Marihuana: Istine i zablude

marihuanaUsitnjena mešavina suvih cvetova, listova, stabljike i semena biljke Cannabis sativa, marihuana se kao lek, ili rekreativno, koristi već tri do pet hiljada godina unazad. Veruje se da je njenu medicinsku upotrebu prvi ozvaničio kineski vladar Šeng-Nung, negde 2700. godine pre nove ere. Početkm 19. veka, tretirana je ravnopravno s ostalim lekovitim biljem, tj. lekovima na bazi bilja; lekari su je preporučivali protiv različitih tegoba – od nesanice do seksualnih disfunkcija (kratka istorija medicinske upotrebe marihuane).

Danas, marihuana je svakako najkorišćenija ilegalna supstanca. Prema procenama Ujedinjenih nacija iz 2010. godine, kanabis koristi između 119 i 224 miliona ljudi širom sveta. Godinu dana kasnije, anketa na reprezentativnom uzorku Amerikanaca, pokazala je da 18 miliona građana SAD, starijih od 12 godina – što je otprilike sedam odsto američke populacije – barem jednom u mesecu upotrebi kanabis.

Uprkos ovako dugoj istoriji i raširenoj upotrebi, veoma je malo kliničkih dokaza o efektima kanabisa. Primarni razlog za to leži u činjenici da je marihuana u većini zemalja ilegalna. Posledično, kada laboratoriji ili univerzitetu i izdaju licencu za istraživanja delovanja marihuane, vlade dominantno finansiraju studije okrenute potencijalno negativnim posledicama njene upotrebe. Ipak, kredibilno dokumentovanih dokaza o medicinskim benefitima kanabisa ima.

  • Pouzdano je utvrđeno da je marihuana korisna u tretmanu hroničnog bola (na primer, kod migrena, bolova u vratu ili donjem delu leđa), da popravlja apetit obolelima od AIDS-a, te da umanjuje mučninu i nagon za povraćanjem – neželjene posledice hemoterapije pacijenata obolelih od kancera.
  • Osim u slučaju hroničnog bola, marihuana ublažava perifernu neuropatiju kod pacijenata obolelih od AIDS-a, pokazala je studija koju su stručnjaci Opšte bolnice u San Francisku izveli 2007. godine. U ovoj studiji učestvovalo je 50 pacijenata; polovina je dnevno konzumirala po tri džointa, dok je druga polovina subjekata dobila placebo-cigaretu, s veštačkim ukusom i mirisom marihuane, ali bez njenog aktivnog sastojka (delta 9-tetrahidrokanabidol; THC). Prema rezultatima, iako je lažna marihuana imala placebo efekat, korisnici pravog kanabisa prijavili su dvostruko veće smanjenje bola u odnosu na subjekte iz kontrolne placebo-grupe.
  • U međuvremenu, prvobitni optimizam u pogledu uloge kanabisa u lečenju glaukoma splašnjava. Naime, marihuana umanjuje očni pritisak, ali efekti traju samo tri do četiri do sata. S druge strane, ponovljena upotreba marihuane, u dužem periodu, podiže krvni pritisak, što može imati pogoršavajuće posledice po glaukom (marihuana i glaukom).

I medicinska upotreba marihuane ima svoja ograničenja. Naime, marihuana sadrži više od 480 hemijskih sastojaka, od kojih su 66 kanabinoidi, među kojima je najaktivniji THC.

Kanabinoidi imaju sposobnost da se vezuju na kanabinoidne receptore, raspoređene bukvalno po svim delovima ljudskog mozga, povezane s najrazličitijim aspektima čovekove psihe: doživljaj zadovoljstva, mišljenje, pamćenje, pažnja, čulno opažanje, percepcija vremena… Posledično, stimulacija ovih receptora, samim tim i funkcija koje počivaju na neurotransmisiji u koju su uključeni, uvek može biti praćena i neželjenim efektima. Na primer, analgetska svojstva kanabisa manifestuju se putem neuralnih mehanizama isprepletanih s onima koji na duži rok dovode do izmenjenih stanja svesti. Kod pacijenata u terminalnoj fazi kancera to i ne mora da bude otežavajuća okolnost, ali se mora uračunati kada je reč o mlađoj osobi koja pati od migrene ili radniku visokogradnje s bolom u leđima.

Interesantno, marihuana sadrži većinu toksičnih supstanci koje se nalaze i u duvanu, ali iz nekog razloga, barem prema do sada poznatim rezultatima istraživanja, ne dovodi do pogoršanja stanja pluća. Prema nalazima skorašnje longitudinalne studije, u koju je bilo uključeno 5.000 rekreativnih korisnika kanabisa, umereno konzumiranje marihuane nema negativan uticaj na zdravlje pluća. Autori studije definisali su „umereno“ kao ne više od jednog džointa dnevno.

Nema saglasnosti ni povodom rizika skopčanih s upotrebom kanabisa, kao što su pojava psihotičnih simptoma, slabljenje kognitivnih kapaciteta i povećanje rizika od dobijanja raka testisa (marihuana: rizici; marihuana i psihičko zdravlje). S nešto većom pouzdanošću se može reći da tinejdžeri više rizikuju redovnim konzumiranjem marihuane (njihov mozak se još uvek razvija), nego odrasli; s druge strane, stopa oboljevanja od šizofrenije stoji na nivou od jedan odsto i ne prati rast popularnosti i upotrebe marihuane.

Da li marihuana vodi upotrebi „težih“ droga? Ni na ovo pitanje ne postoji konkluzivan odgovor. Ono oko čega postoji konsenzus jeste da nekih devet odsto redovnih korisnika razvije simptome zavisnosti, što marihuanu i dalje čini manje štetnom od nikotina, na koji zavisnost nastupa u 35 odsto slučajeva; kokaina, čijih 17 odsto rekreativnih korisnika postanu zavisnici; alkohola, u slučaju kojeg se zavisnost javlja u oko 15 odsto slučajeva.

Na kraju, treba imati u vidu da nalazi dobijeni naučnim studijama marihuane ne mogu bez zadrške da se preslikaju na realno okruženje. Naime, u istraživanjima se koristi medicinska marihuana, ujednačene čistote i kvaliteta, što su parametri koje rekreativni korisnici ne mogu da kontrolišu. Mogu nešto drugo! Da poštuju pravilo: Ne sedaj za volan, tri do četiri sata nakon popušenog džointa.

Advertisements

11 comments

  1. Tekst je dobar, ali je poruka čitaocu dvosmislena. Da li da proba marihuanu ili ne? Dilema nakon čitanja članka je po meni sada manje dilema. Neko će pomisliti: „Evo ovde lepo piše, pa zašto da ne probam bar jednom?“ Upravo tu leži najveća opasnost. Čovek je slab kada je telesno zadovoljstvo u pitanju. Kada telesno u čoveku prevlada ono duhovno u njemu, čovek postaje rob telesnog. Dovoljno je da samo jedan čitalac od onih devet procenata koje navodite kao statistiku postane zavistan. Zato kažem, poruka je najvažnija. Nemojte me shvatiti pogrešno, ja ne sumnjam u vaše najbolje namere koje ste imali dok ste pisali ovaj članak, ali nemojte nikada zaboraviti da je „put do pakla popločan dobrim namerama“.

    Sviđa mi se

    • Shady

      Zavisnost od marihuane zapravo ne postoji. Ja sam bio redovni korisnik marihuane zadnjih 5 godina, medjutim ispostavilo se da joint nisam zapalio preko 4 meseca, jer jednostavno nemam vremena, zbog studija. Nemam efekte povlacenja, niti kakvu vrstu krize. Da pojednostavim, marihuana je kao sladoled… Kad ga imas, super je, kad ga nemas, razmisljas o nekim drugim stvarima. 🙂

      Sviđa mi se

  2. Povratni ping: Komentar na članak “Marihuana: Istine i zablude” | O svemu i svacemu

  3. Povratni ping: Ekologija e-magazin » Blog Archive » Marihuana: Istine i zablude

  4. Loco

    @Gandalfe Tekst niti govori u prilog marihuani niti protiv nje. Samo iznosi cinjenice, a milion puta je utvrdjeno do sada da su zavisnici specificne licnosti koje ako se ne bi navukle na marihuanu, navukle bi se na nesto drugo. Tipican primer su heroinski ovisnici koji nakon sto ostave heroin i sve ostale supstance postaju religiozni fanatici. Ovo prvo je stetno po zdravlje a drugo na Um/duh jer tu istu drogu(religiju) u 99% slucajeva gutaju jer je vec neko(religiozni autoritet ili dogmaticna institucija) sazvakao za njih. Jednako opasno.
    I sta sad, zato sto postoji taj procenat ljudi koji ce postati zavisnici ne trebamo uopste da pisemo o pozitivinim dejtvima iste supstance, najbolje je cutati jel da?

    U cemu lezi opasnost? Ko si ti ili bilo ko drugi da zabranjuje meni sta cu unositi u svoje telo. Takvi likovi kao ti me zesce iritiraju. Koga bre ti hoces da glumis, velikog oca koji dozvoljava/zabranjuje svom sinu kako ce i sta ce?

    Na individui je samo da odluci da li ce upotrbljavati/zloupotrebljavati bilo sta ili ne. Ja licno marihuanu koristim od svoje 16 godine ali ponekad samo ne svaki dan, recimo jednom mesecno a nekad prodju i meseci, mnogo mi je pomogla u zivotu, i nastavicu da je koristim ceo zivot.

    Sviđa mi se

  5. Povratni ping: Златно мрачно доба | Био-блог

  6. pacceka96

    Da li marihuana vodi upotrebi “težih” droga?….
    Svojevremeno sam u „Galaksiji“ čitao intervju sa Klodom Olivenštajnom ( http://fr.wikipedia.org/wiki/Claude_Olievenstein ) koji je tvrdio da je u SAD odnos broja korisnika marihuane i korisnika teških droga (heroina, koliko se sećam) decenijama isti – 30 miliona prema milion, čini mi se. On zaključuje da bi, ako je marihuana put prema težim drogama, broj zavisnika od heroina bio mnogo veći.

    Sviđa mi se

  7. Pa dobro ljudi jeste li vi pročitali tekst…ako niste razumjeli pročitajte opet.piše kratkoročno pomaže dugoročno šteti…jao a ti Loco ne generaliziraj

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: