Vrač Irinej – naci uzori patrijarha SPC

Krstaški rat protiv matericeŠta bi poglavara SPC moglo navesti da krene u posetu Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ u Beogradu? Nekoliko ideja mi pada na pamet: predvodio je crkvenu delegaciju, koja je klinici „darivala“ inkubator – aparat koji direktno spasava život prevremeno rođenoj bebi; hteo je da iz prve ruke dobije informacije o reproduktivnom zdravlju žena u Srbiji; želeo je lično da razgovara s pacijentkinjama (trudnicama i porodiljama) i osobljem klinike i obavesti se o načinima na koje bi crkva mogla da ih podrži; činilo mu se zgodniim da baš iz „Narodnog fronta“ obavesti „svoj narod“ kako će sveštenici, ubuduće, novac od naplate obreda krštenja uplaćivati na zaseban račun, koji će potom biti stavljen na raspolaganje GAK-u…

Nemojmo se lagati; ni najdobronamerniji čitalac nije očekivao ovako nešto ispod naslova: Patrijarh posetio GAK. Iskustvo nas uči da je interesovanje crkve za temu rađanja motivisano isključivo brigom za brojno stanje nacije. Žene, trudnice i porodilje u toj priči figuriraju kao nužno zlo – mašine koje se imaju staviti u pogon kako bi otelovile željenu demografsku sliku.

Patrijarhove porođajne muke

Nedavna poseta patrijarha Irineja GAK-u, prigodna u smislu da se dogodila u danu kada lekari u Srbiji obeležavaju esnafsku slavu Sv. Vračevi (o činjenici da medicinari, bezmalo prirodnjaci, imaju slavu – nekom drugom prilikom), kao da je bila osmišljena da potvrdi sve stereotipove o crkvi kao neprijateljski raspoloženoj prema ženi, i njenim velikodostojnicima kao ratnicima u službi mizoginije. Uostalom, neka sam patrijarh kaže šta ima, povodom abortusa, naravno:

Nema opravdanja da se u interesu nekog boljeg života i standarda čini taj greh. Nema većeg događaja od rađanja novog života. (…) Živimo u nekom posebnom vremenu kada se mnoge vrednosti ne gledaju očima koje te vrednosti zaslužuju. Jedna od tih vrednosti je život. Vidimo da se vrlo lako rastajemo sa životom tih mladih bića. (…) Omogućimo da se čuje plač deteta, što je najlepša muzika, da bude više kolevki nego grobova, to je uslov da i mi opstanemo na ovim prostorima.

Žena je, dakle, grešnica. Ništa novo; u pitanju je jedan od aksioma hrišćanstva. Žena je i gramziva; ona se, kaže Irinej, lako odriče života mladog bića („mlado biće“ je zametak, najčešće ne stariji od 10 nedelja, koji ne misli, ne oseća i nije u stanju da preživi izvan tela majke), a zarad boljeg života i standarda (Šta SPC radi povodom činjenice da rođenje deteta u većini slučajeva neminovno za sobom povlači drastičan pad uslova egzistencije žene ili para?). Posledice njene grešne, gramzive prirode, zaključuje Irinej, ni manje ni više nego dovode u pitanje „naš“ opstanak na ovim prostorima.

Na stranu patrijarhovo umeće da u malo reči smesti puno mržnje – čitava poseta GAK-u je farsa. Ginekolozi u Srbiji već imaju obavezu, koje se drže, da svakoj ženi koja pokuša da zakaže abortus predoče rizike takve intervencije. Dakle, neka vrsta nagovaranja na odustajanje je default; jedino se lekarski rakurs i razlozi razlikuju od patrijarhovih. Iako seku slavski kolač, lekari u Srbiji nisu lobotomizovani. Znaju da brojno stanje nacije i „naš opstanak na ovim prostorima“ ne mogu ženi biti motivacija da rodi ili prekine trudnoću, kao i da, ako išta ugrožava, abortus predstavlja pretnju opštem i reproduktivnom zdravlju žene, mada ne u meri u kojoj bi konzervativci voleli da je to slučaj.

Prava pozadina patrijarhove ženomrzačke tirade razotkrivena je samo četiri dana nakon njegove posete klinici „Narodni front“. Već 18. novembra, u Beogradu je organizovana „Nedelja života – protiv abortusa“, inicijativa za opštu zabranu abortusa. Da nije bilo entuzijastkinja koje se simpatično predstavljaju kao „feministička i antifašistička gerila“, i ovaj atak na autonomiju žene i njenu sposobnost da donosi odluke o sopstvenom telu i životu prošao bi bez odgovora. Dva dana po formalnom okončanju akcije, 25. novembra, na Svetski da nasilja nad ženom, one su na Mostarskoj petlji i nadvožnjaku kod Brankovog mosta postavile banere: „Ni državu ni boga blizu jajnika moga“ i „Zadržimo pravo na abortus“.

Ideja da bi pravo žene na abortus trebalo suziti u Srbiji nije nova. Ruku na srce, zahvaljujući zaostavštini iz vremena pre uspona desnice, Srbija je po ovom pitanju odista liberalna. Prvi put se, međutim, govori o opštoj zabrani voljnog prekida trudnoće, koja obično podrazumeva samo jedan izuzetak: slučajeve u kojima njeno iznošenje predstavlja ozbiljnu pretnju životu i zdravlju majke i ploda (ne majke ili ploda, već i majke i ploda).

Jedna od posledica kriminalizacije i opšte zabrane abortusa bila bi obaveza žene da rodi dete začeto silovanjem – tema koju su pred poslednje predsedničke izbore u Americi aktuelizovali tamošnji konzervativni i hrišćanski krugovi. Nesuđenom senatoru iz savezne države Misuri, republikancu Todu Ejkinu (Todd Akin), pripala je čast da američkoj i svetskoj javnosti „objasni“ kako silovanje ne može da rezultira trudnoćom. Kako to? Po Ejkinovim rečima, žena ima prirodno ugrađenu, biološku odbranu od začeća usled silovanja.

U Americi, Ejkin je platio cenu, ostavši bez mesta u Senatu. U Srbiji, desničarski sajtovi i forumi uzdigli su ga na nivo sveca. Ni patrijarh Irinej ni inicijatori akcije „Nedelja života“ ne izjašnjavaju se o detaljima, ali je sasvim osnovano zaključiti da se njihova pozicija ne razlikuje bitno od Ejkinove. Naime, opšta suspenzija prava na abortus je opšta suspenzija prava na abortus. Ukoliko podrazumeva izuzetke, oni mogu biti samo medicinski, što isključuje silovanje kao začeće. Stoga, postavlja se pitanje gde su pronašli argumente za odbranu teze o silovanju kao činu koji ne može rezultirati trudnoćom. Hoćete kratak odgovor? U arhivama nacističkih anatoma*.

Nacistički eksperimenti – hrišćanski argumenti

Pletcenze, 2012Hermanu Štifeu kao da je bilo suđeno da postane referenca u istorijskom pamćenju. S nepunih 35 godina, 1921, izabran je za šefa katedre za anatomiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Berlinu. U trenutku imenovanja, bio je najmlađi šef katedre u Nemačkoj. Desetak godina kasnije, naći će se na poziciji prvog čoveka Instituta za anatomiju Berlinskog univerziteta, odakle će uslediti neslućeni profesionalni uspon i zauvek osigurano mesto u analima medicinske nauke. Po dobru ili zlu – pitanje je kojim se istoričari medicine, uže, anatomije, i danas bave[1].

Dve eksterne činjenice umnogome su trasirale Štifeov profesionalni put: uspon Hitlerovog nacističkog režima i lokacija Instituta kojim je rukovodio.

Obračunavajući se s unutrašnjim neprijateljem, nacistički sudovi izrekli su, u periodu između 1933. i 1945. godine, petnaestak hiljada smrtnih kazni. Od toga, oko 3.000 izvršenja odigralo se unutar zidina berlinskog zatvora „Pletcenze“, smeštenog u neposrednoj blizini Štifeovog Instituta. Nakon pogubljenja, tela „domaćih izdajnika“ dopremana su u njegovu laboratoriju, gde su služila kao „materijal“ za istraživanje ljudske anatomije[2].

Tokom cele svoje karijere, Štife se posebno zanimao za uticaj stresa i drugih sredinskih faktora na ženski reproduktivni sistem. Do uvida na ovu temu dolazio je, međutim, prevashodno putem eksperimenata sa životinjama, najčešće kokoškama, koje je stresirao odgajajući ih u neposrednoj blizini kaveza s lisicama. Dolazak nacista na vlast osigurao mu je konstantan priliv „materijala“.

Pedantan, Štife je vodio detaljne beleške o telima na kojima je obavljao svoja istraživanja. Zato danas znamo da je iz „Pletcenzea“ u njegov Institut dopremljeno više od 170 tela žena, starosti između 18 i 68 godina, egzekutiranih uglavnom iz političkih razloga. Dominantna većina, više od 90 odsto njih, bile su u trenutku pogubljenja u fertilnom periodu života. Zajedno s telima, Štife je dolazio u posed njihovih medicinskih kartona, kao i beleški zatvorskog osoblja o njihovom ponašanju od hapšenja do egzekucije. Upravo na njegovu inicijativu, zatvorsko medicinsko osoblje posmatralo je i beležilo psihofizički status zatvorenica od trenutka kada saznaju da su osuđene na smrt. Obilje „materijala“ i opservacija omogućilo mu je da objavi više od 200 stručnih radova, uglavnom na temu ovulacije u uslovima anticipacije smrtne kazne.

Pored opšteg nalaza da termin menstruacije u uslovima permanentnog povišenog stresa postaje nepredvidiv/neuredan, a iskustvo iznenadnog „šok krvarenja“ česta pojava, Štife je objavio dva zaključka koja se do danas, uglavnom nekritički, citiraju: (i) „brojanje“ plodnih i neplodnih dana nije pouzdan metod; (ii) izlaganje hroničnom stresu – čekanje na izvršenje smrtne kazne – pogađa reproduktivni sistem žene.

Ovo poslednje vraća nas na Toda Ejkina i „naše“, domaće, zagovornike opšte zabrane abortusa.

U američkoj javnosti ostalo je nerazrešeno pitanje da li su Ejkin i republikanci koji su ga podržali bili svesni porekla tvrdnje da žena praktično ne može zatrudneti u aktu silovanja. Ubrzo je, međutim, postalo jasno da se do nje moglo doći jedino elastičnim tumačenjem Štifeovih rezultata. „Nalaz je star najmanje 30 do 40 godina“[3], napisao je u Los Angeles Times-u Džek Vilke (Jack Willke), lekar i aktivista američkog anti-abortus pokreta, zaključujući da je fizička povreda glavni razlog izostanka začeća u slučaju kada je žena napadnuta i silovana. Kao izvor je naveo svog kolegu Freda Meklenburga (Fred Mecklenburg), tačnije, njegov esej[4] iz 1972. godine: „Nacisti su testirali hipotezu da stres utiče na ovulaciju. Slali su žene u gasnu komoru; kasnije su obdukcijom proveravali efekte na reproduktivni sistem. Utvrdili su da ogroman procenat takvih žena gubi ovulaciju“.

Slučajno ili namerno, Meklenburg izvrće činjenice. Pod jedan, zatvor „Pletcenze“ nije bio gasna komora. Bitnije, anticipacija izvršenja smrtne kazne jeste stresor, ali faktor psihološkog stresa, a ne fizička trauma[5].

Izvori:

*U nastavku, tekst baziram na odlomcima članka „The Nazi Anatomists“, autorke Emily Bazelon, nedavno objavljenog na internet stranici magazina Slate: http://www.slate.com/articles/life/history/2013/11/nazi_anatomy_history_the_origins_of_conservatives_anti_abortion_claims_that.html

1. Seidelman, W.E. (1999). Medicine and Murder in the Third Reich. Dimensions: A Journal of Holocaust Studies, 13(1): 9-14. Retrieved from http://archive.adl.org/Braun/dim_13_1_med_murder.asp

2. Hildebrandt, S. (2013). Current status of identification of victims of the National Socialist regime whose bodies were used for anatomical purposes. Clinical Anatomy. doi: 10.1002/ca.22305

3. Geiger, K. (2012, August 20). Todd Akin not alone in adhering to bogus rape theory. Los Angeles Times. Retrieved from http://articles.latimes.com/2012/aug/20/news/la-pn-todd-akin-rape-theory-origins-20120820

4. Townsend, T., & Bernhard B. (2012, August 21). Akin appears to have picked up conclusions from 1972 article now hotly disputed. St. Louis Post-Dispatch. Retrieved from http://www.stltoday.com/news/local/metro/akin-appears-to-have-picked-up-conclusions-from-article-now/article_f267f02f-c9eb-515d-9a42-201de9b92d64.html

5. Bazelon, E. (2012, November 2). Charmaine Yoest’s Cheerful War on Abortion. The New York Times. Retrieved from http://www.nytimes.com/2012/11/04/magazine/charmaine-yoests-cheerful-war-on-abortion.html

Advertisements

12 comments

  1. Povratni ping: Vrač Irinej – naci uzori patrijarha SPC | Žene sa Interneta

  2. svaka cast na tekstu

    Sviđa mi se

  3. Fantastičan tekst i neverovatan veleobrt „morala“ SPC… i da je tekst bio duži, zaslužio bi da se čita iznova, iznova, iznova…

    Sviđa mi se

  4. Mnogi tekstovi koji su objavljeni na ovom mestu zaslužuju čestitke, ali ovaj – ne. Ovde ima previše zamena teza, previše „demokratskih“ misli da bi ikako moglo da bude tačno i ispravno. Niti branim crkvu, niti branim pravo na abortus, ali se ovakvim tekstom mogu postići samo loši efekti. Napisati stvari kao što je „… ne može živeti van tela majke…“ dovodi do toga da treba izvaditi jetru, jer ne može živeti izvan tela! Ne, ovaj put Sonja nije napisala dobar tekst.

    Dobar tekst na ovako važnu temu mora da ima izlaz, rešenje problema. Neka zvuči i utopistički, ali rešenje treba da ima.

    Nizak duhovni i moralni nivo naroda, lekara kao dela tog naroda i crkve se ogleda u ovom tekstu.

    Šta znači ta glupost da „žena raspolaže svojim telom“?! Pa što ne raspolaže njime pre nego zatrudni, nego posle? Ubistvo je ubistvo. Bolje da ubije onoga ko joj je napravio dete kad nije htela, nego da ubije dete!

    Želeći svima da začinju i rađaju decu u slozi i ljubavi i pozdravljajući one koji tako i čine, završavam svoj komentar.

    Sviđa mi se

    • Ne, ne mora se izvaditi jetra jer nema svrhu van tela niti ima nameru da ga napusti kao buduće biće pa je poređenje potpuno besmisleno, ali se ni zametak ne može zvati bićem niti detetom jer to svakako nije, niti se pak njegovo odstranjivanje može nazvati ubistvom.
      Da, žena raspolaže svojim telom kako pre tako i posle, i kako to treba biti drugima tako i jeste – samo njen problem, čak i ako ona abortus koristi kao „sredstvo za kontracepciju“. Njeno telo, njen izbor, kako pre tako i posle.

      Sviđa mi se

    • Ja bih očekivala da nakon generalne ocene o tome da je tekst loš, dobijem i neki argument za tu tezu. Ne ulazim u to da li je dobar ili loš – naravno da nisam objektivna u tom pogledu – ali ne vidim da si ičim pokazao da je loš.

      Evo kako bi mogao dokazati da u tekstu ima neistina, što praktično tvrdiš kada u drugoj rečenici kažeš „… da bi ikako moglo da bude tačno i ispravno.“ Na primer, da si pronašao dokaz da desetonedeljni fetus može da preživi izvan tela majke. Na žalost, ne može. Za tvoju informaciju, jetra može da preživi izvan tela, baš kao i druga tkiva, zbog čega je moguća transplantacija organa. Drugačije ne bi bila moguća. Sem toga, upotreba glafola „trebati“ je čisto podmetanje. „…da treba izvaditi jetru…“ Da li sam igde u tekstu napisala da je abortus poželjan i da fetuse treba vaditi iz tela majke?

      Naravno da žena raspolaže svojim telom i naravno da joj se to pravo nastoji stalno ograničiti. Ne samo zabranom abortursa. Kada je silovana, na primer, silovatelj joj ukida pravo raspolaganja svojim telom.

      „Bolje da ubije onoga ko joj je napravio dete kad nije htela, nego da ubije dete!“ Ovo čak nije ni utopija nego nonsens. Bolje, za koga i po kome? Ti određuješ šta je bolje, bez ijednog argumenta. Zato što ti tako kažeš? To je tužno.

      „Ubistvo je ubistvo“. Slažem se. Prekid potencijalnog života nije ubistvo, fetus je potencijalni život. Šta ćemo sa spontanim pobačajem? Je li to samoubistvo fetusa ili majku treba okritiviti za ubistvo, možda nagovaranje na samoubistvo? Na kraju krajeva, ko treba da ide na 40 godina robije nakon abortusa. Majka? Ginekolog? Oboje? Ili je cela ideja u tome da se frljneš terminom „ubistvo“?

      Sviđa mi se

  5. Mnoge stvari su postale „normalne“ zato što su uobičajene. U svemu ovome ja vidim dubok problem u – nevaspitanju, kako muškog, tako i ženskog dela populacije. „Normalno“ je da se „prekine trudnoća“ – eufemizam za akt nasilja neće izmeniti činjenicu da je to akt nasilja. Recimo da ste prvo dete u porodici i da je vaša majka posle toga „prekinula“ sledeću trudnoću. Šta bi bilo da se za to odlučila u Vašem slučaju? Ne biste pisali svoje tekstove, ne biste pokušavali da obrazujete i informišete ljude… Ne biste imali priliku da ostvarite odnos sa svojim roditeljima… itd. itd. „Prekinuti“ trudnoću, nije isto što i otpiti gutljaj, pa prekinuti dalje pijenje iz te čaše. Nije i ne može biti isto.

    To je nešto što verovatno boli. Naravno, postoji anestezija – ali je najgora vaspitna anestezija koja umrtvljuje SVA osećanja.

    A što se tiče toga čije preterivanje je nezgrapnije ili neko poređenje grublje, to je pak u okvirima nečije asertivnosti ili veštine u dijaloškom ping-pongu.

    Na kraju krajeva, kad smo već i kod tog presađivanja jetre – može li se fetus presaditi?

    Sve u svemu, u nekim drugim komentarima ću pokušati da preciznije i sa argumentima iskažem svoj stav. Priznajem da se u tom pogledu tek učim.

    A što se tiče pitanja koje tekst pokreće – ostajem pri svome: protiv abortusa sam i tačka 🙂

    Sviđa mi se

    • Ja ću krenuti od kraja tvog komentara. Nikada nisam čula da je neko „za abortus“. Abortus nije sredstvo kontracepcije, pa da se o njemu izjašnjavamo na taj način. Šta uopšte znači biti „protiv abortusa i tačka“? Da li to znači da ga treba zabraniti u slučaju da je izvesno da će i plod i majka umreti ukoliko se trudnoća na prekine?

      Međutim, tebi je promaklo da abortus uopšte nije tema ovog teksta. Tekst se bavi nečim drugim: potencijalnom zabranom prekida trudnoće koja je nastala usled silovanja, motivisanom teorijom da silovanje praktično i ne može da dovede do začeća. Postoje na ovom blogu drugi tekstovi koji problemtizuju pitanje abortusa; u jednom od njih razmotrena i pozicija s koje ga ti zabranjuješ, a koja polazi od toga šta će sve u životu propustiti buduća jedinka. Šta ćemo s jedinkama za koje već u embrionalnoj fazi razvoja znamo da neće doživeti ništa? Ili sa onima za koje znamo da će zbog urođenih anomalija u teškim patnjama umreti do prve ili druge godine života? Da li znaš nešto o posledicama primoravanja na nošenje trudnoće do kraja i rizicima skopčanim s odgojem neželjenog deteta? I na tu temu postoji tekst na ovom blogu.

      Da ne dužim. Ti si protiv abortusa i to je u redu. Nemoj nikada abortirati. To, međutim, nije argument koji bi druge mogao obavezivati da nikada ne abortiraju.

      Sviđa mi se

      • Ma to njihovo „filozofiranje“ je teška glupost i takva jedna zamena teza da ne zaslužuje ni da se pomene. Pretpostavljam da je razlog tvog pisanja upravo činjenica da takvu glupost dobijamo sa „visokog mesta“ i što je time ona još opasnija.

        Vidiš, zanimljivo mi je kako, čak i ti, koja si (bar po mom mišljenju na osnovu tvojih tekstova) vrlo obrazovana i pametna, tako dodaješ stalno nova pitanja, a ne odgovaraš na njih. Možemo li mi, neobrazovani, odgovoriti? Moguće je da možemo, baš zato što nismo pod uticajem tolikog broja informacija, istraživanja,…

        Zalažem se za osnovne, pozitivne vrednosti ljudskih bića (npr. iz Pozitivne psihologije Martina Selidžmena).

        Smatram da treba da mislimo i delamo u skladu sa tim. Ja ne mogu abortirati, ali ako jesam pozitivna ličnost i ako govorim da to nije dobro (misleći na zdrave mlade ljude i zdravo potomstvo), onda bi to bio argument i za druge.

        Sviđa mi se

  6. >>Da ne dužim. Ti si protiv abortusa i to je u redu. Nemoj nikada abortirati. To, međutim, nije argument koji bi druge mogao obavezivati da nikada ne abortiraju.<<

    hahaha…respekt!

    Da dodam,:"ne pije vodu"(taj element zivota) doticni na kojeg se tvoja poruka odnosi

    Metaforicno;drenovina-suha bukovina je ,dakako,izlozena svakoj vrsti upliva vode ali…posljedica ,suhe,bukovine je raspadanje a NIKAKO evolucija ili pupoljak pri harmoniji zivucih tokova ljudskog metabolizma.

    Sada ce "Drenovina " iz potkrovlja.ili suha bukovina,reci ,naime ,sada se vec drenovina sluzi za postapanje i opetije svoj stav,nesto kao :To je "zamjena teza"

    Sta "bukovina " treba da emituje dok je misijom emisara…vrag ce ga znati

    O kakovoj zamjeni teza pise i kako tezu definise a da isto nije rijec smutljivca pri emitiranju sumnji sa pretpostavkama jednog pecinara…vrag ce ga znati

    O kakvom "filozofiranj" doticni pise dok usputno navodi nekakvo "vise mjesto"??

    Zar tema ne obradjuje ljudski destruktivizam koji se humanim potvrdjuje (drugog nacina nema sto je vidljivo i u kratkoj korespodenciji na ovom sajtu) samo u odnosu na DOBRO kao sto je zena i njena sloboda na principima slobodne volje uokvirenoj u principima morala po nacelima opstanka…zene i civilizacije!!???

    Jasno je da je otisak covjeka ,i njegov dlan jedinstven a da ta jedinstvenost zadaje dvojnost i zdvojnost covjeka i civilizacije dok je u prozimanju-dok su u prozimanju.

    Nejasno je kako covjek sa malo informacija,shodno tome i razumske logike,biva nadredjen znanju(informacijama) i razumu-logici

    Nejasno samo kao jedna vrsta cudjena bez obzira koliko se covjek na cuda(cuda kao nazadnjacki oblik zmije kojoj dajes vodu ispred vrata da bi opstala a potom ti se uvuce u postelju i grize…grize Bog je blago-slovio) navikao pri prozimanju

    Eksplicitno se 'suha drenovina'-"suha bukovina" moze razjasniti tako sto ces je obraditi i dati kao exponat u arheoloski muzej da cami cekajuci posjetioce pri pregledu sarkofaskih eksponata.

    Sviđa mi se

  7. Povodom simbola znan kao KRST-KRIZ koji se ovdje vidi i cini neupitnim Imperatorom zeni pri njenoj ulozi civilizacijskog bivanja i humanog djelovanja glede slobodne volje (po imanju i bivanju) sam sljedece ispisao: ………………………………………..

    Pretpostavimo da je kriz simbol patnje i potom se pitajmo…Tko taj simbol izgradi i zbog cega ga izgradi???…Jasno je da Krst-Kriz ,od zemaljskog materijala, nije djelo Onostranog i jasno je da Onostrani ne moze svoj DUH vjesati-razapeti-ubiti jer time ubija i samog sebe…Ako je ovo jasno tada je jos jasnije da je Njegov protivnik PSIHA ,znana kao zmija sto grijeh ispostavlja, nacinila lomacu na kojem ce razapeti covjeka a napose Duh sveti koji mu je zivot udahnuo…Kako to moze covjek,PSIHA,ljubiti simbol patnje??? Kako se moze covjek krizati unoseci sliku kriza u svoje,i na svoje tijelo???Pretpostavimo da ljubi covjeka u simbolu na kojem je razapet…Pretpostavka je izrazaj naopake svijesti jer zdrav razum ne moze ljubiti noz koji mu je prerezao korito kojim je bio dodotok krvi i kisika cije je postojanje u principima …Ja postojim…Dok se krizas…Ti ne mozes unijeti simbol patnje covjeka jer kriz-krst nije simbol patnje vec uzrok patnje…Dakle,sa krizanjem ti nanoss krst koji je faktor,tako zivotni,koji ce covjeku biti uzrok razapinjanja…Znas…kada se prikazuje da Vampir bude spaljen od kriza i sa krizem, imaj sljedece na umu…Vampir nije dorastao ljudskoj PSIHI koja se ispostavlja kao krst-kriz jer je i OTAC,Duh sveti i Sin na njemu stradao…Dakle,covjek je sa svojom psihom proizveo zemaljskog Boga i civilizacijski tok je borba protiv samog Stvoritelja i svih onostranih sila pri relaciji zivot-smrt…Naravno,ta borba se ne zaustavlja na transedentalnom polju…Ta borba je izrazena kroz zemaljsko ubijanje ciji je korijen u neznanju koje se ispostavlja nacelima zivljenja…E…u ovim nacelima zivljenja,iz neznanja,je sva pogubnost covjeka…Rekao sam…Procitaj Dostojevskog i njegov „Zlocin i Kazna“ Dostojevski je najveci svjetski um kojeg civilzacija poznaje ali …uporedo sa tim je nadnaravan pa kaze…Zosima i Aljosa su kao Sveti duh,sinovi su Aljosa,Ivan i onaj treci dok je Otac onaj sto mu je dao zemlju i svekoliko imanje kroz gen bez cega nije niti moze postojati,imanje koje podrazumijeva da je njime dat i da mu je zemaljsko bogastvo stvorio…Slijed dogadjaja je u ocekivanju ubistva OCA ili oca koje ce se desiti…I desilo se…Znas @Vadis…upotrijebicu molitvu na tebe i tvoju psihu…Oprosti mu Boze jer ne zna sta govori…Medjutim…kada postojecim krizem i nozem kojim urezujes krst-kriz na ljudima,zeni,djeci i covjeku,DOKAZUJES ,I POKAZUJES,

    LJUDSKU PATNJU KOJOJ SI SKLON U TUMACENJU BITISANJA PATNJE kazem…ti si supstrat Arhandzela koji se nije Stvoritelju poklonio i iz tog razloga cu reci…vjecno gorio u paklu

    Sviđa mi se

  8. Koje gluposto Irinej i nacisti…ha,ha….

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: