Kačavenda i Kusturica na čelu gej Prajda?!

Globalno posmatrano, gej postaje OK. Svet se, naime, kreće u pravcu izjednačavanja gej manjine u građanskim pravima s heteroseksualnom većinom.

Od pre dva dana, svih 65 miliona Francuza, bez obzira na seksualnu orijentaciju, imaju pravo na sklapanje građanskog braka i usvajanje dece. Na evropskom kontinentu, pravo na istopolni brak već je garantovano u Holandiji, Belgiji, Norveškoj, Danskoj, Švedskoj, Španiji, Portugalu i na Islandu. Do kraja godine, očekuje se da sklapanje braka između osoba istog pola bude ozakonjeno i u Velikoj Britaniji, gde predlog sličan francuskom uživa podršku i vlade i opozicionih laburista. U dodatnih 14 država, istopolni brak dopušten je u formi instituta „građanska zajednica“, odnosno „kohabitacija“.

Van Evrope, pravo na gej brak stekli su homoseksualci i lezbejke u Kanadi, Argentini, Južnoj Africi, Urugvaju i na Novom Zelandu.

Posmatrano iz Francuske, s druge strane Atlantika stvar je komplikovanija, ali se rasplet u korist izjednačavanja gej manjine u pravima s heteroseksualnom većinom već nazire.

Idućeg meseca, Vrhovni sud SAD ocenjivaće ustavnost dva međusobno nepovezana pravna akta. Ukoliko ih, kako se očekuje, proglasi neustavnim, pravo na istopolni brak automatski stupa na snagu u svih 50 saveznih država.

U jednom slučaju, reč je o oceni ustavnosti federalnog zakona, kojim je brak restriktivno definisan kao zajednica muškarca i žene. U drugom, radi se o amandmanu na Ustav Kalifornije, poznatom kao „Proposition 8“; usvojen u novembru 2008. godine, „Prop. 8“ je suspendovao pravo građana Kalifornije na istopolni brak, proisteklo iz odluke najviše sudske instance te savezne države, donete samo par meseci ranije, u junu 2008.

Činjenica da federalni zakon brak definiše kao uniju muškarca i žene ne sprečava pojedinačne savezne države da ozakone gej brak. Lišava, međutim, gejeve i lezbejke federalnih prava i povlastica, koja važe u slučaju heteroseksualnog braka.

Pravo na istopolni brak imaju građani devet američkih država: Konektikat, Ajova, Mejn, Masačusets, Vašington, Merilend, Njujork, Nju Hempšir i Vermont. Pored toga, gej brak je legalan u Distriktu Kolumbija, a priznaju ga i tri domorodačke zajednice. Očekuje se da Rod Ajlend, država koja u svojoj jurisdikciji priznaje gej brakove sklopljene u drugim saveznim državama, ovih dana i sama izglasa zakon kojim se dopušta istopolni brak. Do kraja meseca, a pre odluka Vrhovnog suda, sličan zakon trebalo bi da bude izglasan i u Ilinoisu, petoj saveznoj državi po broju stanovnika.

Kako se Srbija uklapa u ovaj trend? Nimalo neočekivano, na najbizarniji mogući način.

Biskupi i vladike – sličnosti i razlike

Mesecima pred u utorak ozakonjen gej brak, Francusku su potresali protesti iza kojih je formalno ili neformalno stajala katolička crkva. U Americi, glavnu i najglasniju opoziciju ozakonjivanju istopolnog braka predvode katolička crkva i brojne protestantske denominacije. U Srbiji, predstavnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) nisu se libili da učestvuju u „razbijanju“ gej Prajda.

2001. godine, svet su obišli video snimci i fotografije čoveka u dugoj crnoj haljini, sveštenika SPC, kako s razularenom gomilom huligana i fašista juriša na gejeve i lezbejke. Od tada, pa sve do prošle godine, ekstremna desnica i SPC sarađivale su na projektu osujećivanja svakog pokušaja da se u Beogradu održi Prajd. Nevoljna da se odrekne saradnje i usluga i jednih i drugih – i fašista i sveštenstva – država je redovno zabranjivala gej festivale, povlačeći se pod pretnjama ekstremnih desničarskih organizacija da će izazvati krvoproliće (doduše, suptilno izrečenim kroz parole, tipa „Čekamo vas“) i kletvama iz usta najviših crkvenih velikodostojnika.

Ove godine, organizatori Prajda i država koja učesnicima treba da pruži zaštitu, mogli bi imati daleko lakši posao.

Osim protivljenja gej braku, katoličku i pravoslavnu crkvu povezuju pedofilija i sklonost ka seksualnom iskorišćavanju potčinjenih. No, tu prestaju sličnosti.

U nastojanju da spasi obraz, ili ono što je od njega ostalo, katolička crkva, tj. njene biskupije širom planete, danonoćno ispisuju čekove i potpisuju vansudska poravnanja sa žrtvama zlostavljanja i njihovim porodicama. Srpska pravoslavna crkva (SPC) uspevala je pomoću medija i sudova da kontroliše štetu koju je mogla da pretrpi usled povremenih pedofilskih skandala. Uspevala je. Nakon slučaja netom penzionisanog vladike Vasilija Kačavende, to je znatno teže i nije isključeno da će ceh platiti i prvi među jednakima, episkop vranjski Pahomije.

Pahomije i Kačavenda – sličnosti i razlike

Sled događaja je takav da u vrhu SPC moraju imati osećaj da je neko bacio prokletstvo na njih. Negde u februaru ove godine, preko Novina Vranjskih, javnost je saznala da se Pahomiju smeši novo pojavljivanje pred sudom, ponovo u ulozi optuženog za pedofiliju ili obljubu nad maloletnim licem. Potom, postalo je jasno da pregovori Beograda i Prištine teku u pravcu koji lako može da znači ugrožavanje imovinskih i poslovnih interesa SPC. U međuvremenu, sama crkva pokrenula je krivično gonjenje svog blagajnika, osumnjičenog da je godinama potkradao i izneo iz patrijaršijske kase barem milion evra. Konačno, bomba u vidu Kačavendinih orgija – skandal koji nije moguće zataškati.

Nakon ponovnog otvaranja „slučaja“ Pahomije, krenulo se oprobanom metodom. Zlostavljani mladić izgubio je posao magacionera vranjske eparhije, a svima koji se drznu da o njegovim optužbama govore kao o novom seks-skandalu vladike Pahomija, zaprećeno je tužbama za klevetu. Da se nije „desio“ Kačavenda, tako bi i bilo.

Ko god je video fotografije enterijera vladičanskog doma, privatno-poslovnih odaja episkopa zvorničko-tuzlanskog Kačavende, mogao je da nasluti da iza takvog ukusa mora stajati jednako osebujna ličnost. Ko bi, međutim, rekao da u njemu čuči egzibicionista onolikih razmera?!

Pod uslovom da su optužbe protiv Pahomija tačne, sličnost u prosedeu, izboru i načinu zavođenja mladića koje će obljubiti, između njega i Kačavende postoji. Profil idealne žrtve izgleda otprilike ovako: maloletan je ili na ivici punoletstva; iskušenik ili učenik bogoslovije; nema roditelje ili su izrazito siromašni… Sve u svemu, to mora biti mladić koji će teško imati i moći kome da se obrati.

Prema novinskim izveštajima, radeći ono što SPC ne radi nikada – finansijski pomažući siromašne, podređene mladiće – Kačavenda je udarao crte na dva fronta. S jedne strane, u očima bespomoćnih, vulnerabilnih mladića, postepeno je izrastao u zaštitnika, očinsku figuru, nekoga ko je konačno spreman da im posveti pažnju. S druge strane, džeparac i pokloni koje su dobijali od vladike stavljao ih je u poziciju potkupljenih, dužnih. Način na koji su vraćali dug – „razmena nežnosti“ s episkopom Kačavendom.

Tu na scenu stupa „raskošni“ karakter Kačavendin i nevolja za crkvu i naklonjenoj joj javnost.

Spinovati ili ne – pitanje je sad

U slučaju vladike Pahomija, crkva i država mogle su da drže stvar pod kontrolom. Čak i kada je dospeo na sud, Pahomije je imao realtivno lagodnu poziciju sveštenog lica, visokodostojnika SPC. Bez svedoka da ih je seksualno iskorišćavao, dečaci koji su ga optužili za zlostavljanje, našli su se u položaju da im sud mora verovati na reč. Kačavenda – sasvim druga priča.

Njegovo ponašanje već godinama izaziva podozrivost, pa i gađenje upućenih, ali da nije bilo alavosti jeromonaha Nikolaja Stamatovića, na tome bi sve i ostalo.

Željan novca, imajući hot stuff u rukama, Stamatović je ugovorio prodaju filma. Ne bilo kakvog filma. Kako i u čijoj produkciji je nastao nije poznato, ali je, prema izveštajima medija, na snimku zabeležena Kačavendina orgija s četvoricom iskušenika/učenika, od kojih je jedan, izgleda, maloletan.

Kačavendin pornić dospeo je u javnost zajedno sa audio snimcima telefonskih razgovora neimenovanog sveštenika, vladičinog podvodača. Za Sinod SPC organizovana je 18+ projekcija, a isečci prikaza vladičinog „zbližavanja“ s mladićima dospeli su u medije i na društvene mreže. U najkraćem, bilo je nemoguće prikriti skandal.

Sam Kačavenda nastoji da se batrga. Poput brata Pahomija, preti tužbama svima koji su ga oklevetali, ne libeći se da skandal koji je izazvao preformuliše kao napad na srpstvo i pravoslavlje. SPC pomaže mu utoliko što je „kažnjen“ – penzionisanjem. Država, ako ne drugačije, pomaže mu time što ćuti i ništa ne preduzima. Naime, jeromonah Stamatović je, ako se izuzmu obljubljeni mladići, za sada jedina žrtva – ekspresno je uhapšen prilikom pokušaja prodaje Kačavendinog pornića.

Crkvi, međutim, to ni izbliza nije dovoljno. Kačavenda je postao penzioner, ali nije i raščinjen. Drugim rečima, Sinod je odlučio da obljuba nad podređenima, stavljanje u promet pornografije, podvođenje i plaćanje seksualnih usluga nisu sporni. Ali, SPC ne odgovara da njeno ćutanje i nečinjenje bude tumačeno na ovaj način.

S obzirom da je lavina krenula da se obrušava s filmom, ništa čudno da u pomoć pritiče reditelj. Emir Kusturica, Nemanja, kako god, oglašava se ovih dana s packama javnosti zbog netolerancije prema homoseksualnosti.

Pedera ima poštara, atletičara, pa zašto ih ne bi bilo i u crkvi? Pogledajte kolko ih je u katoličkoj crkvi u Americi, koji je broj tih koji su zapravo s one strane heteroseksualnog života. Vidim da to više pogađa ove organizatore gej parade.

Nice try, Nemanja!

Ukoliko je baš Kusturici, a ne, recimo, Matiji Bećkoviću, zapala uloga da građane obavesti o promeni stava SPC prema homoseksualnosti, trebalo je da u tom poduhvatu zaobiđe Kačavendu.

Kačavenda po svemu sudeći jeste homoseksualac, ali to mu, barem javno, niko ne zamera. Ničeg čudnog nema u tome. Povodom skandala uglavnom su se, naime, oglasili oni kojima homoseksualnost ne smeta, a u jednakost građana veruju kao u vrednost po sebi. Oglasili su se povodom pedofilije, obljube nad maloletnim licem, obljube zloupotrebom službenog položaja, podvođenja, tj. organizovanja prostitucije. Za to vreme, ćutali su i ćute oni koji homoseksualce proklinju i blagonaklono gledaju na prolivanje krvi za vreme Prajda: SPC, Sinod, Amfilohije, Koštunica, Dveri i ostala klerofašistička bratija. Njima pedofilija, zlostavljanje i prostitucija ne smetaju. To su vrednosti koje štite i nemaju nameru da to kriju. Štaviše, naglašavaju da Kačavenda nije penzionisan po kazni; zahtev za penzionisanje podneo je u novembru prošle godine i na molbu Sinoda ostao do maja ove.

Oznake: gej, homoseksualnost, Kačavenda, Kusturica, pravoslavlje, SPC, sveštenici, vladike