Da li su uspešne žene manje privlačne?

Lepota i stresMediji u regionu nemaju dilemu ovim povodom. Beogradski Novi magazin, ne ostavljajući mesta za zapitanost, pre dva dana na svojoj veb stranici štampa tekst pod naslovom: „Zašto uspešne žene nisu privlačne muškarcima?“ Članak je u celosti preuzet s hrvatskog njuz portala Večernji.hr, gde je publikovan pod bezmalo istim naslovom: „Zašto uspješne žene ne privlače muškarce„. U tekstu se tvrdi da sada postoje naučni dokazi za to da muškarci uspešne žene smatraju manje privlačnima, kao i naučno objašnjenje za taj fenomen. Evo šta kaže Novi Magazin, odnosno Večernji:

Žene koje grade svoju vlastiti karijeru imaju znatno lošije ljubavne živote od onih koje nisu toliko fokusirane na posao. Ta više-manje poznata činjenica sada je dobila i stručno objašnjenje, zasnovano na istraživanju.

Ovako pak izgleda to stručno objašnjenje:

… žene koje naporno rade su pod velikim stresom, a zbog kortizola, hormona stresa te žene su manje privlačne muškarcima.

I Novi magzin i Večernji pozivaju se na treći izvor: tekst „Stres umanjuje atraktivnost ženskog lica„, objavljen u američkom elektronskom magazinu Huffington Post. Bombastičnost naslova je, međutim, jedino što pisanje hrvatskog portala i beogradskog nedeljnika povezuje s izvornim člankom.

Tekst u Huff Postu zapravo je prikaz studije grupe finskih biologa i psihologa sa Univerziteta Turku, objavljene pre nekoliko dana u časopisu Biology Letters, koja nema nikakve veze s uspešnim ženama. Biolog Markus Rantala (Markus J. Rantala) i njegov tim bavili su se sasvim drugim pitanjem: Postoji li veza između snage imunog sistema žene i njene privlačnosti, posmatrano očima muškarca? Praktično, reč je o nastavku prethodnog istraživanja istog tima, u kojem je utvrđeno da su ženama privlačniji muškarci čiji je imuni sistem spremniji da reaguje na unutrašnju pretnju organizmu. Novom studijom hteli su da ispitaju da li isto važi i u rodno obrnutom smeru, tj. da li muškarci kao privlačnije percipiraju žene s jačim imunim sistemom.

Biologija muško-ženske privlačnosti

Imuni sistem postao je deo priče o privlačnosti među polovima pomalo slučajno. Kada je o muškarcima i njihovoj poželjnosti za žene reč, centralno mesto tradicionalno je pripadalo testosteronu, hormonu odgovornom za muške sekundarne polne karakteristike. Prvobitnom studijom, Rantala i saradnici želeli su da razreše protivrečnosti u vezi s ulogom testosterona u generisanju karakteristika koje muškarca čine privlačnim ženama. No, najpre jedna prethodna napomena.

Iz biološkog ugla, primarna uloga privlačnosti/poželjnosti sastoji se u pospešivanju razmnožavanja. Uprošćeno rečeno, privlačnost koju muškarac oseća prema ženi, i obrnuto, jeste psihološki mehanizam koji olakšava i osigurava spajanje jedinki suprotnog pola kako bi se reprodukovale i produžile vrstu.

Pojedinačni pripadnici određene populacije razlikuju se, međutim, po svom reproduktivnom kapacitetu, odnosno fertilnosti. Kako je golim okom praktično nemoguće utvrditi (ne)plodnost potencijalnog partnera, biolozi i evolucioni psiholozi sugerišu da su kod ljudi evoluirali mehanizmi nesvesnog detektovanja vidljivih pokazatelja reproduktivnog fitnesa. Snažna građa, čista koža, sjajna kosa, simetričnost lica i tela spadaju u hipotezirane spoljne signale mladosti i dobrog opšteg zdravlja – važnih činilaca reproduktivne jednačine. Drugim rečima, sklonost žena ka muškarcima dobre građe i muškaraca ka mlađim ženama čistog tena nije ništa drugo do manifestacija biološkog mehanizma kojeg, logično, nismo svesni, a koji nas usmerava ka partnerima dobrih gena.

Šta muškarce čini privlačnim ženama?

Odgovor na ovo pitanje, barem kada je o biološkom aspektu privlačnosti reč, dugo je bio centriran oko testosterona.

Kako se nivo testosterona dovodi u vezu s muževnim crtama lica (na primer, jače izražena vilica i obrve) ali i s dobrim opštim zdravljem muškarca, inače nužnim preduslovom plodnosti, sasvim smislenom činila se teorija koja kaže da su žene tokom evolucije ljudske vrste stekle preferenciju ka muškarcima s višim nivoom testosterona u krvi. Detaljnija istraživanja bihejvioralnih korelata ovog hormona pokazala su, međutim, da muškarci visokog nivoa testosterona u krvi nisu automatski privlačni(ji). Preciznije, ispostavilo se da je povećano prisustvo testosterona u korelaciji sa slabijom kontrolom impulsa i agresivnošću i, istovremeno, većom sklonošću ka riziku i promiskuitetnom životnom stilu – karakteristikama koje žena ne priželjkuje kod svog dugoročnog partnera.

Polazeći od protivrečnosti vezanih za testosteron, Rantala i saradnici usmerili su pažnju na drugi hormon – kortizol. Poznat kao hormon stresa, kortizol, kada je njegov nivo u organizmu povišen u produženom periodu, dovodi do slabljenja imunog sistema organizma, pri čemu negativno utiče i na njegov reproduktivni kapacitet. Stoga, Rantala i njegov tim formulisali su hipotezu da su žene evoluirale preferenciju ka muškarcima s nižim nivoom kortizola, odnosno jačim imunim sistemom.

Da bi testirali svoje predviđanje, istraživači su za uzorak regrutovali 39 heteroseksualna studenta jednog letonskog univerziteta, u proseku starih 23 godine. Svim subjektima u dva navrata uzeti su uzorci krvi radi utvrđivanja nivoa dva hormona: testosterona i kortizola. Između prvog i drugog uzorkovanja, učesnici u studiji primili su vakcinu protiv hepatitisa B, nakon čega je praćeno hormonsko pomeranje, kao i jačina reagovanja imunog sistema, merena proizvodnjom antitela. Istovremeno, napravljene su fotografije lica učesnika u istraživanju, a drugi uzorak, sačinjen od heteroseksualnih studentkinja drugog univerziteta (kontrola mogućnosti da su se međusobno sretali i poznavali) rangirao je fotografije muškaraca po privlačnosti, muževnosti i zdravlju.

Rezultati, objavljeni prošle godine u časopisu Nature, pokazuju da percipirana privlačnost muškarca stoji u snažnijoj pozitivnoj korelaciji s niskim nivoom korizola, nego s viskom nivoom testosterona. Štaviše, nivo testosterona nije značajnije povezan ni sa jednom od tri merene karakteristike: privlačnost, muževnost, zdravlje.

Kortizol, testosteron, imuni sistem

Radi dobijanja preciznijih uvida, Rantala i njegov tim krenuli su u novi krug ispitivanja, sa istim uzorkom. Studenti iz studije sada su razvrstani u četiri kategorije, praktično, različite kombinacije nivoa dva hormona: visok testosteron – visok kortizol; visok testosteron – nizak kortizol; nizak testosteron – visok kortizol; nizak testosteron – nizak kortizol. Kompjuterskom obradom, fotografije lica subjekata iz svake kategorije ponaosob umiksovane su u po jedan portret; na taj način, svaka kategorija dobila je svoje „zaštitno lice“. Potom je formiran novi uzorak heteroseksualnih studentkinja, čiji je zadatak bio da po istim kriterijumima (privlačnost, muževnost, zdravlje) rangiraju četiri kompozitne fotografije. Zapravo, rangirale su ih u dva navrata: jednom, za vreme fertilne faze svog menstrualnog ciklusa; drugi put, tokom neplodnih dana.

Ponavljanje zadatka u plodnom i neplodnom delu ciklusa ima svoju logiku. Naime, psihološkim i biološkim istraživanjima percepcije privlačnosti utvrđeno je da žene, kada su u fertilnoj fazi menstrualnog ciklusa, tj. kada je verovatnoća da zatrudne veća, veću težinu pridaju muškim karakteristikama koje signaliziraju dobro opšte zdravlje i reproduktivni potencijal. To su pokazali i rezultati Rantaline studije, koji opet ističu kortizol u prvi plan.

Za vreme plodnih dana, generalno posmatrano, studentkinje kao najprivlačnije rangiraju muškarce s niskim nivoom kortizola u organizmu, a kao najneprivlačnije, subjekte s visokim nivoom ovog hormona. U neplodnom delu ciklusa, rangiranje je znatno složenije. Kao privlačni se ističu dve grupe muškaraca: oni kod kojih je izmereno nisko prisustvo i kortizola i testosterona, ali i oni kod kojih je prisustvo oba ova hormona povećano.

Tumačenje ovakvih rezultata je veština za sebe. Sami autori, što se vidi iz diskusije na kraju publikovane studije, klonili su se dalekosežnih tvrdnji. Očigledno, interakcija između dva bitna hormona, kortizola i testosterona, igra neku ulogu u percipiranoj privlačnosti muškarca. Naime, rezultati studije pokazuju da najslabije ocene – po svim kriterijumima – dobijaju muškarci kod kojih postoji diskrepancija u odnosu između dva hormona (kada je nivo jednog visok, a drugog nizak). Sem toga, za visoko rangirane po poželjnosti, muževnosti i zdravlju karakterističan je jak imuni sistem, očitovan u dobrom reagovanju organizma nakon imunizacije protiv hepatitisa B. Ovo poslednje dodatno je navelo Rantalu i kolege da poseban akcenat stave na kortizol.

Nizak nivo kortizola je pokazatelj dva bitna faktora za psihofizičko blagostanje pojedinca: s jedne strane, može da ukazuje na nisku izloženost stresu; s druge, može da govori o tome da je reč o organizmu koji zdravo reaguje na stres. I u jednom i u drugom slučaju, govorimo o preduslovima dobrog opšteg zdravlja, plodnosti i staloženosti – psihološkoj karakteristici koja, prema psihološkim istraživanjima, predstavlja jednu od poželjnih karakteristika koju žene traže kod potencijalnog dugoročnog partnera.

Šta žene čini privlačnim muškarcima?

Ovo pitanje vodi nas do sporne studije, interpretirane u regionalnim medijima kao objašnjenje za „bedan ljubavni život uspešnih žena“.

Kao što je već pomenuto, Rantala i saradnici želeli su da provere da li će na ženskom uzorku dobiti rezultate koje su godinu i po dana ranije dobili u slučaju muškaraca. Da bi to proverili, regrutovali su uzorak od 52 studentkinje jednog litvanskog univerziteta, prosečne starosti 20.4 godine (srednja starost uzorka sama po sebi govori da nema mesta priči o uspešnoj ženi). Sve učesnice u studiji primile su vakcinu protiv hepatitisa B, nakon čega je praćena sposobnost njihovog organizma da generiše antitela. Pre i posle vakcine, subjektima su uzeti uzorci krvi radi merenja nivoa kortizola i procenta masti. Sem toga, devojkama su urađeni portreti lica, a zaseban uzorak od 18 heteroseksualnih studenata rangirao ih je po privlačnosti.

Rezultati studije tek su delimično replikovali nalaze dobijene u prvobitnom istraživanju:

  • Za razliku od muškog uzorka, u slučaju žena izostala je veza između jačine imunog sistema i percipirane facijalne privlačnosti.
  • Kao i u slučaju muškaraca, privlačnijim su ocenjene devojke s nižim nivoom kortizola, što će reći da pojačano prisustvo ovog hormona u krvi negativno utiče na percipiranu atraktivnost pripadnika oba pola.
  • Kada je reč o masti/salu, manje atraktivnim su ocenjene gojazne i premršave devojke. Generalno, studenti su kao najprivlačnije ocenili koleginice sa srednjim procentom telesne masti.

U interpretaciji rezultata, autori studije su još uzdržaniji nego kod prethodne studije. Sugerišu da izostanak korelacije između percipirane privlačnosti ženskog lica i spremnosti imunog sistema da reaguje na ugroženost – ne sme biti uzeta zdravo za gotovo. Čovekov odbrambeni sistem je, naime, suviše složen da bi se u startu odbacila mogućnost korelacije ženskih crta lica – onih koje su muškarcima privlačne – s nekim njegovim drugim aspektom.

Generalno, pronađena je pozitivna korelacija između niskog nivoa kortizola i uravnoteženog prisustva masti, s jedne, i privlačnosti, s druge strane. Kada je o kortizolu reč, ono što važi u slučaju muškaraca, važi i u slučaju žena. Kada se radi o masti/salu, osetljivost na ovaj aspekt je barem delimično kulturološki oblikovana. Nije, međutim, ni biološki izlišna: povećano prisustvo masti skopčano je s nizom organskih oboljenja, čak kraćim životnim vekom, ali i sa sniženim reproduktivnim kapacitetom.

Konačno, „intriga“ s kojom je ovaj tekst započet. Otkud Večernjem i Novom magazinu tumačenje rezultata ove studije kao naučnog objašnjenja za neprivlačnost uspešnih žena?

Posredno, može se reći da su uspešne žene izložene većem stresu. Posledično, moglo bi se očekivati da je u njihovom organizmu kortizol na nešto višem nivou. Prethodno je, međutim, neophodno definisati konstrukt uspešna žena, operacionalizovati ga i formulisati kao varijablu u istraživanju. S ovom studijom to ne samo što nije slučaj, nego nije ni postojala takva namera. Sem toga, prethodno bi moralo biti odbačeno plauzibilno očekivanje da ta i takva uspešna žena uspešnije izlazi na kraj sa stresorima; drugim rečima, veća izloženost stresogenim faktorima ne rezultira nužno snažnom stresnom reakcijom.

Na kraju, kuriozitet u vidu citata poslednjeg pasusa teksta u Večernjem/Novom magazinu:

„Ovo istraživanje još je jedno u nizu koje ukazuje na to da je stres uistinu iznimno štetan za naš život uopšteno. No dobra je vest da se na njega može utecati. Žene mogu raditi na tome da svedu stres na minimum. Bez preteranog kortizola u telu one postaju privlačnije“, zaključio je Markus Rantala u izjavi za Huffington Post.

U tekstu Huff Posta ovaj citat ne postoji.

Advertisements

2 comments

  1. Dokonik

    Biologiji svaka cast, ali covek je u velikoj meri proizvod socioloskih faktora. Pre petsto godina muskarce je privlacio drugi tip zena nego danas. Ono sto privlaci Svedjane i ono sto privlaci Srbe nije isto. Bioloski je odredjeno da zena trazi muskarca koji je fizicki snazan i moze obezbediti dobro potomstvo. Socioloski je odredjeno da snaga ne mora biti fizicka nego se moze raditi o muskarcu koji je uspeo u drustvu, ima moc, polozaj i dobru ekonomiju, a fizicki moze liciti na bilo sta.
    Balkan je patrijahalna sredina u kojoj se ocekuje da muskarac dominira u svakom smislu u odnosu na svoju „lepsu polovinu“. Uspesna zena remeti taj balans i pretvara patrijahalnog muskarca u slabiji pol.
    Uspesni muskarci na Balkanu zele imati lepe igracke koje ce naglasiti njihovu uspesnost. Mnoge lepe zene simuliraju glupost da bi se dopale i da nebi oterale uspesnog muskarca. Retki su uspesni muskarci na Balkanu koje privlaci (koji podnose) intelekt zene. Obicno vaze kriterijumi: lice, sise, struk, dupe i …nemoj da se pravis pametna. Za jake uspesne muskarce je intelekt jedan od jacih faktora privlacnosti. Nema te lepote koja bi mogla legitimisati glupost. Govorim o uspesnim muskarcima zato sto su neuspesni muskarci skloniji kompromisima, ne zato sto su liberalniji nego da bi preziveli i ziveli od rada uspesnih zena.

    Sviđa mi se

  2. U principu stresan posao povećava nivo kortizola i kod uspešnih žena i kod uspešnih muškaraca, što bi sa biološke tačke gledišta impliciralo da su oni manje privlačni. Dalje implicira da se neprivlačnost kao reakcija javlja kod oba pola, ne znam zašto je onda uzet samo ženski pol u nazivu teksta dotičnih novina, ,,pomalo,, seksistički, zar ne?. Najbitnije pitanje po meni je šta se misli pod pojmom ,,uspešna žena,, i drugo pitanje da li fokusiranje na karijeru umesto fokusiranje na ulogu domaćice donosi manje stresa?

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: