Zaljubljenost kao kokain – raskid kao apstinencijalna kriza

Stručnjaci Medicinskog fakulteta Univerziteta Cornell saopštili su da su na majmunima uspešno testirali vakcinu protiv zavisnosti od kokaina. Mada do kliničkih testova na ljudima i eventualne proizvodnje vakcine predstoji složen i dugačak put, vest jeste ohrabrujuća. Prema onome do čega su istraživači do sada došli, jedinjenje koje su sintetisali moglo bi biti od pomoći milionima ljudi. Osim toga, ono bi moglo da posluži i kao model za slične „lekove“ protiv drugih oblika zavisnosti.

Psihoaktivne supstance u stanju su da dovedu do promena u čovekovom ponašanju zahvaljujući dejstvu koje imaju na njegov mozak. Kako to radi kokain?

Kada dospeju u mozak, molekuli kokaina napadaju specijalne proteinske molekule, tzv. transportere, zadužene za uklanjanje dopamina (neurotransmitera koji se žargonski naziva hormon zadovoljstva) sa sinapsi (mesta na kojima se neuroni „sreću“ da bi razmenili poruku) i njegovo vraćanje u specijalna skladišta kojima su opremljeni neuroni koji ga oslobađaju. Kada se „nakači“ na tranportere, kokain blokira njihov rad, onemogućavajući ih da sinapse očiste od dopamina. Dopamin praktično duže ostaje na sinapsama i duže stimuliše neurone koji primaju i obrađuju informacije u vidu ovog neurotransmitera. Slikovito rečeno, u mozgu nastaje poplava dopamina, a osoba koja je uzela kokain preplavljena je subjektivnim osećajem zadovoljstva, pozitivne egzaltacije i euforije.

Kako čovek prirodno teži da izbegne neprijatnost, a uveća zadovoljstvo, nema ničeg čudnog u njegovoj težnji ka ponavljanju prijatnih iskustava. Prevedeno u kontekst konzumenta kokaina, želja da se iznova bude high nije ništa drugo do želja da se ponovi prijatno iskustvo.

Iz ugla mozga, međutim, getting high predstavlja prirodnu nepogodu – poplavu dopamina. Kako je mozak sastavni deo čovekovog organizma, on, poput celine čiji je deo, teži homeostazi. Mehanizam putem kojeg je uspostvlja odgovoran je za toleranciju – neophodnost da se uzima veća količina droge kako bi se postigao prvobitni efekat zadovoljstva – i apstitnencijalnu krizu – niz neprijatnih simptoma, uglavnom suprotnih primarnim efektima same droge, koji se javljaju ukoliko se ona ne uzme.

Da bi uspostavio balans, mozak upada u selektivnu hiposenzitivnost – smanjuje osetljivost određenih neurona na odgovarajući neurotransmiter. U slučaju kokaina, mozak se od njega, tj. od dopaminske poplave, brani tako što smanjuje osetljivost neurona na dopamin. Plastično rečeno, ćelije mozga, odnosno njihovi dopaminski receptori, na povećanu dozu dopamina počinju da reaguju kao da je regularna. Javila se tolerancija.

Šta se događa kada osoba odjednom prestane da uzima kokain?

Mozak je najednom prepušten samom sebi. Raspolaže onom količinom dopamina koju prirodno generiše, ali su neuroni receptivni za dopamin, usled prethodne redovne upotrebe stimulansa, u međuvremenu postali hiposenzitivni. Normalna količina dopamina više nije u stanju da ih pobudi. Konzument kokaina se naglo „spušta“ i javljaju se neprijatni simptomi apstinencijalne krize.

Vakcina koju su sintetisali istraživači s Cornell-a dejstvuje na prvu kariku u lancu – sprečava da se uopšte osete prvobitni euforični efekti kokaina. Logika je jednostavna: ako kokain ne proizvodi osećaj zadovoljstva, onda se ne može javiti potreba da se prijatno iskustvo povezano s njegovom upotrebom ponovi.Vakcina se sastoji od molekula, po sastavu veoma sličnog kokainu, koji je „oplemenjen“ virusom najobičnije prehlade. Kada u vakcinisani orgnizam dospe kokain, aktivira se imuni sistem koji ga prepoznaje kao virus prehlade. Molekuli kokaina bivaju napadnuti pre nego što dospeju u mozak i nema high efekta.

Šta sad ljubav ima s tim?

Ljubav, preciznije, zaljubljenost ume da bude snažna droga – potentni stimulans koji u nama izaziva egzaltaciju i euforiju, a čije ukidanje može da dovede do stanja nalik apstinencijalnoj krizi. Naime, gašenje romantične veze, barem kod osobe kojoj je u podeli karata pripala uloga ostavljenog, često rezultira nekom vrstom unutrašnjeg gašenja, odnosno „spuštanja“. Neizostavno se pojavljuju i drugi znaci apstinencijalne krize – pre svega, neodoljiva čežnja za vraćanjem „odbeglog“.

Stvar podseća na kokain, zar ne?

Recentna istraživanja pokazuju da nije reč o pukoj metafori. Helen Fišer (Helen Fisher), psihoantropološkinja sa njujorškog Univerziteta Rutgers, objavila je, 2010, u časopisu Jounal of Neurophysiology, istraživanje čiji zultatati pokazuju da čovekov mozak na neželjeni prekid romantične veze reaguje na način na koji mozak zavisnika od kokaina reaguje na prestanak uzimanja droge.

Fišer je studiju izvela sa 15 studenata (deset devojaka i pet mladića) slomljenog srca. Svima im je bilo zajedničko da su u periodu od 60 dana unazad ostavljeni od svojih partnera i da su još uvek zaljubljeni u njih.

Svaki subjekt našao se u tri eksperimentalne situacije: u jednoj, prezentovana mu/joj je fotografija bivšeg partnera za kojim pati; u drugoj, fotografija „neutralne“ osobe (na primer, kolege ili cimera); u trećoj, ispitanici su imali jednostavan zadatak poput brojanja unazad. U sve tri varijante eksperimenta, istraživači su pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) pratili rad mozga ispitanika.

Analizom dobijenih snimaka, eksperimentatori su utvrdili da prvu eksperimentalnu situaciju – posmatranje fotografije „odbeglog“ partnera – karakteriše psecifična neuralna aktivnost u moždanim regijama povezanim sa zavisnošću od kokaina i apstinencijalnom krizom, kao i doleva korteksa koji primaju i obrađuju informacije povezane s fizičkim bolom. Dakle, ne samo da se čežnja za osobom koju volite poklapa s nepodnošljivom potrebom za drogom, nego i sintagma love hurts, ispostavlja se, nije samo poetski iskaz.

Kako prebroditi ljubavnu krizu?

Fišer savetuje da ne šaljemo poruke, mejlove, da ne zovemo i, barem dok se stvari ne slegnu, ne pokušavamo da uspostavimo samo prijateljski odnos s bivšim partnerom.

Osmišljavanjem tekstualne poruke ili mejla, zamišljanjem telefonskog razgovora, odnosno njegovog toka, praktično ojačavamo mentalnu vezanost za osobu koja nas više ne želi, otežavajući sebi. Razgovor o raskidu i osećanjima koja su nakon njega usledila, bilo sa bliskom osobom bilo s profesionalcem, može da bude od pomoći, ali i to ne sme da traje predugo.

Iz ugla neurofiziologije, ono što nam je potrebno kada nas partner ostavi, baš kao i u slučaju kada zavisnik od kokaina pokušava da prekine njegovo uzimanje, jeste novi dopaminski stimulans. Na sreću, postoje načini da se njegova proizvodnja stimuliše na bezopasan način. Stimulišu ga nova poznanstva (ne moraju biti romantične prirode) i druženje, ali i rešavanje komplikovanijih kognitivnih zadataka (bacite se na matematiku ili učenje stranog jezika).

Interesantno, iz potrebe da uspostavi ravnotežu, mozak mnogo toga može da uradi i sam. Naime, čak i da ništa ne preduzimamo kako bismo „zaboravili“ bivšeg partnera i preboleli raskid, on će se „svojevoljno“ aktivirati na tom planu.

Snimci mozga učesnika u studiji koju su izveli Fišer i saradnici pokazuju da, vremenom, slomjeno srce ostavlja sve bleđe tragove na mozgu. Kod studenata koje su partneri ostavili mesec dana ranije, pogled na fotografiju bivšeg mladića ili devojke aktivira delove frontalnog korteksa uključene u odlučivanje, kategorizaciju i prilagođavanje. To je znak da je mozak počeo da radi na tome da stvari postavi na smoje mesto i omogući „nov život“. Istovremeno, smanjuje se kativnost moždanih regija odgovornih za apstinencijalnu krizu i fizičku bol.

Na kraju, da li je moguća delotvorna vakcina protiv slamanja srca? Teško. Čak i da jeste, pitanje je da li bi je iko hteo. Naime, ako i dalje pratimo analogiju s kokainom, pa tako i vakcinom protiv kokainske zavisnosti, vakcina protiv slomljenog srca, da bi bila delotvorna, morala bi da nas blokira za euforiju koju osećamo kada smo zaljubljeni. Ko bi se toga odrekao?

*Tekst izvorno objavljen 28. juna 2012.

Advertisements

4 comments

  1. A sviđao mi se i pri prvom objavljivanju 😉

    Sviđa mi se

  2. Stoleus

    Sve ovo ima smisla. Na primer ja sam sam se lecio drustvom i programiranjem i pomoglo mi je 🙂

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: