Ostavljaju li sise mesta za razum?

Ženske grudiOdluka Anđeline Džoli da se preventivno podvrgne dvostrukoj mastektomiji – hirurškom odstranjivanju obe dojke – u cilju smanjenja rizika od kancera bacila je protekle sedmice u senku Severnu Koreju, Siriju, pa i interno najvažniju političku temu u Americi – skandal u vezi s navodnom politizacijom poreske administracije SAD. I dok pitanje da li su američke poreske vlasti selektivno kontrolisale novčane donacije konzervativnim društvenopolitičkim grupacijama (bliskim opozicionim republikancima) ostaje otvoreno, nema sumnje da mediji i njihovi konzumenti širom sveta nisu umeli da postave i pokušaju da odgovore na pitanja koja je otvorio „slučaj“ Džoli. Samo par sati nakon što je holivudska zvezda putem autorskog članka u New York Timesu obelodanila detalje hirurške intervencije kojoj se podvrgla, rak dojke, faktori rizika da se od njega oboli, genetska podloga bolesti, informisano donošenje medicinskih odluka i prava pacijenata – sve ove teme pale su u drugi plan, povlačeći se pred banalnim komentarima radikalnog, mada ne i neosnovanog glumičinog poteza, o čemu na svom blogu Izvan kuhinje elokventno piše autorka Ana Milanović.

Šta su grudi?

Praktično, ženske grudi su skupina mlečnih žlezda (ima ih 15 do 25 u svakoj dojci), povezanih masnim i vezivnim tkivom, koje završavaju u odvodnim kanalima lociranim u bradavicama. Osim kanalićima koji služe za protok mleka prilikom dojenja, bradavice su opremljene mišićnim vlaknima koja omogućuju njihovu erekciju, kao i nervnim vlaknima koja ih čine osetljivim na dodir. Biološki gledano, ovo bi moglo biti sve što se ima reći o organu po kojem su sisari dobili ime. S druge strane, to ni izbliza ne načinje pitanje fascinancije ženskim grudima niti dilemu o kojoj otvoreno piše i sama Anđelina Džoli: Da li je žena bez grudi – žena?

Po čemu su ženske grudi jedinstvene?

Mada ih imaju svi sisari, grudi u žena su prilično jedinstven slučaj čak i u svetu nama najbližih primata. Ženi grudi počinju da rastu u pubertetu i ostaju uvećane do kraja njenog života; dakle, i nakon menopauze. Kod drugih primata, one su u najvećem delu života ženke praktično neprimetne i uvećavaju se jedino u periodima dojenja. No, jedna druga vrsta specifičnosti čini ženske grudi kontroverznim: njihova uloga u seksualnoj interakciji.

Ženske grudi kao seksualni organ

U životinjskom svetu, stvar je pravolinijski jasna: grudi služe za dojenje i otuda se, logično, „aktiviraju“ jedino u fazama laktacije. Kod pripadnica vrste Homo sapiens, one ostaju uvećane čitavog života, što sugeriše da imaju još neku ulogu osim dojenja.

Ideja da su ženske grudi seksualni organ, tačnije, rezultat selekcionog pritiska od strane surpotnog pola (muškaraca) nije ni nova ni čvrsto dokazana, ali na takav zaključak upućuje činjenica da u životinjskom svetu jedino žene i muškarci u seksualni čin uključuju različite vidove stimulacije grudi. Izvan naše vrste, nema primera da mužjak taktilno ili oralno stimuliše grudi ženke i da to kod nje proizvodi seksualno uzbuđenje. Samo po sebi, to ne mora da znači puno. Kao vrsta, razvili smo niz fetiša koji nam izazivaju ili pojačavaju seksualno uzbuđenje i užitak, pri čemu nema odgovarajućih paralela u životinjskom svetu niti je moguće sagledati ulogu ovakvih seksualnih praksi u reprodukciji. S grudima, međutim, stvar po svemu sudeći stoji drugačije.

Predstavljajući svoju knjigu „Hemija među nama„, autori Leri Jang (Larry Young) i Brajan Aleksander (Brian Alexander) navode rezultate niza studija koje upućuju na zaključak da su ženske grudi i s njima povezani stimulusi (vizuelna prezentacija brushaltera, na primer) u stanju da aktiviraju neuralne mehanizme nagrađivanja u mozgu muškarca; prostije rečeno, dovode ga u stanje zadovoljstva. Paralelno, što je slučaj sa svim stimulusima koji imaju ovakav efekat, uključujući droge, inhibiraju centre za racionalno mišljenje i odlučivanje, smeštene u prefrontalnom korteksu.

