznih ili veoma anksioznih žena.

Ova matrica ne važi samo žene. Jedno interesantno istraživanje pokazalo je da strah od elektrošoka može da dovede do erekcije. Klasična studija ovog tipa, izvedena još 1943. godine, pokazala je da ushićenje, strah i druge snažne emocije kod više od polovine muških adolescenata rezultiraju erekcijom.

Studija istraživača sa državnog Univerziteta Džordžije može, međutim, da zaobiđe kritike tipa “homofobe je uzbudila anksioznost situacije, a ne gej pornić”. Metodologija koju su primenili omogućila je istraživačima da porede erekciju izazvanu strejt, bi ili gej tematikom, kao i jačinu pratećih fizioloških parametara. Homofobi koji po rezultatima studije istovremeno spadaju i u prikrivene homoseksualce pokazuju istu fiziološku sliku kada su izloženi strejt i gej pornografiji.

Advertisements

2 comments

  1. Povratni ping: Nepodnošljiva lakoća anti-gej argumenata « Mind Readings

  2. Povratni ping: Biseksualci: Postoji li najugroženija seksualna manjina? « Mind Readings

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: