Alkohol u trudnoći: I umerena količina obara IQ deteta

Umereno konzumiranje alkohola u trudnoći rezultira nižim koeficijentom inteligencije deteta, pokazuje tek objavljena studija istraživača univerziteta u Oksfordu i Bristolu.

Negativne posledice izloženosti fetusa alkoholu odavno su poznate, ali je postojala nedoumica, odnosno konfuzija u vezi s tim koju količinu alkohola trudnica sme sebi da dozvoli, a da pri tom ne rizikuje ni sopstveno ni zdravlje deteta. Tako je, pre nekoliko godina, obimna studija koju su izveli britanski istraživači  sugerisala da umereno konzumiranje alkohola tokom trudnoće (jedna do dve jedinice alkohola jednom ili dva puta sedmično, pri čemu se jedinicom smatra standardno pivo ili jedna doza žestokog pića ili čaša vina) umanjuje rizik da dete muškog pola razvije neki bihejvioralni problem ili poremećaj deficita pažnje s hiperaktivnošću (ADHD). Prema istoj studiji, devojčice majki koje su umereno pile u trudnoći pod manjim su rizikom da imaju emocionalne probleme ili lošu interakciju s vršnjacima.

Kako su različita istraživanja  iznosila različite zaključke na ovu temu, tako su i saveti lekara ženama u drugom stanju konfuzni, pa i kontradiktorni. U većini evropskih zemalja, oni se kreću od preporuke da se trudnice u potpunosti uzdrže od alkohola, do nešto fleksibilnijeg stava stručnjaka – da umerene količine alkohola u trudnoći ne štete plodu (isto važi za SAD, Kanadu i Japan).

Jedan od metodoloških nedostataka studija veze između konzumiranja alkohola za vreme trudnoće i kognitivnih sposobnosti deteta sastoji se u tome što istraživači uglavnom nisu bili u stanju da izoluju efekte alkohola od uticaja drugih bihejvioralnih i socijalnih faktora, kao što su pušenje, način ishrane, materijalni položaj trudnice, nivo njenog obrazovanja… Studija bristolskih i oksfordskih istraživača po svemu sudeći ne pati od ovog i sličnih nedostataka.

Uslovno rečeno, studija je započeta 1991. godine. Te i naredne godine, u gigantski longitudinalni projekat Univerziteta u Bristolu, „Deca 90ih„, ušlo je 14.000 trudnica. Autori studije s početka teksta odabrali su 4.000 žena iz tog uzorka, koje su kao trudnice, u više navrata, detaljno anketirane o svojim životnim navikama, uključujući konzumiranje alkohola. Na osnovu ponašanja za vreme trudnoće, razvrstane su u dve grupe: totalni apstinenti (žene koje za vreme trudnoće uopšte nisu konzumirale alkohol) i umereni konzumenti (žene koje su za vreme trudnoće konzumirale jednu do šest jedinica alkohola nedeljno). 2000. godine, njihova deca, tada osmogodišnjaci, testirana su standardnim testom inteligencije (Vekslerova dečja skala inteligencije). Nedavno je urađena i analiza uzoraka DNK majki i dece.

Kada dospe u organizam, alkohol, odnosno njegov sastojak etanol, metaboliše se pomoću enzima alkohol-dehidrogenaza. Za njegovu proizvodnju odgovorna je grupa gena na kojima ljudi imaju jednu do deset mutacija. Veći broj mutacija rezultira sporijom razgradnjom etanola u organizmu. Imajući to u vidu, autori bristolsko-oksfordske studije formulisali su sledeću hipotezu: Ako konzumiranje alkohola u trudnoći negativno utiče na IQ deteta, onda će to umanjenje biti izraženije kod dece koja sporije metabolišu alkohol, tj. kod dece koja imaju veći broj mutacija na genima za dehidrogenazu.

Ukrštanje podataka dobijenih genetičkim testovima s rezultatima koje su deca postigla na testu inteligencije potvrdilo je hipotezu. Deca sa četiri ili više mutacija na genima uključenim u proizvodnju enzima alkohol-dehidrogenaza postigla su u proseku 3.5 poena manje na testu inteligencije nego deca sa dve mutacije na istim genima. Drugim rečima, četiri mutacije obaraju IQ za tri i po boda.

Možda najbitniji detalj iz studije ogleda se u sledećem: prethodni nalaz važi samo za decu čije su majke tokom trudnoće umereno pile. Kod dece čije su se majke kao trudnice u potpunosti uzdržavale od upotrebe alkohola, isti broj mutacija na istim genima ne proizvodi efekat na IQ. Kako se i genotip majki (mutacije na genima za alkohol-dehidrogenazu kod majki) pokazao praktično bez uticaja na IQ deteta, autori inače veoma kompleksne studije mogli su da iznesu jednostavan zaključak: Čak i umerene količine alkohola u trudnoći, količine koje su do juče smatrane bezopasnim, proizvode negativne posledice po kognitivne sposobnosti deteta.

Visoka korelacija između IQ i školskog, tj. akademskog uspeha utvrđena je odavno širom zapadnog sveta. Koliko značajnu ulogu može da igra razlika od 3.5 poena teško je nagađati. Autori opisane studije najavili su da počinju da prate školski uspeh dece obuhvaćenih istraživanjem, tako da će, barem na ovom uzorku, i taj apsket biti rasvetljen.

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: