Fejsbuk-ljubomora: Kad je Ex na listi prijatelja

Zamislite sledeći scenario: Devojka počinje da sumnja da njenom mladiću nije stalo do veze s njom, u meri u kojoj je njoj stalo do njega. Pada joj na pamet da bi je mogao ostaviti zbog druge. Vođena strahom i sumnjama, odlučuje da detaljnije „pročešlja“ njegov Fejsbuk profil. Uočava da je nedavno, u kratkom razmaku, listi prijatelja dodao tri veoma atraktivne devojke. Iako nije prvi put na njegovom profilu, sada joj upada u oči da njegov status i dalje glasi: single. Primećuje i da je u skorije vreme tagovan na fotografiji, na kojoj je ruku prebacio preko ramena devojci koju ona prvi put vidi.

Devojka se sada oseća još gore. Uprkos tome, već nakon par sati, ponovo se loguje na Fejsbuk i ponovo odlazi na profil svog partnera, u potrazi za dodatnim informacijama o njegovoj interakciji s osobama suprotnog pola.

Hipotetički scenario opisuje klasično iskustvo ljubomore – kompleksa emocija u rasponu od brige i straha od napuštanja, preko besa, do poniženosti. Kao druga važna komponenta pojavljuje se „uhođenje“, strategija kojoj osobe pogođene ljubomorom često pribegavaju, u nadi da će na taj način pribaviti informacije koje vode razrešenju emocionalne napetosti koju usećaju. Treći element je Fejsbuk.

Fejsbuk, veze i ljubomora

Od 2004. godine kada je lansirana, društvena mreža Fejsbuk uspela je da privuče milijardu korisnika. Prema istraživanjima rađenim u prethodnih nekoliko godina, Fejsbuk većini ljudi prevashodno služi za kontakt s prijateljima. Ipak, 60 odsto adolescenata priznaje da pomoću Fejsbuka nadgleda svoje partnere. Nalaz, ponovljen iz studije u studiju, u toj meri je robustan da su istraživači već skovali odgovarajuće termine: „elektronsko nadgledanje partnera„, „društveno nadgledanje„, „socijalni pretres„.

S jedne strane, kao platforme za upoznavanje i povezivanje na bazi sličnih interesovanja, društvene mreže mogu da pomognu ljudima da upoznaju potencijalne partnere. S druge, istraživači Fejsbuk sve češće posmatraju u kontekstu problema u vezi, pri čemu ljubomora i „uhođenje“ iskrsavaju kao najozbiljniji.

Grupa kanadskih psihologa došla je, na primer, do nalaza da Fejsbuk ume da bude generator ljubomore. Naime, kada je reč o ljudima koji su u vezi, postoji pozitivna korelacija između vremena koje neko redovno provodi na Fejsbuku i intenziteta partnerove ljubomore. Ovaj efekat je još snažniji ukoliko se na nečijoj listi prijatelja nalazi bivši/bivša. U sličnom tonu, tim australijskih psihologa, zaključuje svoju skorašnju studiju nalazom da vreme provedeno na Fejsbuku utiče na partnerovo (ne)zadovoljstvo vezom. U ekstremnim slučajevima, ljubomora povezana s Fejsbuk navikama i ponašanjem može da se izrodi i u opsesivno praćenje online aktivnosti partnera.

Šta su glavni okidači Fejsbuk-ljubomore? Generalno, ima ih četiri:

• Vaš partner svojim statusima i interakcijom na društvenoj mreži pokazuje pojačano interesovanje za drugu osobu.
• Druga osoba svojim statusima i interakcijom na društvenoj mreži pokazuje pojačano interesovanje za vašeg partnera.
• Vaš partner ima redovnu Fejsbuk interakciju sa svojim bivšim partnerom/partnerkom.
• Nejasne i dvosmislene fotografije: ne znate osobu s kojom je vaš partner fotografisan, a kontekst zabeležen na fotografiji ukazuje na to da su relativno prisni; iz komentara koje vaš partner ostavlja na statusima određene osobe, stičete utisak da su u redovnom i bliskom kontaktu iako vi ništa ne znate o tome.

Kakva je uloga Fejsbuka u kontekstu ljubomore? U najmanju ruku – komplikovana.

S jedne strane, pojavljuje se kao izvor okidača ljubomore. S druge, omogućuje „nadziranje“ partnera. „Nadgledanje“ pak povećava izloženost okidačima s kojima je sve počelo. Nije, međutim, neizbežno upasti u ovakav začarani krug. Drugim rečima, ne dešava se svakome ko se sretne s pomenutim okidačima. Stoga, ključno pitanje glasi:

Ko je sklon Fejsbuk-ljubomori?

Onaj ko je inače sklon ljubomori. To je premisa od koje su krenuli Tara Maršal (Tara C. Marshall) i još troje psihologa sa Univerziteta Brunel, nastojeći da obilje nepovezanih empirijskih podataka o Fejsbuk-ljubomori povežu u koherentnu celinu i objasne u teorijskom okviru poznatom kao teorija emocionalnog vezivanja.

Teorija emocionalnog vezivanja (teorija emocionalne privrženosti; teorija atačmenta) nastoji da objasni individualne razlike u načinu na koji formiramo i održavamo emocionalne odnose. Ideja je sledeća: Kao što se međusobno razlikujemo po crtama ličnosti, temperamentu, radnim navikama i drugim psihološkim i bihejvioralnim karakteristikama, tako nas karakterišu i različiti stilovi emocionalnog vezivanja – specifičine matrice mišljenja, osećanja i ponašanja u interpersonalnim vezama.

Mada teorija atačmenta nije isključivo teorija o ljubavnim odnosima, istraživači su u poslednjih pola veka prikupili obilje ozbiljnih empirijskih dokaza za njenu ključnu tvrdnju: Tip i kvalitet veze koju u najranijem detinjstvu – tokom prvih godinu dana života – uspostavimo sa roditeljima, ili ljudima koji obavljaju ulogu roditelja, presudno diktira tip i kvalitet prijateljstava, partnerstava, seksualnih i ljubavnih veza u koje ćemo ući kao odrasli. Kroz najraniju interakciju s roditeljima, kaže teorija, praktično učimo interpersonalnu matricu koju ćemo primeniti kada odrastemo. Generalno, postoje tri takve matrice, tj. stila atačmenta:

• Siguran stil. Nastaje kroz interakciju s roditeljima koji su dostupni, konzistentno odgovaraju na potrebe deteta i unose emocije u interakciju s njim. Mada ovo ne znači da mu u svemu udovoljavaju, dete uči da će njegove potrebe biti prepoznate, da može da se osloni na druge i da sme da im veruje. Kao odrasli, osobe sigurnog stila emocionalnog povezivanja formiraju zdrave i čvrste interpersonalne odnose: smatraju se vrednim i dostojnim ljubavi i poštovanja; imaju poverenja u svoje partnere; prijaju im bliskost i intima; kada im je potrebna, ne smatraju ponižavajućim da zatraže podršku drugih. Kako psiholozi to vole da kažu, reč je o osobama sa pozitivnim radnim modelom sebe i drugih.
• Anksiozni stil. Nastaje kroz interakciju s roditeljima koji nekonzistentno odgovaraju na potrebe deteta. Preciznije, dete ne uspeva da uoči matricu i da razume kada može da očekuje responsivnu reakciju svojih roditelja, a kada će ona izostati. Ključno, stiče uverenje da to ni na koji način ne zavisi od njega, formirajući negativan radni model sebe i drugih. Osobe anksioznog atačment-stila ne veruju da su vredne ljubavi, pažnje i poštovanja, iz čega proističu prenaglašena sumnjičavnost i pojačana sklonost ka prismotri partnerovih aktivnosti i ponašanja. One same ponašaju se ambivalentno: Kao što su sklone ničim izazvanim promenama raspoloženja, tako od svojih partnera u jednom trenutku zahtevaju aposlutno prožimanje, da bi se već u sledećem udaljili.
• Izbegavajući stil. Nastaje usled interakcije na relaciji roditelj-dete koju karakteriše konzistentna neresponsivnost roditelja, uključujući emocionalnu. Dete, dakle, uči da roditelji nisu dostupni kada su mu potrebni. Kao odrasli, osobe izbegavajućeg stila emocionalnog vezivanja teže da se u interpersonalnim odnosima emocionalno distanciraju; veruju da se ni na koga ne mogu osloniti; nastoje da imaju potpunu kontrolu nad interakcijama; ne osećaju poriv da izađu u susret potrebama partnera. Prema radnom modelu sebe i drugih, osobe izbegavajućeg stila mogu pripadati jednom od dva podtipa: (i) dismisivni izbegavajući tip, koji karakteriše pozitivan self-model i negativan model drugih; (ii) strahujući izbegavajući tip, koji karakterišu negativni modeli sebe i drugih.

Atačment-stil i ljubmora

Uopšteno govoreći, osobe sigurnog emocionalnog stila vezivanja nisu deo priče o ljubomori. To, naravno, ne znači da ne mogu da je osete. Reč je o tome da su sklonije inicijalnom poverenju, a ne nepoverenju u partnera i da se neće osetiti ugroženima na svaki ambivalentan signal u ponašanju partnera. Kako atačment-stil daje karakter i stilu komunikacije u interpersonalnim odnosima, emocionalno sigurni ljudi generalno pribegavaju zdravijim strategijama razrešenja napetosti u vezi.

Ljubomora i pojačana sumnjičavost karakteristični su za osobe anksioznog i izbegavajućeg stila emocionalnog povezivanja. Zavisno od toga kom nesigurnom atačment-stilu pripadaju, ljudi se razlikuju po načinu na koji reaguju kada se osete ugroženo. Osobe anskioznog stila vezivanja, kada su izazvane, sklone su nadgledanju i praćenju partnera, uključujući njihove onlajn profile, elektronsku poštu, telefonske poruke. S druge strane, osobe izbegavajućeg atačment-stila sklone su apsolutnom distanciranju, prekidu komunikacije s partnerom i upornom negiranju ljubomore.

Atačment-stil i Fejsbuk-ljubomora

Studija Tare Maršal i saradnika, „Atačment-stil, Fejsbuk-ljubomora i elektronsko špijuniranje„, polazi od premise da stil emocionalnog vezivanja utiče na pojavu i stepen Fejsbuk-ljubomore, te na sklonost ka elektronskom nadgledanju partnera, preko načina na koji osoba percipira kvalitet ljubavne veze i partnera. Generalno, na kvalitet ljubavne veze utiče šest parametara: poverenje, zadovoljstvo, strast, ljubav, intimnost, posvećenost.

Obilje empirijskih nalaza ukazuje da ljudi anksioznog emocionalnog stila vezivanja imaju manje poverenja u svoje partnere nego emocionalno sigurne osobe. Isto tako, ljudi anksioznog atačment-stila skloni su nezadovoljstvu vezom. Nepoverljivi prema partneru, češće su ljubomorni i skloni uhođenju partnera. Stoga, Maršal i saradnici očekivali su da će anksiozni stil emocionalnog vezivanja, preko (ne)poverenja u partnera i (ne)zadovoljstva vezom, biti u pozitivnoj korelaciji sa Fejsbuk-ljubomorom i elektronskim špijuniranjem partnera.

Kada je o osobama izbegavajućeg emocionalnog stila reč, iako su jednako nepoverljivi i sumnjičavi prema partnerima kao i ljudi anksioznog atačment-tipa, ne treba očekivati ni Fejsbuk-ljubomoru ni impuls ka elektronskom uhođenju, s obzirom da se njihova strategija odbrane od ljubomore sastoji u negiranju iste i udaljavanju od partnera.

Drugo predviđanje autora studije glasilo je otprilike ovako: I anksiozni i izbegavajući stil emocionalnog vezivanja biće u korelaciji s Fejsbuk-ljubomorom i sklošću ka nadgledanju aktivnosti partnera preko strasti i ljubavi kao parametrima kvaliteta veze. Naime, osobe anksioznog atačment-stila odlikuje, uslovno rečeno, buran ljubavni život: lako se zaljubljuju; skloni su strastvenim vezama, utemeljenim na snažnoj seksualnoj privlačnosti; njihove ljubavne veze karakterišu česti usponi i padovi; lako postaju „opsednuti“ svojim partnerima, što neretko rezultira ekstremnom posesivnošću i psihološkom, emotivnom zavisnošću od partnera. Nasuprot njima, izbegavajući tip emocionalnog vezivanja sa sobom nosi teže vezivanje i zaljubljivanje i ciničan stav prema trajnim, romantičnim vezama. Elem, iz ugla ljubavi i strasti, za očekivati je da osobe anksioznog emocionalnog stila budu sklonije Fejsbuk-ljubomori i špijuniranju partnera u poređenju s ljudima izbegavajućeg atačment-stila.

Realne veze – onlajn ljubomora

Da bi testirali svoje hipoteze, Maršal i saradnici sproveli su dve studije. U prvoj, učestvovalo je 255 svakodnevnih korisnika Fejsbuka, prosečne starosti od oko 22 godine – svi u vezi koja u proseku traje nekih 20 meseci, s partnerom koji je, takođe, aktivni korisnik Fejsbuka (sedam odsto učesnika u istraživanju naznačili su da su u otvorenoj vezi i da pored partnera viđaju i druge osobe).

Standardno, da bi izmerili prisustvo i intenzitet anksioznosti, odnosno izbegavajućih tendencija u emocionalnom stilu vezivanja ispitanika, istraživači su koristili Upitnik o iskustvima u vezi – listu od 36 tvrdnji, na koje subjekt odgovara jednim od pet mogućih odgovora, u rasponu od „potpuno se slažem“ do „potpuno se ne slažem“ (prvih 18 tvrdnji meri anksioznost, a preostalih 18 izbegavajuće tendencije). Osim njega, kao merač samopouzdanja ispitanika, korišćen je Rozenbergov test samopoštovanja.

Dalje, ispitanici su sami procenjivali kvalitet sopstvene veze, stepenujući svaki od šest relevantnih parametara: poverenje, zadovoljstvo, strast, ljubav, intimnost, posvećenost. Na sličan način, odgovarajući na set od 27 pitanja, tipa „Da li bi vas učinilo ljubomornim ukoliko vaš partner na listu prijatelja doda svog bivšeg partnera?“, subjekti su istraživačima omogućili da izmere sklonost ka Fejsbuk-ljubomori (test sklonosti ka Fejsbuk-ljubomori nalazi se u apendiksu I linkovanog teksta). Konačno, tendenciju da nadgledaju onlajn aktivnosti svojih partnera, autori studije merili su jednostavnim pitanjem: „Koliko često proveravate stranicu svog partnera?“ (skala odgovora kretala se od „nikada“ do „veoma često“).

Ukratko, nalazi su sledeći:

• U proseku, muškarci imaju više prijtelja na Fejsbuku od žena.
• Ispitanice prijavljuju veći stepen posvećenosti veza od muških ispitanika.
• I Fejsbuk-ljubomora i sklonost ka nadgledanju češći su kod žena, subjekata koji kažu da u njihovoj vezi vlada nizak stepen posvećenosti i ispitanika sa nižim samopoštovanjem.
• Anksiozni stil emocionalnog vezivanja stoji u pozitivnoj, a izbegavajući u negativnoj korelaciji s Fejsbuk-ljubomorom i tendenciji ka onlajn uhođenju partnera.
• Od parametara kvaliteta veze, poverenje u partnera pokazalo se kao medijator preko kojeg atačment-stil deluje na sklonost ka Fejsbuk-ljubomori i špijuniranju.

U drugoj studiji, jedinica posmatranja bili su parovi. Testove iz prve studije sada je radilo 216 pojedinaca (108 parova), a rezultati su sledeći:

• Osobe čiji emocionalni stil vezivanja pokazuje veće prisustvo anksioznosti, niži stepen izbegavajućih tendencija i nizak stepen poverenja u partnera sklonije su i Fejsbuk-ljubomori i nadgledanju i proveravanju partnera s kojima su u vezi.
• Partneri osoba sa iznad navedenim karakteristikama prijavljuju niži kvalitet veze, posebno u pogledu parametra posvećenosti.

Oznake: atačment-stil, emocionalni stil, Fejsbuk, ljubav, ljubavna veza, ljubomora, stil emocionalnog vezivanja, teorija atačmenta, teorija emocionalnog vezivanja, veza