Imajući ovo u vidu, niz evolucionih biologa i psihologa tradicionalno je evoluciju ženskih grudi objašnjavao specifičnostima muško-ženske interakcije u našoj vrsti.

Prema jednoj teoriji, ženske grudi postale su organ kakav jesu zahvaljujući činjenici da muškarcima signaliziraju dobro zdravlje i fertilni potencijal moguće partnerke. Prema drugoj, one su proizvod specifično ljudskog seksualnog ponašanja: snošaja licem u lice. Jang i Aleksander odbacuju obe ove teorije, primarno smeštajući evoluciju sisa u kontekst potomstva i dojenja: kada doji, mozak majke reaguje otpuštanjem oksitocina, neurotransmitera koji joj između ostalog olakšava fokus na bebu i posvećenost, rezultirajući čvršćom vezom na liniji majka-dete. Do istog efekta, međutim, dovodi i stimulacija ženskih grudi za vreme predigre i seksa, tako da one posredno imaju ulogu i u zbližavanju partnera.

„Slučaj“ Džoli i neiskorišćene šanse

Šta je zapravo uradila Anđelina Džoli? Najkraći odgovor na ovo pitanje glasio bi: Smanjila je rizik od oboljevanja od raka sa 87 na oko pet procenata.

Kao nosilac genske mutacije BRCA1 (isto važi i za mutaciju BRCA2), njene šanse da tokom života oboli od raka dojke već na rođenju iznosile su 65 odsto. Uvećanje od dodatna 22 procentna poena doneli su joj starenje, rađanje i, najbitnije, činjenica da je njena majka preminula od raka jajnika; između njega i raka dojke postoji genetska veza.

Izračunavanje rizika za oboljevanje od raka dojke obično nije tako jednostavno. Ako niste Anđelina Džoli, a želite da sa svojim lekarom utvrdite rizik, podaci o vama, vašem zdravlju i navikama biće propušteni kroz standardni model raka dojke – matematički model koji, dokazano, potcenjuje rizik, budući da zanemaruje faktore poput ranog dobijanja prve menstruacije, gojaznosti, smrtnih slučajeva usled raka dojke ili jajnika izvan prvog reda genetskih srodnika (uzima u obzir jedino rođenu sestru/e i majku).

Test koji detektuje prisustvo BRCA1 ili BRCA2 mutacije u genomu žene je već nešto drugo. Sa oko 40.000 drugih genetskih mutacija otkrivenih u poslednjih dvadesetak godina, one su vlasništvo privatnih bioteh kompanija. To znači da su ove kompanije vlasnici testova za njihovo otkrivanje, da jedino one imaju prava da razvijaju nove testove i da su automatski vlasnici svakog novog otkrića u vezi s genima na koje poseduju patente, pri čemu su i za sama istraživanja neophodne njihove dozvole. To je ujedno i odgovor na pitanje zašto test koji je uradila Džoli, a na osnovu čijeg rezultata je donela odluku o dvostrukoj mastektomiji, košta čak 3.000 dolara. Naime, niko nema prava da razvije brži i jeftiniji, pristupačniji test.

Tekst Anđeline Džoli u New York Timesu pojavio se nekih 45 dana pre odluke Vrhovnog suda SAD povodom spora koji američka Asocijacija molekularnih patologa vodi protiv kompanije Myriad Genetics, vlasnika patenata BRCA1 i BRCA2, a od čijeg ishoda bi mogla zavisiti i konačna odluka Kongresa o tome da li bilo ko može postati vlasnik gena/genoma. Drugim rečima, američki i svetski mediji propustili su šlagvort koji su dobili za kampanju za oslobađanje humanog genoma.

U moru poluinformacija, insinuacija i malicioznih komentara, propušteno je da se kaže nekoliko bitnih činjenica: većina žena nema mutaciju koju ima Džoli (BRCA mutacije nosi jedna od 500 žena); nosioci mutacije neće zasigurno oboleti od raka; u genezu kancera dojke uključeni su i geni TP53, PTEN, STK11/LKB1, CDH1, CHEK2, ATM, MLH1, i MSH2, ali i, gotovo izvesno, još uvek nedetektovane genske mutacije. Pitanje vlasništva nad njima, odnosno našim telom, čini se daleko bitnijim od „istrage“ o motivima Džoli da obznani svoju medicinsku istoriju.

Advertisements

2 comments

  1. Bravo! Mada ova tema (patentiranje biološkog materijala) zaslužuje više pažnje jer je kompanije zloupotrebljavaju sve više i više. CREATING something deserves a patent, but FINDING something doesn’t!

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: