Povratak vladike Pahomija: (Ne)vidljiva pedofilija

(Ne)vidljiva pedofilija

Sedam godina nakon što je, usled proceduralnih propusta, oslobođen optužbi za pedofiliju i blud nad četvoricom maloletnih dečaka, episkop vranjski Pahomije ponovo se suočava sa sličnim optužbama. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, tamošnja policija počela je da prikuplja dokaze po prijavi koju je protiv vladike Pahomija podneo sada već bivši magacioner vranjske eparhije, u medijima predstavljen kao Nemanja S.

Prema onome što je nedeljniku Vranjske ispričao dvadesetčetvorogodišnji Nemanja, slučaj umnogome podseća na Pahomijev zastareli pedofilski skandal.

U noći između 6. i 7. jula 2004, vladika me je napao kod ambara i južnog konaka Manastira Sveti Prohor Pčinjski. Imao sam 16 godina. Trebalo je da razgovaramo o mom školovanju jer sam ponavljao prvi razred u Srednjoj bogoslovskoj školi u Kragujevcu. Stigao je posle ponoći. Ušao sam u njegove odaje. Bio je pripit.

Znao sam njegove motive, ali nikome nisam smeo da kažem šta mi se dogodilo. Svake večeri Pahomije je dolazio u moju sobu. Govorio mi je da u tome što radi nema ničeg lošeg. Branio sam se, gurao ga i plakao.

2002, nešto hrabriji bio je trinaestogodišnji dečak M. K, polaznik škole za sveštenike vranjske eparhije. U oktobru te godine, u pratnji majke i bake, M. K. se obreo u prostorijama policijske stanice u Vranju, svedočeći da ga vladika Pahomije seksualno zlostavlja.

Prema iskazima koje je M. K. dao u istrazi, Pahomije ga je, na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, što je vladikina slava, pozvao u svoje prostorije i zamolio da ga izmasira. Nakon masaže, episkop je od dečaka zatražio da se svuče, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz nјegovo. Da u „tome“ nema ničeg lošeg, Pahomije je govorio i trojici dečaka koji su se priključili optužbama M. K, svedočeći da su, tokom 1999. i 2000, i sami bili žrtve.

Četiri godine kasnije, Opštinski sud u Nišu konstatovao je da su dva od četiri slučaja zastarela, a da povodom navoda preostale dvojice dečaka nema uverljivih dokaza. Drugostepenom, Okružnom sudu u Nišu, nije preostalo ništa do da takvu sudsku odluku potvrdi i Pahomija oglasi nevinim. U obrazloženju oslobađajuće presude stajalo je da „određeni stepen osnovanosti sumnje postoji, ali ne i takav da bi sud doneo osuđujuću presudu.“

Pahomije: Nova epizoda ili repriza?

Sličnost između novog i starog slučaja Pahomije ne sastoji se samo u narativu navodno zlostavljanog Nemanje S. Širi kontekst je identičan.

Kao i pre sedam godina, javnost je podeljena na one koji bezrezervno veruju vladici, smatrajući da čovek takvog poziva i položaja ne može biti pedofil i zlostavljač, i one koji veruju da Pahomije svoju nevinost duguje bliskosti države i crkve, pogotovo u vreme kada se odvijalo suđenje. Ovim drugima u prilog ide izveštaj Vrhovnog suda povodom slučaja Pahomije, u kojem se navodi da je Osnovni sud u Nišu svojim propustima doveo do zastarevanja. Drugim rečima, Pahomije je nevin možda samo zato što proces nije izveden do kraja. Štaviše, u oktobru 2012, imajući u vidu ocenu Vrhovnog suda, država je četvorici dečaka isplatila odštetu u iznosu od četiri miliona dinara (po milion dinara svakome).

SPC, i onda i sada, ćuti. O čitavom slučaju, kao i ranije, oglašava se jedino kroz saopštenja vranjske eparhije, na čijem je čelu upravo episkop Pahomije. Sam episkop, oba puta, brani se kontraoptužbama. Prvi put, namestili su mu dečaci i mediji, vrbovani od albanskog, makedonskog, međunarodnog lobija – ma šta to bilo – koji nastoji da destabilizuje geostrateški važnu tačku. Sada, ti isti pokušavaju u onome u čemu nisu uspeli prvi put – da Pahomija sklone s pozicije episkopa, što je, valjda, preduslov da se destabilizuje područje u blizini granice s Kosovom i Makedonijom.

Položaj Nemanje S. dodatno komplikuje „stvar“. Zaposlen u eparhiji na mestu magacionera, od januara se nalazi na bolovanju. Uprkos tome, prema pisanju Vranjskih, razrešen je dužnosti, jer je internom kontrolom utvrđeno da je, u 2012, napravio manjak u iznosu od 30 hiljada dinara. Možemo se kladiti da će episkop tvrditi da je žrtva lažnih optužbi magacionera dugih prstiju, a da će Nemanja i njegovo okruženje tvrditi da je „manjak“ nastao onog momenta kada je Pahomiju postalo jasno da sledi novo poglavlje u sagi o njegovim navodnim pedofilskim sklonostima. Ništa iznenađujuće, pedofilija, bludne radnje, seksualno uznemiravanje, seksualno zlostavljanje… uvek su istovremeno očigledni i nevidljivi.

Pedoflija: Nevidljiva i kad je očigledna

(Ne)vidljiva pedofilijaDžefri Klej, nastavnik fizičkog u jednoj kanadskoj osnovnoj školi, bio je miljenik đaka, njihovih roditelja, direktora škole u kojoj je radio. Ne bez zasluga. Iako mu radne obaveze nisu nalagale tako nešto, često je učenicima posle časova pomagao u izradi domaćih zadataka i savladavanju gradiva u predmetima kojima nisu vični.

Klej je, međutim, i „junak“ knjige „Identifikovati zlostavljače dece„. Autorka, forenzički psiholog Karla van Dam (Carla van Dam), uzela ga je kao ilustraciju za tezu o uznemirujućoj prirodi pedofilije: ona ume da bude nevidljiva, čak i kada se odvija pred očima velikog broja ljudi.

Trojica dečaka prepubertetskog uzrasta poveravaju se jednog dana, neposredno pred zimski raspust, da ih je nastavnik Džefri Klej „dodirivao“. Roditelji prijavljuju slučaj direktoru škole. Nakon razgovora s Klejom, direktor ih obaveštava da su u zabludi, pripisujući stvar bujnoj mašti i bliskom odnosu među dečacima.

Roditelji su se našli u nezavidnom položaju. Omiljeni nastavnik, osnivač uspešnog školskog kluba, oženjen muškarac čiste prošlosti. Možda se naprosto ponaša fizičkije. Ništa neobično da trener, tokom ili nakon utakmice, potapše igrača po zadnjici, zagrli ga ili ostvari s njim fizički kontakt, koji bi u drugačijem kontekstu i mogao izgledati neprimereno ili čudno.

Stav prosvetnog nadzornika, kojem su se roditelji dečaka obratili nakon što su saznali da je protiv istog nastavnika već postojala jedna prijava za seksualno uznemiravanje, bio je sličan. Savetovao je oprez i odlaganje uvlačenje policije u slučaj. „U pitanju je reputacija nastavničkog poziva uopšte“, stoji u pismu koje je uputio roditeljima, čiji faksimil Karla van Dam objavljuje u svojoj knjizi.

Jedna od majki nije odustala. Obratila se policiji i lokalnom socijalnom radniku. U fascikli ovog drugog, ispostavilo se, postojao je čitav niz prijava protiv Džefrija Kleja. Nakon razgovora s direktorom i školskim psihologom, većina roditelja je naprosto odustajala od daljeg ispitivanja. Stvar nikada nije dospela do suda.

Ni slučaj trojice dečaka nije dobio sudski epilog. Roditelji su se povukli nakon što je Klej svojevoljno otišao iz škole. Prema internom školskom izveštaju, Klej je napustio mesto nastavnika pod teretom nedokazanih optužbi, „usled histerije koja je lokalnu zajednicu zahvatila u neosnovanom strahu od pedofilije.“

Strategija „uspešnih“ pedofila

Kako zaustaviti pedofilaDžefri Klej je prototip onoga što Karla van Dam naziva socijalno vešt zlostavljač – neko ko bez većih napora „prolazi“ kao uzoran građanin, čak model istog. Njena knjiga, „Identifikovati zlostavljače dece“, objavljena je u Kanadi i Americi 2001. godine. Dekadu kasnije, pred očima Severne Amerike odvijao se slučaj iz života, nalik filmu snimljenom po tezama van Dam. Dugogodišnji fudbalski trener na Univerzitetu Pensilvanije i čovek odlikovan za svoj dobrotvorni rad, Džeri Sandaski (Gerald Jerry Sandusky), proglašen je krivim po 45 tačaka optužnice koja ga je teretila za pedofiliju i seksualno zlostavljanje maloletnika i osuđen na 30 do 60 godina zatvora.

Kako je Sandaskom pošlo za rukom da, barem prema onome što je tužilaštvo uspelo da dokaže, 15 godina neometano seksualno iskorišćava decu prepubertetskog uzrasta i tinejdžere?

1977, Sandaski i njegova supruga osnovali su organizaciju „Druga milja„. Zamisao je bila da pomažu problematičnim dečacima iz nižih slojeva i njihovim roditeljima. Ubrzo, godišnji budžet organizacije dosegao je višemilionski iznos, a njeni programi obuhvatali su i po nekoliko hiljada dečaka istovremeno. Na suđenju Sandaskom, ispostavilo se da mu je „Druga milja“ odlično poslužila kao nepresušan izvor tinejdžera.

Iako zvuči paradoksalno, karijeru „uspešnog“ pedofila Sandaski duguje kontaktu i poverenju roditelja čiju je decu seksualno iskorišćavao. Zadobijajući njihovo poverenje, uspevajući da ih uveri da je njegova persona stvarna, dobijao je neograničen pristup njihovoj deci.

Klinički psiholozi o ovakvoj vrsti pedofila govore kao o pedofilima-zaštitnicima. Nasuprot pedofilima-predatorima, sofisticirani pedofil u stanju je da uloži dve do tri godine u sticanje reputacije brižne osobe od poverenja u svom okruženju. Slučaj iz kliničke prakse van Dam:

Naprosto sam bio prijatelj i radio stvari koje rade prijatelji. Pomagao sam ljudima prilikom preseljenja, odlazio na utakmice s njima, zatim na utakmice njihove dece. Istovremeno, bio sam sve bliže njihovoj deci. U slučaju da je reč o prezauzetim roditeljima, roditeljima sklonim alkoholu, čak bih vremenom postao očinska figura. Naravno, bio bih prva osoba kojoj će se obratiti za pomoć oko nadgledanja dece.

Napori opreznog pedofila da postane prijatelj s roditeljima potencijalne žrtve, praćeni su i veoma promišljenim postupanjem sa samom decom. Sofisticirani pedofil ništa ne radi ishitreno. Klej bi, na primer, bezazleno predložio učenicima da posle škole ostanu na dodatnom sportskom satu. Decu kojoj je za tako nešto potrebno dopuštenje roditelja odmah bi otpisao kao potencijalne žrtve. Sa onima koji su rado učestvovali u dodatnim sportskim aktivnostima postupao je krajnje oprezno. Tapšanje po leđima, postepeno bi preraslo u tapšanje po zadnjici, potom u zagrljaj. Ukoliko dete tome ne prida značaja, Klej bi prešao na naredni korak – s leđa bi zavukao ruku pod majicu učenika. Potom sledi period čekanja. Ako roditelj interveniše, Klej spremno odgovara da nije ni bio svestan da je uradio tako nešto, da je možda samo nameštao majicu detetu, ali da će ubuduće voditi računa da se tako nešto ne ponovi.

Suštinski, strategija inteligentnog pedofila oslanja se na desenzitivizaciju; detetu se postepeno, neprimetno podiže prag tolerancije na fizičku bliskost i dodir. Jedan od pedofila koje je van Dam srela u kliničkoj praksi, o „ispitivanju terena“ govori ovako:

Deca još uvek nemaju do kraja razvijen osećaj za lični prostor. Seli bismo na udobnu, masivnu, mekanu sofu. Držao bih noge raširene, on bi pored mene crtao. Dok mi pokazuje crtež i pita kako da izvede detalje, mogu da ga zagrlim i dodirnem. Često, dok se namešta, ovlaš će mi dotaći kolena ili prepone. Nakon što se oslobodi i ovo postane normalan deo našeg odnosa, kada odlazi sa časa crtanja, ne bih mu/joj samo mahnuo. Zagrljaj na rastanku vremenom bi postajao čvršći i prisniji, potom bi prerastao u ovlaš poljubac, pa nešto duži poljubac…

Sandaskijev test tolerancije dečaka na fizički kontakt bilo je rvanje. Kroz tu aktivnost privikavao je svoje „štićenike“ na dodir. Sledeća instanca: tuširanje posle treninga. Sandinski bi predložio dečaku da uključi tuš tačno pored njegovog. Ključni ispit: „medveđi zagrljaj“. Trener bi razgovorom stvorio situaciju u kojoj je manje-više normalan „muški izliv nežnosti“. S leđa bi dečaka stegao rukama oko grudi i podigao nekoliko puta uvis.

Istraga protiv Sandaskog povedena je nakon što ga je kolega zatekao pod tušem, usred silovanja dečaka (tehnički, svaki seksualni odnos s detetom smatra se silovanjem; ne mora da znači da je tom prilikom primenjeno nasilje). Istražne radnje i sudski proces pokazali su da su se protiv njega godinama nizale prijave za nedolično ponašanje. Postojao je i izveštaj psihologa-savetnika na Univerzitetu Pensilvanije, prosleđen policiji i upravi Univerziteta, u kojem ga ona ocenjuje kao „verovatnog pedofila, koji ima neograničen pristup deci prepubertetskog uzrasta.“

Zašto je bilo tako teško poverovati u mogućnost da je Sandaski pedofil?

Strategija raskrinkavanja pedofila

Procene kažu da 25 do 33 odsto ukupne dečije populacije doživi neku vrstu seksulane zloupotrebe. Mada se čini da je pedofilija kao tema sveprisutna, a razbijanje virtuelnih pedofilskih lanaca rutinska stvar, procenti se ne menjaju već decenijama. Dublje analize istorija pedofila koji su članovi virtuelnih pedofilskih mreža pokazuju da ogroman procenat njih „miruje“, tj. da svoje sklonosti ispoljava i zadovoljava jedino virtuelno – razmenom fotografija, lažnim predstavljanjem po onlajn pričaonicama i navođenjem naivnih tinejdžera na sex-talk. Nema sumnje da to jeste povreda i iskorišćavanje dece. Nema sumnje, međutim, da daleko veća opasnost detetu preti od pedofila kojem roditelj i šire okruženje bezrezervno veruju. Kao društvo, iznova se pokazuje, nespremni smo da identifikujemo socijalno adaptirane, inteligentne pedofile. Šta bi takva spremnost podrazumevala? Nekoliko stvari:

  • Budite otvoreni za mogućnost da je osoba od ugleda i poverenja – zlostavljač.

Neki teoretičari predlažu da se na problem pedofilije gleda kao na pitanje javnog zdravlja. Paralela nije bez osnova. Prvi lekar koji je redovno pranje ruku predložio kao metod prevencije protiv zaraza bio je ismejan i udaljen iz profesije. Bacili nisu vidljivi golim okom, tako je priča o njima, pre pojave mikroskopa, delovala prazno. Ključni problem seksualnog zlostavljanja dece jeste njegova nevidljivost.

Kao što je nekada bila potrebna spremnost da se nevidljivi bacili razmotre kao uzročnici zaraznih bolesti, danas je neophodno biti spreman na to da je socijalno adaptiran, dopadljiv, čak društveno poželjan pojedinac spreman da seksualno zlostavlja dete.

  • Obavestite se o bihejvioralnim matricama inteligentnih pedofila.

Pojam bacila postao je kredibilan tek nakon pojave mikroskopa, za čim su usledile sanitarne prakse kojima je praktično iskorenjen niz bolesti. Dakle, neophodno je sredstvo, alat za detektovanje uzročnika.

Detektovati pedofila nije jednostavno i mikroskop te namene teško da će ikada biti patentiran. S druge strane, ponašanje pedofila je kliše koji nije tako teško prepoznati. Nastoje da pridobiju poverenje deteta i roditelja istovremeno, a s decom se uglavnom upuštaju u aktivnosti koje zahtevaju prisan fizički kontakt. Igra i njena taktilna komponenta služe im kao metod skrininga; opipavaju teren, nastojeći da procene koliko daleko mogu da idu. Roditelj koji dopušta pomeranje granica, detetu praktično šalje signal da sve vidi i da to što vidi odobrava. Time se umanjuje mogućnost da ono samo progovori, kada se i ako se dogodi nešto ozbiljnije od rvanja.

  • Budite asertivni; čvrsto odlučni.

Ma kako bio socijalno inteligentan, pedofil za sobom ostavlja tragove. Na slobodi je zato što okolina, kada ga i prepozna kao pedofila, često nema vidljivih, opipljivih dokaza da stvar istera na čistac. Najčešće, međutim, udaljavaju pedofila iz svog života, sprečavajući ga da se približi detetu. Elem, istorija gotovo svakog uhapšenog ili klinički obrađivanog pedofila pokazuje da u njegovoj prošlosti ima kontakata koji su prekinuti pod nerasvetljenim okolnostima: pokidane veze s prijateljima čija su deca prepubertetskog uzrasta; udaljavanje s radnog mesta učitelja, nastavnika, lekara… zbog nespecifikovane povrede radne etike. Dakle, ne libite se da takvoj osobi uskratitet pristup svom detetu.

  • Verbalizujte sumnje.

Nije nimalo prijatno reći odrasloj osobi da je način na koji se ophodi sa decom sumnjiv. Ono što je vlažna i topla atmosfera za bacile, to je ćutanje i tajnovitost za pedofila. Onog trenutka kada mu stavite do znanja da primećujete da „nešto ne štima“, stavljate mu do znanja da nećete ćutati i da ćete možda razgovarati s još nekim. Time delujete preventivno.

  • Budite odgovorni

Verbalizovati sumnju podrazumeva i imati odgovornost. Nije svaka fizička bliskost s detetom potencijalna opasnost. Grljenje, pa i tapšanje po zadnjici tokom ili nakon treninga/utakmice ne mora da bude – uglavnom i nije – znak za uzbunu. Poziv na zajedničko tuširanje, stajanje pod istim tušem posle treninga – jeste. Ukoliko opomenu za tako nešto dobije trener koji se samo poneo blesavo, razumeće vašu zabrinutost i sumnjičavost. Ukoliko iza takvog ponašanja stoji pedofil, prestaće da se „zaštitnički“ odnosi prema detetu. Shvatiće da je u opasnosti i prestaće da investira u odnos koji mu neće doneti očekivanu dobit.

Advertisements

7 comments

  1. Pedofilija je jedan izuzetno jak network koji se drze zajedno i jedni drugima pomazu u smslu podrska da je apsolutno ispravno to sto rade, kao i savete kako da se deca „obrade“. „…strategija inteligentnog pedofila oslanja se na desenzitivizaciju…“ ovo nisu inteligentni pedofili, kao manjina, nego vecina koja upravo radi ovako. Na svojim forumima se savetuju i konsultuju na koji nacin se prilazi detet- mada je ovo vec uveliko poznat nacin ponasanja pedofila. Pedofili nisu baba roge, nego „prijatne osobe“ koje sa zadovoljstvom pustate u kucu! Jedan od najvaznjih signala je da posmatrate dete kako se ponasa i kako reahuje na odredjene osobe…Opsirna tema na kojoj treba dosta da se poradi…

    Sviđa mi se

    • Свакако Јелена да је све што сте навели тачно.
      Међутим овде у овом случају заиста треба бити обазрив, мислим да свакако треба имати више информација. Да ли постоји можда и могућност да неко буде и лажно оптужен?
      Никако не желим да браним Владику Пахомија, само желим да кажем да треба бити опрезан.
      Наиме, случајно сам наишао на информацију да је дотични „Немања“, пре него је оптужио Пахомија, и сам оптужен због проневере на позицији магационера Епархије Врањске и да је против њега поведен поступак а да је он отишао на боловање да би избегао исти. Такође се каже да је поднео пријаву да би нападом себе одбранио од оптужби за проневеру.
      Можда је истина негде на средини, али је свакако паметније сачекати више информација, па онда доносити суд.

      Sviđa mi se

      • Možda ste negde slučajno naleteli na informaciju o navodnoj Nemanjinoj proneveri. Ja sam je u tekst stavila namerno. Nije mi uopšte bila namera da to sakrije; štaviše to je bitan detalj. Nisam ni „presudila“ Pahomiju. Treba sačekati sudski epilog, svakako, ako stvar dođe do suda.

        Sviđa mi se

  2. Dragan

    Kao i obično i ovaj tekst je odličan, koncizan, razumljiv i konzistentan. „ukrao“ da podelim na fejsbuk grupi 🙂

    Sviđa mi se

  3. Stvarno dobro i jasno napisano.
    Dodala bih samo o učestalosti…incest trauma centar je nosilac Evropskog projekta pod imenom „1 od 5“. Trenutno, prema broju prijavljenih slučajeva to je cifra broja seksualno zlostavljane dece…
    Ono sa čime se na žalost svakodnevno srećem u radu jeste sve veći broj takvih prijava. Ne mislim da je učestalost veća nego pre, mislim samo da su deca osnaženija da kažu a delom i roditelji da prepoznaju problem.
    Ono što najviše otežava je situacija u kojoj bi „selo dalo ruku“ za nekog- tj javno mnjenje koje o određenoj osobi ima visoko mišljenje baš kako tvoji primeri gore to opisuju.

    Sviđa mi se

  4. Povratni ping: Kačavenda i Kusturica na čelu gej Prajda?! | Mind Readings

  5. pacceka96

    „Zašto plačeš, dete?“
    „Umrla mi mama.“
    „Da pozovem sveštenika?“
    „Nemojte, nije mi do seksa.“

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: