Vizije raja: Đavolski dobar trip

Slika raja

Bio jednom američki neurohirurg po imenu Iben Aleksander (Eben Alexander). Rano ujutru, 8. novembra 2008. godine, tek što je krenuo da se sprema za odlazak na posao, osetio je snažnu bol u leđima. Već posle nekoliko minuta, nije mogao da mrdne. Dok su žena i sin pokušavali da mu pomognu masažom leđa i vrata, shvatio je da ima i nepodnošljivu glavobolju. Već sat kasnije bio je u komi, na putu do Opšte bolnice u Linčburgu, Virdžinija. Probudio se sedam dana kasnije, s delimično očuvanom sposobnošću da govori i živim sećanjem na putovanje do raja i nazad.

Nepomično ležeći u bolničkoj postelji, dr. Aleksander doživeo je vizije lepote, tako intenzivne da su promenile sve u šta je do tada verovao i mislio da zna da o životu. Ukratko, iskustva iz kome nedvosmisleno su mu pokazala da svest postoj nezavisno od mozga, da je smrt iluzija, da nas nakon onoga što nazivamo smrću čeka večni život.

Bili su mi potrebni meseci da se pomirim s onim što mi se dogodilo…

Na početku mog putovanja, našao sam se među oblacima. Velikim, vazdušastim, pink-belim oblacima, koji su se jasno raspoznavali u odnosu na plavetnilo neba. Iznad oblaka – daleko iznad njih – prozirna, svetlucava bića kružila su nebom, ostavljajući trag za sobom.

Ptice? Anđeli? Do ovih reči došao sam kasnije, zapisujući svoja sećanja. Ni jedna od njih ne pristaje tim bićima koja su naprosto drugačija od svega što sam znao na ovoj planeti. Ona su bila daleko naprednija. Viši oblici.

Zvuk, poput kakve uzvišene horske pesme, dopirao je odozgo. Pitao sam se da li ga proizvode predivna bića s krilima. Kasnije sam shvatio da je to zvuk radosti ovih bića.

Sećanja na putovanje za vreme kome, dr. Aleksander sakupio je u knjizi „Dokaz postojanja raja: Doktorovo iskustvo života nakon smrti„, objavljenoj tačno na četvorogodišnjicu njegovog bliskog susreta sa smrću, novembra prošle godine. Mesec dana ranije, odlomci iz rukopisa pojavili su se u magazinu Newsweek, iza imperativne naslovnice: „Raj postoji“.

Raj je iluzija

Dr. Iben Aleksander i uredništvo Newsweeka nisu usamljeni u takvom uverenju. Deli ga nešto više od dve milijarde hrišćana i oko milijardu i po muslimana širom sveta. Ali, šta oni zapravo znaju i mogu znati o raju, a da nije lično svedočanstvo onih koji su se navodno na trenutak obreli u njemu? Pa, mogli bi znati barem nekoliko razloga iz kojih niko od njih neće tamo da završi:

1. Faktički, svi vernici su jeretici.

Interesantno, i jedna i druga doktrina – i hrišćanstvo i islam – tvrdi da samo njeni sledbenici mogu da računaju na večni život. Štaviše, unutar obe konfesije postoje različite tvrdnje o tome kako se stiže u raj. U islamskom kampu, šiti na sune često gledaju kao na jeretike, i obrnuto, odričući time jedni drugima pravo da se nadaju večnom spasenju. Kada je o hrišćanima reč, različite denominacije različito gledaju na to kako se stiže u raj: činjenjem milosrdnih dela; prihvatanjem Isusa Hrista za ličnog spasioca; pripadnošću pravoj denominaciji… Jehovini svedoci, na primer, barataju veoma preciznom cifrom, tvrdeći da na mesto u raju može da računa tačno 144.000 ljudi, razume se, svedoka.

2. Niko ne zna gde je i kako se stiže u raj.

Gde je zapravo raj i na koji način doći do tamo?

Nezavisno od specifičnosti učenja, vernici širom sveta se slažu da se raj nalazi negde na nebu. Na stranu to što Zemlja nije ravna ploča – što će reći da Rus, Argentinac i Iranac, kada pokazuju na nebo, ni izbliza ne targetiraju istu tačku – horizont je od nas udaljen nekih 13.7 milijardi svetlosnih godina. Stoga, put u raj trajao bi đavolski dugo.

3. Raj je erotska fantazija sirotinje.

Šta čeka one koji stignu u raj?

Ovo je još jedno pitanje oko kojeg se pripadnici različitih konfesija u priličnoj meri slažu. Raj, naime, svi zamišljaju kao ostvarenje utopije napaljenog, socioekonomski uskraćenog, veselog muškarca. Naime, tamo gde se u večni život odlazi nakon ovozemaljske smrti, ma gde to bilo, sve vrvi od nežnih devica, ića i pića, muzike (harfe?).

Hrišćanima i muslimanima ne može se odreći konzistentnost. I večni život jednako je patrijarhalan i mizogin kao i ovozemaljski.

Popularna slika raja namenila je ženi ulogu seksualne robinje. Doduše, s obzirom da je istovremeno devica, pitanje je da li govorim o ženi ili detetu. Kako se, međutim, raj snabdeva tolikim brojem devica? Postoji više mogućih scenarija: svevišnji ubija devojčice kako bi osigurao da će u raj stići pre prvog seksualnog iskustva; u dosluhu je s trgovcima belim robljem koji u njegovo ime širom sveta kidnapuju devojčice prepubertetskog uzrasta; angažovao je tamo gore na hiljade plastičnih hirurga koji kao na pokretnoj traci „restauriraju“ himen ženama koje se nakako provuku do tamo.

Šta se s njima događa kada ih Jehovini svedoci, pravoslavci, katolici, šiti i ini vernici razdeviče? Pa, verovatno odlaze u kuhinju, pošto se u raju jede i pije u izobilju. One koje bolje izgledaju verovatno završavaju kao instrumentalisti, pevačice; sitog, napojenog i seksualno zadovoljenog muškarca treba razonoditi do sledeće erekcije i nove device.

4. Kad bi znali…, vernicima se ne bi išlo u raj.

Razloga ima više. Recimo, ako su u pravu Jehovini svedoci, rajem suvereno dominiraju rani hrišćani. Susret s njihovim jezikom i kulturom bio bi novopridošlom u raj ravan susretu s vanzemaljcima. Ako su pak u pravu univerzalisti i svi odlaze u raj, onda celo „putovanje“ i nema previše smisla. Okej, postoji mogućnost susreta s idolom iz prošlosti, ali i ona postaje manje privlačna ukoliko su i vernik i idol umrli u poodmaklim godinama. Zapravo, s ovim u vezi postavlja se zanimljivo pitanje.

Koja verzija čoveka odlazi u raj? Da li je to osoba sa svim njenim atributima u trenutku smrti? Ako je tako, čemu raj za ljude koji u poznim godinama umru od Alchajmerove bolesti, na primer, ili za bebe koje umru već na samom rođenju? Oni ne mogu da iskoriste ništa od navodnih rajskih lepota.

5. Raj je veoma ovozemaljska podvala.

Tačnije, prevara. Naime, zašto bi svemogući, sveznajući, milosrdni bog, bog koji je u stanju da kreira ljude dostojne raja i večnog života, uopšte stvarao i one druge? To svakako ne bi bilo dobronamerno i pravedno s njegove strane, što onda veru u njega čini još budalastijom nego što inače jeste.

Vernici ovaj paradoks obično rešavaju pozivanjem na to da je bog stvorio ljude slobodne volje. Svejedno, slobodna volja ne mora nužno da podrazumeva biće koje tako lako pada u iskušenje. Konačno, zašto bog ljude odmah ne šalje u raj i time predupredi pad? Naime, ako su večni život i raj realnost, život na zemlji odista nema smisla.

Do raja i natrag

Put u raj i nazadSvedočanstvo dr. Aleksandera shvaćeno je ozbiljno s one strane Atlantika. Internet pretraga njegovog imena, ili naziva njegove knjige, rezultira stranicama i stranicama referenci. Razlog tome nije sam opis onostranog iskustva koji nimalo ne odstupa od narativa karakterističnog za hiljade sličnih:

Tokom najvećeg dela mog putovanja, još neko je bio sa mnom. Žena. Bila je mlada i živo se sećam kako je izgledala. Imala je istaknute jagodice i duboke, plave oči. Zlatnobraon lokne padale su po njenom prelepom licu. Kada sam je prvi put ugledao, jahali smo jedno kraj drugog na površini nedokučive strukture; trenutak kasnije, shvatio sam da smo na krilu leptira. U stvari, milioni leptira bili su svuda oko nas…

Zatim, utešne poruke:

Bez reči je razgovarala sa mnom. Njena poruka me prožimala poput vetra i istog trena sam znao da je istinita. Znao sam to kao što sam znao da je svet oko nas stvaran – da nije fantazija…

Njena poruka imala je tri dela i ako bih morao da je prevedem na zemaljski jezik, glasila bi otprilike ovako:

„Zauvek si voljen.“

„Nemaš čega da se bojiš.“

„Ne možeš da pogrešiš.“

Opisano iskustvo vapi za objašnjenjem. Dr. Aleksander ga je imao: Univerzum je mnogo više od onoga što tvrdi materijalistička nauka.

Raj kao vraški dobra halucinacija

Dr. Aleksanderu dogodilo se nešto što se svake godine desi jednom od deset miliona Amerikanaca. Zadobio je akutni bakterijski meningitis. Ešerihija koli dospela je u njegov mozak, gde se neometano razmnožavala dok ga konačno nije bacila u komu. Vizije za koje tvrdi da je iskusio tokom kome, po rečima autora, dogodile su se uprkos tome što je njegov korteks za to vreme bio „kompletno isključen“; „totalno deaktiviran“; „u stanju potpunog mrtvila“.

Nema naučnog objašnjenja za činjenicu da, dok je moje telo u komi, moj um – moja svest, unutrašnje ja – živi. Dok su neuroni mog korteksa bili deaktivirani delovanjem bakterije, moja svest, nezavisna od mozga, otputovala je u drugu, veću dimenziju univerzuma: dimenziju za koju nisam ni sanjao da postoji i za koju bi moje staro, pre-komatozno ja reklo da ne može postojati.

Kako dr. Aleksander zna da je njegov korteks, „čitav korteks“ bio mrtav? U člancima i intervjuima povodom knjige, kao dokaz navodi CT snimke svog mozga. Stvar je, međutim, u tome da kompjuterizovana tomografija (CT) ne može da utvrdi neaktivnost neurona korteksa ili bilo kog drugog dela mozga; mogu neke druge tehnike funkcionalnog neurooslikavanja, kao što su fMRI, PET, EEG.

Važnije od prethodnog, s obzirom da je napisao knjigu, dao bezbroj intervjua nakon njenog objavljivanja i vratio se neurohirurgiji, nema sumnje da strukturna oštećenja korteksa koja je pretrpeo, kakva god bila, nisu mogla biti „globalna“ i „totalna“. U suprotnom, dr. Aleksander bi morao da tvrdi da mu je „izrastao“ novi korteks.

Štaviše, koma uopšte ne podrazumeva kompletno zamiranje aktivnosti korteksa, a korteks nije jedini i osnovni preduslov svesti.

Doktorovo iskustvo izazvalo je nezapamćenu pažnju baš zbog toga što je doktorovo. Zaista, od neurohirurga bi se očekivalo da zna čemu služi i šta može određena neuroimidžing metoda, kao i da poznaje osnovne teorijske i operacionalne definicije kome i svesti. Kada toga nema, svedočanstvo o njegovom putu u raj i povratku iz njega, nema ništa veću težinu od tvrdnji bilo kog medijuma ili običnog smrtnika. Štaviše, tvrdnja dr. Aleksandera da mora da je bio u raju, budući da je iskusio „tako intenzivnu lepotu“, „hiperrealni“, „ultrarealni“ doživljaj putovanja na onu stranu, ni po čemu se ne razlikuje od opisa iskustava korisnika DMT (DMT za razliku od LSD ne izaziva dugotrajne, već trenutne promene svesti i halucinacije; svedočenje korisnika DMT). S obzirom da DMT u čovekovom mozgu već postoji kao neurotransmiter, njegova iskustva mogla su biti i proizvod abnormalno povećanog prisustva DMT-a u njegovom mozgu.

Na, kraju knjige o onostranim iskustvima i trenutnim posetama raju instantno postaju bestseleri, što je desilo i sa svedočanstvom dr. Aleksandera. Naime, objašnjenje za svo neznanje o mozgu koje izvire iz njegove pripovesti može biti i daleko prozaičnije; na primer Templeton nagrada, kako „slučaj“ u svom blog postu razrešava Džeri Kojn (Jerry A.Coyne), profesor ekologije i teorije evolucije na Univerzitetu u Čikagu.

Advertisements

9 comments

  1. možda je iskustvo koje je dr imao i autentično, ali je svakao zgodno da se od njega napravi bestseler koji će ljudima nekritički da ponudi ideju o toliko željenom raju. novac se nagomilava na računima, a čitaoci srećni jer imaju instant odgovor.
    putovanjem posle smrti se suštinski mnogo kvalitetnije bavi Rejmond Mudi, poznat po izučavanju iskustava „tik do smrti“ i iskustava „izvan tela“. kod njega nema raja i leptirića i oblačića sa devicama, ali postoji promena u ljudima koji su kroz to prošli. oni su se nerado vraćali u svoje telo, a tokom boravka „sa one strane“ su shvatili da sa sobom mogu samo da ponesu znanje i ljubav i ta promena je ostala trajna u njihovom karakteru. izgleda, na osnovu ovih iskustava, da životna energija ne ugasne smrću tela, već postaje nama još uvek nedovoljno objašnjiv oblik egzistencije. šta je to zrnce energije koje nastavlja da postoji u nekoj drugoj i drugačijoj dimenziji kada telesne funkcije prestanu i telo počne da nestaje, ne znamo i možda nikad nećemo saznati, ali je vrlo verovatno da ono postoji. o tome se može čitati i kod Elizabet Kjubler – Ros, a možda najautentičnije u Tibetanskoj knjizi života i smrti(koja objašnjava slična iskustva i daje tumačenje Tibetanske knjige mrtvih).
    što kaže Crnjanski: Bilo je seoba i biće ih večno, kao i porađaja, koji ce se nastaviti. Ima seoba. Smrti nema!

    Sviđa mi se

    • jtzm

      Burazeru, nisam neki vernik al ono trudim se da budem covek. Ali danas mi se desilo nesto poprilicno identicno kao Iben-u, ispricao sam drugaru i on mi je reko za tog coveka i njegovu knjigu, kako izgleda da bukvalno prepricavam knjigu.
      I ne pada mi na pamet da pravim neke bestselere, boli me kurac, samo mi je drago da nisam jedini kome se desilo nekakvo „otkrovenje“…

      Sviđa mi se

  2. Tekstovi su ti uvek dokumentovani i interesantni, ali ovaj je baš-baš dobar 🙂

    Sviđa mi se

  3. Loco

    Hriscanstvo uopste ne gleda na Raj kao na neku hedonisticku destinaciju za zadovoljavanje nagona i zelja. Moguce da Islam gleda tako, ali ne mogu da tvdrim jer ga nisam proucavao. Nisam Pripadnik ni jedne verske institucije iz prostog razloga sto oni zive u najvecoj iluziji. Oni misle da nesto znaju a u stvari nemaju pojma koliko su uspavani. Da, milijarde ljudi zive u snu i iluziji. Koncenzusni trans planete zemlje.

    Razumem u potpunosti cinjenicu da se necije iskustvo intrepretira u skladu sa kulturoloskim programiranjem doticne individue/a, a otuda i ovaj tekst, autor/ka teksta postavlja dobra pitanja i daje dobre odgovore, ali su pitanja izvucena iz pogresnih osnova.

    Zasto bi uopste bilo relevatne tvrdnje neke religije i zasto bi se u odnosu na njih interpetiralo necije iskustvo. To sto oni misle da drze monopol na istinu(i raj), i sto imaju naveci broj „vernika“, ne znaci da zapravo drze niti da su u pravu.

    Zna se gde je raj i kako se stize tamo, ali to necete sigurno naci u konvencionalnim religijama. Postoji exact step by step metod, ali taj/te metod/e ne zahtevaju veru.

    Iskustvo blisko smrti je odavno replicirano sa jednim drugim pishodelikom- Ketaminom.

    Ako uzmemo staru hermeticku premisu, „kako je dole tako je gore“ i obrnuto, i ako uzmemo radove jednih drugih naucnika(kojih necu pominjati) kojima je ovo bila oblast istrazivanja, kada na osnovu njihovih saznanja interpretira to iskutvo, onda mozemo pricati o relevantsnoti tog iskustva.

    Materijalisti i redukcionisti ce svakako svako iskustvo tumaciti sa njihove tacke gledista, odnosno da su to sve bile halucinacije ostecenog mozga il cega vec….

    Sve ovo sto ovaj doktor navede u svojoj knjizi moze se postici i upornim praktikovanjem Lucidnih snova(astralne projekcije). Samo sto je to mnogo tesko i dugotrajno, pa vecina ljudi odustane pre nego sto dodje do nekih konkretnih rezultata.

    Sviđa mi se

  4. Milan

    Prilicno dobar tekst, posebno naslov 😉 Jedna mala ispravka: kosmoloski horizont nije udaljen 13.7 milijardi svetlosnih godina, toliko bi bio samo u euklidskom svetu. Zapravo je udaljeniji, oko 40 milijardi (mada su i svetlosne godine losa jedinica za to, sto je neka posebna prica) u skladu sa tzv. Lambda-CDM modelom koji je dominantan nakon 1998.

    Sviđa mi se

  5. Dinče

    Po rečima hipnotizera Majkla Njutna koji je hipnotisao one koji su imali iskustvo smrti, duša nije u čoveku već je gejmplejer iz potpuno drugog realiteta. Raj i pakao ne postoje, ali različiti univerzumi postoje. U svakom od njih atom može biti na svakom mestu osim u jednom. U tom jednom smo svi gejmplejeri. Zakoni fizike su drugačiji, a svi ostali svemiri dođu nešto kao virtuelni artefakti tog prvobitnog svemira.

    Sviđa mi se

  6. sasa

    Ja sam pravoslavni teolog.Nemam prava i ne zelim da dovodim u pitanje Vase versko ubedjenje,niti mi je namera da kritikujem Vas tekst,ali moram reci da Vase tumacenje raja nije ni priblizno ucenju pravoslavne crkve.Molim Vas da se malo bolje edukujete u ovom pravcu.

    Sviđa mi se

  7. Ja nisam teolog, što se iz teksta dakako vidi, pa se zato nisam upuštala u teološku raspravu. Ne sećam se teksta doslovce – davno je bilo – ali sam skoro sigurna da nisam napisala da polemišem s pravoslavnim tumačenjem raja. Okosnicu tekta čine polulaički doživljaji raja i „svedočenja“ o istom.

    Sviđa mi se

  8. Mihael

    Malo filozofije vodi nas u ateizam, ali duboka filozofija dovodi čovjeka ponovno do religije.“
    „U Boga ne vjeruju samo oni koji u njegovu nepostojanju nalaze interes.“
    (Francis Bacon, 1561-1626, engleski filozof, esejist i državnik, utemeljitelj metodologije znanosti)

    „Jedini razlog zašto mnogi misle da je teško spoznati Božje postojanje i bit duše je to što svoj duh nikada ne odvajaju od osjetila i ne izdižu ga iznad tjelesnoga svijeta.“
    (René Descartes, 1596-1650, francuski filozof, matematičar i prirodoslovac)

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: