Zavisnost od Fejsbuka – mit ili realnost?

Zavisnost od Fejsbuka - od mita do realnosti

Njeno ime nam nije poznato, ali je njen problem paradigma novog urbanog mita – straha od zavisnosti od društvenih mreža; preciznije, od Fejsbuka.

Studija slučaja („Zavisnost od društvenih mreža: Novi klinički poremećaj?„), objavljena u časopisu European Psychiatry, opisuje dvadesetčetvorogodišnju Grkinju, koja se jednoj atinskoj psihijatrijskoj klinici obratila s problemom koji do detalja poštuje zakonitosti „žanra“ – narativa karakterističnog za klasične oblike zavisnosti.

Osam meseci nakon što je napravila profil na Fejsbuku, neimenovana Atinjanka imala je 400 virtuelnih prijatelja. Postovanje, šerovanje, lajkovanje, četovanje, poukovanje, nastojanje da proširi mrežu prijatelja… počelo je da „jede“ pet sati njenog tipičnog dana. Da bi bila u toku, zapostavila je neke od aktivnosti, provodeći sve više vremena kod kuće, onlajn.

„Kruna“ na Fejsbuk „karijeru“ stigla je u vidu otpuštanja s posla, koje je usledilo nakon što vlasnici kafića u kojem je radila kao konobarica više nisu hteli da tolerišu njeno iskradanje s posla – do obližnjeg internet-kafea. Ako je verovati autorima studije, tokom inicijalnog kliničkog intervjua, pokušala je da se preko mobilnog telefona poveže na svoj Fejsbuk profil.

Psihološka evaluacija, navodi se u studiji, pokazala je da su se kod „pacijentkinje“ pojavili prvi znaci insomnije i anksioznog poremećaja. Kako je u tom trenutku već sedam godina bila korisnik interneta, bez simptoma zavisnosti, autori studije zaključuju da zavisnost od Fejsbuka – šire gledano, zavisnost od društvenih mreža – ispunjava kriterijume za novi oblik adikcije s elementima kompulzivnosti (misli se na „neodoljivu“ potrebu „pacijentkinje“ da učestalo proverava „zbivanja“ na Fejsbuku).

Ako je količina vremena koju je Fejsbuk počeo da joj odnosi uticala na njenu odluku da se obrati za pomoć, mlada Grkinja odskače od profila čeških studenata, subjekata u istraživanju Petre Holbove. Jedan od glavnih zaključaka, koje autorka iznosi u radu „Akademska prokrastinacija na Fejsbuku“, glasi da studenti nisu svesni koliko vremena provode na društvenoj mreži. Uklopila bi se, međutim, u profil zavisnika od društvenih mreža, oslikanog u studiji „Zavisnost od Fejsbuka povezana s niskim samopouzdanjem, depresijom i nedostatkom socijalnih veština„, koju je izvela grupa meksičkih psihologa. Po njima, tipičan zavisnik od Fejsbuka provodi na svom profilu barem četiri sata dnevno, sklon je depresiji i ima nisko samopouzdanje u pogledu svog fizičkog izgleda i karaktera.

Postoji li zavisnost od Fejsbuka?

Dok Holbovoj kao pokazatelj zavisnosti služi prokastrinacija (zapostavljanje realnih i bitnih obaveza u korist manje važnih aktivnosti), a njenim meksičkim kolegama broj sati utrošenih na Fejsbuku, grupa australijskih psihologa, u radu (sažetak) objavljenom u časopisu CyberPsychology & Behavior, zavisnost od društvenih mreža operacionalizuje kao pristupanje svom profilu najmanje četiri puta u toku dana. Dok meksički istraživači zavisnost od socijalnih mreža povezuju s depresijom i niskim samopouzdanjem, autori australijskog istraživanja od individualnih karakteristika povezanih s ekscesivnom upotrebom Fejsbuka i sličnih sajtova ističu želju za pripadanjem. Druga grupa australijskih psihologa zaključuje pak da su ekstrovertnost i nisko samopozdanje preduslovi adiktivne upotrebe društvenih mreža.

Darja Kus (Daria J. Kuss) i Mark Grifits (Mark D. Griffits), istraživači Univerziteta Trent u Notingemu, pokušali su da pronađu zajedničku nit psihološkim istraživanjima navodne zavisnosti od društvenih mreža. U radu „Zavisnost od onlajn društvenih mreža„, koji su objavili krajem 2011, zaključuju da tako nešto nije moguće. U najkraćem: tek nekolicina studija na ovu temu objavljena je u časopisima koji pre publikovanja radove podvrgavaju anonimnoj recenziji; istraživači različito operacionalizuju zavisnost, pri čemu se neki radije oslanjaju na koncept sklonosti ka adiktivnom ponašanju; istraživanja su uglavnom urađena na uzorcima od 100 do 300 subjekata; studenti i uopšte mlađa populacija, posebno ženskog pola, prezastupljeni su među ispitanicima…

Kada se sve ovo ima u vidu, ne čudi da zavisnost od Fejsbuka, društvenih mreža ili interneta kao takvog formalno ne postoji. Nijedan od do sada hipoteziranih oblika elektronske zavisnosti ne nalazi se ni na jednoj od dve globalno prihvaćene liste mentalnih poremećaja: Dijagnostičko-statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM) i Međunarodna klasifikacija bolesti (ICD).

Ništa se na tom planu neće promeniti ni od maja ove godine, kada izlazi iz štampe i počinje primena pete revizije DSM (DSM-V). Izdavaču, Američkoj asocijaciji psihijatara (APA), formalno su upućeni obrazloženi predlozi da se u klasifikaciju mentalnih poremećaja uključe zavisnost od interneta i zavisnost od video igara, ali ih je APA odbila sa obrazloženjem da dosadašnjim istraživanjima nije obezbeđeno dovoljno uverljivih empirijskih dokaza koji bi takav potez opravdali.

U radu objavljenom sredinom prošle godine, pomenuti Grifits zavisnost od Fejsbuka dovodi u pitanje i sa teorijskog aspekta. Po njemu, već je izlišno govoriti i o zavisnosti od interneta. Naime, internet, pa i pojedinačne platforme, ljudi koriste na tako različite načine i u toliko raznorodne svrhe, da bi bilo nemoguće svrstati ih u istu kategoriju.

Čak i laički posmatrano, ako bi se zavisnost merila učestalošću pristupanja internetu/Fejsbuku ili količinom vremena provedenim onlajn, u zavisnike bi „upali“: programeri, kojima je pristup internetu neophodan za rad; studenti, koji internet često koriste za učenje; zaljubljenici u igrice; onlajn kockari… Potonji su možda i najočigledniji primer moguće zabune: Da li je onlajn kockar zavisnik od interneta ili kocke? (Ekscesivno kocanje nalazi se na listi mentalnih poremećaja, u kategoriji poremećaja kontrole impulsa; u novom izdanju DSM-a, biće klasifikovan kao bihejvioralna zavisnost.)

Test zavisnosti od Fejsbuka

Citirani Grifitsov rad praktično je prozivka, upućena na adresu njegove norveške koleginice Sesilije Andresen (Cecillie Andraessen), profesora psihologije na Univerzitetu u Bergenu. Ona se našla na čelu tima koji je prošle godine publikovao Bergensku skalu zavisnosti od Fejsbuka (BFAS), prvi psihometrijski instrument za identifikaciju i merenje bihejvioralne zavisnosti od najpopularnije društvene mreže.

Prilično jednostavna, Bergenska skala pogodna je i za „kućnu upotrebu“. Sastoji se od šest tvrdnji:

    1. Puno vremena provodim misleći na Fejsbuk ili planirajući šta ću raditi na Fejsbuku.
    2. Osećam potrebu da sve više koristim Fejsbuk.
    3. Koristim Fejsbuk da bih zaboravio/la na lične probleme.
    4. Koristim Fejsbuk u meri da se negativno odražava na moje (poslovne, studentske) obaveze.
    5. Uznemirim se i osećam se loše ukoliko nisam u mogućnosti da koristim Fejsbuk.
    6. Bezuspešno sam pokušao/la da smanjim korišćenje Fejsbuka.

Da biste utvrdili da li vaše Fejsbuk navike izmiču kontroli, svakom od navedenih šest iskaza pridružite jednu od sledećih pet opcija: (i) veoma retko; (ii) retko; (iii) ponekad; (iv) često; (v) veoma često.

Ukoliko najmanje četiri od šest ponuđenih tvrdnji povežete sa „često“ i/ili „veoma često“, prema BFAS, zavisni ste od omiljene društvene mreže.

Andresen i saradnici praktično su proširili i doradili Skalu adiktivnih tendencija, koju je godinu dana ranije razvila grupa australijskih psihologa sa Univerziteta u Kvinslendu. Njihovim mernim instrumentom obuhvaćena su tri aspekta zavisnosti: preokupiranost (društvenom mrežom),  gubitak kontrole nad određenim aspektom ponašanja (snažna potreba da se pristupi ličnom profilu i nemogućnost da joj se osoba odupre ) i znake apstinencijalne krize (negativna osećanja i raspoloženja usled nemogućnosti da se koristi društvna mreža). Psiholozi iz Bergena modifikovali su test tako da pokrije svih šest ključnih komponenti adikcije, nezavisno od toga da li je reč o ponašanju ili supstanci:

    1. Preokupiranost (aktivnost dominira mišljenjem i ponašanjem).
    2. Uticaj na emotivni ton i raspoloženje (upražnjavanje aktivnosti pozitivno deluje na emocije i raspoloženje).
    3. Tolerancija (neophodan je povećan obim aktivnost da bi se postigli prvobitni efekti).
    4. Apstinencija (suspenzija aktivnosti praćena je neprijatnim osećanjima i raspoloženjem).
    5. Konflikt (aktivnost negativno utiče na lične veze, posao, društvene obaveze).
    6. Upornost (nakon uspostavljanja kontrole nad obimom aktivnosti ili totalnog prekida aktivnosti, sledi postepen povratak na staru matricu ponašanja).

Zavisnost – samo još jedan mit o Fejsbuku?

Bergenska skala zavisnosti od Fejsbuka ima jedan kvalitet koji joj se ne može osporiti: Praktična je. Zamenom termina „Fejsbuk“, u iskazima koji je čine, pojmovima „Tviter“, „video igrice“, „onlajn pornografija“ itd, svako, u roku od samo nekoliko minuta, može da obavi samotestiranje i iskoristi rezultat kao regulator sopstvenog ponašanja na društvenim mrežama. To je, međutim, i glavna mana skale: Elastična je u meri da dopušta „testiranje“ sklonosti ka preterivanju u izlascima, kupovini, odlascima u teretanu, gledanju televizije, posetama bioskopu… Drugim rečima, eventualno može ukazati na to da je određeno ponašanje preraslo u lošu naviku – razlog iz kojeg struka već par decenija odbija da neke od pomenutih bihejvioralnih problema uvrsti u mentalne poremećaje.

Povezani članci:
Fejsbuk ili Tviter: Šta izbor društvene mreže govori o nama?
Fejsbuk kao test ličnosti
Reci mi kako koristiš internet – reći ću ti da li si depresivan

Advertisements

8 comments

  1. Čitajući ovaj članak testirao sam sebe, da li sam zavisan od facebook-a? Laknulo mi je kada sam prošao test naveden u članku. Nisam zavisan. Članak je koristan. Pretpostavljam da će mnogi prepoznati sebe u grupi za „odvikavanje“ nakon sprovedenog testiranja nad samim sobom. Ništa strašno, navika-odvika je najbolji recept. Hvala i pozdrav.

    Sviđa mi se

  2. Dosta se diskusija vodilo oko ubacivanja Internet zavisnosti u DSM ali nedovoljno podataka i nemogucnost pravilne klasifikacije poremecaja (ukoliko isti uopste postoji) su ipak prevagnuli. Pre svega pitanje je govorimo li o zavisnosti ili o opsesivno-kompulsivnom poremecaju, buduci da se odredjena patologija ponasanja na Internetu moze demonstrirati na vise nacina. Da bismo nesto definisali kao poremecaj u bilo kom smislu moramo ga staviti u kakav takav okvir, sto je (bas kao sto je Griffit izneo) skoro nemoguce imajuci u vidu dijapazon nacina na koji se drustvene mreze i Internet generalno koristi. Sa druge strane u praksi se definitivno pokazuje da problemi postoje, narocito kod mladih ali je potrebno povuci i tacnu granicu izmedju postojanja problema gde bi trebalo koristiti neke od parametara koje vec koristimo kod slicnih bihejvioralnih problema a nikako ne uzimati parametre poput nekih od ovih koje su uzimali u navedenim istrazivanjima (broj sati isl).

    U tom kontekstu me je pristupanje FB profilu cetiri puta dnevno kao parametar zavisnosti zainteresovala posto mi je to jako nelogicno da se koristi u tom kontekstu i zanima me kakva je teorijska podrska data za to (buduci da sam ja radila slicno istrazivanje vezano za predikcije koriscenja FB na bazi odredjenih socijalnih i personality parametara), ne vidim u abstraktu da se to spominje, vec se fokusiraju na osobine licnosti koje rezultuju adiktivnim tendencijama ka koriscenju drustvenih mreza? Ja sam koristila broj sati provedenih na FB, 4 pristupa dnevno je jako nepouzdan parametar ukoliko nije vremenski odredjen?

    Sviđa mi se

    • Nikolina, hvala na komentaru.
      U konkretnom istraživanju uzeto je u obzir i vreme provedeno na Fejsbuku. Osim o vremenu provedenom na društvenoj mreži, ispitanici su stepenovali slaganje sa iskazime tipa: „Ujutru kada se probudim, jedna od prvih stvari koje uradim – ulogujem se na svoj profil na Fejsbuku/MajSpejsu“; „Najmanje četiri puta u toku dana osetim snažan poriv da se ulogujem na svoj profil“… Ništa iznenađujuće, utvrdili su korelaciju između slaganja sa ovakvim tvrdnjama i veće količine vremena provedene na internetu. Opet, sve to zajedno je u korelaciji s ekstrovertnošću, niskim skorom na dimenziji savesnost/organizovanost…

      Istine radi, suština rada i jeste u eksploraciji veze između crta ličnosti, načina upotrebe društvenih mreža i adiktivnih tendencija. Meni je taj parametar – broj pristupanja mreži tokom dana – takođe bio čudan, iako se, ponavljam, rad ne fokusira na njega. Štviše, to što neko eventualno više puta u toku dana „feels the urge to check in“ pre može da govori o kompulzivnom karakteru eventualnog poremećaja, nego o zavisnosti.

      Sviđa mi se

  3. Faktor tu mora da bude i konkretna aktivnost koja se na FB obavlja. Studenti (u Sev. Americi barem) koriste FB kao bitan komunikacioni alat – nekad ce cesce koristiti nego FB poruke ili chat nego telefon ili email. Po toj logici mogli bismo postaviti pitanje i da li neko ko ima potrebu da sa prijateljima tokom dana razgovara telefonom vise od 4 puta moze da se okarakterise kao zavisnik ;). Dok ne znamo STA rade za to vreme tesko je davati bilo kakve zakljucke (ima snazan poriv da pogleda poruke, da nahrani prasice u Farmvilu, da pogleda sta mu rade prijatelji… itd).

    Sto se zavisnosti tice slazem se da je vise rec o kompulsivnom ponasanju po opisu…ne znam bas mi nesto to istrazivanje upalo u oci…. 😀

    Sviđa mi se

  4. Povratni ping: И дању и ноћу | Био-блог

  5. Povratni ping: Зависност од Фејсбука | Безбедни интернет ОШ „Иво Андрић“

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: