Nadlanu.com nastavlja spin: I žene ubijaju, zar ne?

Spinovanje: Kako laž pretvoriti u istinu?

Da li ste čuli za onu „Ponovljena hiljadu puta, laž postaje istina“?

Ovo je tačno. Reč je o psihološkom mehanizmu (efekat prepoznatljivosti) na koji računa svaka dobro osmišljena kampanja ili propaganda, pozitivna ili negativna. Baš kao u primeru koji sledi.

Dan nakon objavljivanja teksta-hvalospeva Aleksandru Šundiću, osumnjičenom za ubistvo svoje devojke Stele Gundelj, portal Nadlanu.com nastavlja spin, ovoga puta predstavljajući sebe žrtvom stereotipovima okovane javnosti. Iz ugla samog urednika portala – žrtvom pretnji „određenih feminističkih grupa.“

Iz vizure urednika Nadlanu.com, objavljujući sporni tekst, učinili su sledeće:

Portal Nadlanu.com je u seriji tekstova o tom zločinu, između ostalih objavio i razgovor sa Aleksandrovim drugovima, koji je izazvao vrlo burne reakcije u javnosti, jer oni iako su jasno naglasili da su svesni da je ubio Stelu, te da za to ne postoji opravdanje, nisu podržavali stereotip da je Aleksandar masovni ubica kojeg treba, kastrirati i spaliti nabijenog na kolac, a mi smo se drznuli i to objavili.

Najpre, ako mislimo na isti tekst, a rekla bih da mislimo, u njemu nije objavljen razgovor. Tekst je gotovo neprekinuti niz patetičnih izjava, floskula, prijatelja mladića osumnjičenog da je zadavio svoju devojku.

Drugo, u „seriji tekstova o tom zločinu“, objavljenih na portalu Nadlanu.com, ni u jednom, a mislim da sam ih pročitala sve, ne postoji kvalifikacija „masovni ubica“ na račun Šundića, niti iko predlaže da ga treba „kastrirati“ ili „spaliti nabijenog na kolac“.

Činjenice, doživljaji, interpretacije

Možda su Šundićevim prijateljima reakcije javnosti na davljenje mlade devojke (uzgred, i te reakcije su pune floskula) zvučale kao predlog tako drastičnih načina kažnjavanja ili poziv na linč, ali oni, barem prema tekstu koji se protura kao „razgovor“, tako nešto ne izjavljuju. Stoga, moguće je da je u pitanju doživljaj urednika portala Nadlanu.com, ili njegova interpretacija „reakcije javnosti“.

Kao što Šundićevi prijatelji imaju pravo da o svom prijatelju misle kao o osobi „za primer“, „koja vodi računa o svom ugledu“, uredništvo Nadlanu.com ima pravo da reakcije javnosti o „gnusnom zločinu“ interpretira kao poziv na linč. Kvaka je u sledećem: Onda se to isto pravo ne može negirati onima koji bi da tumače „razgovor s drugovima“ i uređivačke procene i odluke tima Nadlanu.com.

Evo šta editorial team Nadlanu.com misli da je objavio:

Svestan sam da je ta tema osetljiva i da je mnogima teška, ali sam iskreno bio zaprepašćen nespremnošću javnosti da čuje nešto o Aleksandru, ako ništa drugo, ono bar informacije radi. (…) Međutim, sa profesionalne strane stojim na stanovištu da ne možemo gurati stvari pod tepih, farbati ih u crno i belo, samo zato što nam je tako lakše. Ne zato što želim da nekog opravdam ili osudim, nego zato što verujem da samo ako znamo punu istinu i prihvatimo je, možemo realno i zdravorazumski da rešavamo problem nasilja koje je u drastičnom porastu u našem društvu. Navijački, ostrašćeni pristup koji ide od posledice, a ne uzroka nas sve dublje vodi u kolektivnu šizofreniju i sve više nasilja. A poređenje ovakvih slučajeva sa masovnim zločinima, nasiljem nad životinjama i decom je ružna i opasna stranputica, čak i pravosuđe svuda u svetu tretira to vrlo različito.

Informacije radi? Pojam infromacija ima tehnički veoma preciznu definiciju. Van nje, a u medijskom kontekstu, termin informacija je sinonim za činjenicu – dakle, ne nužno istinit, ali barem proverljiv podatak.

Koje smo to informacije o Aleksandru dobili u spornom tekstu? Da je „za primer“; „vodi računa o svom ugledu“; „svako od nas zna [prijatelji to kažu u svoje ime] da je bio depresivan“; „zaljubio se“…

Na koji bi se način mogle proveriti ove informacije? Nema načina. Štaviše, u navodnom razgovoru, sami Šundićevi prijatelji navode da njihovog prijatelja „satanizuju“ i ljudi koji ga znaju. Dakle, da su se igrom slučaja oni javili portalu Nadlanu.com, dobili bismo „informacije“ da je mladić bio monstrum.

Ako je u tom „razgovoru“ bilo informacija, tačnih ili netačnih, one su se odnosile na žrtvu. Šundićevi prijatelji o zadavljenoj Steli iznose relativno proverljive podatke: da je u vreme kada je započela vezu sa Šundićem bila poznata po avanturama sa dva, tri mladića; da je sam Šundić u tu vezu ušao znajući da je jedan od; da ga je varala; da je uhvaćena u preljubi…

Prećutkivanje je zlato

Dakle, scenario je sledeći. Grupa Šundićevih prijatelja javlja se portalu Nadlanu.com, u želji da javnosti predstavi pravog Šundića. Nadlanu.com to objavljuje, predstavljajući njihove iskaze kao informacije. U tekstu, jedine informacije, mada klimave, odnose se na Stelu. O Aleksandru su izneti samo emocionalno obojeni stavovi njegovih prijatelja (posve logična stvar, s obzirom da je reč o prijateljima).

Šundićevi prijatelji imaju prava da ga vole i misle o njemu sve najbolje. Štaviše, oni imaju prava da misle da je – zadavivši svoju devojku – uradio odličnu, ispravnu stvar. I još više od toga: Oni moraju imati pravo (slobodu) da to kažu, a da ne budu izloženi linču. Na kraju, medij, bilo koji, ima prava da to „pusti“.

Postoji nešto na šta svi zajedno, ipak, nemaju prava: Da nas prave budalama i traže od nas da verujemo u floskule, tipa:

Ovom prilikom ne opravdavam to što je uradio, ali me pagađa nepravda. Od njega je komentarima u medijima i na društvenim mrežama sad napravljen monstrum. (…) Mi ne pokušavamo da ga opravdamo, opravdanja nema, ali je poražavajuće da i ljudi koji ga poznaju sad ćute.

Kakva nepravda boli Šundićeve prijatelje i zašto intervjuera (setite se, tekst je „razgovor“) nijednog momenta ne zanima šta je to što ih muči? Prijatelji, razume se, ne idu toliko daleko da iskreno kažu ono što zaista misle – da će, barem iz njihovog ugla, divan mladić verovatno završiti na dugogodišnjoj robiji. Zbog koga? Zbog devojke koja je, opet iz njihovog ugla, promiskuitetna preljubnica.

Intervjueru ne pada na pamet da ih išta pita na ovu temu, jer zna da odgovor ili neće dobiti, ili će on biti providno lažan. Na taj način, jednim udarcem ubija dve muve. Stvari ostavlja nedorečenim i, formalno, objavljenim tekstom niko izričito ne brani ubistvo. Istovremeno, sve koji se usude da kažu da znaju šta znači tekst – u kojem je osoba osumnjičena za ubistvo predstavljena kao sportista, dobar drug i ugledan mladić, a žrtva tog čina kao promiskuitetna preljubnica koja ga je gurnula u depresiju i pokušaj samoubistva – autori s portala Nadlanu.com mogu da okarakterišu kao tendenciozne, zakopčane u stereotipove, ostrašćene, ekstremiste. Ništa čudno; mi živimo u društvu u kojem je Biljana Srbljanović ostrašćeni ekstremista, a Legija proizvod teškog detinjstva i straha od zavere koju su mu spremali „osvedočeni izdajnici srpskog naroda.“

Pobrkani lončići

Scenario sada počinje da se graniči s fantazijom. Samo 24 sata nakon što je portal Nadlanu.com objavio egzemplar, template narativa o finom mladiću u kandžama fatalne preljubnice, urednik portala piše sledeće:

U slučajevima poput ovog u javnosti postoje dva stereotipa koje plasiraju dve jednako agresivne društvene grupe. Prvi stereotip je, da je ona kurva i zaslužila je sve to što joj desilo. Drugi stereotip je da je on je ubica, rodio se kao ubica, da je isti kao Legija, Mladić i nema razloga da razgovaramo o okolnostima koje prethodile tom ubistvu, nabijmo ga na kolac i sačekajmo novu zabavu.

Primer prvog stereotipa je Nadlanu.com objavio dan ranije. Hvalospev Šundiću kao kontrapunkt portretu manipulativne Stele, savršen je primer stereotipa koji urednik objavljuje i protiv kojeg dan kasnije ustaje.

Interesantno, u urednikovom tekstu nema linka ka objavljenom materijalu koji bi potkrepio postojanje onog drugog stereotipa. Razlog za to je jednostavan. Izuzmu li se anonimni komentatori po društvenim mrežama, nigde u mainstream medijima nije objavljeno ništa nalik onome što nam se predstavlja kao stereotip, karakterističan za neku agresivnu grupu.

Istine radi, lično se slažem s urednikom da takav stereotip postoji. On je prećutan, nije javan, iz istog razloga iz kojeg niko od onih koji Šundićev zločin (pretpostavimo da je tačno da ga je počinio) smatra ispravnom, isprovociranom, iznuđenom reakcijom na preljubničko ponašanje svoje devojke, ovih dana to javno ne kaže.

Tako podeljeni, emocionalno, a ne na razumu fundirani stavovi, nužni su u društvu u kojem je prodaja magle jedini unosan posao, a pamfletska oda osumnjičenom za težak zločin – „druga strana“. Jedino u takvom kontekstu moguć je sledeći pasus u urednikovom tekstu:

Smatram da spadam u treću grupu [u odnosu na dve pomenute u prethodnom citiranom pasusu], koja kaže, ništa nije crno i belo, ako želimo nekako sprečimo sve učestalije nasilje između muškaraca i žena, moramo ozbiljno i duboko da se pozabavimo okolnostima pod kojim se tako nešto događa.

Najpre, postoje stvari koje jesu crno-bele. Na primer, nema nijansi u „zadaviti“ i „biti zadavljen“; nema nijansi u „ubiti“ i „biti ubijen“. Ipak, tačno je da nisu sva ubistva ista.

Na koji nas način Nadlanu.com obrazuje u pogledu nijansi? Šta je druga strana u spornom tekstu? Ako jedna strana kaže da se dogodilo ubistvo, da je stradala devojka koju je zadavio mladić s kojim je bila u vezi i ako prijatelji tog mladića to ne osporavaju, u čemu je kvaka? Izgleda u tome što je ubistvo faktualna stvar, a tragovi koji ostanu iza njega objektivno merljivi. Tu se malo toga može uraditi. Zato preostaje kontekst; u njemu se može intervenisati. Javnosti se može „objasniti“ da je reč o mladiću „za primer“ i devojci sumnjivog morala, a sudiji kome će Šundićev slučaj pasti u nadležnost valja preko medija na vreme poslati poruku da ima u vidu da javnost zna pozadinu. Znam, sudstvo je nezavisno, a sudije žive u vakuumu: oni nisu deo društvenog konteksta, oni ne čitaju novine, oni ne rade za platu, na njih običaji, društvene i kulturne prakse, dominantni narativi i sistemi vrednosti nemaju uticaja. Gde to? U zemlji u kojoj zadavljena devojka predstavlja „stranu“ u odnosu na koju postoji druga strana – prijatelji njenog ubice – a bez čije verzije događaja nema realnog sagledavanja zločina.

Spinovanje za početnike

U uredničkom osvrtu na reakcije javnosti povodom „razgovora“ sa Šundićevim prijateljima, Stelino ubistvo je samo povod za dublju sociokulturnu intervenciju:

U poslednje vreme različite interesne grupacije insistiraju u javnosti da se sve u ovakvim tragedijama svodi na nasilje nad ženama, što je netačno, pa, pre nego što se vratimo Aleksandru i Steli, hoću da vas provedem kroz nekoliko vesti u proteklih šest meseci, koje takođe izazivaju stereotipne reakcije javnosti, ali njima niko nije pridao nikakvu važnost.

Urednik portala Nadlanu.com nas vodi kroz niz od nekoliko ubistava, u kojima je počinilac osoba ženskog pola, a žrtva muškarac. O jednom od tih zločina, Nadlanu.com izveštava pod naslovom: „Ljubomora: Afrikanka ubila muža dok je spavao„.

Šta je poruka? Da zločin nema pol, ali ima rasu ili boju kože? Pod pretpostavkom da je Šundić Srbin, zašto na portalu Nadlanu.com nema naslova „Srbin zadavio devojku golim rukama“? Zato što to ne odgovara stereotipu o besprekornim, miroljubivim Srbima, na koji komercijalna news platforma ne sme da udari.

Imajući u vidu da Nadlanu.com ima misiju da se izbori za objektivnost i istinit pogled na društvena pitanja, pretpostavljam da će na portalu sutra osvanuti statistika koja odgovara na neka od sledećih pitanja:

    1. Koliko se godišnje ubistava dogodi u Srbiji?
    2. Koliki je procenat ubistava koji počine muškarci?
    3. U ubistvima u kojima su počinilac i žrtva različitog pola, kakav je odnos jedne i druge „strane“ po polu?
    4. Koja količina vatrenog oružja je registrovana na ime žena?

Prema podacima iz 2011. godine, svaka druga žena u Srbiji trpi psihičko, a svaka treća neki oblik fizičkog nasilja. Godinu dana kasnije, objavljen je podatak da u Srbiji, na svakih 10 dana jednu ženu ubije muž ili partner. Mada se statistički trendovi bihejvioralnih manifestacija u populaciji menjaju veoma sporo, ne sumnjam da Nadlanu.com raspolaže nekim podatkom kojim može da potkrepi tezu svog urednika – da muško-ženska ubistva ne treba smeštati u kontekst nasilja nad ženama.

Da ne bih i ja prodavala maglu, usudiću se da nagađam da Nadlanu.com nema takve podatke. Ne može ih imati jer bespolno nasilje postoji samo u glavama ljudi zaslepljenih mizoginijom. Kako inače drugačije objasniti relativizaciju pola u slučaju nasilja, ako je reč o kategorizaciji koja nas, uz mali broj izuzetaka transrodnih i transeksualnih osoba, prati do kraja života? Zašto je pol irelevantna varijabla u ovom kontekstu, pogotovo ako je jasno da nas čak i biologija polno diferencira po sposobnosti za nasilje?

Hrabro priklanjanje većini

Na kraju, najfantastičniji detalj iz citiranog teksta. Nadlanu.com objašnjava da su se „drznuli“ da objave „razgovor“ sa Šundićevim prijateljima. Zaista, koliko je drskosti i smelosti potrebno da biste uradili jednu od društveno najprihvatljivijih stvari u savremenom srpskom društvu? Naime, urednik je u jednoj stvari u pravu. Na tekst od prethodnog dana reagovala je manjina, koju dominantno čine žene, među kojima opet, verovatno, dominiraju „ozloglašene“, „agresivne“ feministkinje. Dakle, Nadlanu.com bi i aplauz za hrabrost, koja se sastoji u podilaženju većini i perpetuiranju stereotipova koje ta ista većina neupitno prihvata?! U zemlji u kojoj je Narodna biblioteka ukinula nagradu za najčitaniju knjigu, jer se našla u situaciji da je ravnopravno trebalo da je dele Legijina i knjiga Radovana Karadžića, Nadlanu.com smatra hrabrim objavljivanje ode momku osumničenom da je počinio „samo“ jedno ubistvo!

Gospodo u Nadlanu.com, ako vam je zaista stalo do objektivnosti, možete da uradite par stvari, kojima ćete ujedno zapušiti usta agresivnim interesnim grupama, feministkinjama:

    1. Pozovite Šundićeve prijatelje i pitajte ih šta su preduzeli dok su gledali kako tone u depresiju ili se puni gnevom? Koga su alarmirali? Jesu li ga „naterali“ da zatraži stručnu pomoć? Kako su se ponašali prema njegovoj devojci? Da li je iz njihovog držanja Šundić mogao da shvati da je preziru, smatraju nedostojnom mladića „za primer“ (usput, za primer kome?)?
    2. Probajte da zamislite tinejdžere i adolescente koji čitaju tekstove koje objavljujete juče i danas? Jedan od sinonima za informaciju je i poruka. Kakvu ste im poruku poslali svojim tekstovima? Prvim, da se iza ubice žene, devojke, partnerke često krije divan mladić, do ludila doveden njenom „prodornošću“, „snalažljivošću“, „avanturama“, „kombinacijama“. Drugim, da su žrtve laži interesnih grupa koje govore o nasilju nad ženama. Nasilje teče u oba pravca (što je nesporno), pa prema tome kontekst nije nasilje nad ženama (što je laž, imajući u vidu rodnu strukturu polno mešovitih zločina). A onda, budite ljubazni pa to objavite.

P.S. Uredniče, ja verujem da si dobio poneku preteću poruku „određenih feminističkih grupa“. Ali, to je normalno, zar ne? Čak i da si dobio šamar, fizički, realan, to bi bilo zasluženo. Pitaj njihove prijatelje ako mi ne veruješ. Pusti da čujemo i drugu stranu. 😀

Advertisements

30 comments

  1. Jelena

    Poštovana Sonja, Oprostite, ali ovo je previše. Neprijatno me je iznenadio i prvi tekst na ovu temu, bežim od pošto-poto ratobornih feministkinja i u RL, ne trebaju mi u Inboksu. Ovaj danas je stvarno malo previše lični obračun, i eto, obaveštavam Vas da ću se skinuti sa Vaše mejling liste čim završim mejl. Pretplatila sam se na Vaš blog iz drugih razloga, Vaš lični stav nije jedan od njih – nije bio najavljivan u Vašim tekstovima i stvarno me ne zanima. Tako se gube čitaoci. Doduše, verovatno se tako i dobijaju neki drugi, samo bih više volela da sam na vreme znala koja je Vaša ciljna grupa. Pozdrav i sve najbolje

    Sviđa mi se

    • Gagi

      Jelena, zaista ne vidim razlog za ovakav vaš komentar. Koja je svrha njega?
      Sonju ne smatram jednom od “pošto-poto ratobornih feministkinja” kao što ste naveli.
      Sa druge strane ne sećam se da ste bilo kakav komentar napisali u vezi toga kako vam se sviđa blog i pratite ga zbog tih i tih razloga. Pa, se eto sada osećate uvređenim i ovako teatralno napuštate.

      Sviđa mi se

    • Katarina

      Jelena, ja pozdravljam vašu odluku.
      Priznanjem da niste u stanju da razumete pročitani tekst, a priznaćete da čitanje i razumevanje nisu isto, pokazali ste da vaš kongitivni level nije dovoljno širok da bi pratili ovaj blog.
      Nejasno ostaje samo zašto vam je bila potrebna ovolika teatralnost, ionako ste bili neprimetni.
      I ne brinite, nikome nećete nedostajati, dapače.

      Sviđa mi se

    • Jelena, pretpostavljam da više nećete svraćati na blog, tako da uzalud odgovaram, ali svejedno.

      Ne znam šta vas je privuklo mom blogu, što nije čudno; ni vi u mejlu ne artikulišete razloge „za“. Kada je reč o „protiv“, imate jasan stav. Smeta vam moj „radikalni feminizam“. Ako je tačno da ste pratili blog i čitali tekstove, proverite istinitost svoje teze tako što ćete pročitati nekoliko tekstova iz kategorije „seksualnost“. Navedite mi još jednu radikalnu feministkinju koja jasno piše o urođenim razlikama između muškaraca i žena, ili bilo koju feministkinju koja dopušta sebi da u dihotomoiji nature-nurture prevagne ono prvo.

      Nemojte me pogrešno shvatiti. Ne smeta mi kritika bilo koje vrste. Nije prijatno kada vam neko na blog zalepi poruku „neću više da te čitam“, ali i to je deo blogovanja. Ne mogu tome da pridam veliki značaj, jer je blog, u mom slučaju, samo hobi koji jako volim. Nemam prihode od njega, ne reklamiram se kao terapeut, svesno pišem o temama koje zanimaju mali broj ljudi (a mogla bih biti čitana „draga saveta“).

      Vaš je sloboda da dođete i odete i napišete ovde šta god vam padne na pamet. Zbog mog radikalnog feminizma niste otišli, jer ja čak nisam ni feministkinja. Ko razume teorijski okvir iz kojeg proizilazi većina mojih tekstova, zna da je on nespojiv s klasičnim idejama femnističke teorije o ljudskoj prirodi. Dakle, zasmetalo vam je nešto drugo. Vaše je pravo da ne kažete istinu o tome.

      Sviđa mi se

    • Jelena se, zapravo, vratila da vidi komentare, prosto me zanima kako ljudi reaguju na tekst. Moj komentar je poslat Sonji mejlom, kao „reply“ na njen mejl – trebalo bi da se iz ovoga gore vidi da sam bila na njenoj mejling listi, te da sam članak tako i pročitala, u svom Inbox-u. Nisam očekivala da će moj mejl – ponavljam, upućen Sonji, ne i njenim čitaocima, pripremila bih obimniji traktat da sam znala da ću imati veću publiku – završiti na počasnom prvom mestu komentara, i da će me iznapadati žene koje se, opet, nisu potrudile da to shvate.

      Elem, „teatralno“ bi bilo na mestu da sam znala da ću imati veću publiku. A kad već napadamo kognitivne levele 😀 je li moguće da nijedna od vas nije registrovala da uporno koristim reči „mejl“ i „Inboks“, a ne „komentar“?

      Sonja, nije mi bila namera da vređam, ali jesam imala nameru da Vam stavim do znanja da gubite čitaoce ovim prepucavanjem sa nadlanu.com. Moja struka nije bliska psihologiji i nisam Vaš blog pratila sa stručne strane; zapravo, psihologija kao nauka me nimalo ne privlači, niti imam sklonosti ka popularnim granama i prezentacijama iste. Tim pre kompliment Vašem blogu i načinu pisanja – ne samo da sam dosta tekstova čitala sa uživanjem, neke i po više puta, nego sam postala i subscriber i preporučivala ih prijateljima. Što, ne morate mi verovati, ne nameravam da prestanem da radim 🙂

      Ja u ovom prepucavanju sa nadlanu.com i dalje vidim ispoljavanje radikalnog feminizma; poštujem i ako Vi to tako ne doživljavate.

      Još jednom, sve najbolje.

      Sviđa mi se

      • Jelena, samo kratko, u vezi s tim kome je poruka bila upućena. Meni je vaša poruka stigla kao komentar i zato se našla objavljenom kao komentar. Pretpostavljam da bi mi stigla kao mail jedino da je poslata direktno na moj mail. Objave koje dobijaju mail pretplatnici ne šaljem ja, nego wordpress i verovatno zbog toga „reply“ na njih stiže kao komentar. Oduzimam vam vreme, ali sam samo htela da pojasnim da nije moja odluka da lično upućenu poruku učinim javnom.

        Sve najbolje i vama.

        Sviđa mi se

  2. Odlično si analizirala tekst i namere urednika, Sonja, i hvala ti na tome!

    No, da bismo potkrepili tvrdnje manipulativnog NEUTRALNOG urednika, da mu „neke ekstremisktinje prete“, evo par ilustracija kako Milan Kamponeski razgovara sa onima koji mu se obrate na društevnim mrežama.
    Javni album sa razgovorima koje je vodio sa mnom i sa Matijom Medenicom (koji mu se, moram priznati, otvoreno uvredljivo obratio) se nalazi ovde: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.378504132256566.89955.100002909471478&type=1&l=b0dc1e6893

    Ja sam mu umesto „pretnje“ metaforički poklonila „bol pičke“ (kao odgovor na njegovu neskrivenu mržnju prema ženama u tekstu: http://amitzdulniker.com/2013/02/14/dosta-vise-zajebavanja-sa-zenskim-praznicima/) jer on u tom tekstu koji je objavljen na njegovom ličnom blogu u isto vreme kad traje kampanja „pravde za osumnjičenog ubicu“ kaže:

    „Nema proslave Dana zaljubljenih dok ne vidim kako slučajne žene na ulici, slučajnim srećnicima, ne nude svoje, da se prostački izrazim, pičke.“

    Taj „bol pičke“ je u stvari tekst koji sam prethodnog dana objavila na svom blogu (http://cyberwanderlust.posterous.com/zasto-me-boli-picka-za-vas-pravdijarhat), zgranuta načinom na koji novi urednik propagira upravo to „bespolno nasilje“, kao što nam je sada jasno iz njegovog ličnog pravadanja o tome zašto pušta ovakve „žute“ tekstove na portal.

    Ja sam neskriveno oduševljena da 5. tekstova kritičkih reakcija, ovaj moj tekst o „bolu pičke“, tvoj tekst od juče (https://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/02/19/nadlanu-com-zena-je-kurva-slobodno-ubij/), tekst jedne pravnice (http://www.dokonapopadija.com/2013/02/srbijanski-medijski-davitelj.html) i apel nadležnima od strane jedne aktivistkinje (https://www.facebook.com/notes/ana-milanovic/pismo-savetu-za-%C5%A1tampu-povodom-izve%C5%A1tavanja-o-slu%C4%8Daju-ubistva-stele-gundelj/10151300208853443) kao i kratki osvrt feminističke kritičarke naših medija (http://izvankuhinje.blogspot.com/2013/02/neke-vesti-ne-bi-trebalo-da-imaju-drugu.html) u tumačenju Milana Kamponeskog proglašen ni manje ni više nego – reakcijom „JAVNOSTI“.

    Mislim da je više nego očita urednikova „nesnađenost“ u domenu rodnih tema, jer ni sam ne poseduje alate da tom problemu priđe i o njemu govori. Tako je najbolja strategija da sad i sam izigrava „žrtvu kritičkih mišljenja“, i to do dana današnjeg – samo ŽENSKOG kritičkog mišljenja u Srbiji. (hvala drugaricama iz Bosne koje su govorile o ovome na svojim internet portalima)

    Izgleda da je mačoistička kultura iz koje je Milan Kamponeski nadojen, nenavikla na reakcije žena kojima je u Srbiji bukvalno pozlilo od količine „zločina iz strasti“ koje muškarci čine ženama.
    Statistiku o nasilju koje je u porastu – poseduju brojne organizacije u Srbiji. Svakome je već jasno da, koliko god to bila posledica „raspada svih vrednosti u društvu“, kako se to popularno eufemistički kaže za društva propalih ekonomija, to je takođe i posledica kulture u kojoj je rasna, klasna i polna pripadnost osnov za raznovrsne diskriminacije. Neke od statistika se mogu videti na sajtu „Mreža žene protiv nasilja“, pa ko želi da se informiše, može da pogleda recimo prošlogodišnji izveštaj za prvih 6. meseci 2012. http://www.zeneprotivnasilja.net/images/stories/pdf/femicid/Femicid_-_Sestomesecni_-_KN_izvestaj_-_jul_2012.god.pdf

    Koliko god da se Milan Kamponeski batrgao u ovoj temi, ukoliko ubedi portal „Na Dlanu“ da (bez blama) organizuje „javnu tribinu“ na temu partnerskog nasilja, za koju će pritom sam izabrati sagovornike (po izboru onih koje pominje naslućujem da ima fetish na policiju), može biti siguran da će se razne osobe pogođene ovim delovanjem pojaviti sa svim svojim iskustvima i sa znanjem i podacima. Neka se dobro pripremi.

    Sviđa mi se

    • Komentar je pušten s velikim odlaganjem, ne mojom krivicom. Pošto sadrži veći broj linkova, wordpress ga zadrži i obeleži kao potencijlani spam – folder koji stalno zaboravljam da proverim.
      Izvini, Sajber.
      Pozz.

      Sviđa mi se

    • Margarita

      U pravu ste – urednik NaDlanu je veoma nesnađen u domenu rodnih tema, i pod jakim uticajem mačoističke kulture. Međutim, ako mislite da je idealan način da se protiv toga bori poziv na linč i bahaćenje po društvenim mrežama, mene je zaista sramota što sa vama delim epitet feministkinje.

      Niko se nije naučen rodio, a Kamponeski je, provereno, čovek koji je više nego voljan da sasluša i promeni stav. Ako niste bili zadovoljni (kao što je bilo razloga da ne budete) stavovima koji su izneti na NaDlanu, zar je toliko teško bilo stupiti u jednu odmerenu, argumentovanu diskusiju, koja bi tom čoveku dala priliku da se obavesti o tome šta tačno nije u redu u uređivačkoj politici? Obratite pažnju, on je voljan da istraži temu dublje, da napravi javnu tribinu o tome. NaDlanu je veliki portal, i temeljno medijsko pokriće je moglo biti veoma veoma dobra stvar i za borbu za rodnu ravnopravnost, i za borbu protiv nasilja u ovoj zemlji. Da su ljudi koji su dobro informisani o rodnoj problematici bili voljni da se obrate NaDlanu sa konstruktivnom kritikom i predlogom da doprinesu raspravi, sumnjam da bi odbili. Ali umesto toga imamo vas, sa pretećim „neka se dobro pripremi“, zatim još pretnji i prozivki na tviteru, vređanje, antagonizaciju…

      Stoga, kakav odgovor očekujete na sopstveno siledžijsko ponašanje? Da li zaista mislite da je korisno tko što potvrđujete sve stereotipe o agresivnim i sumanutim feministkinjama kojima su zadojeni ljudi poput Kamponeskog kada otvoreno provocirate i napadate na ličnoj osnovi? Tamo gde je možda bilo prostora za edukaciju o pitanjima roda i rodnog nasilja, vi ste napravili pijačnu čarku po tviteru u koja je uspela u tome da vas prikaže kao Veliku Feminističku Ratnicu, ali je u redakciji NaDlanu sigurno ubila svaku želju da ikada više dotakne takvu temu, iz straha od onlajn torture. Smatram da ste svojim bahatim i samoživim ponašanjem u pristupanju jednoj veoma ozbiljnoj borbi naneli veliku štetu ideji femininističkog pokreta. A da ste samo pokušali da sami postavite dobar primer i (bar za početak!) komunicirate nenasilno, svojim znanjem ste možda mogli doprineti i nekome osim sopstvenog ega. Na kraju krajeva, to što je nasilje nad ženama dominantan problem u društvu, ne daje vam nikakvo pravo da vršite nasilje nad drugima – a nemojmo se lagati, ono što ste uradili na Tviteru, pa potom još i ponosno okačili na fejsbuk, i te kako jeste nasilje i provokacija koje ste započeli i podstrekivali upravo vi.

      Još jednom, sram vas bilo.

      Sviđa mi se

  3. Banija

    Draga Sonja,
    čitala sam te s vremena na vreme i bila si mi draga prvenstveno zbog svoje pronicljivosti i analiziranja, međutim, posle ovih ispada to više neće biti slučaj.
    Očigledno se ili isuviše pronalaziš u temi ili imaš problem sa nekim iz Nadlanu.

    Sviđa mi se

  4. Sonja, budući da si postala Vojnik Svetlosti Svetog Feminizma Jedinog Posednika Vrhovne Istine – zanimaju me sledeće stavke:

    – poznaješ li lično bilo koju od porodica iz ove tragedije?
    – S kim od učesnika u nemilom događaju si lično razgovarala?
    – možeš li skenirati i ovde postaviti dokumentaciju koju si dobila u SUP-u kad si se informisala o slučaju?

    Čestitam na sjajnoj demonstraciji spinovanja u svrhe „više puta ponovljeno sranje ideološki mozgoisprani lakše gutaju“.

    Srećno sa daljim brainwashingom :)))

    Sviđa mi se

  5. Sanja je i definitivno pogubila kompas, jer kako drugačije shvatiti komentar koji dodirnih tačaka sa tekstom na blogu nema.

    Sviđa mi se

  6. Tatjana

    Rezultati ankete obavljene među srednjoškolcima u Beogradu upućuju na to da bi u budućnosti mogli da se suočimo sa više nego ozbiljnim problemima na relaciji žena – muškarac.

    Muškarac mora da ima posljednju riječ u donošenju odluka u kući – 80% Beograd

    Najvažnija uloga žene je da brine o kući i da kuva za svoju porodicu – 81% Beograd

    Žena bi trebalo da toleriše nasilje kako bi održala porodicu na okupu. – 21% Beograd

    Kada je žena seksualno uznemiravana, to je obično zbog toga kako se oblači. – 74% Beograd

    Na žalost nisam naišla na ozbiljnu analizu toga šta je presudno u formiranju stavova porodica ili mediji. Uglavnom se prihvata da mladi oblikuju svoje stavove pod uticajem vršnjaka. Ukratko, niko nije ni kriv, ni odgovoran

    Sviđa mi se

  7. Anita

    Postovana Sonja, nadam se da uvidjate koliko ste pretjerali sa ovim tesktom. Medijski prostor je javan, i svaki gradjanin ima pravo zatraziti od bilo kojeg medija da kaze ono sto ima, pa tako i prijatelji muskarca koji je pocinio ubistvo. Nije stav novinara da je mladic bio za uzor, da je bio divan i bajan, nego njegovih prijatelja, koji apsolutno imaju pravo na to, novinar i mediji su to samo prenjeli. Kritikujete portal zasto nisu iznjeli drugu stranu, a pritom ne znate da li je neko od druge strane htio da govori. To su bolne teme i nije eticki ovoliko pricati o njima, iz postovanja prema obe porodice. Ovakvim pristrasnim tekstom, vi se namalo ne razlikujete od urednika pomenutog portala. Dodajete so na ranu, jadnako kao i oni. Pustiti ljekare i sud da odrede da li je mladic bio psihicki rastrojen i hoce li mu se to uzeti kao olaksavajuca okolnost.
    P. S. Tekst sa portala Nadlanu.com jeste senzacionalisticki, ali krivicu za to snosimo svi kolektivno kao drustvo. Cinjenica je da su takvi tekstovi najcitaniji i da javnost na njih itekako reaguje.

    Sviđa mi se

    • Draga Anita,

      Početak vašeg komentara je bezmalo citat mog teksta. Ne da ne sporim pravo prijateljima muškarca osumnjičenog za ubistvo da govore o svom drugu, nego sam izričito napisala da ono ne bi smelo biti sporno.

      Da niko s druge strane nije hteo da govori, portal ne bi propustio da to napomene. Ali, ja ih čak ne kritikujem ni zbog toga. Po meni, imaju i pravo da predstavljaju samo jednu stranu. Ono što je izazvalo moju prvobitnu reakciju – jeste to što se stav Šundićevih prijatelja predstavlja kao „druga strana“ i doprinos istini, a pri tom „prve strane“ nema.

      Konkretno ovaj tekst isprovociran je idejom da se slučaj ubistva partnerke ne bi smeo posmatrati u kontekstu nasilja prema ženama.

      Što se tiče mentalnog zdravlja mladića, u to se nisam upuštala. Znam onoliko koliko i drugi koji su čitali tekst na portalu Nadlanu.com

      Sviđa mi se

  8. Prve strane ima dat je link na čitav intervju sa „drugom stranom“ upravo u tom tekstu koji krajnje pristrasno pljuješ zbog pristrasnosti.
    (koje u popljuvanom tekstu nema – autor članka, za razliku od tebe, nigde ne iznosi ni jedan lični stav. Valjda je on, za razliku od tebe, svestan toga da ne barata sa dovoljno informacija da bi mogao da decidirano tvrdi bilo šta bilo o šundiću, bilo o Steli.

    Za razliku od toja čak dva bloga koji de facto jesu poziv na linč (što novinara koji nisu tvoji ideološki istomišljenici, što šundića) – tkst po komepljuješ ni po čemu nije hvalospev.

    I samo retardirana osoba, koja ti slepo veruje iz ko zna kojih razloga i koja se uopšte n potrudi da klikne na link ka „nadlanu.com“ – može da proguta tu silnu masu spina koji si zakuvala.

    Sviđa mi se

  9. Treba li dalje nekog da čude rezultati gore spomenute ankete među mladima? Nakon pročitanih komentara?

    Žao mi je momka koji nije shvatio da ima izbor u životu, i da ako je i zaljubljen u devojku koja mu iz nekog razloga ne odgovara, može da je napusti, otpati i nastavi sa svojim životom kao i svako drugi. Žao mi je i što se svi posle bitke prave pametni, poput njegovih drugova, koji iznoseći kakav je on, u stvari pravdaju njegov čin, a do tad se nisu setili da mu budu drugovi i da mu pomognu da je ostavi i preboli. Najžalije mi je devojke. Ona ne može da ustane i kaže nešto u svoju odbranu, a rodbina i da kaže to bi kao i svaki „demanti“ završilo na poslednjoj strani, sitnim slovima. Žao mi je i svih onih koji su u ovom tekstu tražili feminizam umesto da traže pravo na život.
    Empatija je ta koja im nedostaje, ali evo pomoći za sve one koji su u postu pronašli „Veliko Feminističke Ideje“: Majka ste, i vaša ćerka ima dečka. Jednoga dana saopštavaju vam da ju je dečko udavio. Koje opravdanje za to vam je prihvatljivo? Koja polemika u medijima je dozvoljena? I kome biste dali dozvolu da presudi krivcu?

    Sviđa mi se

    • Tangolina,

      Tom mladiću, čak i da ne bude kažnjen, život je zauvek izmešten. On je samo jedna od žrtava konstantnog spinovanja na temu nasilja, nasilja nad ženama, položaja žene u društvu… Dokle god se svaki pomen tih tema bude proglašavao hirom ideološki zaslepljenih feministkinja i dok, za početak, ne priznamo da imamo problem s nasiljem (ne samo porodičnim i ne samo prema ženama), postojaće adolescenti koji misle da znaju šta znači biti „muškarac“, šta je „papučar“ i kako se kažnjava žena koja ih učini „papučarima“. Ali, to je sasvim druga tema; ja je nisam ni otvarala praktično. Zanimalo me samo šta je motiv za tekst u kojem se neko ko je ubio svoju devojku predstavlja mladićem za primer, a devojka koju je zadavio promiskuitetnom i maniupulativnom… Neka je i jedno i drugo istina, zanimalo me je šta je motiv takvom tekstu. Koju informaciju on donosi, kome je upućena i kakav se efekat očekuje.

      U drugom – ovom ispod kojeg komentarišemo – interesovalo me čime bi portal Nadlanu.com mogao da potkrepi tezu da je pogrešno smeštati ubistvo devojke ili žene u kontekst nasilja nad ženama. Pošto se u tekstu na portalu ta teza ilustruje primerima ubistava muškaraca koje su počinile žene, zamolila sam ih da objave statistiku o rodnoj strukturi polno mešovitih zločina i još neki podatak iz kojeg bi se videlo da u Srbiji postoji jednako izražen problem nasilja žena nad muškarcima. Samo toliko. Bez osporavanja prava bilo kome da objavi bilo šta.

      Sviđa mi se

    • “ koji iznoseći kakav je on, u stvari pravdaju njegov čin, “
      Ova izjava nema vz s logikom.
      Mada, da – Sonja sve vreme spinuje u tom pravcu. Ako se usudiš da za nekoga, koga ona ocenjuje kao monstruma, kažeš da se ne radi o monstrumu (a netačna je sonjina tvrdnj da se SVAKI ubica smatra monstrumom – pogotovo nije uobičajeno da se onaj koji se žestoko kaje smatra monstrumom) – ako se, dakle, usudiš da po pitanju ovog slučaja ne misliš ideološki podrazumevano – onda opravdavaš slučaj.

      To je retardirano.
      Niko ne opravdava ubistvo.
      Mada sve i jedan Sonjin ideološki sledbenik nije u stanju da uvidi daniko ne opravdava ubistvo.
      Sigurna sam da to ima veze s kognitivnim levelima (lol).

      „a do tad se nisu setili da mu budu drugovi i da mu pomognu da je ostavi i preboli. “

      Dakle, lep primer kako ideološki sledbenik imitira kognitivne obrasce viših u ideološkoj hijerarhiji :)))
      Da, to je sve vrem osnova Sonjine priče – ona sebi daje slobou da PRETPOSTAVLJA stvari o kojima u stvari ne znamo ništa, i da na osnovu toga, kombinovano s ideološkim imperativima – gradi stavove o slučaju, na osnovu kojih eto, veću dva članka, poziva na linč novinara koji sebi nisu dali slobodu da zaključuju o stvarima o kojima ne znaju ama baš ništa.

      Sviđa mi se

      • Možda sam ja na ovaj blog pala sa Marsa, pa ne uviđam razloge za ovako ostrašćene komentare?
        Sloboda koju sebi dajete je da na osnovu par rečenica pričate o „kognitivnom levelu“, ideološkim sledbenicima nekoga ko komentariše tekst… a onda spočitavate da je neko ostrašćen i poziva na linč.. Ali to su vaše reči, to ste vi.

        Sviđa mi se

        • Moja grupa na fejsu je zasuta linkovima na sonjine blogove o ovom slučaju, i na reblogove sonjinih blogova.
          Pa nekako računam da je na zagađenje primereno reagovati na samom izvoru zagađenja.

          Da si kliknula na link (moje ime) znala bi to.

          Da si čitala diskusiju u komentarima, znala bi kojoj se intelektualno inferiornoj osobi podsmevam zbog „kognitivnog levela“.

          Jer nisam ja uvela tu smešnu sintagmu u priču :)))

          Sonja jeste ostrašćena i poziva na linč, i to je jasno svakome ko sebi ne daje za pravo da izvodi zaključke kakve je sonja izvela na osnovu slučaja o kome nema pouzdane niti direktne informacije.

          Sviđa mi se

  10. Suzana J.

    Reblogged this on Whatever, who cares… and commented:
    Nastavak priče od juče…

    Sviđa mi se

  11. „Zaista, koliko je drskosti i smelosti potrebno da biste uradili jednu od društveno najprihvatljivijih stvari u savremenom srpskom društvu?“

    U savremenom srpskom društvu, najprihvatljivija stvar je žarenje i paljenje raje senzacionalističkim spinovima tipa „monstrum ubio devojku“, „beogradski davitelj“ ili „žena je kurva, slobodno ubij“.

    Takvi su bili U VEĆINI.
    Dakle, to je ono što raja traži.
    Pa sad oni koji umeju zaključivati lako zaključuju ko se priklanja, i kojoj većini.

    Sviđa mi se

  12. Postovana Sonja,
    Prvi put citam Vas blog i na njega sam dosla preko linka sa E novina koje su prenele prvi deo ovog teksta (eto, kosmicka ravnoteza je uspostavljena, „izgubiste“, vidim, neku citateljku, dodje nova ;))
    Cestitam na hrabrosti da razmisljate o onome sto nam se plasira u medijima, i jos vise na zelji da nekome u ovom cyber etru ukazete na to… nazalost, svako ce i dalje videti ono sto zeli da vidi, tako ce stavovi, nazalost, sve mladjih i mladjih ljudi, biti sve zatvoreniji, radikalniji i nalik na srednjevekovne. Place mi se svaki put kad se setim istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava sprovedenog među srednjoškolcima Srbije
    http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/srednjoskolci-u-srbiji-skloni-stereotipima_282842.html
    A place mi se i sad kad vidim da ovu Vasu objektivnu analizu nazivaju „radikalnim feminizmom“ i osudjuju upravo citateljke!!

    Sviđa mi se

  13. Prvi put sam na ovom blogu, pojma nemam šta je ko pisao o ovom slučaju, dovoljno mi je i ovo, naročito posle pročitanih komentara, a i inače komentarišem samo post koji pročitam, a ne sve one tekstove koji su bili neka vrsta inspiracije.

    Samim tim što se u bilo kojim našim novinama ili na našim portalima pridaje važnost i daje pažnja „drugoj strani“, odnosno strani koja zastupa ubicu, daje se signal javnosti da pokuša da opravda učinjeno delo, što ćemo se svi složiti nikako nije u redu i nikako nije dobro. Ako kažemo da je ubica „bio dobar dečko, miran, pošten, fin, dečko za primer… „, a onda je „sasvim iznenada“ zadavio svoju devojku, čitaoca stavljamo u poziciju da se zapita, „kakva je ta devojka bila?“.

    A kakva god da je bila, niko nije imao pravo da joj ni šamar udari, a o tome da joj oduzme život ne moramo ni da govorimo. Nema mesta opravdavanju zločina, tj. dovođenja javnosti u situaciju da makar i za trenutak razmišlja o tome, kakva je to ona bila, pa je tako „dobrog i plemenitog mladića“ dovela u situaciju da je ubije. Po mom mišljenju niko nema prava nikoga da ubije, sem u situaciji samoodbrane, kada mu je život ugrožen, a i u tim situacijama ima mesta za preispitivanje, da li je to bio jedini način?

    Pravo prijatelja ubice, a i društva u celini jeste da o njemu i dalje imaju lepo mišljenje, da ga hvale, čude se kako je tako mogao da „pukne“, pa da učini tako nešto, pravo imaju, ali ako već hoćemo tako, onda svakako imaju i obavezu da se preipitaju koliko su možda i sami doprineli učinjenom delu? „Znaš, ona je ovakva, onakva… čuo sam ovo, ono… zaljubio si se, postao si pravi papučar… „, pa sve do onoga što se često može čuti u društvu „mora da se zna ko je muško u vezi… udariš joj dva šamara, pa da vidiš kako sluša… devojke same traže nevolju… oblače se ovako, onako… “ Ovo su samo nabacani primeri, ali ćemo se složiti da smo često u situaciji da čujemo ovakve izjave. Izjave koje sve češće labilne osobe dovode u situaciju „da im padne mrak na oči“ i da ubiju.

    Pisanje u superlativu o ubici, one koji tako govore o njemu, pišu ili samo prenose ono što je neko rekao o njemu, stavlja određeno breme odgovornosti za možda neki budući slučaj. Tome se treba stati na put. Novinari sve čine da bi bili čitani i ne biraju način da to postignu, „Šta ima veze nismo to mi rekli?“, „Mi samo prenosimo ono što su drugi rekli o njemu?“, „Mi se ne slažemo sa njima, ali to je vest i tako treba gledati na to.“, nije nikakvo opravdanje.

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: