Kako nas oči razotkrivaju: Zenice kao prozor u središte uma

Oči, ogledalo dušeŽeni je dovoljno svega nekoliko sekundi da zna da li bi stupila u seksualni odnos s muškarcem kojeg prvi put sreće. Tako kaže mit. Kao i većina mitova, on je tek delimično tačan. Najpre, stvar važi za oba pola. Bitnije, ne radi se o tome da ona ili on znaju; „znaju“ njihove zenice, čega ona ili on uopšte nisu svesni.

Mit o zenicama i njihovoj povezanosti sa seksualnom privlačnošću nije novog datuma. Davno, mnogo pre nego što je nauka otkrila neurotransmitere i način njihovog delovanja, ljudi su otkrili atropin – supstancu biljnog porekla koja spada u belladonna alkaloide. Žene koje su želele da se dopadnu muškarcima sipale su u oči po nekoliko kapi rastvora ovog alkaloida i uspevale da proizvedu željeni efekat: muškarci su ih odista smatrali privlačnijima. Zašto su to radile i otkud takva reakcija muškaraca?

Requiem for a DreamŠirenje zenica je jedna od čovekovih nesvesnih reakcija na sadržaj/stimulus koji pobuđuje interesovanje. Alkaloidi poput atropina verzuju se na muskarinske receptore, lokuse vezivanja acetilkolina – neurotransmitera ključnog za iniciranje mišićnih pokreta. Kako je atropin antagonista acetilkolina – blokira njegovo delovanje – on praktično sprečava kontrakciju zenica, čineći ih kontinuirano proširenim. Stalno proširene ženske zenice muškarac nesvesno tumači kao pokazatelj njene zainteresovanosti. To pak aktivira nesvesni algoritam koji bi se mogao sročiti na sledeći način: „Osoba koja je zainteresovana za mene je privlačna.“

Zenice su vekovima smatrane nekom vrstom prozora u um čoveka. S razvojem nauke, one su na neki način to uistinu i postale.

U svojoj disertaciji, 1958, Loenfeld (Irene E. Loewenfeld) citira 1.600 referenci na tu temu, od čega 114 datira pre 1830. godine. U knjizi koju je objavila 1993, broj referenci popeo se na 15.000, zaključno s 1985. godinom. Savremena psihologija, psihofiziologija još više, zenice smatra prozorom u nesvesno. Već decenijama, psihološke studije bazirane na metodama pupilometrije i praćenja očiju (eye-tracking) ukazuju na to da zenice mogu biti relativno pouzdan izvor informacija o čovekovoj psihologiji, u domenima čiji raspon ide od emocija do kognicija. Ukratko, crne tačke u središtu vidljivog dela oka ne samo što propuštaju svetlost i pomažu nam da vidimo, već i signaliziraju šta se događa u našim glavama. Sledi 10 „nevidljivih“ poruka koje naše oči/zenice šalju, otkrivajući kako ili šta mislimo i doživljavamo:

1. Teška zagonetka

„Čikica u elegantnom odelu, s cigarom u ruci. Osnivač psihoanalize. Ime?“ Postavite ovo pitanje prosečno obrazovanoj osobi, gledajući je pravo u oči. Ako se usredsredite na njene zenice, neće primetiti nikakvu promenu. Tačan odgovor, Frojd (Sigmund Freud), dobićete u sekundi.

Zamolite, međutim, istu osobu, koja čak može biti i matematičar, da vam objasni Bejzovu (Bajesovu) teoremu. Gledajte je direktno u oči kada započne svoje izlaganje. Primetićete širenje zenica.

Reč je o pravilnosti koju možemo formulisati na sledeći način: Što je naš mozak primoran da radi napornije – što je naš kognitivni aparat suočen s težim problemom – zenice će biti proširenije. Od pionirskog istraživanja na ovu temu (Hess and Polt, 1964), ova „zakonitost“ potvrđena je u više desetina sličnih studija.

2. Mozak mi je preopterećen

Imate li u okruženju osobu koja odlično poznaje pravila kriketa ili nekog drugog sporta o kojem ništa ne znate? Ako imate, zamolite je da vam ih podrobno objasni, a vi nastojte da ih zaista razumete i upamtite.

Ako bi vas sagovornik za to vreme gledao u oči, preciznije, ukoliko bi posmatrao vaše zenice, promene na njima mogle bi mu reći kada da stane. Suženje zenica u ovoj situaciji značilo bi: Mozak mi puca; nisam u stanju da pratim dalje.

Prva studija na ovu temu (Poock, 1973) pokazala je da opterećenje kognitivnih kapaciteta od 125% i više, biva praćeno osetnim/primetnim suženjem zenica.

3. Mozak mi je oštećen

Zašto neurolozi lampicom osvetljavaju oči pacijenta? Zato što je reč o veoma jednostavnom testu kojim se utvrđuje da li mozak pacijenta funkcioniše normalno. Kada je to slučaj, zenice su jednake, okrugle i osetljive na svetlost. U slučaju oštećenja mozga, bar neki od ovih parametara biće poremećen.

4. Držiš mi pažnju

Veličina zenica signalizira koliko smo zainteresovani za određeni sadržaj.

Dvojica psihologa (White and Maltzman, 1977) dali su subjektima u eksperimentu da slušaju odlomke iz tri knjige: jedan odlomak je bio erotskog karaktera; drugi je opisivao sakaćenje; treći je bio neutralnog sadržaja. Inicijalno, zenice ispitanika šire se u susretu s bilo kojim od tri različita sadržaja. Međutim, ostaju raširene za odlomke koji sadrže erotiku ili sakaćenje, ali ne i za neutralne.

Nalazi Vajta i Malcmana replikovani su u nizu kasnijih studija: Na novinu koja nam pobudi pažnju reagujemo širenjem zenica. Da li će one ostati proširene zavisi od toga koliku nam pažnju pobuđuje stimulus.

5. Uzbuđuješ me

Evo nas kod mita s početka teksta: Proširene zenice ukazuju na seksualno uzbuđenje (Bernick et al., 1971).

Nebrojeno psiholoških istraživanja došlo je do ovog zaključka, ali je on daleko od nespornog. Reč je o istraživanjima baziranim na praćenju promena u veličini zenica subjekata dok posmatraju fotografije razgolićenih ljudi oba pola. Dok neki istraživači proširene zenice u susretu sa erotskim stimulusom tumače kao znak seksualnog uzbuđenja, drugi smatraju da je reč o reakciji na novinu, tj. interesantan stimulus.

6. Gadiš mi se

Dok su zainteresovanost i seksualno uzbuđenje praćeni širenjem, zgađenost ili zgroženost praćeni su skupljanjem zenica.

Prvi nalazi ove vrste stari su nekoliko decenija (Hess, 1972). Hes je ispitanicima pokazivao fotografije povređene dece, utvrdivši sledeću pravilnost, potvrđenu i nizom kasnijih eksperimenata: inicijalno, usled šoka, zenice ispitanika se šire, da bi potom, nakon što je stimulus obrađen kao uznemirujući, nastupilo njihovo suženje.

7. Moje političko opredeljenje je…

Zamislite da se nalazite pred policom sa portretima dvojice političara, od kojih je jedan liberal, a drugi konzervativac. Ukoliko biste naizmenično posmatrali jedan pa drugi, rad vaših zenica mogao bi da otkrije koja vam je politička opcija bliža (Barlow, 1969).

Barlou je, u sada već čuvenom eksperimentu, ispitanicima pokazivao fotografije Lindona Džonsona (Lyndon Johnson), Džordža Volisa (George Wallace) i Martina Lutera Kinga mlađeg (Martin Luther King, Jr.). Utvrdio je sledeće: Zenice liberala su se proširile kada su videli kolege liberale Džonsona i Kinga, ali se suzile kada su videli konzervativca Volisa. Konzervativci su pokazali suprotan šablon.

8. U bolovima sam

Recimo da vam je dosta ovog članka i da biste me kaznili tako što biste mi naneli bol. Ukoliko bi zaista i postojala prilika da me povredite, recimo, tako što ćete mi zabosti olovku u nadlanicu, i ako biste pri tom mogli da posmatrate moje zenice, uvideli biste da su se proširile.

Grupa psihologa (Chapman et al., 1999) napravila je jednostavan eksperiment i utvrdila je da proširenje zenica može biti pokazatelj fizičkog bola. Čapman je svojim ispitanicima kroz vrhove prstiju propuštao slabe elektro šokove, utvrdivši da se pri maksimalnom intenzitetu udara struje njihove zenice proširuju za oko 0.2mm.

9. Drogirana sam

Osim što se po veličini zenica da utvrditi da je osoba pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, isti pokazatelj može da služi i kao odgovor na pitanje o kom tipu psihotropa je reč. Neke droge, kao što su alkohol i opijati, izazivaju zenice da se suze. Druge, kao što su amfetamin, kokain, LSD i meskalin izazivaju zenice da se rašire.

Veličina zenica je u ovom slučaju pouzdan pokazatelj. Na pupilometriju se oslanjaju i policije širom sveta: zenice, sužene na manje od 3mm ili proširene na više od 6.5mm smatraju se pouzdanim znakom da je osoba pod dejstvom droga (Richman et al., 2004).

10. Moja ličnost

Ovo se ne odnosi striktno na širenje zenica. Reč je, međutim, o interesantnom nalazu i bilo bi šteta izostaviti ga sa liste.

Ako se pažljivo zagledate u obojeni deo nečijeg oka, dužicu, možete čak doći i do nekih naznaka o ličnosti te osobe (Larsson et al., 2007).

Zenice i ličnost

Obratite pažnju na „šifre“: „udubljenja“ (označena brojem 1), tj. linije koje idu od dužice ka spoljašnjim delovima oka, ukazuju na toplu i nežnu osobu; ako pak primetite „ispupčenja“ (označena brojem 3), nalazite se oči u oči s impulsivnom osobom i računajte na eksplozivne, ne posebno promišljene reakcije.

Interesantno, po svemu sudeći, gen poznat kao Pax6, uključen u formiranje moždanih regija važnih za ponašanja čiji ishodi zavise od ličnog pristupa (anteriorni kolenasti korteks), odgovoran je za ove „nedostatke“ na dužici.

Suviše malo da bismo opazili?

Mogli bismo reći da, generalno, širenje zenica prati prijatne stimuluse, a njihovo sužavanje svedoči da nam podražaj ne prija. Drugačije rečeno, kada se prošire, naše zenice šalju pozitivnu, a kada se sakupe – negativnu poruku. Činjenica je, međutim, da istovetno ponašanje zenica može da znači različite stvari. Do njihovog širenja, na primer, dolazi i kada smo izloženi zanimljivom sadržaju, ali i kada trpimo bol. Isto tako, one se i šire i sužavaju pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, u zavisnosti od toga o kojoj je supstanci reč, iako i kokainski zavisnik (kokain širi zenice) i osoba koja uzima heroin (heroin sužava zenice) jednako uživaju, svako u svojoj drogi po izboru.

Dakle, informacija koju nam pružaju zenice, pouzdana je jedino ukoliko smo u stanju da ispravno protumačimo širi kontekst. No, nezavisno od toga, postavlja se pitanje da li smo uopšte u stanju da opazimo tako minimalne promene na zenicama. Zanimljiva studija (Demos et al., 2008), izvedena tehnikom funkcionalnog neurooslikavanja (fMRI), upućuje na sledeće zaključke:

    1. Promene u veličini zenica teško možemo svesno da opažamo.
    2. Nesvesno, u stanju smo da detektujemo minimalne promene u njihovom prečniku.

Izolovano, reagovanje zenica možda i ne pruža bogatsvo pouzdanih informacija. Kada se, međutim, ono što nam zenice govore stavi u odgovarajući kontekst i pridruži verbalnim i neverbalnim signalima kojima svaka interpersonalna komunikacija obiluje, ove „poruke“ mogu biti veoma korisne.

Advertisements

One comment

  1. qwertyuiop

    u praksi se to posmatra u odnosu na stepen osvetljenja, jer je tesko uociti samu promjenu, osim tokom klinickog ispitivanja reakcije zjenica na svjetlost, kada se ispitivac bas usredsredi na izdasnost i promptnost reakcije. ostalo – u odnosu na stepen osvjetljenja

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: