Sperma – lek ili pacijent?

3d-sperm

„Između žene i muškarca postoji daleko dublja veza nego što bi Sv. Valentin ikada mogao da pretpostavi. Postoji i daleko bolji poklon od čokolade, koji bi muškarci svojim partnerkama mogli da daruju za Dan zaljubljenih.“

Ova rečenica, iz uvodnika koji je napisao za februarsko izdanje časopisa Surgery News, koštala je Lazara Grinfilda (Lazar Greenfield), penzionisanog profesora hirurgije na Univerzitetu Mičigena, pozicije urednika biltena i funkcije predsedavajućeg Američke asocijacije hirurga.

„Bolji poklon“ o kojem Grinfild govori u spornom tekstu je sperma, a ideja da napiše tako nešto nije mu sinula niotkuda. Naime, još 2002, u časopisu Archives of Sexual Behavior, objavljena je studija čiji autori, troje psihologa sa Univerziteta Njujorka u Albaniju, sugerišu da muška sperma ublažava simptome depresije kod žena. Ta studija bila je pak zamišljena kao potvrda ranije hipoteze da hormoni koje sadrži ejakulat imaju pozitivne efekte na raspoloženje žena.

Sperma kao antidepresiv samo je jedna od hrabrih (suludih?!) hipoteza moderne nauke o čudesnim moćima ejakulata. Prema drugoj, ona je odličan lek protiv jutarnje mučnine, neprijatnog pratioca trudnoće. Treća joj pripisuje moć da kod žene pokrene ovulaciju. Krenimo ipak od tvrdnje za koju postoje ozbiljni dokazi; po njoj, „leku“ je hitno potreban lek.

Kvalitet sperme u konstantnom padu

U periodu između 1989. i 2005. godine, koncentracija spermatozoida u ejakulatu prosečnog Francuza opala je za 32, a broj spermatozoida normalnog oblika za 33 odsto. Preciznije, broj spermatozoida u mililitru ejakulata spustio se sa 73.6 miliona na 49.9 miliona, što je ispod granice od 55 miliona nakon koje, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, prestaje zona komfora i nastupa zona produženog perioda začeća.

S obzirom da muška fertilnost biva ozbiljno ugrožena tek kada broj zdravih spermatozoida spadne na 15 miliona po mililitru ejakulata, rezultati studije koju je francusko-britanski tim stručnjaka, početkom nedelje, objavio u časopisu Human Reproduction, sami po sebi nisu alarmantni. Zabrinjavajuće je, međutim, to što je pad kvaliteta muške sperme konstantan (iznosi 1.9 odsto godišnje), a njegovi uzroci naučnicima nisu poznati.

Francuska studija tek je jedna u nizu koje u poslednjih dvadesetak godina upozoravaju na pad kvaliteta sperme i ugroženu fertilnost muškaraca. Fenomen je globalan, baš kao i paralelna epidemija raka testisa; stopa oboljevanja od ove vrste kancera udvostručila se za poslednjih 30 godina.

Pomenuto istraživanje, kojim je rukovodila epidemiolog Žoel Le Moal (Joelle Le Moal), predstavlja najobimniju studiju ovog tipa do sada. Njome je obuhvaćeno 26.600 Francuza, starosti od 18 do 70 godina (prosek za ceo uzorak iznosi 35 godina). Uzorci njihovih spermi prikupljeni su iz više od stotinu klinika za lečenje steriliteta širom Francuske, pri čemu, važno je naglasiti, sami subjekti nisu imali problema s reproduktivnim zdravljem; uzorke semena dostavljali su klinikama u posupku lečenja steriliteta njihovih partnerki.

Autori studije ističu da se uzorak na kojem je izvedena može smatrati reprezentativnim za Francusku. Imajući u vidu da su njeni rezultati u saglasju s trendovima zabeleženim u sličnim istraživanjima u više evropskih zemalja, Severnoj Americi i Kanadi, nije neosnovana njihova generalizacija na industrijski razvijene zemlje sveta.

Šta ubija spermatozoide?

Mada nepravilan oblik može da ugrozi pokretljivost spermatozoida, abnormalna morfologija muških polnih ćelija nije tako neobična pojava. Smatra se da je tek deset do 15 odsto spematozoida standardnog oblika.

Zašto su muškarci tako loši proizvođači dobre sperme?

Najkraći i najtačniji odgovor glasio bi: Može im se. Naprosto, imaju je na pretek. Dnevno, prosečan muškarac proizvede na milione spermatozoida, a u samo jednom ejakulatu izbaci oko 300 miliona istih. Nasuprot njemu, žena tokom svog fertilnog dela života proizvede 400 do 500 jajnih ćelija.

Deo varijabilnosti u kvalitetu sperme može se pripisati genima. Poznato je da se u slučaju miševa, na primer, 75 odsto genskih mutacija za koje je utvrđeno da izazivaju sterilitet sreće isključivo kod muških primeraka. Očigledno, u spermatogenezu (proces nastanka i sazrevanja spermatozoida) je uključen daleko veći broj gena nego u oogenezu (proces nastanka i sazrevanja jajnih ćelija), a sama činjenica da nekim procesom rukovodi veliki broj gena znači i veću verovatnoću da u njemu dođe do greške. Po svemu sudeći, jajne ćelije su bolje zaštićene od uticaja mutacija nego spermatozodi, što je i logično s ozbirom da su daleko ređa roba. Kako ih ima malo, sa aspekta produžetka vrste izuzetno je važno da sve ili gotove sve budu zdrave i funkcionalne.

Mogućnost da u spermatogenezi nastupe greške uvećana je i zbog činjenice da je reč o dugotrajnom i veoma složenom procesu. Kada dođe do oštećenja ćelija kože, na primer, okolne ćelije odmah započinju deobu kako bi nadomestile ozleđeno tkivo, a proces, u zavisnosti od ozbiljnosti povrede, traje od nekoliko sati do nekoliko dana. Spermatozoidi, s druge strane, nastaju iz matičnih ćelija. „Rođenju“ polne ćelije prethodi složen proces višestruke deobe, tokom kojeg se odvija niz biohemijskih promena i koji traje oko 60 dana.

Većina istraživača smatra da se zabrinjavajući trend opadanja kvaliteta sperme ne može u potpunosti objasniti „prirodnim“ faktorima i da dodatne uzroke treba tražiti u sredinskim uslovima i načinu života savremenog muškarca. Na tom polju urađeno je, međutim, veoma malo, tako da se samo nagađa da u faktore od značaja spadaju ishrana, izloženost hemikalijama, stres…

I dok s jedne strane stižu upozorenja da sperma postaje sve neefikasnija na svom primarnom zadatku, s druge nas naučnici obaveštavaju o njenim čudesnim svojstvima. Jedno od njih bilo bi da ublažava simptome depresije kod žena.

Sperma kao antidepresiv

AntidepresivDok su Žoel Le Moal i njeni saradnici prebrojavali pokretne spermatozoide u uzorcima sperme bezmalo 27.000 odraslih Francuza, evolucioni psiholog Gordon Galup (Gordon G. Gallup) i njegove kolege testirali su hipotezu o uticaju sperme na mentalno zdravlje žena.

Subjekti u njihovoj studiji bile su 293 studentkinje Univerziteta Njujorka u Albaniju. Sve su odgovorile na opširnu anketu o svom seksualnom ponašanju i navikama, a potom radile Bekov test depresije, koji spada u standardne skale za utvrđivanje prisustva i merenje nivoa izraženosti depresivnih simptoma. Ukrštanjem podataka iz ova dva izvora, istraživači su došli do sledećeg zaključaka:

  1. Žene koje upražnjavaju nezaštićeni seks pokazuju značajno slabije prisustvo simptoma depresije nego one čiji partneri uvek (ili uglavnom) praktikuju upotrebu kondoma ili one koje apstiniraju.
  2. Kako nema bitnih razlika između žena čiji partneri redovno koriste kondom i apstinentkinja, razlika u stepenu izraženosti depresivnih simptoma ne može se pripisati seksu kao takvom; drugim rečima, sam fizički akt snošaja ne može se smatrati odgovornim za bolje raspoloženje.

Evo (slabo potkrepljenog činjenicama) teorijskog okvira u koji autori smeštaju dobijene rezultate:

Tokom najdužeg dela svoje evolucione istorije, žene su bile izložene prisilnom seksu. Kako svaki takav snošaj ne bi rezultirao začećem, prirodna selekcija učinila je vaginalnu sredinu izrazito neprijateljskom prema spermi: (i) prisustvo sperme u reproduktivnom traktu žene aktivira njen imuni sistem; (ii) ćelije imunog sistema prepoznaju spermatozoide kao patogene i počinju da ih napadaju.

Kako onda uopšte dolazi do začeća?

Sperma čini samo pet odsto ejakulata, dok se veći deo sastoji iz semene plazme. Složenog hemijskog sastava, ona je evoluirala da ublaži kiselost intravaginalne sredine i odbrambenu reakciju koju imuni sistem žene generiše nakon što detektuje prisustvo sperme.

Tri sastojka semene plazme igraju ključnu ulogu u „omekšavanju“ vaginalne sredine u odnosu na spermu: estrogen, prostoglandini i oksitocin.

Viši nivo estrogena i prostoglandina inače se dovodi u vezu s nižom sklonošću ka depresiji. Nivo oksitocina pak, poznato je, raste tokom dojenja, seksa i, naročito, orgazma. Na bazi ovih nalaza, evolucioni psiholozi spekulišu da se sekundarni efekat pomenutih hemijskih jedinjenja ogleda u podizanju raspoloženja žene. Usled toga, ona postaje prijemčivija za seksualni čin, ali i vezanija za partnera. Konsekventno, sperma, proističe, podiže verovatnoću zbližavanja među seksualnim partnerima i formiranja trajnije veze.

Zavisnost od sperme?!

Zašto ljudi uzimaju droge? Uglavnom zato što proizvode osećaj zadovoljstva. Šta se događa kada pokušaju da prestanu da ih uzimaju? Suočavaju se s veoma neprijatnim simptomima apstinencijalne krize. S obzirom da su antidepresivi psihoaktivne supstance, pacijenti razvijaju toleranciju i zavisnost na njih. Ukoliko prestanu da ih uzimaju, simptomi depresije se vraćaju, i to po pravilu u težem obliku nego pre uvođenja terapije antidepresivima.

Ako je sperma antidepresiv, može li žena postati zavisna od nje i pasti u apstinencijalnu krizu ukoliko ne uzme „terapiju“?

Verovali ili ne, dobar deo evolucionih psihologa odgovorio bi na ovo pitanje potvrdno. Sam Galup autor je neobjavljene studije koja barata podatkom da žene koje su bile u dužim vezama i upražnjavale seks bez kondoma, nakon raskida ili razvoda, duže i teže pate u poređenju sa ženama koje su bile u sličnim vezama, čiji su partneri redovno koristili kondom. Osim toga, tvrdi isti autor, apstinencijalna kriza ih goni na brže pronalaženje novog (seksualnog) partnera.

Da li sperma deluje antidepresivno i na homoseksualce koji upražnjavaju nezaštićeni analni seks? Istraživači iz Albanija hteli su da daju odgovore na ovo pitanje, ali je studija sa uzorkom homoseksualaca prekinuta. Naknadno su uvideli da, osim putem analnog, sperma u organizam homoseksualaca dospeva i oralno. Ukoliko bi utvrdili vezu između raspoloženja i sperme, istraživači korelaciju ne bi mogli da pripišu samo analnom seksu – pandanu heteroseksualnom intravaginalnom snošaju. Interesantno, upitnik kojim su prikupljali informacije o seksualnim navikama ispitanica u opisanom istraživanju nije sadržao pitanja o oralnom seksu. No, sledi „poglavlje“ o „blagodetima“ oralne upotrebe sperme.

Spermom protiv jutarnje mučnine

Ako blago povišena telesna temperatura pomaže organizmu da se izbori sa infekcijom, da li jutarnja mučnina u ranim fazama trudnoće, iako neprijatna, može biti korisna?

Ideju o jutarnjoj mučnini kao adaptivnom biološkom mehanizmu koji štiti i majku i plod prvi je, 1940. godine, izneo bostonski lekar Frederik Irving (Frederick Irving). Na bazi bogatog kliničkog iskustva došao je do zaključka da su žene koje u ranoj fazi trudnoće razviju snažnu averziju prema određenim namirnicama pod manjim rizikom od pobačaja i drugih komplikacija u poređenju s trudnicama kod kojih mučnina izostaje.

Mnogo kasnije, 1976, profesor endokrinologije na Univerzitetu u Albaniju Ernest Huk (Ernest Hook) uobličio je prvo funkcionalno objašnjenje jutarnje mučnine: Mučnina i povraćanje odvraćaju trudnicu od namirnica koje bi mogle štetiti anatomskom razvoju fetusa. Dve stvari išle su u prilog ovakvom objašnjenju: (i) veliki broj trudnica razvija averziju na namirnice koje sadrže kofein, kao i na duvan i alkohol; (ii) averzivni simptomi najjači su tokom prvog tromesečja trudnoće, kada fetus poprima anatomske karakteristike ljudskog tela.

Tek 1992, biolog Margi Profet (Margie Profet) formulisala je prvo pravo evoluciono objašnjenje jutarnje mučnine. Huk, naime, nije imao objašnjenje za primedbe da su kafa, cigarete i alkoholna pića suviše novi izumi da bi bili relevantni sa aspekta evolucije. Profet je uočila da je reč o namirnicama koje imaju visok sadržaj tzv. sekundarnih biljnih sastojaka – fitohemikalija koje onesposobljavaju ili ubijaju neprijatelje biljaka, kao što su insekti, gljive i bakterije. Mada su obično neškodljive za ljude, u većim količinama mogu da imaju alergene i kancerogene efekte; u kontekstu trudnoće, mogu čak da indukuju pobačaj.

Osim što štite plod, mučnina i povraćanje zaštitnički deluju i u odnosu na trudnicu. Naime, njena imunološka odbrana znatno je umanjena, naročito tokom prvog tromesečja od začeća, što njenom organizmu omogućuje privikavanje na prisustvo strane DNK (polovina genoma fetusa potiče od oca). Ako bi imuni sistem trudnice radio punom parom, postojao bi rizik od odbacivanja ploda. Mučnina i povraćanje praktično je štite od unosa toksina i paraziteta protiv kojih njen organizam ne bi bio u stanju da se izbori.

Metaanaliza niza studija na temu jutarnje mučnine, koju su uradila dvojica biologa sa Univerziteta Kornel, Pol Šerman (Paul Sherman) i Samjuel Fleksman (Samuel Flaxman), dala je snažnu potvrdu Huk-Profet hipotezi o zaštiti embriona: Jutarnja mučnina javlja se oko pete nedelje trudnoće, dostiže vrhunac između šeste i 12. sedmice od začeća i uglavnom nestaje nakon 18 nedelja gestacije, što su termini koji se poklapaju sa osetljivim periodima embrionalnog razvoja, kada dolazi do ubrzane deobe i diferencijacije ćelija ploda (pdf). Osim toga, averzija se najčešće javlja prema mesu (izvor mikroorganizama), povrću, kafi, čaju (izvor fitohemikalija) i alkoholu (predstavlja zdravstveni rizik inače).

Da bi, međutim, jutarnja mučnina mogla biti definisana kao adaptacija – karakteristika koju su žene dobile u procesu evolucije jer je korisna po opstanak i reprodukciju – neophodno je utvrditi da pozitivno utiče na ishod trudnoće. Šerman-Fleksmanova studija potvrdila je intuiciju Frederika Irvinga: spontani pobačaj daleko je ređi kod žena čija je početna faza trudnoće obeležena mučninama, vrtoglavicom, povraćanjem. S druge strane, dosadašnja istraživanja nisu uspela da detektuju vezu između simptoma jutarnje mučnine i zdravlja novorođenčeta, što jeste problem za model zaštite embriona. Štaviše, ispostavilo se da trudnice, koje sticajem okolnosti u početnoj fazi trudnoće uzimaju antihistaminsku terapiju (antialergeni), snose manji rizik da na svet donesu novorođenče s urođenim anomalijama; slučajno, antihistamini deluju i protiv mučnine.

Huk-Profet model nema odgovor na još jedno bitno pitanje: Ako je jutarnja mučnina adaptacija, zašto kod nekih žena izostaje? Trudnice koje u prvom tromesečju trudnoće ne pate od mučnina jesu u manjini, ali je to i dalje značajan broj žena. Osim toga, isti selektivni pritisci trebalo bi da su delovali i na trudnoću kod drugih životinjskih vrsta; ozbiljnih dokaza mučnine kod drugih životinja nema.

Slabosti Huk-Profet modela zaintrigirale su Gordona Galupa, autora hipoteze o antidepresivnom dejstvu muške sperme. Polazeći od pitanja na koja teorija o mučnini kao zaštiti embriona nije u stanju da odgovori, Galup je formulisao alternativnu hipotezu: Jutarnja mučnina je posledica izloženosti ženskog organizma muškoj spermi.

Kako polovinu genoma fetusa čini DNK oca, inicijalno, imuni sistem žene tretira zametak kao strano telo ili infekciju. Odbrambena reakcija očituje se kroz simptome jutarnje mučnine.

Galup se nije zaustavio samo na tome da ponudi objašnjenje jutarnje mučnine. Izašao je i s hipotezom o tome kako bi trudnice mogle da izbegnu skup neprijatnih simptoma koji je prate.

Pogađate. Klin se klinom izbija. Njen izazivač ujedno je i najbolji lek protiv jutarnje mučnine. Dakle, sperma. Sve što žene treba da urade da bi izbegle gađenje, povraćanje i nesvesticu jeste da pre trudnoće i njenoj početnoj fazi, upražnjavaju seks bez zaštite. Kao dodatnu meru opreza, Galup preporučuje i oralnu upotrebu ejakulata. Na taj način, žena će svoj organizam privići na DNK svoga partnera. Generalizacijom, tolerancija će se preneti i na embrion, tako da ga imuni sistem trudnice neće prepoznavati kao strano telo.

Prema Galopu, jutarnja mučnina nije adaptacija usmerena na zaštitu majke i ploda, već deo šireg mehanizma, evoluiralog da podigne verovatnoću reprodukcije s partnerom koji će ostati uz majku i dete. Objašnjenje se nadovezuje na njegov raniji rad, u kojem iznosi dokaze za tezu da su žene koje se češće izlažu spermi svojih partnera pod manjim rizikom od preklampsije – neobjašnjivog ranog pobačaja.

Istorijski gledano, hipotezirani mehanizam čiji je jutarnja mučnina deo, štitio je ženu od začeća usled silovanja, začeća s partnerom kojeg ne zanima dugoročna veza, kao i od trudnoće u ranoj fazi veze između žene i muškarca, kada još uvek nisu sigurni hoće li njihov odnos prerasti u trajan. Biološki posmatrano, spontani abortus fetusa koji se razvio iz „nepoznatog“ semena može imati adaptivnu vrednost.

Galupov teorijski okvir je sasvim nov i netestiran. Prvi put ga je predstavio na ovogodišnjem sastanku Društva evolucionih psihologa, najavljujući istraživanja kojima će na probu staviti dva predviđanja: (i) intenzitet jutarnje mučnine je obrnuto srazmeran učestalosti prethodnog izlaganja trudnice spermi svog partnera; (ii) lezbijke koje se odluče za in vitro oplodnju iskusiće najizraženije simptome jutarnje mučnine.

U međuvremenu, valja se posvetiti i pitanju „lečenja“ sperme čiji kvalitet, prema izveštajima naučnika u poslednje dve decenije, preti da ozbiljno ugrozi reproduktivno zdravlje muškaraca. U kombinaciji sa socijalnim faktorima, kao što su kasnije stupanje u brak i začeće (starenjem, fertilitet žena ubrzano opada), problem bi mogao biti daleko ozbiljniji nego što izgleda.

Kako „lečiti“ spermu

Tačni uzroci opadanja kvaliteta muškog semena nisu poznati. Iako se deo fenomena može pripisati genetskim faktorima, naučnici su identifikovali neke sredinske faktore koje muškarci mogu da izbegnu ukoliko žele da očuvaju svoje reproduktivno zdravlje. Savetuju sledeće:

  1. Izbegavajte uzan donji veš; proizvodnja zdrave sperme zahteva da temperatura testisa bude niža od telesne temperature, a slip ih zagreva.
  2. Klonite se namirnica i obroka bogatih zasićenim mastima.
  3. Izbegavajte duvan, alkohol, droge i gojaznost.
  4. Smanjite izloženost industrijskim hemikalijama, naročito onima koje se koriste u proizvodnji plastike; one imitiraju „ženski hormon“ estrogen.
  5. Zaštitnički se odnosite prema partnerkama kada su u drugom stanju; sve veći broj naučnika kvalitet sperme dovodi u vezu s intrauterinom sredinom u kojoj se razvija fetus, a prenatalno okruženje, poznato je, postaje neprijateljskije usled izloženosti trudnice stresu.
  6. Izbegavajte antidepresive; doduše u veoma malom broju slučajeva, oni mogu nepovoljno da utiču na zdravlje spermatozoida.
Advertisements

7 comments

  1. Marko Bojković

    „(i) intenzitet jutarnje mučnine direktno je srazmeran učestalosti prethodnog izlaganja trudnice spermi svog partnera;“
    Baš čudno, sudeći prema pasusima koji prethode ovoj rečenici za očekivati bi bilo da Galup predviđa da je intenzitet jutarnje mučnine obrnuto srazmeran učestalosti prethodnog izlaganja trudnice spermi svog partnera…

    Sviđa mi se

  2. Marko Bojković

    Ponavljam komentar od sinoć, pošto tada nije htelo da ga prikaže:

    Eureka! Ruski naučnici i naučnice otkrili uzrok opadanja kvaliteta sperme: Zajedničko obrazovanje dečaka i devojčica, u mešovitim, umesto u polno razdvojenim školskim odeljenjima!
    „Посматрајући конституцију тела уз помоћ методе Декур и Думик (1950), сарадник наше научне лабораторије (А. Л. Алифанова, 2001) је установила да се код 90-95% дечака који уче у одељењима заједно са девојчицама јављају знакови женске конституције тела (знаци евнухоидне конституције). А најтрагичније овде јавља се то што је процес преправке мушког пола добио карактер епидемије системске деградације на нивоу дечје популације. У складу са подацима специјалиста из Руске Академије Природних Наука код младих мушкараца за 5 година квалитет, квантитет и ефективност семена се покварио 3 пута! Такође постоји податак да се 2/3 девојчица почело развијати по мушком, маскулином типу на бази ендокрине и психичке патологије.“
    http://svetlostvostoka.blogspot.ru/2012/11/4.html

    Sviđa mi se

    • Sviđa mi se što je postojala kontrolna grupa dečaka koji se obrazuju u isključivo muškim školama. 😀 Kako li su došli do ovog zaključka? 😀 Sem toga, pošto proizvodnjom sperme upravljaju geni, ovo je jako interesantno. Proizilazi da sredinski faktor u realnom vremenu menja genom. 😀

      Sviđa mi se

  3. Povratni ping: Чланак против зевања | Био-блог

  4. Marija

    Htela bih da pitam,da li i u kojoj meri uticu hormoni androstendion(on mi je 3.69) i dihidrotestosteron(379) na zacece?oni ukazuju na policisticne jajnike,ali neznam da li je potrebno da se lecim da bih ostala u drugom stanju?inace imam 28god.i pre tri meseca sam imala spontani jako rano,u 6-oj nedelji i sam organizam je odbacio plod,nije se ni videlo na ultrazvuku i samo sam prokrvarila…da li ima uticaja to sto sam pila zlatnu maku kako bih izregulisala hormone,zatrudnela sam kroz 20-ak dana od kako sam pocela da je pijem i prestala cim sam saznala da sam trudna,jel je moglo to da izazove spontani?radila sam sve testove,torch,vaginalni,cervikalni i svi su dobri rezultati…da li sada ponovo da pijem zlatnu maku kada bi smo ponovo radili na bebi?i koliko je pouzdan kucni test na hlamidiju koji sam radila sobzirom da su zaboravili da mi odrade kada sam davala tezultate…on mi je u kucnim uslovima bio takodje negativan…

    Sviđa mi se

  5. andrija

    sa koliko godina se dobija sperma ?

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: