Zašto je kokain nestao iz Koka-Kole?

Kokain u Koka-Koli - rasni problem

Kada se kokain i alkohol sretnu u čovekovom organizmu, kreiraju treću jedinstvenu supstancu: kokaetilen. Kokaetilen se ponaša se kao kokain, s tim što proizvodi veću euforiju.

1863, kada je pariski hemičar Anđelo Mariani (Angelo Mariani) sjedinio koku i vino i počeo da prodaje tako dobijenu mešavinu, leptir je zaista zalepršao krilima. Njegovo Marijanijevo vino preko noći je postalo ekstremno popularno. Žil Vern (Jules Verne), Aleksandar Dima (Alexander Dumas) i Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle) nisu krili da su pili Marijanijevo vino i da su ga voleli. Papa Lav XIII nije se odvajao od pljoske Marijanijevog vina, kojim je bio u toj meri oduševljen da je odlikovao izumitelja i proizvođača.

Videvši Marijanijev komercijalni uspeh, lekar iz Atlante Džon Stit Pemberton (John Stith Pemberton) – i sam zavisnik od morfjuma, koji je počeo da koristi nakon povrede u građanskom ratu – latio se da napravi svoju verziju. Nazvao ga je Pembertonovo francusko vino s kokom i prodavao kao panaceju. Među fantastičnim svojstvima koja mu je pripisivao, našla se i tvrdnja da je u pitanju „najdivniji osnaživač seksualnih organa“.

Tek što je Pemberton počeo prodaju, u njegovom okrugu u državi Džordžija proglašena je prohibicija. Njenim stupanjem na snagu, Pembertonovo vino s kokom postalo je ilegalno; zbog alkohola, ne zbog kokaina.

Pemberton je ipak uspeo da bude korak ispred. Zamenio je vino (zdravijim?) šećernim sirupom. Njegov novi proizvod debitovao je 1886, pod sloganom: „Koka-Kola: Piće s temperamentom.“

Veoma brzo, kako Grejs Hejl (Grace Elizabeth Hale) svedoči u nedavnom članku u New York Timesu, Kola je postala „intelektualno piće“, popularno u srednjoj i višoj klasi bele Amerike. Međutim, 1899, kada je počela prodaja Koka-Kole u flašicama, postala je dostupna i crnoj Americi.

Bela srednja klasa najednom je postala zabrinuta za, kako su smatrali, eksploziju upotrebe kokaina među Afroamerikancima; u novinama su počeli da se pojavljuju tekstovi o „crnjama na kokainu“ koji siluju belkinje. Tadašnji menadžer Koka-Kole Ejza Grig Kendler (Asa Griggs Candler) popustio je pod pritiskom bele Amerike; 1903, iz gaziranog napitka uklonjen je kokain, a povećana količina šećera i kofeina.

Iako je početkom 20. veka upotreba kokaina doživela neverovatan rast, nelegalnim će biti proglašen tek 1914, 11 godina nakon što je Koka-Kola prestala da ga koristi. Na to su više uticali rasno motivisani argumenti o navodnim silovanjima i nasilju, odnosno socijalne posledice rekreativne upotrebe koke, nego razlozi zdravstvene prirode. Hiperseksualnost, adut na kojem se svojevremeno bazirala prodaja Marijanijevog vina, postao je glavni argument protiv kokaina. U svom govoru iz 1910, zvaničnik Stejt dipartmenta dr. Hamilton Rajt (Hamilton Wright) označio je kokain glavnim krivcem za „porast crnačkih silovanja.“ Njegov kolega Edvard Vilijams (Edward Williams), četiri godine kasnije, „objašnjava“ da je „crnja na kokainu pretnja zajednici“, te da „povučeni crnci postaju hrabri Holanđani kada uzmu kokain.“

Koka-Kola koju danas konzumiramo sadrži koku, ali je iz nje odstranjen alkaloid ekgonin. Metod ekstrakcije ekgonina usavršavan je, međutim, sve do 1929. Drugim rečima, do tada je Koka-Kola, u tragovima, sadržala psihoaktivni sastojak koke.

Dominik Stritfild (Dominic Streatfield) navodi u svojoj knjizi, Cocaine: An Unauthorized Biography, da se ova ekstrakcija danas obavlja u postrojenju kompanije Stepan, u Nju Džersiju. 2003, ova kompanija uvezla je za potrebe Koka-Kole 175.000 kilograma lista koke – dovoljno da se proizvede kokain u vrednosti od 200 miliona dolara.

Advertisements

2 comments

  1. Znači, više ne važi reklama: „To je ono pravo!“ 🙂

    Sviđa mi se

  2. Mogu biti zanimljive pozadine pojedinih odluka, koje se nikada kasnije nisu (javno i detaljno) preispitale, a koje su često posledica interesa ekonomskih, verskih i sličnih grupa zainteresovanih pojedinaca.
    Tako danas imamo formirane opšte prihvaćene stavove, koje se smatraju osnovama sloboda i zaštite zdravlja a posledica su preglasavanja i potom proširena menanizmima „širenja uticaja“ najuticajnije države današnjice.

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: