Četvoro bliskih drugara Aleksandra Šundića, osumnjičenog da je prošle srede zadavio devojku Stelu Gundelj u stanu u naselju Medaković, pozvali su ekipu portala Nadlanu.com jer su želeli da kažu šta je prethodilo nemilom događaju, ističući da ne opravdavaju to što je uradio.
Ovako portal Nadlanu.com juče počinje tekst – hvalospev beogradskom davitelju. „Drugari“ su imali da kažu sledeće o beogradskom davitelju:
On je dečko koji je vodio računa o prijateljima, o svom ugledu. Za njega imam samo reči hvale. Ovom prilikom ne opravdavam to što je uradio, ali me pogađa nepravda. Od njega je komentarima u medijima i na društvenim mrežama sad napravljen monstrum.
Da, zato što je hladnokrvno ubio devojku. Događa se da se o takvim ljudima misli kao o monstrumima.
Mi ne pokušavamo da ga opravdamo, opravdanja nema, ali je poražavajuće da i ljudi koji ga poznaju sad ćute. Samo želimo da se osvrnemo na ono što je bilo. Jer svako od nas zna da je bio u depresiji i zašto je bio u depresiji.
„Drugarima“ je neprijatno da kažu da zapravo opravdavaju ubistvo. No, oni na to imaju lično pravo. Interesantno je da im mesto za takvu orgiju obezbeđuje portal koji je do juče bio u rukama države. Interesantno je i da se niko od urednika portala nije potrudio da, u redakcijskim dodacima tekstu, iznese podatak da depresivni ljudi često dižu ruku na sebe, ali ne i na druge.
I pre nego što je bio sa njom, ona je ostavljala utisak dominantne, prodorne osobe, koja ume da se snađe. U tom periodu se znalo za njene avanture sa dva tri momka, pa i sam Aleksandar je ušao u tu vezu kao jedna od kombinacija i toga je bio svestan. Ali je vremenom priznao da se zaljubio, da se to sve izgradilo, kao i da ona nema više ni jednog momka.
Oboje su bili patološki ljubomorni, samo što je on imao i razlog za to.
To je verovatno bilo neko pomračenje svesti. Ali nije hteo da oduzme njoj život, već sebi.
Isti prijatelji, u nastavku teksta, navode, međutim, da ih je posebno pogodilo to što se u medijima pojavila informacija da je davitelj hteo sebi da oduzme život:
Policajci su ga našli na vrhu stepeništa koje vode na krov i uopšte nije pretio da će da skoči, već se sklupčan tresao i plakao. To jeste banalnost, ali ako krenete od te neistine, vidite koliko je negativno sve prikazano u medijima i nije fer.
Da se razumemo, reč je o njegovim prijateljima, mladim ljudima, očigledno ne velikih kognitivnih kapaciteta. Zapanjujuće je, međutim, da ovakvu promociju nasilja nad ženama omogućuje portal Nadlanu.com, sajt u vlasništvu „Trident Media Group„, kompanije koja je prema medijskim izveštajima imala status štićenika državne kompanije „Telekom Srbija“. Iz njihovih web prezentacija nije baš najjasnije da li su Nadlanu.com kupili od Telekoma, ili je Telekom bio samo zakupac portala koji je oduvek u vlasništvu „Trident Media Group“, medijske kompanije koja objedinjuje beogradski Radio TRI, portal nadlanu.com, kao i sajtove – utripu.com, mojodmor.rs, i mobihobi.com.
Bez preterivanja nepismen tekst završava insinuacijom koja bi verovatno trebalo da uznemiri roditelje ubijene devojke, njene prijatelje i bilo koga ko bi s njene strane mogao biti uključen u sudski proces koji će, valjda, uslediti:
Oni su završili priču ističući da će na sudu tek biti iznete neke stvari, ali da su ovim samo hteli da kažu nešto lepo o Aleksandru što, ako izuzmu nemili događaj, zaista i misle.
Kurioziteta radi, u jeftinoj odbrani svirepog ubistva našla se i „stručnjak“, Kristina Brajović Car, psihoterapeut i profesor psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije. Fakultet radi u sastavu Univerziteta Singidunum, gde je profesorka Car možda predavala jednom od osnivača Trident Media Group.
Sraman tekst sa portala Nadlanu.com bilo bi, naravno, daleko interesantnije analizirati u svetlu nasilja nad ženama (u Srbiji, 40 žena godišnje ubiju njihovi muževi, bivši muževi ili partneri). Takvih analiza će biti, ali je važno pratiti ishod ovakvog medijskog spina. Zašto se Nadlanu.com uključio u njega? Da li sagovornici navodno citirani u tekstu zaista postoje, ili je sve proizvod mašte polupismenih urednika portala? Ako je to slučaj, po čijem zadatku? I ako nije, šta je cilj teksta? Da se uplaše roditelji ubijene devojke i odvrate od sudskog procesa? Da uredništvo Nadlanu.com jednostavno i neskriveno promoviše mizoginiju do mere da je u redu ubiti pod uslovom da je žrtva osoba ženskog pola?
Ubistva – žena, muškaraca, dece – događaju se u Srbiji svakodnevno. Novine o njima svakodnevno izveštavaju. Nema sumnje da svaki počinilac ima prijatelje i rođake, koji o njemu ne misle kao o ubici. Čak i kada prihvate da je odgovoran za ubistvo, ne vide ga samo kao ubicu. Hoće li se portal Nadlanu.com otvoriti za sve njih ubuduće? Ako je ovo izuzetak, zašto je napravljen? Šta je tako divno u ubistvu devojke, čemu urednici ovog portala nisu mogli da odole?
Mind Readings 
Ovo bih verovatno svrstala u „vrh“ gadosti u našim medijima….
Retko ko ostane ravnodušan kad neko njemu blizak počini zločin, bilo koje vrste. I sve što ima da se kaže o počiniocu može da bude, eventualno „objašnjenje“, nikako opravdanje. I štagod oni imali da kažu protiv žrtve- ona na žalost ostaje samo to: žrtva. Zločin je zločin. Svako od nas ima izbor hoće li ga počiniti ili ne.
Sviđa mi seSviđa mi se
Slažem se s tobom. Ja ne očekujem od roditelja ili prijatelja ovog dečka da budu objektivni. I ne moraju da budu. U krajnjoj liniji, meni je i njega žao. Rob je kulturne klime i gomile steretipova zbog kojih će se napatiti u životu. Zanimalo me samo zašto jedan portal, okrenut mladoj publici, dopusti sebi da objavi ovako nešto.
Sviđa mi seSviđa mi se
Strašno! Odličan tekst.
Sviđa mi seSviđa mi se
Reblogged this on Whatever, who cares… and commented:
Odličan tekst!
Sviđa mi seSviđa mi se
Odličan tekst …
Sviđa mi seSviđa mi se
Reblogged this on CaraDara.
Sviđa mi seSviđa mi se
Pročitao sam sporni članak i zato pišem da ništa ne može biti divno u ovakvom neopravdanom ubistvu jedne devojke. S druge strane, nisam stekao utisak da je urednicima portala u samom činu ubistva bilo nečeg divnog čemu nisu mogli da odole. Ponavljam da ništa ne može biti divno u neopravdanom ubistvu. Sporni članak sam razumeo samo kao glas druge strane koji bi mogao biti okarakterisan kao niz olakšavajućih okolnosti po samog izvršioca krivičnog dela. Ovo se odnosi i na izjavu Steline drugarice iz Stare Pazove.
Sviđa mi seSviđa mi se
Tekst je naprosto gomila nabacanih stavova prijatelja nekoga ko je počinio ubistvo. Nabacano je sve ono što ti ljudi i portal koji to objavljuje misle da bi mogle biti olakšavajuće okolnosti za počinioca. Igraju na kartu morala devojke, koja je ubijena i ne može da se javi, tako da u ovoj priči ne mogu postojati dve strane. Doduše, mene primarno i ne interesuju njegovi prijatelji niti šta imaju da kažu; interesovao me medij koji misli da bi bilo dobro da objavi „drugu stranu“. Interesuje me i zašto taj isti to ne radi svakog dana, jer ubistva se događaju svakog dana. Svaki ubica ili počinilac bilo kog zločina ima prijatelje i rođake koji mogu da produkuju niz pseudo-olakšica.
Sviđa mi seSviđa mi se
Veća je verovatnoća da će biti, kako kažete pseudo-olakšice, ako dolaze od strane okrivljenog ili njegove okoline. Slažem se sa vama. Ali trebalo bi da prihvatite i činjenicu da je i njena drugarica iz Stare Pazove izjavila da je Steli bila važnija karijera od veze sa Aleksandrom. Priznaćete da nije tako jednostavno vezati nekoga za sebe a zatim ga odbaciti zbog sopstvenih interesa. Mislim da ni vama ni meni ne bi bilo svejedno kada bi nam voljene osobe rekle da iz ličnih interesa odlaze za Ameriku. Naravno, to nam ne bi bio razlog za ubistvo istih, ali bi nam bile olakšavajuće okolnosti.
Sviđa mi seSviđa mi se
Aleksandar u startu ima jako veliku olakšavajuću okolnost – činjenicu da je njegova žrtva ženskog pola. Za ubistvo žene, pogotovo ako je ubica neko ko ubijenu „poseduje“, u ovoj zemlji izriču se kazne kao za džeparenje ili bežanje s benzinske pumpe, nakon što ste napunili rezervoar, a niste platili. Ali, u pravu ste. Verovatno će mu kazna, ako uopšte bude kažnjen, biti ublažena, jer je, „jadan“, zaglavio sa devojkom kojoj je bitna karijera. Mediji su tu da deluju preventivno i na vreme ukažu sudiji na to u kakvom socijalnom kontekstu sudi. Tu su da ga podsete da u ovom društvu žena nema prava da zapostavi prioritet – svog čo’eka. Vaš komentar najbolje svedoči o tome u koliko perverznom društvu mi živimo. Ako jedan mladić nije uspeo da nađe svoje mesto ili se prepozna u interesima svoje devojke – njemu je to olakšavajuća okolnost za ubistvo.
Sviđa mi seSviđa mi se
Da li Stela ima pravo na „glas sa druge strane“…. Još jedna gadost kojom se pod plaštom „velike ljubavne MUŠKE patnje“ pokušava opravdati gnusno ubistvo jedne mlade žene koja je imala svoje snove, želje i planove… Ubica će izaći za desetak godina, oženiće se i izgraditi porodicu… Ko zna, možda napiše i knjigu…
Sviđa mi seSviđa mi se
Kristina Brajovic Car rekla je sledece: „Neretko „zločin iz strasti“ otkriva postojanje disfunkcionalnih odnosa koji prethode agresiji. Ipak, psihologizacija ne može da opravda niti oslobodi krivice onoga ko drugome oduzme život.
Retko koji partnerski odnos je harmoničan i ne prolazi kroz krize i izazove, ali se ne završi na ovaj način. Ukoliko prepoznamo da je prijatelj ili član porodice u izmenjenom psihičkom stanju, dužnost nam je da reagujemo i učinimo sve sto je u nasoj moći da osoba dobije pomoć.
Da bi to zaista i počelo da se događa moraćemo kao društvo da prevaziđemo psihologiju „posmatrača“ i da naučimo da umesto sazaljevanja ili osude – reagujemo preventivno!“ Dakle, budite fer, nije zena nikoga branila – naprotiv, apelovala je na sve nas da ne nalazimo oravdanja za krivce i da ne budemo posmatraci kad vidimo da negde ima problema. U srbji citav komsiluk cuti kad muz tuce zenu i decu. O tome je Kristina govorila. Budite fer.
Sviđa mi seSviđa mi se
Suštinski, vi jeste u pravu. Principijelno, moja „prozivka“ stoji. Radi se o tome da je neodgovorno da stručnjak u pet rečenica komentariše ubistvo, i to na osnovu šturih novinskih informacija. Ne znam otkud bilo kome informacija da se ovde radi o zločinu iz strasti. Postoji i opcija da je u pitanju zločin iz obesti. Ubio je svoju devojku zato što je jači od nje. Psihologizirati ubistvo koje je počinio psihofizički zdrav muškarac je besmislica i pokušaj opravdanja nečega za šta nema opravdanja. Taj mladić, kao i na hiljade drugih, smatra da „poseduje“ ženu i da može i treba da je nauči pameti ako se ponaša kao akter, a ne kao objekat.
Na kraju, nešto sasvim načelno. Ako u novinama komentarišete slučaj muško-ženskog nasilja, izlažete se mogućnosti da drugi komentarišu vaš komentar. Gospođa Car ne može biti izuzetak. Neka objasni kako zna da je u pitanju zločin iz strasti, a ne čista obest.
Sviđa mi seSviđa mi se
i to razumem. istina, ne mozemo da psihologiziramo o tome sta je zaista uzrok – zlocin iz strasti ili je covek naprosto psihopata ili vec nesto trece. pojma nemam. ali nekako mi je stvarno bilo zao da zenu isprozivamo za opravdavanje zlocina, kad je i sama rekla da psihologiziranje nije opravdanje. eto, to je bila moja zelja da doprinesem ovoj maloj javnoj diskusiji. a gospodja car naravno mora da bude spremna da se nosi sa razlicitim komentarima. samo da ne budemo jednostrani. to je, nadam se, doprinos ove nase prepiske. 🙂
srdacan pozdrav!
Sviđa mi seSviđa mi se
Обрни-окрени – жена (у Србији) је увек крива за све што јој се деси. Можда је требало да се сама убије, да се он јадничко не замучи!
Хвала ти за одличан текст!
Sviđa mi seSviđa mi se
Povratni ping: DOBRI MOMCI TAKOREĆI VITEZOVI NA DLANU « P R E V R A T
Postoji jako mali broj ubistava koja su opravdana ili makar razumljiva. Ovaj dečko je ubistvo počinio u trenutku pomračenja svesti, a na to da sa njegovom svesti nije sve u najboljem redu njegovi prijatelji morali su nekoga ranije upozoriti. Blaćenje žrtve je nedopustivo.
Sviđa mi seSviđa mi se
Kako se postaje druga strana? Tako što se ubije prva strana, jer bi, ako preživi ona mogla biti druga strana. Žene, bićete s pravom ubijene bude li vam karijera važnija od neuspešne emotivne veze. Ako ne s pravom, onda barem sa olakšavajućom okolnošću. Ovde žive naslednici Sulejmana Veličanstvenog. Iako nisu veličanstveni, spremni su da ubijaju za neuzvraćenu ljubav, očekujući olakšavajuću okolnost. Zločin iz strasti, opravdan medijski i psihoanalitički. Otvori se zemljo da propadnem kada me već nijedan nije zadavio.
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana koleginice, razumem i podržavam vašu želju da kritikujete čestu neodgovornost medija u prenošenju vrlo potresnih događaja. Mislim da je stav „žena je kriva što ga je izazvala“ , „žena je kriva što nije bila verna“, „žena je kriva što je htela da se dodatno obrazuje umesto da se žrtvuje zarad ljubavi partnera“ zaista nešto što se često implicitno koristi kao opravdanje ili olakšavajuća okolnost u slučajevima nasilja nad ženama. Žene često ostaju u situaciji nasilja upravo zbog ovakvih stavova i mišljenja svoje bliske okoline, ekonomske zavisnosti i stigmatizacije koje se plaše. Slažem se i sa stavom da su kazne preblage jer bi u suprotnom broj žena žrtvi u Srbiji bio manji a to nije slučaj. Ipak moram priznati da vaš izbor reči „hvalospev beogradskom davitelju“, „monstrum“, „reč je o njegovim prijateljima, mladim ljudima, očigledno ne velikih kognitivnih kapaciteta“ a i vaš način komentarisanja izjave koleginice Brajović Car zaista nešto što ne pomaže prenošenju jasnih argumentovanih stavova. Odgovornost društva na koju se poziva i koleginica Brajovic Car je nešto što podrazumeva otvaranje „zatvorenih porodičnih problema“ kojih se ili gnušamo ili od njih okrećemo glavu. Iznošenje problema na videlo zahteva odsustvo senzacionalističkog rečnika a rekla bih i pozicije pravednika koji traži krivca. Ubica, direktni krivac je poznat i kao takav treba najoštrije da bude osuđen. Odgovornost, je međutim velikim delom u kulturnom miljeu u kojem je mizoginija deo obrazovanja. To obrazovanje se ne može promeniti bez otvorenosti svih strana. To znači da se moraju napregnuti uši da se čuje i ono što je zastrašujuće a to je da „monstruma“ kako vi nazivate počinioca dela, ima puna Srbija. Čuti sve strane (što je na kraju i novinarski i pravnički pa i posao psihologa) nikako nije isto što i opravdanje ili put ka olakšanju kazne, već put ka prevenciji. Ja bih rekla da je upravo način na koji se vodi razgovor sa svim stranama ono što ocrtava razliku između razotkrivanju razloga i davanja opravdanja koje će ubrzo dovesti do nove žrtve.Upravoi sama tragajući za tim načinom srdačno vas pozdravljam.
Sviđa mi seSviđa mi se
Slađana,
Nisam ja Aleksandra nazvala monstrumom. Osvrnula sam se na primedbu njegovih prijatelja – da im smeta što je predstavljen kao monstrum. Naravno da im smeta i naravno da on nije monstrum, ali je isto tako sasvim razumljivo da ga je javnost, žedna senazacija, odmah „častila“ tim i sličnim „imenima“.
Pažljivo sam pročitala vaš komentar i cenim ton kojim ste ga izoložili, ali moram da vas pitam nešto: Gde ste u tekstu na koji sam napisala lični osvrt videli otvaranje „zatvorenih porodičnih problema“? Postoji li u tom tekstu, u kojem ima redakcijskih dodataka, ijedna naznaka o tome koliko je muško-žensko nasilje u ovoj zemlji rasprostranjeno? Konačno, u odnosu na koga je u tekstu koji me je isprovocirao izneta druga strana? Druga strana je mrtva. Ubijena. Šta uopšte znači naklapanje prijatelja o tome da je Aleksandar vodio računa o svom ugledu? Koga to zanima?
Kako ste tekst shvatili kao prikaz „svih strana“? Ja, na primer, milsim da je ovde reč o ubistvu iz bahatosti. Kako ni u čemu nisam jedinstvena, ne verujem ni da sam jedinstvena u tom stavu. Gde je ta strana? Zašto ovo mora biti ubistvo iz ljubomore? Zato što prijatelji ubice kažu da je u njihovoj vezi postojao problem ljubomore? Zašto je relevantno to što oni imaju da kažu?
Ako je žrtva, a jeste, Aleksandar je žrtva novinskih tekstova poput ovog na koji sam se osvrnula. Ne postoji ubistvo žene kojim se beogradska štampa ne bavi upravo tim tonom. Ne postoji silovanje kojim se mediji bave, a u vezi s kojim nije postavljeno pitanje dužine suknje žrtve, pod uslovom da je medij dovoljno politički korektan da silovanu ženu nazove žrtvom.
Na kraju krajeva, hvalospevi ubicama nisu naivni ni iz jednog drugog ugla. Takvi tekstovi, doduše i u zavisnosti od izvora iz kojeg dolaze, predstavljaju jednu vrstu pritiska na pravosuđe. Sudijama se indukuje utisak da će – kazne li strogo počinioca nasilnog krivičnog dela nad ženom, učiniti nešto što je potpuno u neskladu sa stavom većine u ovom društvu, nešto što je bezmalo društveno neprihvatljivo. Od tako silne želje za objektivnošću i od stalnih ispevavanja himni ubicama – od ratnih zločinaca, preko crvenih beretki, do „davitelja“ – mi smo dospeli u situaciju da su ubistvo ili silovanje, po kaznama koje se izriču, u rangu s kafanskom tučom u kojoj je nekome pivskom flašom pocepana glava. Vidite, ja mislim da je vreme da se čuje i ta strana.
Srdačan pozdrav.
Sviđa mi seSviđa mi se
Koliko pristrasan tekst, jos gori od onog Nadlanu.com. Odakle ti pravo da pises ispod citata sta su momci hteli „u stvari“ da kazu.
Sviđa mi seSviđa mi se
Lični osvrt, na privatnom blogu, porediš s news portalom? Lični osvrt je ličan i pristrasan po definiciji. Da li neko treba da mi da pravo da interpretiram mišljenje „momaka“? Medijski su plasirali svoje stavove, što znači da su se otvorili za tumačenje iznetih stavova. Otkud ti ideja da nemam prava na tako nešto?
Sviđa mi seSviđa mi se
Poštovana Sonja, evo prostora za drugost kako sam ga ja čula i videla u dotičnom članku pored mišljenja prijatelja ubice, ima i još dve strane:
„Reč stručnjaka
Zamolili smo Kristinu Brajović Car, psihotarapeuta i profesorku psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije, da nam da komentar ove tragične romanse i evo šta je ona ukratko rekla:
„Neretko „zločin iz strasti“ otkriva postojanje disfunkcionalnih odnosa koji prethode agresiji. Ipak, psihologizacija ne može da opravda niti oslobodi krivice onoga ko drugome oduzme život.
Retko koji partnerski odnos je harmoničan i ne prolazi kroz krize i izazove, ali se ne završi na ovaj način. Ukoliko prepoznamo da je prijatelj ili član porodice u izmenjenom psihičkom stanju, dužnost nam je da reagujemo i učinimo sve sto je u nasoj moći da osoba dobije pomoć.
Da bi to zaista i počelo da se događa moraćemo kao društvo da prevaziđemo psihologiju „posmatrača“ i da naučimo da umesto sazaljevanja ili osude – reagujemo preventivno!
Najbliža drugarica preminule Stele Gundelj dala je izjavu za dnevni list „Blic“, što možete da pročitate ovde.“
Vi naravno imate prava i na svoje mišljenje i na svoju ljutnju. Ja vašu emotivnost u pisanju doživljavam kao sa razlogom postojeću obzirom na opštu društvenu atmosferu i položaj žene u Srbiji, te na statistike koje govore da svake sedmice muž, partner ili sin ubije jednu ženu. Takodje mislim da nije bez značaja vaše insistiranje da se posmatra na zločin i van postavke „zločin iz strasti“.Ja lično ne vidim u tome nikakve olakšavne okolnosti bilo da se to naziva zločin iz strasti ili bahatosti. Čovek je ubio ženu. Da li je on serijski ubica – verovatno ne. Da li je ovo još jedan u seriji zločina u kome se društvo ponaša kao serijski zlostavljač pa i sudstvo sa mlakim kaznama kao deo takvog društva, apsolutno da. Da li treba da bude najstrožije kažnjen apsolutno da. Da li sudija treba da donese presudu imajući u vidu društvenu atmosferu patrijarhata i mizoginije apsolutno da – jer za mene to je tema a ne ljubomora, strast ili nehat, namera i slično. Da li je i sam taj sudija (namam pojma o kome je reč) možda žtrva patrijarhalnih i mizoginijskih stavova – realno govoreći vrlo moguće da jeste, bez obzira kog je pola. Da li bi trebalo da bude hrabar-hrabra i da baš svojom presudom napravi korak ka preokretu društvene pozicije žena žrtvi i učini praktični korak ka kontroli epidemije ubijanja žena – da. Da li su i ovakva vaša pisanja i vaša drugost u stavovima mesto da se izvrši protiv pritisak u tom pravcu – ja se nadam da. Da ne cenim upravo vašu emotivnost u postavljanju ovog teksta i samim tim čitavog slučaja pred društvenu raspravu, ne bih se u nju uključila uopšte. Mislim da je važno i to jako važno i vrlo sam vam zahvalna na srčanom bavljenju temom. Upravo iz poštovanja prema značaju ove teme sam se uključila i pokušala da iznesem što je jasnije moguće svoje mišljenje i stav.
Srdačan pozdrav
Sviđa mi seSviđa mi se
Veoma cenim gospođu Brajović-Car ali kao iskusni profesionalac morala je celoj stvari pristupiti sa mnogo više opreza i svoja stručna stanovišta izneti na drugom mestu.Novine i portali su mesta na kojima se daju KOMENTARI,a njen iskaz je baš takav.Kao profesorica FMK ona je morala da zna kada kako i kome se daju stručna mišljenja.Stručna,kritička stanovišta se iznose u autorskim člancima,dobro vođenim autorizovanim intervjuima ili usmenim iskazom u nekom od medija.Znate profesionalizam,društvena pozicija,kao i otmenost što kažu- obavezuju.Ako je verno i celovito prenesen njen iskaz i ako to izrečeno JESTE njen profesionalni stav, ne bih volela da bude u poziciji arbitra u ovoj tragičnoj stvari.Čekajmo Odgovor cenjene psihologinje.
Sviđa mi seSviđa mi se
Povratni ping: Savet za štampu promenio Statut: Nadležnost proširena na internet medije | ana.milanović
Ne bih da se takmičim sa bilo kim ko je pametniji,načitaniji,rečitiji-MOJ zaključak je sledeći-Dečko jeste monstrum,a takvi su mu i drugovi koji ga brane!
NIKO nema pravo da ubije!
Sviđa mi seSviđa mi se