Marihuana: Istine i zablude

Usitnjena mešavina suvih cvetova, listova, stabljike i semena biljke Cannabis sativa, marihuana se kao lek, ili rekreativno, koristi već tri do pet hiljada godina unazad. Veruje se da je njenu medicinsku upotrebu prvi ozvaničio kineski vladar Šeng-Nung, negde 2700. godine pre nove ere. Početkm 19. veka, tretirana je ravnopravno s ostalim lekovitim biljem, tj. lekovima na bazi bilja; lekari su je preporučivali protiv različitih tegoba – od nesanice do seksualnih disfunkcija (kratka istorija medicinske upotrebe marihuane).

Danas, marihuana je svakako najkorišćenija ilegalna supstanca. Prema procenama Ujedinjenih nacija iz 2010. godine, kanabis koristi između 119 i 224 miliona ljudi širom sveta. Godinu dana kasnije, anketa na reprezentativnom uzorku Amerikanaca, pokazala je da 18 miliona građana SAD, starijih od 12 godina – što je otprilike sedam odsto američke populacije – barem jednom u mesecu upotrebi kanabis.

Uprkos ovako dugoj istoriji i raširenoj upotrebi, veoma je malo kliničkih dokaza o efektima kanabisa. Primarni razlog za to leži u činjenici da je marihuana u većini zemalja ilegalna. Posledično, kada laboratoriji ili univerzitetu i izdaju licencu za istraživanja delovanja marihuane, vlade dominantno finansiraju studije okrenute potencijalno negativnim posledicama njene upotrebe. Ipak, kredibilno dokumentovanih dokaza o medicinskim benefitima kanabisa ima.

• Pouzdano je utvrđeno da je marihuana korisna u tretmanu hroničnog bola (na primer, kod migrena, bolova u vratu ili donjem delu leđa), da popravlja apetit obolelima od AIDS-a, te da umanjuje mučninu i nagon za povraćanjem – neželjene posledice hemoterapije pacijenata obolelih od kancera.

• Osim u slučaju hroničnog bola, marihuana ublažava perifernu neuropatiju kod pacijenata obolelih od AIDS-a, pokazala je studija koju su stručnjaci Opšte bolnice u San Francisku izveli 2007. godine. U ovoj studiji učestvovalo je 50 pacijenata; polovina je dnevno konzumirala po tri džointa, dok je druga polovina subjekata dobila placebo-cigaretu, s veštačkim ukusom i mirisom marihuane, ali bez njenog aktivnog sastojka (delta 9-tetrahidrokanabidol; THC). Prema rezultatima, iako je lažna marihuana imala placebo efekat, korisnici pravog kanabisa prijavili su dvostruko veće smanjenje bola u odnosu na subjekte iz kontrolne placebo-grupe.

• Preliminarna istraživanja sugerišu da kanabis ublažava i proređuje epileptične napade (dokazi nisu konkluzivni), kao i da bi mogao biti korišćen u tretmanu nekih simptoma multiple skleroze (marihuana i multipla skleroza).

• U međuvremenu, prvobitni optimizam u pogledu uloge kanabisa u lečenju glaukoma splašnjava. Naime, marihuana umanjuje očni pritisak, ali efekti traju samo tri do četiri do sata. S druge strane, ponovljena upotreba marihuane, u dužem periodu, podiže krvni pritisak, što može imati pogoršavajuće posledice po glaukom (marihuana i glaukom).

I medicinska upotreba marihuane ima svoja ograničenja. Naime, marihuana sadrži više od 480 hemijskih sastojaka, od kojih su 66 kanabinoidi, među kojima je najaktivniji THC.

Kanabinoidi imaju sposobnost da se vezuju na kanabinoidne receptore, raspoređene bukvalno po svim delovima ljudskog mozga, povezane s najrazličitijim aspektima čovekove psihe: doživljaj zadovoljstva, mišljenje, pamćenje, pažnja, čulno opažanje, percepcija vremena… Posledično, stimulacija ovih receptora, samim tim i funkcija koje počivaju na neurotransmisiji u koju su uključeni, uvek može biti praćena i neželjenim efektima. Na primer, analgetska svojstva kanabisa manifestuju se putem neuralnih mehanizama isprepletanih s onima koji na duži rok dovode do izmenjenih stanja svesti. Kod pacijenata u terminalnoj fazi kancera to i ne mora da bude otežavajuća okolnost, ali se mora uračunati kada je reč o mlađoj osobi koja pati od migrene ili radniku visokogradnje s bolom u leđima.

Interesantno, marihuana sadrži većinu toksičnih supstanci koje se nalaze i u duvanu, ali iz nekog razloga, barem prema do sada poznatim rezultatima istraživanja, ne dovodi do pogoršanja stanja pluća. Prema nalazima skorašnje longitudinalne studije, u koju je bilo uključeno 5.000 rekreativnih korisnika kanabisa, umereno konzumiranje marihuane nema negativan uticaj na zdravlje pluća. Autori studije definisali su „umereno“ kao ne više od jednog džointa dnevno.

Nema saglasnosti ni povodom rizika skopčanih s upotrebom kanabisa, kao što su pojava psihotičnih simptoma, slabljenje kognitivnih kapaciteta i povećanje rizika od dobijanja raka testisa (marihuana: rizici; marihuana i psihičko zdravlje). S nešto većom pouzdanošću se može reći da tinejdžeri više rizikuju redovnim konzumiranjem marihuane (njihov mozak se još uvek razvija), nego odrasli; s druge strane, stopa oboljevanja od šizofrenije stoji na nivou od jedan odsto i ne prati rast popularnosti i upotrebe marihuane.

Da li marihuana vodi upotrebi „težih“ droga? Ni na ovo pitanje ne postoji konkluzivan odgovor. Ono oko čega postoji konsenzus jeste da nekih devet odsto redovnih korisnika razvije simptome zavisnosti, što marihuanu i dalje čini manje štetnom od nikotina, na koji zavisnost nastupa u 35 odsto slučajeva; kokaina, čijih 17 odsto rekreativnih korisnika postanu zavisnici; alkohola, u slučaju kojeg se zavisnost javlja u oko 15 odsto slučajeva.

Na kraju, treba imati u vidu da nalazi dobijeni naučnim studijama marihuane ne mogu bez zadrške da se preslikaju na realno okruženje. Naime, u istraživanjima se koristi medicinska marihuana, ujednačene čistote i kvaliteta, što su parametri koje rekreativni korisnici ne mogu da kontrolišu. Mogu nešto drugo! Da poštuju pravilo: Ne sedaj za volan, tri do četiri sata nakon popušenog džointa.

Oznake: cannabis, kanabinoidi, kanabinoidni receptori, kanabis, marihuana, medicinska marihuana, THC