RTS vs. Končita: Izvinjenje koje to nije

Končita Vurst

„Ja, lično, duboko žalim zbog onoga što se dogodilo između mene i predsednika Klintona. Dopustite mi da ponovim: Ja. Lično. Duboko. Žalim.“

Monika Luinski nije mogla odabrati bolji momenat za svoj veliki povratak. Njen ispovedni esej, objavljen u poslednjem broju magazina Vanity Fair, pojavljuje se u trenutku kada New York Times izglede za predsedničku kandidaturu Hilari Klinton, bivše državne sekretarke i prve dame SAD, sa „mogućeg“ („possible“) podiže na nivo „verovatnog“ („probable“). Na tim izborima, koji se održavaju 2016, prvi put će moći da glasa generacija Amerikanaca čije javno pamćenje ne seže do ranih devedesetih i Monicagatea – kratkotrajne afere koju je Luinski, u to vreme pripravnica u Beloj kući, imala s onda aktuelnim predsednikom Amerike Bilom Klintonom.

Pisan u prvom licu, iz pozicije žrtve masovnog voajerizma, članak će nesumnjivo zadugo biti tema dana – kako među Klinton-nostalgičarima tako u redovima protivnika politički moćnog para Hilari-Bil. Manje zainteresovanima, kao njegov najinteresantniji deo moglo bi se nametnuti citirano kao izvinjenje „zbog onoga što se dogodilo“.

Po strani pitanje postoji li uopšte razlog da se Luinski pravda zbog veze s Klintonom, dakle, dobrovoljnog odnosa između dvoje odraslih pojedinaca – njeno izvinjenje-koje-to-nije predstavlja klasičan primer specifične forme političke komunikacije, nečega što bismo mogli zvati političko izvinjenje. Zahvaljujući karakterističnoj upotrebi jezika, njegovo značenje je redovno maglovito, često dvosmisleno, retko, gotovo nikada – jasan pokazatelj iskrenog kajanja.

Luinski dakle jednostavno žali „zbog onoga što se dogodilo“. Posežući za ovako uopštenom formulacijom, suština – pitanje zašto joj je žao – ostaje otvorena. Da li autorka u stvari žali zbog sopstvene nesmotrenosti, koja će rezultirati upuštanjem u avanturu čiju visoku cenu plaća svih godina? Je li joj, možda, žao što je bila deo odnosa koji će Klintona na koncu koštati predsedničkog položaja? Ili se, ni to nije isključeno, kaje što je uopšte ušla u vezu s oženjenim muškarcem? Opcija je pregršt.

***

Efektno političko izvinjenje podrazumeva dva paralelna nivoa: etički, koji se ogleda u priznavanju (nemoralnog) akta i jasnom izražavanju žaljenja zbog takvog činjenja; društveni, koji se sastoji u ponudi (simboličnog) obeštećenja povređenoj strani. Koliko će uistinu biti delotvorno prevashodno zavisi od načina na koji je formulisano. Jezik, tačnije, način njegove upotrebe je ono što izvinjenje razdvaja od izvinjenja-koje-to-nije.

Pasivna konstrukcija, uz izostavljanje subjekta, kao u iskazima „napravljen je niz grešaka“, „došlo je do ozbiljnih propusta“ i sl, pretvoriće izvinjenje u karikaturu istog. Političarima, i ne samo njima, na raspolaganju su, međutim, i suptilnije metode relativizovanja akta zbog kojeg se izvinjavaju.

Korišćenjem kondicionala, jednim „ako“ ili „ukoliko“, autor će nastojati da se u samom izvinjenju distancira od onoga zbog čega je prinuđen da se izvinjava. Ne samo što će loptu prebaciti na teren povređene strane, tražeći od nje potvrdu da je do uvrede uopšte došlo, već će je kroz pasivno-agresivni spin optužiti za učitavanje loše namere (koja, jel’ te, nije postojala) i proglasiti krivom što se osetila uvređenom.

Prototip ovakvog ne-izvinjenja stigao je neki dan na adresu Gej lezbejskog info centra (GLIC). Reagujući na protest ove LGBT organizacije povodom načina na koji su komentatori Radio-televizije Srbije (RTS) ispratili finalno veče Evrovizije, Zabavni program Javnog servisa formulisao je svoje izvinjenje-koje-to-nije na sledeći način:

„Povodom protestnog pisma Gej lezbejskog info centra upućenog RTS-u u vezi sa komentarisanjem prenosa finalne večeri ‘Evrosonga’ – Zabavni program RTS-a izražava žaljenje ukoliko je došlo do uznemiravanja trans populacije i LGBT pripadnika.

Muzičko-zabavni karakter ‘Pesme Evrovizije’ svake godine određuje i ton komentarisanja kvaliteta muzičkih numera, izvođača, kao i ukupni utisak nastupa takmičara.“

Svi elementi „žanra“ su tu. Mada odgovaraju na protestno pismo, u kojem GLIC eksplicitno navodi uvređenost LGBT zajednice Srbije načinom na koji su voditelji RTS-a komentarisali nastup i pojavu Končite Vurst, predstavnice Austrije i pobednice Evrosonga, u Javnom servisu ipak nisu sigurni da su ikoga povredili. Otud u saopštenju Zabavnog programa ono „ukoliko“. Ako se neko i našao uvređenim ili uznemirenim, sledi iz narednog pasusa, to je zato što ne shvata da muzičko-zabavni karakter manifestacije određuje ton komentara.

***

Končitin put do Evrosonga bio je sve samo ne lak. Samo dan pošto je pobedila na nacionalnom takmičenju i time postala predstavnica svoje zemlje na Evroviziji, u Austriji je počela da cirkuliše peticija čiji su potpisnici zahtevali da joj se blokira odlazak u Kopenhagen. Slične akcije usledile su u Rusiji i Belorusiji, čiji su se građani masovno uplašili da će učešće transvestita na evrovizijskom takmičenju od muzičke manifestacije napraviti „leglo sodomije“. Nekolicina ruskih političara tražila je da tamošnja televizija iz prenosa iseče Končitin nastup; zahtev je ignorisan jer bi takav potez Rusiju diskvalifikovao iz takmičenja.

Teško da je Končitu išta od ovoga posebno iznenadilo i dočekalo nespremnu. Uostalom, glamurozna drag queen o kojoj ne prestaje da se govori ni danima nakon Evrovizije zapravo je alter-ego dvadesetpetogodišnjeg Toma Nojvirta, kreiran kao prkosan odgovor na diskriminaciju koja je obeležila njegovo gej odrastanje u malom austrijskom gradu. Štaviše, moglo bi biti sasvim obrnuto – da su mnogi zatečeni njenom pobedom.

Ukoliko bismo trijumf Končite Vurst, rezultat glasanja evropske publike, posmatrali kao test, onda bi se moglo reći da je Evropa kulturno daleko manje podeljena nego što se misli. Mereno teleglasovima, zemlje južne i istočne Evrope pružile su joj ništa manju podršku u poređenju s tradicionalno liberalnim skandinavskim nacijama. Ruski televizijski gledaoci plasirali su je na visoko treće mesto, dok je u Jermeniji, zemlji koja od nedavno razmatra „zakon protiv gej propagande“ nalik ruskom, zavredela drugu poziciju.

Naklonost jermenske publike mogla bi biti odgovor na homofobične i transfobične komentare, koje je evrovizijski predstavnik te zemlje Aram Mp3 izneo na račun austrijske pevačice. U jednom od intervjua nakon pobede na nacionalnom takmičenju, izjavio je kako bi njegov tim i on mogli pomoći Končiti da konačno odluči da li je žena ili muškarac. U skladu s ulogom katalizatora za raspravu o drugosti i normalnosti, koju po svemu sudeći rado igra, Končita se odmah ponudila da ga edukuje i ona pomogne njemu da razreši nejasnoće koje ima u pogledu transvestizma i transrodnosti.

Usledilo je Aramovo javno izvinjenje, primer punog prihvatanja odgovornosti za reči koje vređaju ljudsko dostojanstvo i dignitet, koje je Končita Vurst isto tako javno prihvatila.

„Poštovanje za druge je ključni princip kojim se rukovodim u životu i radu. Osim što sam muzičar, ja sam i komičar. Muzika i humor su neodvojivi delovi mog života; nedavno sam izneo primedbe koje su, umesto da nasmeju, očigledno povredile drage prijatelje i moju publiku. Zaista mi je žao zbog toga i želim jasno da kažem da odbacujem homofobiju“.

Advertisements

8 comments

  1. mira

    Полицијски синдикат Србије тражи да се хитно забране сва јавна окупљања којима је потребно полицијско обезбеђење, укључујући ЛГБТ манифестације, како би сви капацитети били усмерени на спашавање људи са поплављених подручја

    Sviđa mi se

  2. duja

    Malo je bizarno, u najmanju ruku, da u vreme kad drzava trpi stetu od vise milijardi evra, neko poteze pitanje lgbt prava i dlakavih zena. Istorija krece drugim tokom, ko ne vidi, videce. Uskoro niko nece o takvim stvarima pricati.

    Sviđa mi se

  3. miljan

    Podjednako bizarno. Amfilohije i za zelen bor da se uhvati i on bi se osusio.

    Sviđa mi se

  4. miljan

    Asanz kaze da se buducnost dogadja u Srbiji. On misli pre svega na primenu modela KiM u buducnosti, Mozda je vanredna situacija od poplava, takodje, opste mesto u buducnosti. Velibor Abramovic kaze da su medjunarni planeri, socijalni inzenjeri i astanabojsi izabrali Srbiju za mesto stvaranja novog drustva, otuda permanentno vanredno stanje kod nas u minulih 20 godina, gledano u odnosu na druge, trenutno idealnije drzave.

    Sta Sonja misli o tome? Takodje, sta mislis o radnim akcijama u netotalitarnim drustvima? Moze li afirmacija solidarnosti uopste imati pozitivne posledice po ljude kao sto je Koncita? Treba li sad zaostravati drustvene sukobe? Sta mislis o svesti humanitaraca koji kradu i dojavljivacima za laznu upotrebu snaga za spasavanje iz poplava?

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: