Političko opredeljenje i mentalni sklop: Radoznali liberali vs. savesni konzervativci

Otvorenost i savesnost

Među kolegama je poznata kao „brbljiva Jeca“. Na njenom radnom stolu vlada kreativni haos u kojem samo ona ume da se snađe. Opušta se uz jazzy, funky ritam i čita sve što joj padne šaka, mada se uvek vraća antologiji feminističke poezije.

Na istom spratu, nalazi se kancelarija „pouzdanog Miloša“. Niko se ne seća da je ikada zakasnio na posao ili tražio odlaganje roka za završetak nekog posla. Predmeti na njegovom radnom stolu poređani su pod konac. Miloš sluša isključivo „provereno dobre stvari“, čita klasike, tako se i odeva. Zapravo, mogao bi biti i „klasični Miloš“.

Kakvog su Jeca i Miloš političkog opredeljenja?

Psiholozi Dejna Karni (Dana R. Carney) i Džon Džost (John T. Jost) otkrivaju u svojoj studiji „Tajni život liberala i konzervativaca“ da se prilično pouzdani zaključci o nečijim političkim preferencijama mogu izvesti na bazi naizgled trivijalnih informacija. Recimo, liberali u svoj životni prostor unose više boja, dok konzervativci preferiraju bež i neutralne, pastelne nijanse; s druge strane, konzervativci svoj životni prostor održavaju urednijim i čistijim. Isto tako, na osnovu police s knjigama liberala teško možete pouzdano utvrditi šta je njihova profesija ili primarno interesovanje; drugim rečima, zanima ih više različitih oblasti, dok konzervativci teže „specijalizaciji“. Slično, muzički ukus liberala je eklektičan i reflektuje sklonost ka alternativnim muzičkim pravcima, dok konzervativci radije slušaju „provereno dobru muziku“.

Naravno, razlike nisu samo površinske. Na manje svakodnevnom nivou, konzervativci su češće religiozni od liberala, a ovi drugi češće uključeni u ekološke i antinuklearne pokrete; liberali češće od konzervativaca biraju profesije iz oblasti humanističkih nauka, dok konzervativce privlače ekonomija i administracija.

Otkud ove razlike i kako to da čak i „trivije“ mogu otkriti nečije političko opredeljenje?

Psiholozi tek od nedavno nastoje da odgovore na ovo pitanje. Naime, fokus istraživanja u oblasti psihologije politike pomeren je sa pitanja kako se ljudi politički opredeljuju ka pitanju šta determiniše njihovo političko opredeljenje. Odgovor u nastajanju nosi ne mala iznenađenja.

Crte ličnosti liberala i konzervativaca

AkcijaVolimo da verujemo da su naša politička ubeđenja rezultat racionalnog promišljanja: Svesni važnih društvenih problema, razmatramo rešenja koja se nude na tržištu političkih ideja, vagamo argumente u korist ponuđenih opcija, težinu dokaza iza tih argumentacija i – opredeljujemo se za ono kojem ti dokazi najviše idu u prilog. Istina je, međutim, nešto komplikovanija: Naše političke preferencije i opredeljenje oblikuju i faktori čijeg uticaja nismo u potpunosti svesni, kao što su stepen obrazovanja i profesija kojoj pripadamo, ali i varijable o kojima nikada i ne razmišljamo kao o relevantnim u ovom kontekstu, kao što su crte ličnosti.

Polazeći od modela ličnosti Velikih pet, Karni i saradnici zaključili su da dve od pet osnovnih dimenzija ličnosti, otvorenost (intelektualna radoznalost; istraživački duh) i savesnost (težnja ka redu i stabilnosti), predstavljaju pouzdane pokazatelje, ali i prediktore političkog opredeljenja. Na uzorku od oko 20.000 ispitanika istraživači su utvrdili visoku pozitivnu korelaciju između otvorenosti i liberalnih političkih shvatanja, odnosno savesnosti i konzervativizma (test ličnosti; test političkog opredeljenja).  Od preostale tri dimenzije ličnosti – ekstrovertnost, neuroticizam (emocionalna staloženost, odnosno njeno odsustvo) i saradljivost (predusretljivost) – jedino ekstrovertnost, merena bihejvioralnim pokazateljima, kao što su gledanje sagovornika u oči, osmehivanje, taktilnost u komunikaciji, pokazuje nešto veću pozitivnu korelaciju s liberalizmom.

Rezultati do kojih su došli Karni i kolege nisu novost. Jedan od koautora studije, Džon Džost, predvodio je godinu dana ranije tim psihologa koji je došao do još robustnijih nalaza o povezanosti političke orijentacije s crtama ličnosti (pdf).

Na uzorku od 500.000 Amerikanaca (zastupljenost žitelja pojedinačnih saveznih država odgovara realnosti) istraživači su zaključili da se politička mapa SAD, iscrtana na bazi rezultata predsedničkih izbora, bezmalo u dlaku poklapa s rezultatima testova ličnosti stanovnika federalnih jedinica. Posmatrano agregatno, žitelji „plavih država“ (država u kojima liberalna Demokratska stranka ima više glasača nego konzervativna Republikanska partija) pokazuju disproporcionalno visok skor na dimenziji otvorenost. Obrnuto, žitelji „crvenih država“ (saveznih država u kojima republikanci imaju bolji izborni rezultat od demokrata) pokazuju disproporcionalno visok skor na dimenziji savesnost.

Liberali i konzervativci prepoznatljivi već u detinjstvu

Zajedničkom studijom, Karni i Džost pokušali su da prevaziđu neke od nedostataka ranijih psiholoških istraživanja, u kojima je već dokumentovano da razliku na liniji liberali-konzervativci podvlači razlika na liniji otvorenost-savesnost. Naime, standardni testovi ličnosti traže od subjekta da iskaže stepen (ne)slaganja s nizom tvrdnji. Njihov izbor nije slučajan, ali ovakvo testiranje nosi sledeću opasnost: Odgovor subjekta može biti odraz usvojenog narativa, tj. svesnog nastojanja da se predstavi na određeni način. Da stvar bude komplikovanija, predviđanja o tome kakva će ponašanja biti karakteristična za određeni tip ličnosti uglavnom se tiču bihejvioralnih obrazaca koji se manifestuju u privatnoj sferi ili interpersonalnoj interakciji. Ni jedno ni drugo nije lako dostupno istraživačima.

Elem, Karni i Džost uspeli su da dizajniraju nekoliko studija koje su im omogućile da putem simulacije realnosti i posmatranja u realnom okruženju provere istinitost predikcija koje proističu iz teorijskog okvira Velikih pet. Otud „trivije“ s početka teksta. Naime, osobe s visokim skorom na dimenziji otvorenost zaista i pokazuju intelektualnu radoznalost: raznovrsnija literatura koju čitaju, eklektičniji umetnički ukus, češća putovanja na nestandardne destinacije. Isto tako, osobe s visokim skorom na dimenziji savesnost zaista pokazuju sklonost redu i konvencionalnom – od načina na koji uređuju privatni i radni prostor do muzike koju slušaju i literature koju čitaju.

Mada se ličnost razvija do zrelog doba, studije s blizancima, blizancima razdvojenim po rođenju, usvojenom decom, pokazuju da čak više od polovine odlika temperamenta nisu proizvod oblikovanja od strane okoline. To bi onda značilo da se u ponašanju i interpersonalnom stilu deteta mogu detektovati pokazatelji otvorenosti/savesnosti i na osnovu toga, s pouzdanošću većom od slučajnosti, predvideti kakvog će biti političkog opredeljenja kada odraste.

Dakle, mogu li se liberal i konzervativac prepoznati već na dečijem uzrastu?

Kada su 1969. godine Džek Blok (Jack Block) i Džin Blok (Jeanne Block), bračni par psihologa sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, počeli da se bave istraživanjem dečijeg karaktera, verovatno nisu ni pretpostavljali da će rezultati njihove studije postati osnov za jedno od najcitiranijih istraživanja u oblasti psihologije politike.

Blokovi su od vaspitača u jaslicama Berklija i San Franciska godinama prikupljali detaljne opise ponašanja, stilova igre i interpersonalne interakcije stotinu dece koja su ušla u njihov uzorak. Dvadeset godina kasnije, prilagodili su prikupljene opise modelu pet faktora ličnosti, nastojeći da provere da li dimenzije otvorenost i savesnost zaista predviđaju političke inklinacije. Ispostavilo se da je hipoteza utemeljena.

Poređenje dečijih ličnosti sa političkom orijentacijom u postadolescenciji (u ponovljenoj studiji, deca iz prvobitnog uzorka imala su u proseku 23 godine) pokazalo je da su odrasli liberali, po opisima vaspitača, u detinjstvu bili samostalni, radoznali, ulazili u bliske odnose s vršnjacima…, što su sve obrasci ponašanja povezani s otvorenošću i saradljivošću – crtama ličnosti koje liberali ispoljavaju češće i intenzivnije nego konzervativci.  Paralelno, dvadesettrogodišnji konzervativci su kao deca bili distanciraniji, skloni da sebe vide kao žrtvu, rigidniji u ponašanju, što odgovara ponašanjima karakterističnim za ljude s niskim skorom na dimenziji otvorenost i visokim na dimenziji savesnost na testovima ličnosti.

Kognitivni stilovi liberala i konzervativaca

ReakcijaMada postoje, razlike u crtama ličnosti nisu dovoljne niti dovoljno velike da bi se njima mogao objasniti povremeni utisak da liberali i konzervativci dolaze s različitih planeta. Stavovi karakteristični za konzervativce – da je evolucija izmišljotina, da žene imaju biološki mehanizam koji spečava da zatrudne usled silovanja, da abortus izaziva rak dojke – liberale ostavljaju bez teksta. Obrnuto, konzervativci teško mogu da razumeju kako iko može da misli da fetus nije osoba, da je čovek tek jedna od životinja, da homoseksualcima treba dopustiti da stupaju u brak i usvajaju decu. Ukratko, jaz između liberala i konzervativaca najdublji je na planu stavova o čitavom nizu društvenih pitanja, koja manje ili više zadiru u vrednosni (moralni) sistem jednih ili drugih.

Savremenom psihologijom morala dominira takozvani moralni intuicionizam, teorija koju je izvorno formulisao socijalni psiholog sa Univerziteta u Virdžiniji Džonatan Hejt (Johnathan Haidt). Po njoj, nasuprot uvreženom mišljenju, našim sudovima o tome šta je dobro ili loše, ispravno ili neispravno, moralno ili nemoralno – više upravlja intuicija (tzv. moralne emocije), nego mozak (racio). Drugim rečima, kada se nađemo pred društveno ili moralno osetljivim pitanjem, intuicija, koja se aktivira brže od razuma, primarno utiče na to kako ćemo evaluirati činjenice i argumente.

Na primat intuicije ili motivisano (pristrasno) rasuđivanje nisu imuni ni liberali ni konzervativci. Imajući u vidu razlike u crtama ličnosti – relativno trajnim i stabilnim obrascima ponašanja i mišljenja – postavlja se pitanje da li se razlikuju i na ovom planu.

Psihološka istraživanja pokazuju da otvorenost kao dimenzija ličnosti, ispoljena kroz intelektualnu radoznalost i istraživački duh, podrazumeva pojačanu potrebu za kognitivnom stimulacijom (skala kognitivne stimulacije; test kognitivne stimulacije), što samo po sebi znači baratanje novim činjenicama i njihovo uklapanje u već postojeća znanja i uverenja. S druge strane, nizak skor na dimenziji otvorenost, a visok na savesnosti, očituje se i kao težnja ka brzom razrešavanju ambivalencije i donošenju odluka, stojeći u korelaciji s nastojanjem da se postigne kognitivna zaokruženost (koherentnost).

Na bazi ovako složenih rezultata kognitivnih i testova ličnosti može se izvesti predviđanje da su konzervativci uvereniji da činjenično stanje stvari odgovara njihovom opštem pogledu na svetu. Drugo, trebalo bi da budu skloniji da zanemaruju ili selektivno biraju činjanice koje podupiru njihove stavove.

Konzervativci alergični na realnost?

Krajem leta prošle godine, baš u vreme kada je Ameriku potresao skandal u vezi s izjavom republikanca (konzervativca) Toda Ejkina – da žena ima urođenu, biološku zaštitu od začeća usled silovanja – psiholozi Britani Liu (Brittany S. Liu) i Piter Dito (Peter H. Ditto) objavili su u časopisu Social Psychological and Personality Science rad koji sugeriše da su gornja predviđanja tačna. Na uzorku od 1.500 ispitanika pokušali su da istraže kognitivne mehanizme kojima se liberali i konzervativci služe u situacijama napetosti između ličnog vrednosnog stava i činjeničnog stava (pdf).

Za stimulus u svojoj studiji, Liu i Dito uzeli su četiri politički osetljiva pitanja, od kojih dva (smrtna kazna i tortura nad okrivljenima za terorizam) moralno neprihvatljiva liberalima, a dva (promovisanje upotrebe kondoma u nastavi seksualnog obrazovanja i naučna istraživanja uz upotrebu matičnih ćelija) moralno neprihvatljiva konzervativcima. Kod ovakvih tema, prostor za kognitivnu napetost otvara se na sledeći način: Ako osoba smatra moralno neprihvatljivim propagiranje upotrebe kondoma, onda takav stav mora da pomiri s činjenicom da upotreba prezervativa štiti od neželjene trudnoće i seksualno prenosivih infekcija.

Učesnici u Liu-Ditovoj studiji najpre su odgovarali na konkretno pitanje: na primer, „Smatrate li da je nemoralno propagirati upotrebu kondoma na dečijem/tinejdžerskom uzrastu?“ Zatim su im postavljana činjenična pitanja o pojedinim aspektima datog pitanja: „Smatrate li da kondom štiti od neželjene trudnoće?“ ili „Verujete li da prezervativ predstavlja dobru zaštitu od HIV infekcije?“

Serija eksperimenta koje je izvelo dvoje istraživača pokazala je da i liberali i konzervativci akcentuju činjenice koje idu u prilog njihovim vrednosnim sudovima: „Statistika ukazuje na to da smrtna kazna ne smanjuje stopu kriminaliteta.“;  „Jednako efikasna zaštita od seksulano prenosivih infekcija može se postići apstinencijom.“ Težnja ka postizanju kognitivne koherencije, stoji u zaključcima studije, u pozitivnoj je korelaciji s jačinom nečijeg političkog stava, ali i upoznatošću s temom. Međutim, kao treći faktor pojavljuje se konzervativizam. Naime, osim što su generalno skloniji „prilagođavanju“ činjenica svojim uverenjima, konzervativci, barem u datom uzorku, to čine intenzivnije i češće, ne samo na pitanjima koje oni sami odbacuju na moralnim osnovama, nego i u pogledu tema o kojima se liberali izjašnjavaju kao moralno neprihvatljivim .

Advertisements

17 comments

  1. „Stavovi karakteristični za konzervativce – da je evolucija izmišljotina, da žene imaju biološki mehanizam koji spečava da zatrudne usled silovanja, da abortus izaziva rak dojke “
    Ja sam konzervativan u nekim pogledima ali kroz svoj stav. No ove sto je napsiano je glupost. Mozda bi bilo dobro sa nekim i poricati, a ne samo prepisvati i tvrditi. No famozna istrazivanja su jos bolja…pa tako jean dan treba piti 5 litara vode, jer ide ta voda u flasicama, no vec treci kad si zedan, sto i zivotinje znaju. No to se gura kad je nastao problem otpada…primjera radi. Famozni istrazivaci i njihove teze. Pratim neka strucna istrazivanja sa Duke Univerziteta vezane sa Iracinalno poasanje u ekonomiji, te imaju smisla, no isto tako sam naisao na neka sa Princtona koja su lakrdija. E sad da ja kao niko i nista do nebih ospravao nadjem druge kao osporavaju. Ti si otisla korak dalje, ti djecu “ etiketiras“ kao liberalne i konzervativne, no njihovo moguce opredljenje u tim, imaginarnim pravcima je stvar uticaja.
    No ti si Liberal, sto nenapsies iz svog iskustva sta je to „liberal“?

    Sviđa mi se

    • Odgovoriću ti samo na pitanje koje si mi postavio, a provlači se i kroz tvoje današnje komentare. Ne znam zašto očekuješ da išem ono što bi ti hteo da pročitaš ili o onome o čemu bi ti voleo da čitaš. Na blogu, jedino u kategoriji HalterEgo postoje tekstovi koji su lično intonirani, s jasnim mojim stavom. U osalima toga nema, zato što ja tako hoću. Samo toliko, da rešimo taj problem s tim što na svom blogu uporno ja biram teme i nikako da počnem da pišem ono što ti zahtevaš.

      Sviđa mi se

      • „Samo toliko, da rešimo taj problem s tim što na svom blogu uporno ja biram teme i nikako da počnem da pišem ono što ti zahtevaš.“
        Donosis konstatcije koje su smjesne!
        Napadas Ad-Hominem, sto je budalastina li jbg imas te svoje obozavatelje pa moras pokazati zube. Kometirao sam blogove koji su bili interesantni, ali su mi sa druge strane bili cista glupost, osim kad je tvoj licni stav. Tu se mozemo „svadjati“ i dokazivati koje u pravu a ko ne.
        Necu dalje jer sam te „precjenio“ „napadni“ kako treba a ne tim :“Ne znam zašto očekuješ da išem ono što bi ti hteo da pročitaš ili o onome o čemu bi ti voleo da čitaš“.
        Ti znas sta ja ocekuje i hocu!? Pa bravo, jer ja ne znam, pa me molit te iluminiraj malo, da nebasam u mraku!

        Sviđa mi se

        • Znam o tvojim očekivanjima ono što mi ti sam kažeš. Prosto se tako desilo da si mi juče povodom oba teksta koja si komentarisao, „objašnjavao“ da je trebalo da pišem nešto drugo ili nekako drugačije. Zašto? Ti, koji o tim istim stvarima misliš drugačije, možeš i pisati, a možeš izneti svoje mišljenje i u vidu komentara na tuđim tekstovima.

          Mislim da u mom odgovoru nije bilo ad hominem napada. Nisam te karakterisala ni na koji način. Jesi li ti mene? Proveri sam.

          Sviđa mi se

          • Ono sto je jedno u istoi vrjeme je i dvoje, ono sto je jednina , usvtari je mnozina, ali nikako nesmjemo pomislit da je jednina samo mnozina, i da mnozina postoji samo zato sto proizilayi iz jednine.
            Ti mislis da zans ko sam i sta sam ja.
            Ja sam tebe napoa kao SATRO LIBERALA, moguce da si ok osoba. No tvoji postovi su uvjek u pravcu da su jedni dobri a drugi ipak malo losiji, mada ne toliko.
            AD-HIMINEM je i kad ja kazem vi Liberali, i kad ti to umotas u svoju profesiju pa das zakljucak da ti zans sta ja zalim da citam, ja ono sto zelim da citam i da pisem, pisem sam. Ono sto je kontra citam kod drrugih, te polemisem. nekad dobro, nekad na „ho ruk“ no nikad nedonosim konstatacije “ ja znam“.
            Ja kazem jer tako mislim, ali ja ne znam. Dok ti pises o penisu ja pisem o drugim stvarima.
            O knjizi “ Srspkso srce Johanovo“ Nije sve crno i bjelo!

            Sviđa mi se

  2. PS
    Nebi bilo na odmet malo Ericha Fromma procitati, on je malo bolje od tih silnih likova sto rade svoje doktorske teze na svakavim glupostima objasnio sta to utice na razvoj neke licnosti.

    Sviđa mi se

  3. PS
    Kolikosam ja napadao satro nacionaliste to ti ne mozes ni u dva zivota. U zivo i na netu. Ja ima drugova muslimama i cigana, oni mene zovu kaurine ja njih balije Ganciji. No kad je bio rat nije ih niko smio od starto velikih Srba dirati, jer su druge vjere. Pa sta sam sad ja po tebi? Politickli nekorektan, homofob, rasista, nacionalista. za mene postoje dobri i losi ljudi, casni necasni. A to Satro Liberali iza toga stojim!

    Sviđa mi se

    • Moram da priznam da ne razumem kakav tačno problem imaš sa mnom. Čitaš moje tekstova, ali sam dodaješ premise. Ni jednog trenutka nisam komentarisal kakvog ja mislim da si ti političkog, ideološkog ili bilo kakvog drugo opredeljenja. Uopšte mi ne smeta da me nazoveš „šatro liberalom“, ili da mi prilepiš bilo koju drugu etiketu. Da imam neki problem s tim, filitrirala bih komentare. Dakle, nemam problem ni sa ad hominem ocenama, ali izbegavam da se sama služim njima.

      Ni jedan jedini put nisam rekla da ja „znam“ šta ti želiš da čitaš, još manje da to znam zato što sam po profesiji psihološkinja. Na ovom i još jednom postu si mi spočitavao što se bavim time i time, na taj i taj način, a niko ne piše o nečem drugom. U tom kontekstu sam ti rekla da ja pišem o stvarima koje mene zanimaju i da ne možeš očekivati da sada to promenim.

      Počinju da me zbunjuju tvoji komentari, jer počinju da liče na klasično hejtovanje. Naime, ti u jednom te istom komentaru navedeš da ne iznosim svoj stav, nego prepisujem neke tamo studije i, istovremeno, da etiketiram decu. Najpre, prezentacija tuđeg rada s linkom ka originalu – nije prepisivanje. Opet, prezentacija zaključaka tuđeg rada – ne može biti etiketiranje, još manje etiketiranje s moje strane.

      Mene, recimo, šta te navelo na zaključak da etiketiram decu. Postoji studija i link do nje koja govori o odraslima koji se sami izjašnjavaju kao liberali ili konzervativci. Ti odrasli ljudi, kada su bili deca, bili su predmet sasvim drugačijeg istraživanja, koje se bavilo karakterom dece. 20 godina kasnije, grupa istraživača je došla do zaključka da između karaktera u detinjstvu i političkog opredeljenja u odraslom dobu postoji korelacija koja prevazilazi slučajnost u statističkom smislu.

      Sviđa mi se

  4. PS2
    Pa da zavrsim….jel ti testiras realnost?
    „Prosto se tako desilo da si mi juče povodom oba teksta koja si komentarisao, “objašnjavao” da je trebalo da pišem nešto drugo ili nekako drugačije. Zašto? “
    Ja ti bre nikad nisam rekao sta i kao da pises, citiraj me!
    Nio sam prvo rekao ajte Liberali kad branite sve ljude pa i one koji to ne zasluzuju, ako nisu krivi, pa branite i njih. Drugo tvoj citati gdje konzrvativac, abirala si ih jer ti se svidjaju:

    „Recimo, liberali u svoj životni prostor unose više boja, dok konzervativci preferiraju bež i neutralne, pastelne nijanse; s druge strane, konzervativci svoj životni prostor održavaju urednijim i čistijim. Isto tako, na osnovu police s knjigama liberala teško možete pouzdano utvrditi šta je njihova profesija ili primarno interesovanje; drugim rečima, zanima ih više različitih oblasti, dok konzervativci teže “specijalizaciji”. Slično, muzički ukus liberala je eklektičan i reflektuje sklonost ka alternativnim muzičkim pravcima, dok konzervativci radije slušaju “provereno dobru muziku”.
    Ja svake godine idem na Jazz festival, dodjem u kod Micuna u Pticu, slusam Goribor i obozavam Metallicu i Van Morrisona te mi je “ duhovni otac“ Hunter S Thompson, zbog svojih politickih stavova, a nije bio pacifista.

    „Stavovi karakteristični za konzervativce – da je evolucija izmišljotina, da žene imaju biološki mehanizam koji spečava da zatrudne usled silovanja, da abortus izaziva rak dojke “
    Ko ovako misli, ko bre! Koji su ti ispitanici. Prenjela si tudje misli koje su u najmanju ruku degutantne. Ja ima sestru i dvije necakinije. One su mi sve! Ti kroz ovo provlacis zenomsrtvo, da mi koji mislimo drugacije od vas SATRO LIBERALA, odmah po automatizmu mrzimo zene, da smo protivnici abortusa, itd. Gluposti na kvadrat!

    Sviđa mi se

    • Zašto ovaj kmentar nisi napisao među prvima, da rešimo problem? Ili nisi kliknuo ni na jedan od linkova u tekstu, ili je ne znam šta po sredi, ali da jesi, shvatio bi da ništa od ovoga što mi spočitavaš nije ni moj lični uvid, niti rezultat mog istraživanja, niti izmišljeno. Zašto se lično osećaš prozvanim i otkud ti ideja da bi nešto što aproksimativno važi za dihotomiju liberali-konzervativci moralo nužno da važi za svakog ko se tako deklariše, pa i tebe lično, to tek ne mogu ni da dokučim.

      Ženomrsci? Ne zna zašto protivljenje abortusu mora biit motivisano mizoginijom, niti sam to igde napisala. Doduše, lično milsim da zabrana abortusa pogađa prevashodno žene, ali to je druga tema i zagovornici zabrane ne moraju izričito mrzeti žene.

      Odustajem. Neću da imam ništa s tim što se osećaš u toj meri lično prozvanim. Zaista ne razumem u čemu je stvar.

      Sviđa mi se

      • „Odustajem. Neću da imam ništa s tim što se osećaš u toj meri lično prozvanim. Zaista ne razumem u čemu je stvar.“
        Znaci DJEVOJKO, tj ZENO ja se nosjecam licno prozvanim. I sta god da kazem ti ces okrenuti. Ja sam samo replicirao na tvoj post.
        Ono sto je sam shvatio jeste da tvoj EGO nije hastiman kako treba. te cu se ja povuci i necu vise komtearisati te tvoje postove, jer okreces na licno.
        Ja sam prozvao „vas LIBERALE“ i nas koji smo kao „KONZERVATIVCI“. Ja se osjecam licno prozvanim samo kad mi diras u porodicu, napadas mene licno, vrjedas sta god. Ovo je bilo cisto „kotriranje“ tim tvojim temama i nacin kako si ih slozila, naravno kako tebi odgovara.
        Ti letis sa stava na stav, cas ovo cas ono u replikama.
        Stobom nema polemike, ako se ne slazes, jedino lico da se bombardujemo, a to je bezveze jer te ni ne znam.
        Sve najbolje u zivotu! Ima nas koji nesto i radimo!

        +nnDnn+

        Sviđa mi se

      • PS
        Ja se iskreno izvinjavam, do mene i nece se vise ponovit!

        Sviđa mi se

        • Nema razloga da se izvinjavaš.
          Nije lično, kažeš. Ok. Da li su ove studije metodološki loše ili teorijski upitne? Da li sam ja predstavljajući ih iznela nešto što u njima ne stoji? Da li igde u tim studijama ili mom tekstu stoji da sve napisano neizostavno važi za svakoga ko se izjašnjava kao konzervativac ili liberal?
          To su stvari o kojima bismo mogli da raspravljamo. Ne znam kako bih i zašto odgovarala na ocenu da sam „šatro liberal“. To je tvoja lična ocena i nemam potrebu da repliciram na to. Šta treba da radim? Da ponavljam da mi ne pada na pamet da podržim pedofiliju ili podvođenje kako bih, po tebi, upala među prave liberale?
          Najavila sam odustajanje kada si krenuo da pišeš o tome da voliš svoju sestru i nećake. Ako nije ništa lično, mogao si mi ukazati na izvor koji pokazuje da nije istina da su konzervativci češće nego liberali religiozni, odbacuju evoluciju, protive se abortusu… I, opet, ništa od toga ne važi za sve knzervativce bez izuzetka. To se podrazumeva. Ne govorimo o zakonu gravitacije, nego o aproksimacijama i korelacijama. No, nevažno. Ostavi link sa nečim potkrepljenom tvrdnjom da su konzervativci većinski ateisti, smatraju da abortus nije ubistvo itd. To bi bilo daleko efektnije od analize mog ega.

          Sviđa mi se

          • Ja govorim samo u svoje ime! A kad sam stavio “ mi konzervativci“ stavio sam pod navodnike. A pedofilija treba da bude dokazana. Da je po mom, njemu bi se glava davno od sekire odbila o zemlju. kakvi linkovi, kakva istrazivanja. Ja pisem sto mislim, sto mislim to i govorim, a od govora idu moja djela. Familiju sam naveo na ocjenu konzervtaivaca koji su “ zenomrsci“ jer to je izmedju redova tvog posta. tebi trebaju „potporni“ stubovi za ono sto pises. Meni netrebaju, jer su to pitanja, morala, licnog stava.
            Aj da prekinemo ovo smara me!

            Sviđa mi se

          • PS
            Evo o tome pricam sad si ubacila religiju i ateizam. Ja vjerujem , ali ne u ono sto „neko“ propagira. Mozda sam paganin, mozda nisam. Nikave veze nema. Ne mogu ja tebi to objasnit, jer ti neke stvari nis osjetila , dozivila. Ti barstas stricnim pojmovima iz psihologije u nedostatku „obicnih“ rijeci.
            Salom!

            Sviđa mi se

  5. http://siguransamilimilsimdasamsiguran.wordpress.com/
    Ovako ja Kvazi-Filozofiram. Meni netrabaju linkovi, istrazivanja sa Harvarda ili Duke univerziteta, ja pisem ono sto mi je na dusi, pisem u „sekundi“ ono sto „feremetiram“ mjesecima…pisem sa puno gr gresaka jer je takav tok misli u trenutku, pun gresaka, al mojih. Te ih neispravljam, jer je to „gonzo“ nema prepravka misli, kao ni rjec kad izadje iz usta ne mozes je vratit nazad.
    http://radjenovicsasa.wordpress.com/
    A ovako pisem kad pisem u svojoj struci!

    Sviđa mi se

    • A zašto misliš da se ikome fućka u šta ti veruješ, koju muziku slušaš i da li pišeš blog u sekundi ili ne, da li si „fermentirao“ ili si samo popio previše nečega fermetiranog, a pogotovu šta ti misliš o autorki ovog bloga?

      I na kraju, da li si zaista toliko nesposoban da dobaciš da ovaj tekst nije pisan o tebi?

      Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: