Ja verujem u nauku, ti veruješ u boga… Ne, nije tačno da smo svi pomalo vernici

naukaPronađite uljeza:

  • Pošto prihvatam Isusa Hrista kao svog ličnog boga-spasioca, verujem da me čeka mesto u raju.
  • Verujem da će Mesija jednog dana sići među nas.
  • Grlo mi je upaljeno zbog infekcije streptokokom; verujem da će penicilin uspešno da je sanira.
  • Verujem da me, ukoliko se žrtvujem u ime Alaha, u raju čeka nagrada u vidu 72 device.

Pre rešenja zadatka, jedno pitanje: Jeste li čuli da Hoking (Stephen Hawking) „više ne veruje u postojanje crnih rupa“? Naravno da jeste; vest o „predomišljanju“ slavnog fizičara dobila je nezapamćeni publicitet. Postoji, međutim, „mali“ problem s tom informacijom: nije tačna.

U radu koji je postavio na portalu arXiv, Hoking nastoji da pomiri modernu teoriju crnih rupa, čijoj je formulaciji dao nemerljiv doprinos, s izazovima koje joj je postavila kvantna mehanika. U najkraćem, predlaže da se pojam horizont događaja (event horizon) – sferična površina koja ograničava crnu rupu, u koju možete ući, ali iz koje ne može pobeći ništa, pa ni svetlost – zameni benignijim konceptom apparent horizon, koji, kako sugeriše kvantna mehanika, dopušta energiji i informaciji da „pobegnu“ iz crne rupe.

Suma summarum, crne rupe i dalje postoje, ali je horizont događaja kompleksniji fenomen nego što je mainstream nauka sugerisala.

Hokingov rad trenutno čeka da se o njemu izjasne recenzenti, nakon čega će, ukoliko dobije zeleno svetlo, biti i formalno publikovan. Nema sumnje da će među fizičarima i astronomima izazvati živu debatu. Dogodilo se, međutim, nešto krajnje zanimljivo: već je „oduševio“ ignorante.

Mišel Bakman (Michele Bachmann), članica Kongresa iz redova Republikanske partije i „kraljica Čajanke“, tumači ga kao potvrdu „opasnosti kojoj se izlažemo kada slušamo naučnike“. „Ako ne postoje crne rupe, onda ne postoje ni druge stvari koje naučnici pokušavaju da nam nametnu, kao što su klimatske promene i evolucija.“

Bakman veruje da je bog stvorio svet za sedam dana, da je Zemlja stara šest hiljada godina, a da tinejdžerke koje se vakcinišu protiv humanog papiloma virusa (HPV) rizikuju da „dobiju mentalnu retardaciju“. Milioni ljudi dele ista ili slična uverenja. Revizija ili promena naučne pozicije o određenoj pojavi, bilo da dolazi od pojedinačnog naučnika ili naučne zajednice u celini, za njih je još jedna potvrda nepouzdanosti naučnog metoda i netačnosti naučne slike sveta. Šire, to je dokaz da je nauka vrsta religije.

Ideja da nauka, poput religije, počiva na veri – u tačnost opservacija, univerzalnost zakona prirode, moć razuma – nije rezervisana za „ludake“. Tako, pišući o Higsovoj čestici, na stranicama prestižnog naučnog časopisa Nature, Daniel Sarevic (Daniel Sarewitz), direktor Centra za naučnu politiku Univerziteta u Arizoni, zaključuje: „Za neverzirane u matematici, prihvatanje Higsovog bozona kao činjenice je akt vere, a ne razuma.“

Ideja je, dakle, da i nauka i religija tragaju za istinom, usput se jednako rukovodeći verom. Da li je zaista tako? Jesu li „vera“ u nauku i vera u religijske dogme isto? Vratimo se „uljezu“.

U sva četiri iskaza s početka teksta pojavljuje se glagol „verovati“, u prvom licu jednine prezenta. Ipak, jedno „verujem“ je drugačije od preostala tri.

Unutar tri religiozne tvrdnje, „verujem“ referiše na snažno ubeđenje iza kojeg ne stoje dokazi, barem ne dovoljno čvrsti da bi se na osnovu njih od svake razumne osobe moglo očekivati da ga prihvati[1]. I ne samo to; svaku pojedinačno odbacila bi i većina vernika – pripadnika drugih dveju monoteističkih religija.

Za razliku od njih, „verujem“ iz trećeg iskaza potkrepljeno je dokazima: penicilin, gotovo bez izuzetka, ubija streptokoku. Drugim rečima, radi se o uverenju iza kojeg stoje ozbiljni naučni testovi i ponovljeno, dokumentovano iskustvo.

Šta ćemo s poverenjem u autoritet naučnika? Sarevic je u pravu: prosečno obrazovana osoba nije u stanju da razume matematičke dokaze koji stoje iza Higsove čestice. Slično, većina čitalaca popularnih tekstova Džerija Kojna (Jerry Coyne) ili Lize Rendal (Lisa Randall) ne vlada biologijom ili fizikom u meri da mogu samostalno da procenjuju istinitost nekih tvrdnji koje iznose. Da li je verovanje, u ovakvim slučajevima, čista vera?

Teško. U prvom slučaju, laik je u stanju da razume šta znači kada se kaže da su naučnici potvrdili Higsov bozon. U drugom, laik opravdano polazi od pretpotavke da su Rendal i Kojn, odnosno njihove ekspertize, pod stalnom kritičkom lupom drugih fizičara i biologa. Nasuprot tome, propovednikove tvrdnje o bogu nisu ništa utemeljenije od bilo čije tvrdnje na istu temu. Na kraju krajeva, o bogu danas znamo onoliko koliko smo znali i pre hiljadu godina.

Prevrati u nauci, poput onog koji nagoveštava Hoking, mogući su baš zbog toga što nauka ne trpi slepu veru u autoritet naučnika, knjige, tvrdnje koju ne prati empirijska podrška.

Na kraju, stoji li primedba da se nauka bazira na veri u tzv. zakone prirode i razum? Opet, „vera“ nije odgovarajući termin. Naime, prirodni zakoni nisu pretpostavka već opservacija. Na primer, logički je moguće da brzina svetlosti varira od mesta do mesta. Takva opservacija zahtevala bi da se neke postojeće naučne teorije modifikuju, neke možda i potpuno odbace. U tome se i ogleda superiornost naučnog metoda u otkrivanju istine. Drugi prirodni zakoni, poput relativnih masa neutrona i protona, logički, ne mogu biti narušeni u našem univerzumu. Ne bismo bili tu da ih posmatramo kada bi tako nešto bilo moguće – naša tela su moguća samo ukoliko su te hemijske i fizičke pravilnosti tačne.

Razum, takođe, nije apriorna pretpostavka, već alat – sposobnost kritičkog, logički zasnovanog mišljenja i učenja na osnovu iskustva. Ne verujemo u njega, nego ga koristimo. Pokazao se moćnim: proizveo je antibiotike, kompjutere, omogućio sekvencioniranje DNK. Daje rezultate i donosi bolje razumevanje sveta koji nas okružuje. Između ostalog, upotrebljavamo ga kada svoja uverenja branimo pozivajući se na logiku i dokaze. U suprotnom, bili bismo prepušteni „istini“ koja se ukazala nama lično ili tradiciji – „istini“ koja se ukazala nekom drugom, nekada davno. Drugim rečima, bez razuma bismo bili osuđeni na veru.


[1] Ovo je parafrazirana definicija vere, tj. verskog ubeđenja, američkog filozofa Valtera Kaufmana (Walter Kaufmann).

Advertisements

21 comments

  1. Tekst u sebi nosi odgovor, „sposobnost kritičkog, logički zasnovanog mišljenja i učenja na osnovu iskustva“ i to mi se jako sviđa. U matematici je ponekad jedini način da se dokaže neka teorema samo ako se prvo pretpostavi da je suprotno tačno, a onda primenom matematičke logike opovrgne. Ja sam tako dosta razmišljao o čoveku i njegovim potrebama veri, ljubavi, ratobornosti, sreći, mobilnom telefonu, internetu,… a odgovor je izgleda veoma jednostavan, to smo mi ljudi, naša vrsta. I kao u okviru svake vrste, tako i u našoj postoje devijacije u okviru vrste. Iz perspektive nekog vuka verovatno smo agresivne nerazumne životinje kojih se treba kloniti.
    Uz to ja mislim da živimo u veku u kome se religije napuštaju dok nastaju nova ideološka društva, rekao bih nove kaste.

    Liked by 1 person

  2. dragce

    Sve ima svoju suprotnost pa tako i vernici imaju ateiste.Nauka nudi odgovor na ono sto vec postoji tj. na sve ono sto je stvorio Bog.Nauka sluzi i nudi vernicima da Bozja dela shvate sa naucne (materijalne)strane.

    Sviđa mi se

  3. odlična tema, kao i do sad za moj ukus suviše obrađena jednostrano. moja skromna saznanja su da se nauka bazira na veri da istina postoji, što se ne može ni dokazati ni opovrgnuti, posebno ne naučno. takođe, diltaj je još pre vek i po metodološki podelio nauke na prirodne i duhovne i ogradio se na taj način od pozitiviste konta koji je smatrao da će društvo procvetati ako se bude držalo prirodnjačkih istina (u kojima su, takođe, neke osnovne kategorije i više nego apstraktne – broj, vreme itd). u najvećoj meri danas živimo u pozitivističkom raju, koji je pakao za dušu (a pritom nemamo dokaze postojanja ni za pakao ni za dušu). na taj način mogla bi vrlo efikasno da se pobija egzistencija svake misaone imenice.

    elem:

    “Neobrazovanost nekoga ćete videti ako on bude tražio da za svaku tvrdnju koju date, morate dati neki dokaz.“ Platon „Sofista“

    „Credo quia absurdum“
    Tertulijan

    Sviđa mi se

    • Šta bi bila druga strana koja bi upotpunila tekst i učinila ga objektivnijim?

      Ne bih ulazila u podelu nauka na prirodne i duhovne; u krajnjoj liniji, postoje i drugačije podele. Tema posta je razlika između vere u naučne tvrdnje i vere u religijske tvrdnje. Tačnije, moja teza je da postoji razlika između te dve vere i pokušala sam to da pokažem. Pitanje istine je filozofsko pitanje. Ne kažem da je marginalno, naprotiv, ali to je tema za sebe. Na kraju krajeva, možemo raspravljati o tome da li uopšte postoji čulni svet, odnosno ono što opažamo čulima, a to je ono čime se nauka dominantno bavi.

      Sviđa mi se

      • nauka ne zna za dobro i loše, već samo za jeste i nije, između malog miliona možda. ono što je religijsko u tvom (nadam se da nemaš ništa protiv da pređemo na ti) tekstu je prilično izražen manihejizam, i da u toj podeli postoje bolje i lošije vere, iako se meni čini da su one mnogo komplementarnije nego u tvom konfliktnom viđenju. ako sledimo logiku teksta, njegova krajnja konsekvenca je zalaganje da se zatucana i ranije izražena verska netrpeljivost zamenjuju nekom novom, na papiru boljom. a nikad više ljudi nije u istoriji pobijeno koliko u xx veku od plodova te iste nauke.

        druga strana bi recimo bila pokušaj razumevanja zbog čega ljudi imaju uopšte potrebu za religijom, kako im ta naučna vera nije dovoljna za svakodnevni život. i tu ne pričam samo o konfesionalcima, da ih tako nazovemo, već prosto ljudima koji veruju u nekog boga. po mogućstvu bi bila idealna neka strogo naučna argumentacija koja bi objasnila zbog čega su oni niža bića, pošto takav utisak provejava iz priloženog. ne sumnjam da ti iskreno veruješ u to za šta se zalažeš, na kraju krajeva trud oko ovih tekstova očigledno nije mali, samo mi „smetaju“ česte scijentističke krajnosti kao najveće boljke od kojih oni, po mom mišljenju, pate.

        srdačno

        Sviđa mi se

        • Ne znam kako ti je to promaklo, ali ja prilično otvoreno pišem ono što mislim. Nemam urednika koji bi me mogao cenzurisati ili oglašivače koji bi me mogli napustiti. Stoga, da sam htela vrednosno da ocenjujem vere i pravim njihovu podelu na dobre i loše ili ih hijerarhizujem, ja bih to uradila. Naprotiv, tekst je pokušaj da pokažem da je upotreba termina „vera“ u kontekstu nauke pogrešna; u najmanju ruku bi bilo ispravnije zameniti je pojmom „očekivanje“. Zaista, ljudi ne veruju u gravitaciju; očekuju da će predmet, ukoliko nema šta da ga zadrži, pasti pod uticajem zemljine teže.

          Verske netrpeljivosti nisam ni pominjala. Naime, religija uopšte nije tema kojom sam se bavila utekstu.

          Teza o izgubljenim ljudskim životima „zahvaljujući“ nauci je zaista već jako otrcana, ali to nije njen najveći problem; veći je to što je u pitanju nonsens. Recimo, žrtve verskih ratova se mogu okarakterisati kao žrtve plodova nauke, budući da se i oni vode uz upotrebu tehnologija koje je iznedrila nauka. Hoćemo li sve žrtve strujnog udara staviti Tesli na teret?

          Interesantno je tvoje učitavanje „nižih bića“. Budući da je za mene čovek „samo“ jedna od životinja, potpuno mi je stran koncept „nižeg bića“ generalno, a kamoli niže rangiranih bića u okviru iste vrste.

          P.S. Optužbu za scijentizam prihvatam, uz ogradu da on ne podrazumeva vrednosni sud o ljudima koji ne haju za nauku.

          Liked by 1 person

          • „religija uopšte nije tema kojom sam se bavila utekstu.“

            upravo sam na to i pokušao da skrenem pažnju. kako je moguća tvrdnja da je nešto različito od nečeg drugog, pod uslovom da pričamo o dve odvojene „stvari“, ako ne postoji jasna spoznaja ili uvid u/o oba?

            tesla nije jedini kome možemo zahvaliti za struju. nebitno, struja ima svoja brojna pozitivna svojstva – bojni gasovi, mitraljez i atomska bomba u najvećoj meri nemaju.

            još uvek nisam uspeo da dokučim: u kojoj su to specifičnoj vezi gravitacija s jedne i ateizam, feminizam i lgbt prava s druge strane?

            ne tako davno, imala si post o tome kako su ateisti inteligentniji od vernika. to je hijerarhizovanje. i ne sumnjam da si nezavisna, samo su tvoji stavovi u najvećoj meri teški univerzitetski mejnstrim. a mejnstrim ne talasa.

            za kraj, nisam ljubitelj semantičkih žongliranja – nonsens mi je da prihvatim da nije „vera“ već je „očekivanje“, slično kao što su likovi iz bečkog kruga pokušavali da „istinu“ zamene „verovatnoćom“.

            Sviđa mi se

  4. Povratni ping: Наука и/или религија | Био-блог

  5. Taj Dawkins/ov tzv „Novi Ateizam“ upravo i sluzi kao izgovor, odnosno pravdanje imperijalistickih osvajanja i neokolonijalizma, i otuda takva hijerarhizacija i podela na „glupe vernike“ i „pametne ateiste“. Dakle radi se o misiji dehumanizacije vernika. Umesto da konflikte posmatraju u materijalnim i klasnim uslovima, anti-teisti to cine u ideoloskim i verskim, te se od njih cesto cuju price tipa „religija je odgovorna za masovna ubistva, teror…sirila se silom itd“, sto je tipicno I ocekivano od ne poznavalaca Istorijskog materijalizma, koji tvrde da vole nauku a ustvari mrze revolucionarnu nauku marksizma, jer jos posmatraju socijalizam kroz liberalno/burzoasku analizu. Njima su ideje primarne a materijalna realnost sekundarna ili cak nepostojeca. Marxisti poseduju instrumente analize koje ovima nedostaju, te Hicensa i Dawkinsa vide kao ono sto stvarno jesu, – rasisticke apologete imperijalizma.

    Sviđa mi se

  6. carapice

    Bravo!

    Sviđa mi se

  7. Ime mi je anonimnost......

    Ova žena ne razumije kako je „vjerovanje“ jedno od osnovnih mentalnih intencionalnih stanja bez čega je ljudski um nezamisliv. Ova žena ne razumije da mi zapravo – strogo epistemološki, a epistemologija je normativna, stoga se valja toga držati ako ne želimo birtijski roktati – jako malo toga u strogom smislu znamo, da se veći dio našeg funkcioniranja u svijetu oslanja na formulirana vjerovanja (sa većom ili manjom dozom opravdanosti ili jamstva), i da su rijetki slučajevi kada posjedujemo znanje u strogom i potpunom smislu. Ova žena ne razumije, što iz prethodno rečenog slijedi, da postoji bezbroj činjenica koje nisu znanstvene, a opet su činjenice iako nema načina javnog promatranja da se verificiraju. „Vjerovanje“ i „znanje“ su epistemički pojmovi, i njima se bave epistemolozi, a ne prirodo-znanstvenici (a još manje ideolozi scientizma), pa tako „reformirana epistemologija“ reliabilističko eksternalističkog tipa pokazuje kako vjerovanje u Apsolut (pučki: Bog) nije iracionalno, i da je jednako nekim drugim vjerovanjima….Ova žena mnoštvo toga ne zna i ne razumije….ali psihološki, retorički i subjektivno lijepo zvuči 😀

    Sviđa mi se

    • Нинослава

      Срећа те свијет има тебе који све разумијеш, све осим теме сврхе и поенте овог текста :v

      Sviđa mi se

  8. darko božuta

    Život na Zemlji baziran je upravo na vjerovanju. To važi i za ateiste i za naučnike. Autor ne pravi tazliku između vjerovanja i činjenica. U činjenice se ne vjeruje. Penicilin je činjenica a u nju se ne vjeruje. Vjera je unutrašnja čvrstina stava da bi nešto moglo da bude tako, više nego sam predmet vjere.Po meni autor je nepotrebno opterečen ateizmom i nije domislio stvari do kraja.Nauka je u razvoju. Njena znanja su parcijalna objektivna stvarnost ne u smislu da nisu istinita nego u smislu da nisu kompletna. Najveće greške se prave upravo što i autor čini kada se parcijalno objektivna istina smatra kompletnom istinom a tada smo upravo u zoni vjerovanja što autor nastoji da pobije. Postoji racionalna vjera i iracionalna vjera. jedan vjernik smatra da je njegova vjera duboko racionalna, samo to ne može naučno dokazati ali se u to svako može uvjeriti ako krene putem pravednosti, dobrote i afirmacije drugoga.Šta je kompetentan stav može se znati tek kada znamo u kakvoj vrsti stvarnosti se nalazimo. Za Majku Terezu pomaganje drugome je upravo duboko racionalno a zgrtanje bogatstva duboko neracionalno. Nauka i religija su komplementarni a što znači da se po definiciji isključuju ali se i kompletiraju i nadopunjavaju. Kao što vjernik vjeruje da ima Boga a ne može dokazati tako i ateista vjeruje da nema i isti tako ne može dokazati. I jedan i drugi se nalaze u području vjerovanja. Ako neko misli da su ateisti u prednosti jako se varaju jer današnja nauka ništa ne može reći o vrijednosnim sudovima i istinskom moralu a moral je hijerarhijski najviša upravljačka kategorija i upravo moral određuje granice u kojima se treba kretati nauka. Znači sasvim je jasno da je moral iznad nauke.

    Sviđa mi se

    • Нинослава

      „Život na Zemlji baziran je upravo na vjerovanju. To važi i za ateiste i za naučnike. Autor ne pravi tazliku između vjerovanja i činjenica.“
      Из овога а и оног што ће уследити, лично верујем да си не само злонамеран већ и да је чињеница да не само да не умеш да читаш већ и да си много, много глуп.
      Елем, дечко, ако си заборавио; због морала је спаљен Ђордано Бруно, компле(мен)т(ар)но. Учини свима услугу и иди гледај у сунце, or something.

      Sviđa mi se

      • darko božuta

        Ninoslava nisi razumjela a ideološki si nepotrebno opterećena ateizmom i sve gledaš kroz te naočale a ne razmišljaš. Ima li potrebe da se vjeruje da je dva i dva četiri? Nema, jer to je činjenica a ne predmet vjere. Vjeruje se u nešto što ne znamo da je sigirno tako, to je čvrstina našeg unutrašnjeg stava da bi nešto tako moglo da bude i upravu takvu grešku pravi naša simpatična Sonja jer daje tri predmeta vjerovanja i jednu činjenicu, a ne predmet vjerovanja. Penicilin je činjenica. I tu je greška. Kad si već spomenula sunce, ljudi su hiljadama godina bili ubjeđeni da se sunce okreće oko zemlje a ustvari nauka je dokazala da je to privid.Da je naša uvažena Sonja dala četvrtu rečenicu: Ja vjerujem da je život na zemlji Istinska ili Neuslovljena stvarnost, upravo to bi bio predmet vjere, a zasnovan na današnjem stavu nauke (parcijalno objektivnom jer je u razvoju da je život na zemlji istinska stvarnost a ne privid stvarnosti).Gdje je problem? Problem je što činjenice mogu biti potpuno suprotne na kraju istraživanja iako izgledaju vrlo očigledne isto kao kod sunca.Kad gledamo sunce, izgleda nam da se ono okreće oko zemlje ali nije tako. Što se tiče morala od toga nikoga nije zabolila glava nego upravo one koji su tvrdili istinu kao Đordano Bruno.Uljez bi trebao da bude nešto što je zasnovano na parcijalno objektivnim naučnim činjenicama, npr. kao teorija evolucije a mi izvodimo neko svoje vjerovanje o tome. Znači uljez je trebao biti utemeljen na vjerovanju utemeljenom na parcijalno objektivnoj naučnoj činjenici i Sonja je upravo tu htjela da dokaže da je takvo vjerovanje (očekivanje) u prednosti nad religioznim vjerovanjem. Ali upravo zbog morala je suprotno, jer današnja nauka ne može ništa reći o vrijednosnim sudovima jer moral je po meni Determinanta sistema (ljubav, pravednost, čovjekoljublje, solidarnost) i moral je ono što je odmah provjerljivo svakom čovjeku ako neko hoće da ide putem žrtvovanja za druge ili kao glavno pravilo globalnog humanizma da afirmiše druge.Gledajući naučno Teorija evolucije je otvorena za sve vrste novih dokaza koji istina za volju mogu dokazati i sasvim suprotno i to ne bi bio prvi puta. Da nije tako nauka bi bila zabetonirana dogmom upravo kao crkvena učenja o zemlji kao središtu svemira.Treba znati šta je nauka. Većina ateista uopšte ne zna šta je nauka nego imaju neke površne predstave o tome. A šta to znači? To znači da oni vjeruju da je nauka ono što oni misle da je nauka. (najveći filozofi xx stoljeća ne mogu se složiti šta je nauka) Po meni nauka je ono što otkriva istinu i vrši prodor i mora da bude potpuno nepristrasna i neutralna. I kod Sonje i kod njene prijateljice imamo pristrasnost a pozivamo se na nauku. Treba se osloboditi svake ideološke isključivosti i domisliti stvari do kraja.Bilo da si ateista ili vjernik sve dok se naučno ne dokaže predmet vjerovanja mi ne znamo šta je istina, pa onda svi vjerujemo. Šta to opet znači? Pa to znači da je u najvažnijim životnim stvarima život na zemlji baziran na vjerovanju. Da bi bili kompetentni u svojim stavovima i da bi istinski znali šta je racionalno a šta ne, morali bi znati kako naučno funkcioniše duhovni sistem na zemlji. Pošto mi to ne znamo, ostaje nam da svi vjerujemo.Što se tiče Morala moral kaže ne ubij, nema prisile u vjeri i ono što se desilo je apsolutna zloupotreba vjere i takve stvari su i dovele do humanizma, renesanse, prosvjetiteljstva borbe protiv sujevjerja, magije itd.itd. Što se tiče gluposti ja priznajem da sam u nekim stvarima vrlo glup i prije jedno tridesetak godina sam shvatio da ne znam ništa ni o sebi ni o svijetu, ali upravo to je polazna tačka za duhovni razvoj čovjeka.

        Sviđa mi se

        • Нинослава

          Дечко, пробаћу најпростије што могу јер је овде цртати практички немогуће. Шта год наука доказала предмет је вере, vере у истинитост и тачност доказа, осим за онога ко је учествовао у доказивању, па на крају и за њих саме. Осим тога, лепота науке је и у томе што ће, пред новим доказима, стари, оборени докази бити одбачени као лањски снег, управо зато што ће – неоптерећена моралом, наука пратити чињенице а не некаква догматска и општеприхваћена начела.
          У томе што не схваташ зашто је као четврто, тј. треће, понуђена чињеница, шта да ти радим, мораћеш да се више потрудиш.
          Замерити неком да је пристрасан и не размишља, зато што је атеиста је, мораћеш се сложити, идиотизам. Знаш, дечко, атеизам је најчешће – осим при рођењу, продукт непристрасности и промишљања, дакле одлуке да се прихвате или не, верске претпоставке.
          Што се научног доказивања предмета веровања тиче, зашто би се наука уопште тиме бавила? Уосталом, у науци се често негација користи за долажење до доказа, а таквих доказа – негације верских догми је свуда наоколо, за то не треба имати ништа осим добре воље и мало капацитета за обраду информација, само то, у чему ти желим пуно среће јер с обзиром на исказани капацитет неће ти бити лако 😛

          Sviđa mi se

  9. darko božuta

    Ninoslava, ti si izgleda vrlo emotivna pa braniš svoju prijateljicu po svaku cijenu vređajući druge a upravo ne sagledavaš činjenice. Nema u tome ništa loše jer i emocije imaju itekakvu vrijednost. Međutim ovdje se ne radi o emocijama, nego o neuspjelom pokušaju da se u jednom površnom ateističkom pristupu negira religiozno vjerovanje u korist naučnog vjerovanja, a ne shvata se ni šta je nauka, ni šta je religija, ni šta je vjerovanje, ni šta su činjenice. Da bismo bili kompetentni u nekoj oblasti moramo pored teoretskih znanja imati i iskustvo u tim oblastima. Ako nikada nismo bili zaljubljeni mi možemo pričati o tome ali mi ustvari osim samog pojma zaljubljenost nemamo ta iskustva.Kako je vrlo očigledno da Sonja to nema ni u nauci ni u religiji ona prvo nije uopšte kompetentna . Međutim svi smo u procesu razvoja svijesti i neke stvari će se shvatiti prije ili kasnije i nema ništa loše u tvrdnji da je neko ateista gledajući proces odrastanja, ali ako javno istupa i još licencira svoje radove ima odgovornost za javnu rijeć. Ona upravo ne shvata da svojim neznanjem oblikuje jedno potpuno pogrešno mišljenje kod onih koji su na nižem stepenu svijesti a ne razmišljaju. Jedan naučnik msvjetskog glasa kao što je Karl Gustav Jung nije se usudio da piše o religiji dok nije imao 70 godina. I on ukratko kaže slijedeće. Vjernici su u svojoj vrsti stvarnosti a ateisti u svojoj. Gdje su nam kriteriji da osporimo nečiju vrstu stvarnosti (parafrazirano).
    1. Ako hoćemo da budemo kompetentni u javnim istupanjima moramo se ipak potruditi da shvatimo šta je nauka i šta je religija a i da imamo određena iskustva. I naučno znanje (spoznaja) vezano za otkrića i vjersko znanje (spoznaja ličnim iskustvom na putu vjere koje razum potvrdi) zasnovano je pored ostalih i na osnovnom komplementarnom mehanizmu razum-vjera. Komplementarni mehanizam razum-vjera, iako na prvi pogled isključiv, je nadopunjavajući i kompletirajući mehanizam vezan za vrijeme. Ono što je bitno razum korak po korak preispituje, osvaja i potvrđuje područje vjerovanja i tako proširuje spoznaju.
    2.Sonja ne priča o činjenicama, nego o predmetima vjerovanja-očekivanja, jer ona ne razlikuje vjerovanje od činjenice „verujem da će penicilin uspešno da je sanira.“-vjerujem da je dva i dva četiri. To nema potrebe da se vjeruje i to spada u konačna znanja. Znači imamo dvije kategorije znanja, parcijalno objektivna i konačna znanja. Konačnu istinu ne mogu da dokažu ni vjernici ni ateisti, ni sadašnja nauka. Primjer sa Suncem je odličan, jer tako je u svim bitnim stvarima. Izgleda nam da zamlja stoji ali nije tako, izgleda nam da se sunce okreće oko zemlje ali nije tako, izgleda nam da je svijet Istinski stvaran ali nije tako. A šta ćemo dok se to ne dokaže? Ostaje nam samo da vjerujemo i učimo kao i stičemo iskustva.
    3.Nakon moje primjedbe ti ipak prihvataš da je penicilin činjenica, i upravo naša simpatična Sonja, koju ti tako drugarski braniš vjeruje u činjenicu. Ali u činjenice se ne vjeruje to su fakta i tačka. Tu je greška. Sonja hoće da mijenja vjerovanje sa očekivanjem da su činjenice činjenice a ne zna šta je vjerovanje zato što je ideološki opterećena ateizmom. Šta to znači: Ona se ustvari bavi ideologijom a nauka bi trebala samo da bude sredstvo koje će potvrditi njen ateizam. Međutim gospodin „ime mi je anonimnost“ potpuno shvata stvari i sasvim jasno kaže „Ova žena ne razumije kako je „vjerovanje“ jedno od osnovnih mentalnih intencionalnih stanja bez čega je ljudski um nezamisliv.“ Pri tome ono što je najvažnije on je potpuno neutralan i nepristrasan i ne nameće nikakvu svoju ideologiju.Što se mene tiče ja isto tako ne namećem nikakvu svoju ideologiju, neka se ljudi na osnovu razuma i iskustva sami uvjere, jer ljudi su slobodni i mogu vjerovati šta god hoće, ali ako javno istupaju kao ateisti ipak bi trebali znati osnovne i elementarne stvari.
    4.Nauka je upravo ono što vrši prodor i otkriva novo, a ono što se zna je znanje. Kako jedan naučnik da od znanja dođe do nauke, jer samo je tada naučnik. Pa upravo vjerovanjem i sumnjom u to da su postojeća znanja potpuno istinita, odnosno vjerovanjem u neku predpostavku a koju mora naučno da se dokaže, pa da se dođe opet do nove parcijalno objektivne istine koja se opet naučno ne smatra kompletnom.
    5. S tim u vezi bi bila tačna Ninoslavina tvrdnja da što god je nauka dokazala da je bilo prvo predmet vjere a da će stari dokazi biti „odbaćeni kao lanjski snijeg“ i to je potpuno tačno jer upravo se to dešava na terenu i u školama.
    6. Ja nisam rekao da nauka treba da bude neopterećena moralom nego ideologijom. Nauka treba da bude ideološki nepristrasna i neutralna.
    7. Ateizam je uglavnom stav površnosti u razmišljanju i to je odlično objasnio Dostojevski, jer on daje takve argumente u korist ateizma prema kojima su vaši argumenti dječija igra i male mace. To je ustvari razvojni proces isti kao kad nacionalno prelazi u nadnacionalno a pri tome nacionalno ništa ne gubi.
    8. Ponovo podvlačim nešto neoborivo: Moral je iznad nauke, jer određuje granice u kojima treba da se kreće nauka. Moral je na hijerarhijski višem nivou i zajednički je i za vjernike i za ateiste.
    9.Ne znam da li vam je kao ateistima poznato Opšta deklaracija UN o ljudskim pravima i temeljnim slobodama bazirana je upravo na vjerovanju, ko ne vjeruje nek pročita Preambulu.
    10. Ne znam da li vam je kao ateistima poznato šta ustvari znači sekularizam:Sekularizam označava skup ideja i vrijednosti čiji je cilj da osiguraju da država ne bude uključena ni u promoviranje određenih vjerskih ubjeđenja i vrijednosti, ali ni da svoju moć i institucije upotrijebi za progon religije. Međutim, negirajući mogućnost spoznaje transcendentalne istine, a šta je još smješnije transcedentalnog dobra, i bespoštednim napadom na autoritet objava, kao izvora i uzora morala, ateistički znanstvenici su uspjeli marginalizirati vjeru i eliminisati istinski moral na globalnom nivou jer upravo takav stav odgovara nemoralnoj svjetskoj politici. Pokušaji da se moralnost utemelji na priči gdje glavnu rijeć vodi ekonomija i politika tj. na profitu, u kojem je čovjek stavka u rashodima, a ne na istini, pokazali su se pogrešnim, te su prouzrokovali egoizam, stalne sukobe, stalnu nepravdu, nejedinstvo, ratove i moralni relativizam. Sekularni i religijski fundamentalizam, spriječavaju bilo kakvo racionalno promatranje ovoga odnosa i izričito odbacuju ispravnost onog drugog.Uopšteno govoreći, sekularni fundamentalizam nastoji do najmanjih mogućih okvira minimalizirati mjesto i ulogu religije, ne samo u sferi političkoga djelovanja, nego u socijalnim, a što je najsmješnije i u etičkim domenima. Sonjino izlaganje bi spadalo u sekularni fundamentalizam i scientizam.
    11.“Што се научног доказивања предмета веровања тиче, зашто би се наука уопште тиме бавила? “ :Da bi nešto bilo nauka treba da ima svoj predmet istraživanja, metodu kao i neke objektivne rezultate. Pa Ninoslava nauka se upravo time i bavi, imaš neki predmet vjerovanja da bi nešto moglo biti drugačije od postojećeg znanja i upravo to pokušavaš da dokažeš. Takvih predmeta-hipoteza ima koliko hoćeš ali samo one imaju vrijednost koje mogu biti dokazane u smislu pouzdanih znanja a prema metodološkom naturalizmu koji se smatra kamenom temeljcem nauke. Međutim i tu postoji greška, čak je američki sud raspravljao o tome.Naime po metodološkom naturalizmu ako hoćeš da se zoveš naučnik moraš da se baviš određenom metodologijom koja ne smije da uzme u obzir postojanje nadprirodnih uzroka.Inteligencija kao prirodni uzrok ne može se naučno isključiti nekim dogovorom (Metodologijski naturalizam) jer ne radi se ni o praznovjerju ni o vrađbinama, a ni o nečemu nadprirodnim jer to se i na zemlji svakodnevno dešava. To se protivi principima same nauke koja bi trebala da se bavi činjenicama. Ovo podrazumjeva ukidanje ili još bolje preformulisanje definicije Metodologijskog naturalizma prihvaćenog od nauke usvajanjem parcijalnih istina Darvinove teorije. Nauka ne može isključiti inteligenciju kao prirodni uzrok jer bi to bila tvrdnja da smo mi jedina inteligencija u svemiru, što naučno ne stoji (jer po vjerovatnoći to bi tek bilo čudo) a sa velikom vjerovatnoćom bi mogli reći da je dobrano i poglupo.
    12.Razum je potrebno izgraditi. Svjesnost doživljaja još ne znači i razumjevanje doživljaja. Razum se koristi i čulnim i emotivnim podatcima. Lično osvjedočenje vjernika, nastalo na osnovu uputstva, koje je potvrđeno kolektivnim iskustvom, isto tako predstavlja naučnu metodu. Svaka praksa se vrši baš po tom obrascu.
    Treći milenijum zahtijeva iskorak u definiciji nauke koja ne isključuje nijedno istinsko područje života. To je prije svega ukidanje najveće dogme XX stoljeća da nauka ne može ništa reći o vrijednosnim sudovima, preformulacija metodološkog naturalizma kao i naučna obrada i verifikacija mogućnosti i Inteligentnog dizajna. To bi spriječilo isključivo profitnu vizuru svijeta i dovelo bi do smislenosti nauke koja prije svega treba da se bavi činjenicama a ne da bude ideologizirana i isključiva. Kako je i sama definicija nauke u razvoju, a i njene metode, a često se i pogrešno tumači i sužava samo na čulna iskustva, a kako prema najuticajnijim filozofima u XX vijeku ne postoji slaganje o tome šta je nauka a šta nije, u XXI stoljeću bi ipak trebalo napraviti iskorak i sveobuhvatnu definiciju nauke koja ne isključuje nijedno istinsko područje života. To znači prihvatanje činjenice da su etički sudovi podložni objektivnim kriterijumima kao i verifikaciju mogućnosti Inteligentnog dizajna. Inteligentni dizajn sigurno ima i religijske implikacije, ali on ne zavisi od tih implikacija jer se strogo drži činjenica i nauke. U slučaju naučne potvrde Inteligentnog dizajna jasno bi se dokazala komplementarnost nauke i religije.

    Sviđa mi se

    • Нинослава

      „U slučaju naučne potvrde Inteligentnog dizajna jasno bi se dokazala komplementarnost nauke i religije.“
      – Дечко, наука већ зна – за разлику од тебе, да је „интелигентни дизајн“ потпуна бесмислица:
      http://bioloska.blogspot.com/2013/08/da-li-je-mocniji-dizajn-ili-evolucija.html

      – Btw, слатко си ме насмејао тачком 11, изгуглај „Раселов чајник“, можда и добациш зашто си смешан 😉

      – Што се тичке тачке 6, је л’ ти уопште знаш шта је наука?

      – Под 3; фактам Пеницилин i његово дејство, срећан?

      – Е да, да не заборавим, када си прославио седамдесети рођендан? Питам да бих знала, имаш ли времена да научиш шта је „https://yourlogicalfallacyis.com/appeal-to-authority“, pod 7. 😛

      П. С. За остале тачке не замери, нису вредне ни подсмеха, sorry. :*

      Sviđa mi se

  10. Povratni ping: Ja verujem u nauku, ti veruješ u boga

  11. darko božuta

    Nauka ne zna da li je inteligentni dizajn besmislica kao što ti kažeš, nego se dešava upravo ono što sam naveo da se neki parcijalno objektivni naučni rezultati smatraju kompletnim rezultatima (http://bioloska.blogspot.com/2013/08/da-li-je-mocniji-dizajn-ili-evolucija.html) i ponovo smo u zoni vjerovanja a ne činjenica, ponovo smo u oblasti ideologije, a ne nauke. Naučnici se sami bave inteligentnim dizajnom, a osporavaju Inteligentni dizajn. Zar to nije maksimalno glupo!!! Razmisli, na svakom koraku na Zemlji imamo inteligentni dizajn a Metodološki naturalizam ga smatra nadnaravnom pojavom na istom nivou kao sujevjerje i magija i vrađbine. Zdrava nauka je nauka koja traži istinu i dozvoljava dokazima da govore za sebe potpuno nepristrasno. Inteligentni dizajn mora biti baziran na proučavanju činjenica, a ne na ideologiji. Kako ne shvataš da ateisti i vjernici pričaju o ideologiji, a ne o nauci. Nauka im samo služi kao sredstvo da „dokažu“ svoju ideologiju, a što znači da u navedenom članku neki parcijalno objektivni rezultati se koriste da se proglasi neka ideologija konačnom i neprikosnovenom. I sa stanovišta same nauke to nije u redu.jer nauka je uvijek otvorena novim saznanjima a koja mogu biti potpuno suštinski suprotni od postojećih znanja, a što opet ne negira parcijalno objektivne činjenice postojećeg znanja nego ih stavlja u novi kontekst, a koji je opet otvoren novim saznanjima.
    Posljedica 7: Inteligencija kao prirodni uzrok ne može se naučno isključiti nekim dogovorom (Metodologijski naturalizam) jer ne radi se ni o praznovjerju ni o vrađbinama, a ni o nečemu nadprirodnim jer to se i na zemlji svakodnevno dešava. To se protivi principima same nauke koja bi trebala da se bavi činjenicama. Ovo podrazumjeva ukidanje ili još bolje preformulisanje definicije Metodologijskog naturalizma prihvaćenog od nauke usvajanjem parcijalnih istina Darvinove teorije. Nauka ne može isključiti inteligenciju kao prirodni uzrok jer bi to bila tvrdnja da smo mi jedina inteligencija u svemiru, što naučno ne stoji (jer po vjerovatnoći to bi tek bilo čudo) a sa velikom vjerovatnoćom bi mogli reći da je dobrano i poglupo.
    Posljedica 8: U trećem milenijumu ponovo treba vratiti u nauku etička pitanja o svrsi prirode. Pored osnovnog cilja nauke da teži istini, olakšava i produžava život, početak trećeg milenijuma daje naučnicima mogućnost da posmatraju svijet kao svijet koji ima smisao a samim tim i svrhu. ( U slučaju da je stvarnost na Zemlji podređena stvarnost kompletna priroda je učitelj i ima svoju svrhu.)
    Jasne greške Metodološkog naturalizma kao kamena temeljca nauke su slijedeće:
    1.To što metodološki naturalizam zove nadnaravnim, to uopšte nije nadnaravno, jer ukoliko je Zemlja podređeni sistem stvarnosti a što tvrdi religija, upravo je viša stvarnost potpuno naravna a sama Zemlja bi bila više nadnaravna nego Viša stvarnost. To znači da uopšte nema nadnaravnih pojava, nego mi u svom neznanju pojave zovema nadnaravnim a kad ih objasnimo kao npr.grmljavinu ona je potpuno naravna pojava.
    2. Proglasiti mogućnost (ovdje ako primjećujete isključujemo svaku ideologiju) inteligentnog dizajna nadnaravnom pojavom je čista naučna glupost bez granica, jer to se svakodnevno dešava na zemlji.
    3. Metodološki naturalizam se protivi definiciji sekularnosti i neutralnosti nauke jer ideologijom ateizma erodira religijski moral a koji je Determinanta sistema na zemlji (Pravednost,čovjekoljublje) i dovodi nas u situaciju kakva je upravo sada da imamo dva oblika mišljenja: Religijsko i Moderno, s tim da Moderno mišljenje nema uopšte kategorije istinskog društvenog morala a što je katastrofalno. Kako se moral društveno nameće a individualno prihvata kako će se prihvatiti nešto što ne postoji. Za one koji mnisu religiozni to je ozbiljan problem jer čovjek je slobodan da radi šta hoće ali nije slobodan od poisljedica svojih djela, pa tako ne znajući gubi svoju toliko cijenjenu slobodu upravo svojim nekontrolisanim postupcima.
    4. Metodološki naturalizam kao naučni metod treba da se ograničava na prirodnim objašnjenjima, bez pretpostavki o postojanju ili nepostojanju natprirodnog, a ne na bazi o dogmatskog metafizičkog naturalizma koji negira postojanje transcedentnog boga. (Ovo je američki sud usvojio kao ispravno) Kao što smo vidjeli postojanje ili nepostojanje Više stvarnosti se bar u dogledno vrijeme ne može dokazati i upravo to je dokaz da je život na zemlji, što se tiče Konačne istine odnosno Više stvarnosti, baziran na vjerovanju da postoji Viša stvarnost ili vjerovanju da ne postoji. Postojanje Više stvarnosti ne može se nikako nazvati nadprirodnim, jer kako smo vidjeli Viša stvarnost je prirodnija od uslovljene stvarnosti. Zar postojanje npr. uslovljenje stvarnosti nije prirodni uzrok? Kako se ne shvata da je čovječanstvo i samo vrlo blizu pravljenju sistema uslovljene stvarnosti. Greška u metodološkom naturalizmu je slijedeća: Poziva se na «prirodne» uzroke a nadprirodni uzroci se odbacuju pri čemu se zanemaruje činjenica da je nauka u razvoju i (da ona ide od jednostavnijih detekcija prema složenijim), i da detektovani ili nedetektovani nadprirodni uzrok ili pojava samim detektovanjem postaje prirodni.Ono što mi zovemo nadprirodno, nadnaravno, je ustvari potpuno prirodno i podložno razumu ali kako je nauka u razvoju potrebno je strpljenje.
    Što se tiče „https://yourlogicalfallacyis.com/appeal-to-authority“to moram detaljno da proučim, a da li će biti vremena da proučim opet nam ostaje samo da vjerujemo da će biti ukoliko nauka i samo vjerovanje ne proglasi nadnaravnom pojavom.

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: