Kako postati rodno neutralan

Ako ste žena, Švedska je verovatno najbolje mesto na kojem biste mogli da živite:

• Prva je na listi zemalja s visokim udelom žena u radnoj snazi;
• Dve trećine master i doktorskih diploma pripada ženama;
• Standardno roditeljsko (porodiljsko) odsustvo traje 480 dana, pri čemu je 60 rezervisano za tate, kako bi se na vreme uključili u odgoj deteta;
• Od 2010, prema rang-listi Svetskog ekonomskog foruma, Švedska je globalni šampion u domenu rodne ravnopravnosti.

Za mnoge Šveđane, međutim, ravnopravnost nije dovoljna. Društveni aktivizam sada jača u pravcu rodne neutralnosti.

Ideja je da vlasti i društvo ne treba da tolerišu postojanje bilo kakvih razlika baziranih na rodu, kao i da moraju naći načina da izađu u susret pojedincima koji se ne identifikuju ni kao pripadnice ženskog ni kao pripadnici muškog roda. No, to je možda i najmanje radikalna tačka nordijske agende. Predlaže se, naime, brisanje svih tradicionalnih rodnih uloga i stereotipova, počev od jezika koji služi da se oni označe.

Rodno neutralni jezik

U ovom trenutku, u Švedskoj postoji lista od 170 zakonski odobrenih, rodno neutralnih (uniseks) imena pod kojima se deca mogu upisati u knjige rođenih. Švedske socijaldemokrate zalažu se da se sa javnih toaleta uklone oznake „muški“ i „ženski“, kako ljudi ne bi bili pod pritiskom da se kategorizuju onako kako se ne osećaju. Feministkinje u švedskom parlamentu predložile su, još pre par godina, da se njihovim kolegama muškog pola naloži da uriniraju sedeći, jer je higijenskije i ravnopravnije. Iz istih redova potekao je i predlog za uvođenje “muškog poreza”, čime bi muškarci nadoknadili štetu koju društvo trpi od njihovog nasilja, prevashodno prema ženama.

Prvim pravim velikim ostvarenjem, pokret za rodnu neutralnost smatra nešto što se dogodilo u martu ove godine. Dan pre 8. marta, u Nacionalnu enciklopediju Švedske unet je pojam hen (izgovara se baš kako je i napisan). Reč je o predlogu lične zamenice, neutralne u odnosu na on (han) i ona (hon). Istovremeno, na policama knjižara osvanula je prva rodno neutralna knjiga za decu – „Kivi och Monsterhund“

Kivi je dete koje želi psa za svoj rođendan; u tekstu, nema zamenice on i ona, ne znamo kog je Kivi roda, a prisvojne zamenice i pridevi izvedeni su iz lične zamenice hen. Autor knjige, Jasper Lundkist (Jasper Lundqist), uveo je još nekoliko rodno neutralnih termina; na primer, reči mammor (mama) i pappor (tata) zamenjene su terminima mappor i pammor.

Mada je opsežnom akcijom kakvu Švedska vodi moguće menjati stavove i ponašanje odraslih, novo društvo prevashodno ima u vidu najmlađe. Zato se najobimnije, ali i najkontroverznije novine u vezi s projektom rodne neutralnosti direktno ili indirektno tiču dece.

Rodno neutralna deca?!

Većina švedskih proizvođača i distributera dečje odeće uklonila je podelu na muška i ženska odeljenja, a sa etiketa na odevnim predmetima ukinute su oznake koje upućuju na pol/rod . Nedavno, švedski katalog igračaka za decu promovisao je dečaka obučenog u odelo Spajdermena kako gura kolica s bebom i devojčicu obučenu u džins kako vozi traktor. Reklamombudsmannen, švedska regulatorna agencija za praćenje ponašanja oglašivača u javnom medijskom prostoru, izrekla je prošle godine švedskom ogranku američkog proizvođača igračaka Top-Toy opomenu za konzervativnost i promovisanje stereotipova. Već krajem te godine, božićni katalog ove kompanije bio je u skladu s rodno neutralnim stremljenjima švedskog društva; u njemu su se našle fotografije dečaka s barbikama u rukama i devojčica koje barataju pištoljima.

Proizvođači i prodavci igračaka nisu u obavezi da svoje programe prilagođavaju konceptu rodne neutralnosti, ali oni koji ne budu poštovali te smernice ne mogu očekivati da svojim proizvodima snabdevaju državne predškolske ustanove. A tamo, u vrtićima i obdaništima, “revolucija” je uveliko u toku.

Neke predškolske ustanove već su zabranile svom osoblju da decu oslovljava u kategorijama roda; vaspitači se deci obraćaju imenom, a pozdravljaju ih sa, na primer, „dobro jutro, društvo“.

Vladinim smernicama o predškolskom obrazovanju predviđeno je da devojčice i dečaci moraju imati jednake mogućnosti za istraživanje ličnih interesovanja – bez ograničenja koja bi im nametala tradicionalno shvaćene rodne uloge. Ogledna državna predškolska ustanova u Stokholmu, Egalia, “ukinula” je dečake i devojčice; svi su “prijatelj” i “drug”, što su termini koji (kao i u engleskom) u švedskom nemaju različite oblike za rod.

Devojčice i dečaci se razlikuju

Ključno pitanje je, međutim, sledeće: Da li devojčice i dečaci biraju drugačije igračke i tipove igre zato što im to nameće kultura u kojoj odrastaju ili je reč o nečem dubljem?

Još pre dvadesetak godina, američki proizvođač igračaka “Hasbro” testirao je model kuće-igračke kojom je planirao da “gađa” decu oba pola. Psiholozi angažovani na testiraju nove igračke odgovorili su ih od takve marketinške strategije. Decu oba pola bilo je moguće zainteresovati za kuću i prateće figure, ali je interakcija s igračkom bila različita u zavisnosti od pola deteta: devojčice su oblačile lutke, presvlačile ih, stavljale da spavaju u kući; dečaci su bebinu kolevku mentalno modifikovali u neku vrstu oružja, redovno je katapultirajući s otvora na krovu kuće.

Različite strategije igre, zavisne od pola, uočene su čak i u slučaju sasvim neutralnih igračaka kao što su “Lego” kocke. Nordijski proizvođač igračaka sponzorisao je, naime,  na desetine psiholoških studija o povezanosti pola deteta sa izborom igračaka i načinom igre. U najkraćem, rezultati su sledeći: dečaci su skloni da kocke slažu linerano, žureći da što pre sagrade strukturu predstavljenu na slici koja im služi kao nacrt; devojčice prave pauze u slaganju kocki, osmišljavajući priču koja se odvija unutar započete strukture i redovno dodaju interaktivnije elemente, uglavnom lutke.

Zapravo, moglo bi se reći da nema razvojnog psihologa koji neće potvrditi da je preferencija ka igračkama i tipu igre polno zavisna. Da nije reč o isključivoj posledici kulturnog modela pomalo svedoči podatak da su takvi rezultati posmatranja i eksperimentalnih istraživanja dobijeni u afričkim zemljama, Americi, Indiji, Meksiku, Švajcarskoj i, da, Švedskoj (pdf). Štaviše, među psiholozima gotovo da postoji konsenzus da je reč o najuočljivijoj psihološkoj razlici po polu – daleko opštijoj i trajnijoj od razlika u tipu kognicije ili dimenzijama ličnosti.

Takva rasprostranjenost neke bihejvioralne karakteristike uvek upućuje na biologiju, odnosno mogućnost da bi, u konkretnom slučaju, rodna pristrasnost u pogledu igračaka i vrste igara mogla biti biološki uslovljena. Ukoliko bi to bilo tačno, a po svemu sudeći čovekova biologija u tome ima udela, onda bi izmena preferencija ka jednoj ili drugoj vrsti igre, jednom ili drugom tipu igračaka, zahtevala radikalan zahvat u slobodu i ponašanje deteta.

Biologija dečije igre

Robustan dokaz za, barem delimično, biološki diktat preferencije ka određenoj vrsti igrački obezbedili su upravo švedski istraživači. Njihova studija, u kojoj su subjekti bile devojčice sa urođenom adrenalnom hiperplazijom (CAH), genetskim poremećajem do kojeg dolazi usled ekscesivnog prenatalnog izlaganja ženskog fetusa muškim hormonima, pokazala je da su takve devojčice neuobičajeno sklone muškim igračkama i igrama. Isti rezultati dobijeni su i u studijama sa rezus majmunima.

Mnogo veću pažnju privuklo je, međutim, istraživanje čije su rezultate, 2002. godine, u časopisu Evolution and Behavior objavile Aleksander (Gerianne M. Alexander) i Hajns (Melissa Hines). Njihova studija pokazala je da mladunci zelenih majmuna ispoljavaju istovetne pristrasnosti prilikom izbora igračaka kao i deca. Grupi od 88 zelenih majmuna (po 44 oba pola), one su stavile na rapolaganje tri tipa igračakaka: tipično muške (lopta i policijski auto), tipično ženske (lutka i posuda za kuvanje) i rodno neutralne igračke (slikovnica i punjeni pas). Preferenciju su operacionalizovale kao vreme koje majmuni provode igrajući se s igračkama iz pomenutih kategorija. Došle su do sledećeg zaključka: muški majmuni najviše vole da se igraju s muškim igračkama; ženski majmuni najviše vremena provode igrajući se ženskim igračkama; muški i ženski majmuni ne razlikuju se po sklonosti ka igračkama iz kategorije neutralnih.

Šest godina kasnije, 2008, troje američkih istraživača dobili su iste rezultate na drugoj vrsti primata. Rezus majmuni, pokazala je njihova studija, manifestuju istovetnu pristrasnost prilikom izbora igrački.

Ako govorimo o primatima, faktor socijalizacije i nametnutog kulturnog modela potpuno je, razume se,  isključen iz tumačnja različitih, polno uslovljenih preferencija ka igračkama. Ali, može li se išta dublje i suštinskije zaključiti na osnovu ovakvih studija? Kako, na primer, tumačiti to što zeleni majmun ženskog pola voli da se igra sa ženskom igračkom-loncem ako se ima u vidu da majmuni ne kuvaju? Muški zeleni majmuni preferiraju muške igračke u odnosu na ženske, ali je njihova ukupno omiljena igračka neutralna – punjeni pas.

Pomeranje ka ljudskoj vrsti zahteva još veću obazrivost, a tumačenje rezultata koji ukazuju na univerzalnost muško-ženskih preferencija u stilu igre i tipu igračaka čini još komplikovanijim. Uticaj biološkog, tj. urođenog, ne mora biti veći od, na primer, uticaja vršnjačkog pritiska. U razvojnoj psihologiji je poznato da devojčice upravo na predškolskom uzrastu počinju da pokazuju interesovanje za širok dijapazon igračaka i igara. Dečaci, u tom istom periodu, izoštravaju fokus na tipično muške igračke i igre. Jedno od mogućih objašnjenja je i jači pritisak da se ponašaju u skladu sa stereotipom za svoj pol/rod. Dok će sredina, naime, čak i sa simpatijama gledati na devojčicu koja eksperimentiše s kamionom ili bagerom, dečak koji presvlači barbiku vrlo lako može naići na podsmeh. Studije koje su pokušavale da osvetle ovaj aspekt rodne diferencijacije dolaze do zaključka da je dečak, ukoliko u prostoriji nema drugih dečaka, čak dvostruko spremniji da svojevoljno, bez tuđih uputstava, u igranje uvede tipično ženske elemente.

Rizičan poduhvat     

Zastupnici ideje o rodnoj neutralnosti ne negiraju izvesni uticaj biološkog faktora na rodno tipično ponašanje. Argumentuju, međutim, da kultura može biološku predisponiranost učiniti snažno ili manje snažno manifestovanom. To, takođe, manje-više niko ne spori; odavno biologiju ne prihvatamo kao sudbinu. Pitanje je, pre svega, koliko snažna i duboka sme da bude kulturna intervencija i kada ona prerasta u teror. U samoj Švedskoj, već ima podignutih obrva.

Program rodne neutralnosti započeo je u vidu ideje o oslobađanju od stereotipne kategorizacije. Preti, međutim, da preraste u nešto sasvim drugo. Tako je jedna predškolska ustanova u Stokholmu eliminisala igračke-automobile, jer su dečaci uporno pokazivali veće interesovanje za njih nego za ženske i rodno neutralne igračke. Druga je pak ukinula vreme predviđeno za nestruktuiranu igru (vreme kada se deca igraju bez mešanja vaspitača), jer su deca u tom delu boravka u predškolskom pokazivala rodno tipična ponašanja.

Posmatrano iz ugla psihologije, igra ima veoma važnu razvojnu komponentu. Psiholozi Log (Mary Ellin Logue), Univerzitet u Mejnu, i Harvi (Hattie Harvey), Univerzitet u Denveru, inicirale su u SAD niz psiholoških studija o efektima koje na razvoj dečaka igra nulta tolerancija na ispoljavanje bilo kakvog vida agresije u školama. Imitiranje superheroja i maštanje i odigravanje sličnih narativa tokom igre, prema njihovim istraživanjima, povezano je s razvojem komunikacijskih, kreativnih i moralnih  potencijala dečaka. Proterivanje te vrste igre iz školske sredine (što onda rade i roditelji, kod kuće, kako se njihova deca u školskom okruženju ne bi našla u nevolji), sugeriše se ovim istraživanjima, jedan je od faktora zbog kojeg dečaci školskog uzrasta ostvaruju slabiji uspeh iz jezičkih predmeta u poređenju s devojčicama.

S druge strane, pažljivo posmatranje igre devojčica pokazuje da ono nije lišeno agresije, samo se pojavljuje i ispoljava u drugačijem vidu. Dok će muški superheroj biti dominantan kroz fizičku snagu, borilačke veštine i spretno baratanje različitim vrstama oružja, junakinje ženskih igara svoju moć i dominaciju pokazuju na nešto drugačiji način: zabranjuju, pregovaraju, moćne su prosto zato što su princeze ili njihove kćeri…

Mada ima razvojnih psihologa koji na ideju Švedske da program rodne neutralnosti sprovede po svaku cenu gledaju s podsmehom, veći je broj onih koji smatraju da je reč o zabrinjavajućem fenomenu. Šteta koju bi deca koja se ponašaju tipično za svoje rodne uloge mogla da snose, upozoravaju, na neki način je analogna psihološkim efektima koje izrugivanje i konstantno podozrenje imaju na “seka perse” i “muškarače”.

Oznake: pol, preferencija ka igračkama po polu, rod, rodna neutralnost