Kultura mizoginije: Muška prava i ženske obaveze

psihologija masovnog ubice

„Sutra je dan odmazde, dan moje osvete…

Pretvorile ste mi život u bol i patnju; sada ću ja vas naterati da patite. Odbijale ste me, gledale s visine, tretirale kao smeće. Vreme je da dobijete ono što zaslužujete.

Ne znam zašto, ali vama, devojkama, nikada nisam bio privlačan. Zbog toga ću vas kazniti. Zaklaću svaku razmaženu, uobraženu plavušu, drolju koju budem zatekao… Neizmerno ću uživati dok vas koljem. Konačno ćete uvideti da sam ja taj koji je istinski superioran, pravi alfa-mužjak.“

Čim je u svom inboksu otkrila poruku ovakve sadržine, video u kojem njen sin najavljuje „rat protiv žena“, majka Eliota Rodžera (Elliot Rodger) alarmirala je policiju. Nažalost, prekasno. Prve žrtve ubilačkog pohoda u koji se dao nešto ranije tog dana već su bile pale.

Nanevši im smrtonosne ubode nožem, Eliot je najpre izmasakrirao trojicu svojih cimera, studenata Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, gde je i sam studirao političke nauke i filozofiju. Zatim je, naoružan trima poluautomatskim puškama, seo u svoj crni BMV i odvezao se do kuće koja pripada jednom od sestrinstava – neformalnih udruženja studentkinja – nameran da, kako je najavio u svom „poslednjem“ videu [Retribution], pobije sve koje tamo zatekne. Pošto mu niko nije otvorio vrata, izrešetao je dve devojke koje su se našle u dvorištu, da bi odatle krenuo u vožnju Isla Vistom, studentskom enklavom Santa Barbare, nasumice pucajući na prolaznike. Policija, koja je u međuvremenu dobila poziv njegove majke, presrela ga je na šetalištu koje okružuje univerzitetski kampus, gde će, nakon kraće razmene vatre, Eliot Rodžer sebi ispaliti metak u glavu i sam postati žrtva masakra u kojem je prethodno ubio šestoro i ranio trinaestoro mladih ljudi.

Šta je masovno ubistvo?

Iako se odgovor na ovo pitanje čini očiglednim, ono je znatno komplikovanije nego što izgleda. Formalno, kriterijumi jesu jednostavni i jasni: Da bismo ubistvo nazvali višestrukim, potrebno je da počinilac, u relativno kratkom i kontinuiranom vremenskom periodu, usmrti najmanje četvoro ljudi.

Kontinuitet je karakteristika koja višestruko ubistvo razlikuje od serijskog. Ono, takođe, podrazumeva veći broj žrtava, s tim što serijski ubica ubija u etapama, sve dok mu polazi za rukom da ostane neotkriven. Za razliku od njega, masovni ubica se najčešće i ne skriva; štaviše, teži da njegov smrtonosni pohod bude javan.

Unapred planirano samoubistvo počinioca je karakteristika koju masovno ubistvo pak deli s višestrukim ubistvom kao aktom terorizma. Međutim, dok terorista-samoubica nužno deluje iz političkih/ideoloških pobuda, s „klasičnim“ masovnim ubicom to ne mora biti, i najčešće i nije slučaj. Kod ovakvih ubistava, bilo da u njima stradaju članovi porodice počinioca ili nasumične žrtve, motivacija je najčešće duboko lične prirode. Neretko, masovni ubica je vođen sasvim intimnom psihološkom potrebom da usmrti i bude usmrćen.

Mada u vezi s masovnim ubistvom kao pojavom ima više otvorenih pitanja nego činjenica, prilično se pouzdano može predvideti da će, kada se ono dogodi, biti utvrđeno sledeće:

(i) Počinilac je [mlađi] muškarac.
(ii) Njegovo mentalno zdravlje je pod znakom pitanja.
(iii) Svoju nasilničku eskapadu „potpisao“ je samoubistvom ili barem pokušajem da sebi oduzme život.
(iv) Svetu je ostavio poruku, u kojoj nastoji da racionalizuje sam čin i razloge koji su ga naveli na njega.

Zašto su masovne ubice po pravilu muškarci?

„Po pravilu“ se ovde čita: „U više od 99 odsto slučajeva.“ Kao što verovatno pretpostavljate, jednoznačan odgovor na ovo pitanje ne postoji, ali objašnjenja-kandidata ne manjka.

Testosteron, pogonsko gorivo agresivnog ponašanja, svakako je deo mozaika. U periodu koji počinje ulaskom u pubertet i proteže se do kasne adolescencije ili ranog zrelog doba, nivo ovog hormona u krvotoku muškarca je izrazito visok. Dakle, uslovi za impulsivno reagovanje su optimalni. Za to vreme, izvršni mozak, tj. centri prefrontalnog korteksa zaduženi za kontrolu impulsa i svest o posledicama ponašanja, nisu kompletno razvijeni. Naime, mijelinizacija aksona, nervnih produžetaka putem kojih čeoni korteks dobija svoj input i šalje povratne informacije regijama nižeg i dubljeg mozga, traje sve do kasnih dvadesetih, odnosno ranih tridesetih godina. Dakle, poklapa se s periodom robustne proizvodnje testosterona, što će reći da su uslovi za kontrolu i inhibiciju impulsivnih reakcija daleko od optimalnih.

Privlačno u svojoj jednostavnosti, ovakvo, redukcionističko objašnjenje rodnih razlika u sklonosti ka ekstremnom nasilju ne bi bilo ni sveobuhvatno ni do kraja tačno. Ako ništa drugo, produženo sazrevanje prefrontalnog korteksa je razvojna karakteristika ljudskog, dakle i muškog i ženskog mozga. Sem toga, među muškarcima postoje značajne individualne razlike u tendenciji ka agresivnom ponašanju. Drugim rečima, sociokulturni faktor po svemu sudeći bitno oblikuje biološku predispoziciju za nasilno reagovanje.

Rodno diferencirano modelovanje počinje već u ranom detinjstvu. Od momenta kada je u stanju da sedi na podu i igra se, dečak je izložen igračkama koje mu nameću ulogu vojnika, ratnika, osvajača, vozača trkačkih automobila… Povišena doza agresivnosti je ne samo nužna već i poželjna za njihovo uspešno odigravanje. Dalje tokom detinjstva, odrasli iz neposrednog i šireg okruženja muškog deteta ohrabruju ili barem ne sankcionišu njegove agresivne ispade na način na koji bi to činili u slučaju devojčice. Kroz tipično muške sportske aktivnosti, u koje će biti uključen kao posmatrač ili direktni učesnik, dečak počinje da se navikava na tzv. kontaktnu agresiju, stičući iskustva koja u njegovim očima normalizuju agresivno ponašanje. Nasilne video igrice kasnije stupaju na scenu kao „prirodni“ nastavak ovakvog razvojnog puta.

Postoji, međutim, još nešto: Vrednosti i norme koje usvaja u procesu socijalizacije transformišu dečaka u odraslog muškarca koji je izrazito osetljiv na svoj socijalni status. Kako je položaj koji zauzima u zajednici čiji je deo i, šire, u društvu, okosnica njegovog identiteta, platforma na kojoj izgrađuje samopouzdanje i sliku o sebi, spreman je da ga brani svim sredstvima, po svaku cenu. Najnovija globalna ekonomska recesija pokazala je ovo na više nego očigledan način. Mada nema sumnje da je gubitak posla, na primer, jednako nepoželjno iskustvo i izvor radikalnog stresa za pripadnike oba pola, ispostavilo se da se muškarci daleko teže nose s ovakvim događajem. Prestane li da zarađuje, izgubi li status glavnog provajdera u porodici, muškarac gubi tlo pod nogama. Kriza identiteta u koju zapada graniči se s gubitkom smisla života. Nagomilani strah i nezadovoljstvo prerastaju u bes kojeg se muškarac neretko oslobađa kroz akt nekontrolisane agresije – prema sebi, članovima porodice ili drugom, u najširem smislu ovog pojma.

Ovakve bihejvioralne tendencije ponovo su proizvod specifičnosti rodno diferenciranog vaspitanja. Jedino se na taj način može objasniti veća sklonost muškaraca ka onome što psiholozi nazivaju negativna eksternalna atribucija – pripisivanje krivice za negativne ishode bilo drugom bilo spoljnim okolnostima nad kojima pojedinac nema kontrolu. Nasuprot njima, žene su sklonije da krivca za svoje neuspehe vide u sebi. Zato, i kada ubijaju, retko to čine u formi rafalne paljbe po [često samo naizgled] nasumičnim žrtvama.

Masovno ubistvo i mentalni poremećaji

Zamisliste ovakav scenario! Dogodilo se čudo; svima koji nose dijagnozu nekog mentalnog poremećaja simptomi su iščezli preko noći. Kako bi se to odrazilo na stopu kriminaliteta, u prvom redu na broj krivičnih dela s elementima nasilja? Najsažetije moguće: Usledio bi pad, tako minoran da ne biste mogli biti sigurni imate li posla sa statističkom greškom ili realnim efektom.

Kada se dogodi, masovno ubistvo nužno otvara pitanje mentalnog zdravlja počinioca. Što zbog imanentne brutalnosti što zbog neselektivnosti u pogledu žrtava, ono ostavlja utisak suludog čina koji je teško dovesti u vezu s „normalnim“ pojedincem. Iako među masovnim ubicama nesumnjivo ima osoba s psihičkim, dominantno emocionalnim problemima, istina je da ljudi koji nose dijagnozu mentalnog poremećaja češće trpe nasilje nego što su njegovi vinovnici[1]. Izuzmemo li bolesti zavisnosti[2], mentalni poremećaji, sami po sebi, ne mogu se povezati s vanrednom agresijom[3].

Ovakva ocena važi i za najozbiljnije mentalne poremećaje – psihoze. Iako prema preovlađujućem laičkom shvatanju uloga masovnog ubice „prirodno“ pripada psihički teško obolelom pojedincu, osobi koja, na primer, „čuje glasove“ ili umišlja da je progonjena, istraživanja pokazuju da su ljudi koji pate od psihotičnih poremećaja krajnje retko počinioci ubistva. Naime, verovatnoća da vas ubije šizofreničar iznosi jedan u 14.3 miliona[4], što će reći da je tri puta manja nego mogućnost da smrtno stradate od udara groma, odnosno, kako meri statistika američkog pravosuđa, najmanje deset puta manja od verovatnoće da budete žrtvom „normalnog“ ubice. Doduše, stoji i jedna važna ograda: Ukoliko se ne leče, mentalni poremećaji poput šizofrenije i bipolarnog poremećaja predstavljaju faktor rizika u pogledu nasilnog ponašanja; netretirani, psihotični simptomi vremenom postaju ozbiljniji i izraženiji.

2012, nakon što je Adam Lanza (Adam Lanza), u jednoj osnovnoj školi u Nju Taunu (Konektikat), ubio dvadesetoro dece i šestoro odraslih, „krivcem“ je odmah proglašena njegova dijagnoza, Aspergerov sindrom, tačnije, činjenica da njegova porodica nije bila u stanju da mu obezbedi adekvatan tretman. Igrom slučaja, i Eliot Rodžer je imao istu dijagnozu. Budući dete dobrostojećih roditelja (njegov otac je koreditelj Igara Gladi), on je, međutim, što zbog teškog nošenja s njihovim razvodom što zbog svog blagog autizma, praktično bio okružen terapeutima. Dijagnoza, kao što će više nego jasno pokazati njegov onlajn manifest, svojevrsna autobiografija naslovljena My Twisted World, naprosto nije imala veze sa zločinom koji je počinio.

Autizam, povrede glave i nasilje

Analizom na stotine naučnih radova, novinskih članaka i sudskih dokumenata koja se odnose na masovna i serijska ubistva, istraživači sa Univerziteta u Glazgovu došli su nedavno do nalaza da su pojedinci koji pate od poremećaja autističnog spektra i/ili imaju povrede glave skloniji [ekstremno] nasilnom ponašanju, ali samo ukoliko su u detinjstvu bili izloženi kontinuiranom psihološkom stresu i traumi.

Od 239 serijskih i masovnih ubica obuhvaćenih studijom[5], 28 odsto njih imali su – ili se sumnja da je to bio slučaj – neki od autističnih poremećaja, pri čemu je sedam odsto ovog poduzorka istovremeno imalo i povrede glave. Za 21 odsto ubica iz celokupnog uzorka je manje-više pouzdano utvrđeno da su svojevremeno doživeli povrede glave; od njih, 13 odsto istovremeno pati od neke forme autizma. Konačno, više od polovine ubica s autističnim poremećajem i/ili povredom glave imali su detinjstvo obeleženo psihološkom traumom; njihovi su zločini po broju žrtava i metodu izvršenja ozbiljniji i svirepiji u poređenju s onima koje su počinili uporedivi pojedinci čije je detinjstvo proteklo bez većih trzavica.

Generalno, istraživači zaključuju da otprilike deset odsto serijskih i masovnih ubica ispoljava autistične simptome; dodatnih deset odsto počinilaca višestrukih ubistava doživelo je povredu ili višestruke povrede glave; detinjstvo dve trećine i jednih i drugih obeleženo je teškim psihološkim traumama.

Muška prava i druge priče

Indicija da Eliot Rodžer priprema strašan zločin nije nedostajalo. Moj uvrnuti svet čita se kao zastrašujuće, 140 strana dugačko svedočanstvo o nepatvorenoj mržnji, besu i preziru prema ženama, a potom i muškarcima koji kod njih imaju uspeha. U njemu je eksplicitno najavljena planirana osveta – „pokolj“ nad sestrinstvom koje je u mladićevim očima postalo simbol „patnje“ usled „zapostavljenosti“ od suprotnog pola.

Niti je dakle Eliot Rodžer „pukao“ niti je njegov zločin posledica „ludila“. Otpisati čitav slučaj kao akt mentalno poremećenog pojedinca značilo bi žmuriti pred kulturom mizoginije koja je oblikovala njegove stavove o životu, ženama i muško-ženskim odnosima. Uostalom, evo šta on sam kaže u svom „poslednjem“ videu, nekoj vrsti sažetka opširnog mizoginog manifesta:

„Koledž je doba obeleženo seksom, zabavom i užitkom. Za mene, to je period usamljene patnje. To nije fer. Imam 22 godine i nikada nisam imao seks. Nisam čak ni poljubio devojku. I posle dve i po godine koledža, ja sam i dalje devica. Pravo mučenje.“

Nema sumnje, dvadesetdvogodišnji Eliot Rodžer je tipičan predstavnik svoje generacije, tačnije, njenog muškog dela, onog koji drži da mu pažnja suprotnog pola i seks „prirodno“ i neotuđivo pripadaju:

„Ne znam zašto vas nikada nisam privlačio. To je nepravda. Zločin. Ne razumem šta to niste videle u meni. Ja sam savršen momak, a vi ste se, umesto meni, bacale u naručje kretenima. Kazniću vas zbog toga što niste htele mene, savršenog džentlmena.“

Ovo nije prvo ili jedino ubistvo iz mizoginije. 1989, dvadesetpetogodišnji Mark Lepin ubio je 28 ljudi u Politehničkoj školi u Kvebeku, pozivajući se na „borbu protiv feminizma“. 2008, čovek po imenu Džordž Sodini ušetao je u jednu teretanu u Picburgu, gde je ubio tri i teško ranio deset žena. I iz njegovog digitalnog manifesta kulja mržnja prema ženama koje nisu imale sluha za njegove [muške] potrebe. Koliko pre mesec dana, opet u Konektikatu, na smrt je izbodena gimnazijalka koja je odbila poziv svog školskog druga za matursko veče.

Ideološka pozadina ovakvih ubistava je ubitačno jednostavna: Žene duguju muškarcima. Dugujemo im seks, ljubav, pažnju, čak „divljenje“ i „obožavanje“, kako je smatrao Eliot Rodžer. Ukoliko im to uskratimo, normalno, razbesnećemo ih i, moguće, postati žrtve agresije kroz koju se oslobađaju tako nagomilanog besa. Ukratko, žene zapravo dobijaju ono što zaslužuju.

„Devojke, sve što sam oduvek želeo je da vas volim i da budem voljen. Hteo sam devojku, hteo sam seks, hteo sam ljubav, povezanost, divljenje, ali ste smatrale da nisam vredan toga. To je zločin koji se ne može oprostiti. Ako vas ne mogu imati, onda ću vas uništiti. Uskratile ste mi srećan život, tako da ću ja vama uskratiti bilo kakav život. Naprosto, tako treba.“

Procvat kulture mizoginije

„Kada muškarac ubije ženu, gotovo uvek, u pozadini je neispunjena psihoseksualna želja. Za muškarca, celibat je hodajuća smrt. Sve je dopušteno kako bi se izbegla takva sudbina.“ Ovako je, prema sajtu Jezebel, neko ko se predstavio kao „Roissy in DC“ prokomentarisao masakar u Picburgu. Njegov „kolega“, „Kudos“, u sličnom tonu piše: „Čekao sam na ovo (gotovo da sam mislio da ja treba da uradim tako nešto) i impresioniran sam.“

Ni Eliot Rodžer, tj. njegov zločin, nije bez svojih pristalica. „Hoće li Amerikanke postati finije posle ovog događaja?“, zapitao se anonimni forumaš nakon masakra u Isla Visti. „Čuo sam da su Njujorčani postali bolji nakon 9/11. Može li se to sada desiti sa ženama kao rodom? Čini mi se da feministkinje spuštaju loptu u ratu protiv muškaraca.“

Eliot je godinama bio član onlajn zajednica poznatih pod akronimom PUA – skraćenicom od pick-up artists, što bi bili „umetnici za zavođenje [žena]”. Pojmovi “alfa mužjak”, “drolja” kao sinonim za “žena”, kojima obiluju pisani i video tragovi koje je ostavio za sobom, deo su standardnog PUA vokabulara i redovne komunikacije među PUA sledbenicima.

Lideri zajednica su majstori igre – umeća zavođenja. Kroz savete i druge vidove „podučavanja“, oni svoja znanja i veštine prenose sledbenicima – „neuspešnim“ muškarcima, kojima obećavaju brzu i laku transformaciju u alfe, nakon čega neće stići da prebroje „povaljivanja“. Štampaju knjige, brošure, organizuju seminare i konferencije, šireći otrovnu ideologiju utemeljenu na mačizmu [u pogledu shvatanja muškosti i društvene uloge muškarca] i mizoginiji [u pogledu shvatanja ženskosti i društvene uloge žene].

Shvativši da iza PUA sajtova stoje prevaranti koji eksploatišu neiskustvo, nezrelost i nedostatak socijalnih veština korisnika, Eliot Rodžer se nedavno „odmetnuo“ i priključio PUA-hejterima. Značajnih razlika između PUA i PUA-hejt komuna, međutim, nema. „Odmetništvo“ nije motivisano protivljenjem mržnji prema ženama, već činjenicom da savladavanje igre ne donosi obećane rezultate.

Mada formalno međusobno suprotstavljeni, i jedan i drugi tabor neguju isti – površan, ali svejedno krajnje opasan pogled na svet, kreirajući ekstremno mizogino okruženje u kojem se ženski dug prema muškarcima i obaveza njegovog poslušnog otplaćivanja uzimaju zdravo za gotovo. Trivije, tipa „Kako muškarac sa slabo izraženom vilicom da zavede devojku?“ ili „Ocenite koliko je privlačan Džoni Dep na ovoj fotografiji“, pomešane su s diskusijama na teme, kao što su: „Da li su ružne žene potpuno beskorisne društvu?“ i „Da li je ikada hot riba počinila samoubistvo?“ Što se ciljeva članova zajednice tiče, jedan od korisnika sažima ih na sledeći način: „Hoću da dospem do tačke u kojoj je moguće da kresnem ribu kad god poželim, recimo, pet puta nedeljno.

Inače, nakon masakra u Santa Barbari, mnogi PUA-hejteri pokušali su da se distanciraju od Eliota, njegovih stavova i zločina koji je počinio, dok su glavna web stranica, puahate.com, kao i zvanični tviter nalog, privremeno zatvoreni. Promoteri „umetnosti zavođenja“ su pak nesreću besramno koristili za reklamiranje sopstvenih „usluga“: „Izlaganje ‘igri’ moglo je da spasi živote.“

I muškarce ubijaju, zar ne?

U ubilačkom pohodu Rodžera Eliota stradalo je dvostruko više muškaraca nego žena. Očekivano, odmah je iskrslo pitanje da li je opravdano govoriti o mizoginiji kao pozadini njegovog zločina.

Mada polna struktura Eliotovih žrtava naizgled sugeriše drugačije, odgovor na njega je, bez ostatka, potvrdan. Mizoginija, naime, ubija i muškarce.

Kada se govori o tzv. ženskom pitanju ili diskriminaciji/mržnji prema ženama, često se i lako gubi iz vida da je reč o polovini čovečanstva. Uzme li se ta činjenica u obzir, postaje više nego jasno da druga polovina, muškarci, ne mogu ostati neokrznuti. Ne radi se, međutim, samo o kolateralnoj šteti.

Nema sumnje da su Eliotova mržnja, prezir, gađenje i želja za osvetom prvenstveno usmereni na žene. Ne jednom, u svojim video i pisanim tiradama, o njima naizmenično govori kao o „glupim, podmuklim, bezosećajnim životinjama“, odnosno „razmaženim, bezosećajnim, poremećenim kučkama“. „One su esencija zla“, kaže na jednom mestu. „U civilizovanom društvu, ne bi smele da imaju bilo kakva prava.“ Potom, razmišljajući o tome kako bi čovečanstvo moglo da stane na put ovom zlu, „kugi koju treba staviti u karantin“, mašta o tome kako žene zatvara u koncentracione logore, gde ih izgladnjuje do smrti. Na poštedu od ovakvog tretmana mogla bi da računa tek neznatna manjina žena, i to „isključivo u reproduktivne svrhe“, a s ciljem propagacije „poretka utemeljenog na superiornosti muškarca“.

Ako mizoginiju razumemo kao sistem uverenja čija je suština verovanje u inferiornost žena i njihovu podređenost muškarcu, onda postaje jasno da se radi o ideologiji koja ne kontroliše i ne obavezuje samo žene. Njome se uspostavlja okvir u kojem nema mesta za nedovoljno „muževne“ muškarce (nasilje nad gej muškarcima i transrodnim ženama delimično je motivisano mizoginijom; to je neka vrsta kazne za „izdaju“, tj. odricanje od „pravog“ muškog, superiornog identiteta, dobijenog od boga ili „prirode“, zavisno od ugla gledanja) i dvadesetdvogodišnjake-device. Drugim rečima, Eliot Rodžer je bio zagovornik ideologije koja ga je, s obzirom na to da nikada nije imao seks s devojkom, u potpunosti obezvređivala.

„Moj problem su devojke“, eksplicitan je u Uvrnutom svetu, da bi odmah dodao: „Zaslužujem devojke više od raznih gubitnika kojima se daju umesto meni. Mrzim ih. Mrzim sve muškarce koji žive život bolji od mog. Mrzim sve seksualno aktivne muškarce. Mrzim vas i jedva čekam da vam dam ono što zaslužujete.“

Eliotova mržnja i bes u odnosu na muškarce proističu iz netrpeljivosti prema ženama. Drugim rečima, on mrzi muškarce baš zato što mrzi žene.

U Eliotovim očima, žena je objekat; alat putem kojeg uspostavlja odnos prema drugim muškarcima i takmiči se s njima. Da se razumemo, ne samo da u tome nije usamljen, već bi se moglo reći da je sasvim tipičan. Muškarci po pravilu svoju vrednost i moć drugim muškarcima pokazuju kroz žene. Na onome što zovu „uspeh kod žena“, izgrađuju samopoštovanje i zadobijaju poštovanje drugih muškaraca.

Mizoginija dakle nije oblikovala samo Eliotov stav prema ženama. Modelovala je i njegovo [mačističko] shvatanje muškarca i muškosti, odakle će proisteći dva međusobno povezana problema – jedan okrenut prema unutra, drugi ka spolja.

Kako sam nije zadovoljavao parametre sopstvene definicije muškarca/muškosti, Eliot Rodžer je postao žrtvom ličnih ideoloških svetonazora. Internalizovao je stigmu prema muškarcu-devici koju takav idejni okvir nameće i, nužno, sebe doživljavao kao nedovoljno muško. Istovremeno, svuda oko sebe video je muškarce koje je percipirao kao daleko bliže nekakvom idealu muškosti, njemu nedostižnom modelu alfa supermena.

Imajući u vidu ovaj manje očigledan aspekt mizoginije, sasvim je razumljivo što su Eliotove mete jednako bile i žene [na koje je smatrao da polaže „prirodno pravo“] i muškarci [kojima je zavideo jer su uspešno ostvarivali to „pravo“]. Epizoda koju opisuje u svojoj onlajn autobiografiji to ilustruje na više nego jasan način.

Otprilike godinu dana pre ubistava u Santa Barbari, Eliot se našao na studentskoj žurci za koju kaže kako je bila njegov poslednji pokušaj „da ženama dam šansu da mi pruže zadovoljstva koja zaslužujem od njih“. Razočaran što nisu ni probale da je iskoriste, pijan, u jednom trenutku je pokušao da gurne s terase grupu devojaka koje su ga „izneverile“, ali i mladiće koji su uspeli da zadobiju njihovu pažnju.

Mizoginija: Toliko sveprisutna da je ne primećujemo

Nesrećni Eliot Rodžer živeo je u uverenju da mu ženski rod duguje, u čemu je, ponovo, sasvim tipičan. Onlajn zajednice u kojima je bio aktivan broje na hiljade registrovanih članova – artikulisanih, elokventnih, sposobnih da gorljivo brane ideologiju koju zastupaju – koji dele njegov pogled na svet.

Uronjeni u kulturno preovlađujući emancipatorski narativ, kao i s obzirom na činjenicu da ekstremna mizoginija prevashodno cveta na internetu, skloni smo da mržnju prema ženama ili zanemarimo ili otpišemo kao nešto što se ipak događa u „nerealnom“ sajber svetu. Zapadna kultura naprosto odbija da prizna da je kultura mizoginije deo mainstreama, a ne nekakva izolovana ideološka niša koja okuplja malobrojne „ludake“. Stvarnost je, naime, upravo onakva kakva ne želimo da priznamo da jeste, a diskriminacija žena u toj meri sveprisutna da redovno ostaje „ispod radara“.

Ostajući u granicama razvijenog Zapada, žene su u proseku manje plaćene od muškaraca i podzastupljene na pozicijama moći, u biznisu i politici. Iako u padu, porodično nasilje, a njegove žrtve su prevashodno žene, i dalje je na nedopustivo visokom nivou. Štaviše, aktuelno jačanje konzervativne desnice kreiralo je ambijent u kojem je moguće [nesankcionisano] govoriti o legitimnom silovanju i kandidovati nedopustivo restriktivne politike abortusa, na primer.

Na hiljade PUA folovera i hejtera, svejedno, i još brojnija zajednica uključenih u tzv. muški aktivizam nedvosmisleno svedoče o tome da savremena kultura uspešno perpetuira rodnu subordinaciju žene. Reč je o u toj meri mizoginoj mreži, da organizacije koje se bave pitanjima ljudskih prava, rodne diskriminacije i nasilja nad ženama njihove aktivnosti prate na način na koji države prate rad terorističkih ćelija.

Mizogini ekstremizam ostaje neprimećen i nekažnjen upravog zbog toga što je mizoginija podrazumevajuća. Prema novinskim izveštajima, zabrinuta zbog onlajn aktivnosti svoga sina, majka Eliota Rodžera kontaktirala je policiju nekoliko nedelja pred masakar koji će počiniti u Santa Barbari. Policajci ga jesu posetili u iznajmljenom stanu u kojem je živeo, ali su, nakon kratkog razgovora s njim, zaključili da je „lucidan, artikulisan, krajnje pristojan i ljubazan“ i „bezopasan“. Uprkos agresivno mizoginim sadržajima na njegovom Ju Tjub kanalu, poverovali su kada im je rekao da ne planira nikoga da povredi. Možda zbog toga što je „samo hteo da voli i bude voljen“.

______________________________

1. Stuart, H. (2003). Violence and mental illness: An overview. World Psychiatry, 2(2), 121-4. [pdf]

2. Fazel, S., Gulati, G., Linsell, L., Geddes, J.R., & Grann, M. (2009). Schizophrenia and violence: Systematic review and meta-analysis. PLoS Med, 6(8): e1000120. [pdf]

3. Torrey, E.F., Stanley, J., Monahan, J., Steadman, H.J.; MacArthur Study Group. (2008). The MacArthur violence risk assessment study revisited: Two views ten years after its initial publication. Psychiatric Services, 59(2), 147-52. [pdf]

4. Nielssen, O., Bourget, D., Laajasalo, T., Liem, M., Labelle, A., Häkkänen-Nyholm, H., … & Large, M.M. (2011). Homicide of Strangers by People with a Psychotic Illness. Schizophrenia Bulletin, 37(3), 572. [pdf]

5. Allely, C.S., Minnis, H., Thompson, L., Wilson, P., & Gillberg, C. (2014). Neurodevelopmental and psychosocial risk factors in serial killers and mass murderers. Agression and Violent Behavior, 19(3), 288-301.

Advertisements

58 comments

  1. Savo

    https://www.youtube.com/watch?v=oybAUKZhaMA – The Truth About Elliot Rodger
    An in-depth look at Elliot Rodger’s Isla Vista, California mass shooting, manifesto and the lead up to these tragic events.

    A timeline of the mass shooting, predictability of such events, police failures, early childhood experiences, divorce, paternal abandonment, physical insecurities, jealousy, peer hierarchies, female credulity, discovering sex, video game obsession, bullying, racism, lottery obsession, financial entitlement, his sick ideology and the final day of retribution.

    https://www.youtube.com/watch?v=fGcpdjVY1FI – Shocking Misogynist Attacks Feminism, Defends Rape Culture

    Attack on feminism, defends rape culture, praises male micro-aggressions, verbally defiles single mothers and promotes violence worldwide at the first International Conference on Men’s Issues on June 28th, 2014.*
    *Just kidding.

    https://www.youtube.com/watch?v=_lxoStFBrjo – Feminist Death Threats: The Anti-Equality Revolution – A Conversation with Erin Pizzey
    The rise of radical feminism, the connection of the personal/political, the female role in the cycle of violence, being born into domestic violence, opposing anti-male feminism and breaking the generational history of violence. Stefan Molyneux speaks with domestic violence advocate, activist and hero Erin Pizzey.

    Sviđa mi se

    • Marko Bojković

      Pogledah, tj. odslušah, prvi audio/video zapis koji ste preporučili – The Truth About Elliot Rodger. Jeste bilo dugo, ali vredelo je pažnje! Hvala na preporuci.

      P.S. Nadam se da će i Sonja pogledati/preslušati te prokomentarisati autorovu psihoanalizu (a la džepni Frojd, ili Erih From i njegova analiza Adolfa Hitlera, objavljena u „Anatomija ljudske destruktivnosti“) dubinskopsiholoških uzroka Eliot Rodžerovih infantilnih osećaja sopstvenih prava, a ženskih obaveza, sve sa rezultujućim destruktivnim težnjama i tragičnim krajem…

      Sviđa mi se

  2. Marko Bojković

    Odličan članak!
    Ali molim te za jedno razjašnjenje, ako nije problem. Naime, da li je, po tvom mišljenju, i pojava Andreja Pejića deo kulture mizoginije, kako se to, otprilike, sugeriše u ovom tekstu:
    http://www.dailymail.co.uk/femail/article-1360460/Andrej-Pejic-Fashions-ultimate-insult-women-man-dresses-woman.html

    Sviđa mi se

    • Pročitala sam tekst i, ako sam dobro razumela, teza je da dizajneri, budući pretežno gej, zapravo ne vole žene i, svesno ili ne, primoravaju ih da „istope“ obline i druge ženske atribute… Otprilike se sugeriše da su gej muškarci promoteri mizoginije, s čim ne bih mogla da se složim. Štaviše, uopšte ne verujem u toliku moć dizajnera. Veoma mali broj njih radi pod svojim imenom. Većinom su unajmljeni od korporacija, gde teško da dominiraju gej muškarci. Svet mode, modelinga, je na hiljadu načina neprijateljski nastrojen prema ženama, ali ne verujem da bi se moglo tvrditi da je razlog tome seksualna orijentacija dizajnera. MIslim da je Pejić pre proizvod potrebe tog sveta da šokira i zaslepi, što opet ima veze s profitom, jer moda je prevashodno vrhunski biznis.

      Liked by 1 person

  3. Za mizigoniju danas, krive su žene zato što su svake svoj pol na instrument zadovoljenja. Poptuno ignorišući sebe ka ličnost.
    Uzgred deo o pua grupama je jako površan, oni uče muškaraca da bude muškarac, menjaju oca koji nije bio tu da muškarca nauči da sw bori u životu. Zavođenje je sekundarna stvar, u kom su oni koji mrze žene obeleženi sa asf, nešto kao prosečni isfrustrirani majmun. Grupe bi odavno pukle da ne donose rezultate.

    Sviđa mi se

    • Нинослава

      Све и да је истина да су жене свеле себе на инструмент завођења и да тиме у потпуности игноришу своју личност, што је бесмислена и потпуно неодржива тврдња, по чему је, чак и таква небулозна тврдња оправдање за мизогинију?

      Елем, а шта је то тата требао научити сина да буде „прави мушкарац“, јесу ли то неки тајни ритуали, и шта је то уопште прави мушкарац?

      Sviđa mi se

      • Mržnju niko ne opravdava. Izađi na splav da vidiš degradaciju ženskog bića. Što se tiče sazrevanja muškarca, to što ti nisi u stanju da razumeš da dečaku treba otac kao model a ne tv, to je već tvoj problem. Muškarci odrasli bez kvalitetnog muškog uzora veruju da im je žena dužna seks, jer tv i što je najgore društvo to nameće. Poslušaj samo najpopularnije ženske pesme. Čuješ vrednosti koje se serviraju mladim devojkama i koje im oblikuju svest.

        Sviđa mi se

      • Jako je glupo mrzeti nešto a nemati pojma o tome. Formirajući stav na osnovu jednog članka, verovatno tendecijoznog. Pua grupama, muškarace uče da ne okrivljuju žene za svoje ne uspehe, već da kao zreli muškaraci prihvate sami svoje greške. Pua smanjuju broj onih koji mrze žene bolje nego i jedna feministička grupa. I da, oni ne uče cake kako da zavedu žene, već uče kako da budu načisto sa sobom. To se zove unutrašnja igra. Menjanju pogrešna uverenja i ponašanje kako bi najzad bili privlačni za žene. Oni donose ljubav to feminizam donosi hiljade i hiljade razloga zašto treba mrzeti muškarce.

        Sviđa mi se

  4. Нинослава

    Дечко, Ти оправдаваш мржњу у свом претходном коментару, оптужујући жртву за мржњу којој је изложена а самим тим и за све што из те мржње происходи, и то чиниш без разлике, оптужујући све жене. Чак и у следећем, настављајући да лупеташ, оптужујеш мајке како уче своје синове да мрзе жене – чак и оне очеве који нису „прави мушкарци“, па их од тога, је л’, само „прави мушкарац“ може одучити и спасити. Да ли је то што радиш тенденци(ј)озно или само неуспешно лупеташ је само твој проблем.

    Зашто бих морала да одем на сплав да видим деградацију женског бића, довољно је да погледам огласе за запошљавање или да чујем мушке разговоре, добацивања на улици, послу, где год…
    Иначе, та деградација не потиче ни од тих девојака које си ју приуштају већ од „правих мушкараца“, којима је потребна да би се осећали „правим мушкарцима“, јер се, дечко, тај мачизам огледа само у томе, у доминацији мушкарца над женом, не над другим мушкарцима. Зашто те жене на то пристају, па, то је, између осталог, тема овог чланка; дубока укорењеност мизогиније у сваку пору друштва у коме живимо а поготову нас балканаца – правих мушкараца.

    Оптужбе на рачун феминизма нису ништа мање тупаве, јер, схватићеш једном, надам се, такве оптужбе су једнаке оптужбама да су црнци који су тражили укидање апартхејда криви за исти.

    Sviđa mi se

    • Hajde sad citiraj deo gde opravdavam mržnju?

      Sviđa mi se

    • Него када смо већ код Балкана. Користиш типичан балкански арсенал у расправама, вређаш саговорника, место да се бориш аргументима спушташ на лични ниво. Покушај да цитираш делове где мрзим и оптужујем? Приметићеш да нема таквих ствари. Зато што је не генарализујем. Док теби је по теби неко зао само зато што је мушко? Мало је претерано зар не ?
      Друго феминизиам и кју клус клан троше исту гориво – мржњу. На самом настанку феминизам је донео велику слободу женама и ту је стао. Како данашњи феминизам доприноси бољем полошају жена у друштву? Никако. Само сејете мржњу.

      Разумем да лоша искуства могу да подстакну мржњу, али осуђивати пола људксе популације само зато што су мушкарци је апсурдно. Да ли сви мушкарци на свету можда треба да се стиде што су мушкарци? 🙂

      Интересатно је то што када се загребе испод површине, наше друштво је вођено матријархатом. Испод маске сваке породице, жена управља. У сваком мешовитом послу, жене мање раде од мушкарца за исту плату. Али мушкарци не оснивају покрет који би за циљ имао мржњу ка супротоном полу.

      Видиш ја нећу генерализовати . Има мушкарца који су социопате, има будала које верују да је ок ударити жену и тај део мушкараца, мушкарци више осуђују него жене. Такође има жена које врше емотивно насиље над мушкарцима, само људски олош може да игнорише то што мушкарац мора да трпи, јер је ово балкан и не сме да призна шта трпи. На оба фронта има олоша.

      А да, прваи мушкарац неће мрзети цео женски род и неће све жене звати курвама јер га је нека одбила то раде „мамини синови“ не зрели мушкарци који не умеју да прихвате одговорност за своје неуспехе.

      И да, ми смо различита бића другачије мислимо другачије желимо. Мржње ка женама нема, не можемо на основу једног појединца гледати читаву пополуацију. јер то је глупо.

      Једно морате да знате жена која је васпитана да је животни циљ удати се за неког богаташа и бити покретни инкубатор. Тј жене које цео свој живот сведу само на пуку репордукцију, неће наћи много поштовања. Жена које су васпитане да мушкарац треба да брине о њима а не саме о себи, мораће свашта да трпе. Јер за оба пола важи, где је слабих и наивних биће и лешинара.

      Мени је Милка Цанић, Јелена Јанковић, Анита Ћосовић исл. пример жене у коју би желео да израсту моје ћеркице, тип жена који ми поштујемо. А веруј ми, нико од нас ма колико се трудили неће моћи да поштује Гђу матеус и Карлеушу.

      Sviđa mi se

      • Нинослава

        А чиме то вређам саговорника? Рећи некоме да лупета није увреда већ констатација.

        Осим арсенала небулоза и глупости од којих врви твој коментар, осврнућу се на само пар, а то су:

        – Да сам игде рекла да су сви мушкарци зли само зато што јесу мушкарци, али си ти зато недвосмислено устврдио да неки мушкарци нису мушкарци јер их тата није подучио светим тајнама мушкости.

        – Феминизам не може сејати мржњу јер истрајавање у настојању да се изједначе права између полова није мржња, мржња је такво залагање оспоравати.

        – „А да, прваи мушкарац неће мрзети цео женски род и неће све жене звати курвама јер га је нека одбила то раде „мамини синови“ не зрели мушкарци који не умеју да прихвате одговорност за своје неуспехе.“
        У овом скупу „бриљантно“ сабраних имбецилних небулоза је сва суштина мизогиније, па да почнем:
        Као прво, дечко, прави мушкарац је свака особа мушког пола, утуви то једном за свагда, нема кривих мушкараца.
        Друго, то што неће баш све жене назвати курвама га ни на који начин не амнестира, јер, оно за шта ће неку жену оптужити да је курва – а то је промискуитетно понашање, је баш оно чиме се ти „прави мушкарци“ поносе када су они сами у питању. Can you dig it?
        Треће, а потпуно недвосмислени приказ мизогиније је назив: „мамин син“. Да, за вас недоправљене скотове је „мамин син“ оличење свега што није „прави мушкарац“, пичкица, сиса, онај што не псује и не бије се као прави мушкарци, не воли да ратује, не смеје се имбецилним шалама, не добацује на улици, не понижава слабијег, јер, он је „мамин син“, а шта може да испадне од маминог сина, ништа, јер само татини синови се важе. Море мрш бре.

        Sviđa mi se

        • Драга госпођо човек се демантује аргуметнима а не подсмевањем то је већ арсенал малограђана и такве методе наилазе на одобравање само међу малограђанима ако ти треба њихова потврда, само напред.

          Расправа се води аргументима а не вређањем и подсмевањем саговорнику, јер то је малограђанштина.
          Друго од самог почетка се односиш на такав начин ка особи коју не познајеш која те није ни на који начин увредила.
          Или је можда довољно да мрзиш неког само зато што је мушкарац?
          Ово до сад је само демонстрација мизандрија.
          Па да, наравно свако ко се по зове на феминизам је сто посто исправан и сваки његов поступак је исправан. Све феминисткиње су исправне и не погрешиве, још мало па као богови на земљи. Узгред, нисам знао да је мржња борба за нека права?
          Ако већ желиш да помогнеш женама, позивај се на светле примере. Мада твој речник ме води до констатацији да не можеш да наведеш пет знаменитих жена које су допринеле нешто нашем друштву, али сам сигуран да знаш да издекламујеш 55 имена певљаки без грешке.

          Твоји манири говоре да си иста као свет који нападаш.

          Идемо даље, „мамин син“ је погрдан термин који користе ЖЕНЕ за мушкарце који не задовољавају очекиваења . И да та фраза има пандан, „татин син“ , такође погрдан.

          И није свако мушкарац, можда доктор дели људе по гениталијама које помињеш друштва то раде другачије. Видиш и травестити имају исте гениталије али они себе не сматрају мушкарцима, ни женама. У свету им опција трећи пол у свим документима. Али то је не битно, са друштвене стране посматрано није свако мушкарац, мушкараца је скуп особина начина размишљања и односа ка животу и проблемима које мушкараца мора да задовољи. Свака цивилизација је имала обреде увођења дечака у свет мушкарца. Али то је вероватно тралала за тебе, јер немаш капацитет да обрадиш ове информације.
          Ако ниси спремна да прихватиш динамику међу нашим половима, ја ти не могу помоћи, мржња није решење. Свет тако функционише није фер ка мушкарцу није фер ка жени, али то је што је. Можемо га усавршити само едукацијом.

          Двоумим се да ли ћеш покушати да користиш опет малограђански арсенал или ћеш скренути тему?

          Sviđa mi se

          • Нинослава

            Бити глуп је избор, али је ипак само твој, а ти очигледно аргумент не би препознао ни да ти падне на главу. Ја сам се освртала на твоје ставове а не на твоју личност, ипак, у твом закржљалом мозгу све ad hominem констатације које си изнео ипак остају у „границама пристојности“ само зато јер си глуп, или крајње безобразан. Знаш, тупане, апсолутно је за ову расправу неважно знам ли ја пет знаменитих жена или не, и да ли знам имена певаљки, јер, оно што је за мене знаменито ни за кога другог не мора бити, али је то теби „аргумент“ којим си покушао да ме дискредитујеш, а то је, дечко, вређање. Као што је и вређање имплицирање да нешто не могу разумети, јер, женски пилећи мозак. Аргументовано врло, за једну неваспитану, мизогину и безобразну цопину бероватно устаљен начин комуникације са женом/ама.

            Елем, идиоте, мамин син, пичкица, сисица, стринка, мамина девојчица, пизда и слично, су називи којим се мушкарац унижава, и потпуно је свеједно ко те термине користи, једино битно је што се мушкарац унижава поређењем са женом, тупсоне, а то је последица више но двехиљадегодишње доминације патријархата.
            Феминизам, идиоте, да поновим, није мржња према мушком полу, већ само покрет за изједначавање права полова.

            П. С. можда ћеш сада, идиоте, након с моје стране ти упућених и увреда препознати и аргументе, мушкарчино.

            Sviđa mi se

          • Ma ne to nije rečnik mržnje
            🙂 izvredjaj me još malo jer to je borba za prava.
            Nego da te pitam, u slučaju da mislim kao ti, govorim isto što i ti-onda ne bi bio tupson nego pametan dečko?
            Da nije još potrebno da se izvinjavam zato što sam muško? 🙂

            Vidi ja i pored tone uvreda koje si prosula „u ime slobode“ ja ti neću uzvratiti. Naravno sa tolikom mržnjom vrlo brzo će ti trebati pomoć moje struke.
            P. S. dve moje koleginice čitaju tvoje komentare i iz ugla svoje struke daju rešenje za tvoju frustraciju. Ne mogu da ti prenesem, ako ja to kažem zvučaće kao „tipičan šovinistički argument“. Jbg moraćeš da platiš neko stručno lice da ti to kaže za 30e po satu pa na naviše.
            Pozdrav i čujemo se.

            Sviđa mi se

  5. Marko Bojković

    Koja reč više o tezi Ivković Dragoslava da „са друштвене стране посматрано није свако мушкарац, мушкараца је скуп особина начина размишљања и односа ка животу и проблемима које мушкараца мора да задовољи. Свака цивилизација је имала обреде увођења дечака у свет мушкарца.“:
    http://izvankuhinje.blogspot.com/2012/01/muskarcem-se-ne-raa-muskarcem-se.html

    Sviđa mi se

    • Супер наћићемо један пример будале и насилно ћемо је накалемити на мушкост. Самим тим долазимо до закључка да је све што је мушкост је лоше, што вас ставаља у исту раван са онима који осуђују феминизам.
      Шта мислите колико је употребљив осећајан мушкарац као војник? Шта мислите колико је употребљив осећајан мушкараца као спасиоц? Ја ћу вам рећи као стручно лице ! Не употребљив! И то није само апстрактан закључак, то је суорова реалност без које би овај свет био у пориличном срању. Сигуран сам да ви интернет ратници можете направити франкејштајн аргументе, али као стручњак за ову област који од пар стотина мушкараца мора да пробере до 10 по одређеним правилима могу дати емпририски закључак да није свако мушкарац, неки су само покушај. Пре него покушате да склапате неке идеје које не функционишу у реалном свету, будите на тренутак објективни и запитај те се да ли само покушавате да нађете оправдање за себе ис воје понашање.

      Да се разумемо, мушкарац мора да буде најбољи то је инстикт који вози све мушкарце на овом свету. Не бољи од жена како патетично покушавате да накалемите, већ бољи од других мушкараца зато постоје спортови, зато толико мукараца се бори да буде бољи од друге екипе. Зато се мушкарци пењу на Монт Еверест, потреба за боље и више је носила све цивилизације овог света да еволуирају. Свако од нас осуђује те јаднике који се изивљавају над слабијима, поготово женама. То за нас нису прави мушкарци, а то што ћете ви једну будалу које се ми срамимо користит као аргумент портив целог мушког рода. то говори о вашој потреби да мрзите, када нема прави разлог – измислиће те разлог.
      Дотични текст на коју се позивате нема тежину, јер је само мишљење писца који можда не може да се укопи у суров мушки свет па га због тога осуђује.

      Sviđa mi se

      • Marko Bojković

        „Сигуран сам да ви интернет ратници можете направити франкејштајн аргументе, али као стручњак за ову област који од пар стотина мушкараца мора да пробере до 10 по одређеним правилима могу дати емпририски закључак да није свако мушкарац, неки су само покушај.“

        Evo, i vi potvrđujete da nema od (današnjeg) Srbina junaka i muškarca, baš kao što je to primetio i komentator („internet ratnik“) pod pseudonim elfwise, komentarišući ovu rečenicu iz nastupa Slobodana Antonića na tribini „Srbija i Srbi 100 godina posle Kumanova“:
        Svom sinu kada nešto hoće, kada kuka i kada se žali, kažem: „Ne, ne, ne… Budi Srbin, junak i muškarac“.

        Komentator elfwise je ovu rečenicu Slobodana Antonića prokomentarisao sledećim rečima:
        „Tata budi realan i odaberi jedno od to troje!“

        http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/73720-Televizija-Jugosloveni-vodei-mrzitelji-Srba.html

        Sviđa mi se

      • Pa ti si genije, jbt. čist genije Aj probaj da se zaletiš iz sve snage i da pokušaš da dobaciš i razlikuješ stvarne razlike između muškarca i žene od ustaljenog društvenog konstrukta. Promiče ti i da se tekst koji pokušavaš da kritikuješ bavi i time da je upravo taj „pravi muškarac“, o kome neiscrpno lupetaš, zapravo skoro jednaka žrtva tog istog društvenog konstrukta i da su ovakva činjenja jedinki upravo njima uzrokovana – tom nametnutom „potrebom“ da se bude „bolji muškarac“. Slobodno se izapni i uključi mozak nimalo ne boli ni prvi put, lažu te svi koji će ti reći drugačije.

        A to naklapanje o nespojivosti osećajnosti sa odlučnošću i sposobnošću, pa nije ni smešno jbt, imbecilno je da imbecilnije ne može biti. Pitam se u čemu li si ti stručan, naročito ako se uzme u obzir i da sa pismenošću imaš ogroman problem.

        Sviđa mi se

  6. Чекај и ја ћу мало да се позива на текстове са интернета 🙂 🙂
    Žene objašnjavaju zašto im nije potreban feminizam http://www.b92.net/superzena/posao.php?yyyy=2014&mm=08&nav_id=883565

    Sviđa mi se

    • Marko Bojković

      To su, koliko vidim, žene tamo negde na bogatom zapadu… ovde je drugačije, mi smo zaostala sredina, ovde se organizuju osmomartovski ulični marševi kao u doba Klare Cetkin, pre stotinu i više godina… toliko zaostajemo za naprednim zapadom… sramota…

      http://www.24sata.info/vijesti/regija/184783-video-u-beogradu-odrzan-osmomartovski-ulicni-mars.html

      Sviđa mi se

    • Pa ovo je carski, pazi šta jedna od „kritičarki feminizma“ kaže: „verujem u obostrano poštovanje i jednaka prava“. Ne znam da li da se smejem ili plačem, šta li ta jadnica misli da su jednaka prava i feminizam uopšte, zaista ne bih da sam joj u koži.

      Sviđa mi se

      • Не, лупетање је сам покушај да се негира појам правог мушкарца или да му се на силу додају негативни епитети. Јалов покушај се негира појам правог мушарца, појам као постоји у свакој цивилизацији свакој земљи. Један од примера правог мушкарца је и ХЕРОЈ , да господо херој особа која је се жртвовала да спаси слабије, особа која је свој живот у неком тренутку ризиковала како би заштитила друге! Да господо, особа која се издига изнад бедне потребе да себично штити само свој бедни кукавички живот. Особа које је превазишла своје слабости. Да драга моји то је идеалан пример и модел за мушкарца! Наравно напад на овакав сјајан модел чине само кукавице које траже оправдања за своје слабости. Негирање овог модела чине они који траже оправдање за своје слабости.
        Зато ме не чуди овако безобразан речник, знамо да је бес производ личне немоћи, а где је боље нападати без разлога непознате људе него на интеренету 🙂 из мрачне собице препуне фрустрације. Морате прихватити да свет се никада неће мењати због нечије фрустрације. Свет мењају храбри појединци, не изфрустрирани.

        Sviđa mi se

        • Нинослава

          Ти си дечко јадан, херој нема пол будало.

          Sviđa mi se

          • Da umeš da čitaš kao što psuješ video bi da koristim reč osoba i da nigde ne govorim da je heroj isključivo muško. 🙂 Vidim da je svrha svega ovog samo mržnja. I da, vi što psujete verovatno u pravom životu ste slabići i kukavice i ovo je idealna prilika da demonstrirate svu lepotu vašeg bića. Tipični balkanci.

            Sviđa mi se

        • G. M.

          Ja imam želju više da saznam o pojmu „pravog muškarca“, šta vi podrazumevate pod tim pojmom? Da li kao antipod tom pojmu stoji pojam „prave žene“? Ili bi to bio „nepravi muškarac“? Ili možda „krivi muškarac“? Da li „pravi“ u ovom slučaju služi kao sinonim za normalan, ispravan, poželjan, društveno prihvatljiv ili nešto sasvim drugo?
          I molim vas ako može neki dokaz o vašoj tvrdnji da pojam pravog muškarca „postoji u svakoj civilizaciji“. Da li zapravo mislite da svaka civilizacija određuje načine ponašanja i poželjne osobine osobe muškog pola? I da li to ujedno znači da je karakter osoba muškog pola u svakoj civilizaciji isti ili svaka civilizacija ima drugačije shvatanje o prihvatljivom ponašanju i karakteru koje se vezuje za osobe muškog pola? Sumnjam da smatrate da je pojam „pravog muškarca“ isključivo određen biološkim nasleđem i da je određeno ponašanje „zapisano u genima“ i da sredina nema nikakvog uticaja na oblikovanje osobe, jer je biološki determinizam odavno prevaziđen. Mislim da bi pogled sa antropološke/etnološke tačke gledišta ovde bio koristan da ilustruje vaše tvrdnje.
          Ako možete da na pitanja odgovorite po redu postavljanja, da ne biste propustili neko, a da ja znam koji se odgovor tačno na šta odnosi.
          Hvala unapred!

          Sviđa mi se

          • Када би се играли реторике могли би да расправљамо о том појму правог мушкарца до бесвести. А празна филозофија не води нигде. Нећу одговарати редом, ако знаш шта си ме питала разумећеш из прве.

            1. Наравно да је добар део тога записан у генима. И ако је човек друштвено биће и не може да функционише без друштва (што најбоље доказује центри за бол у мозгу које се активирају када друштво одбије човека или га не прихвата) , он опет добар део свог понашања црпи из гена. Најбољи доказ за то су хомосексуалци који и ако су васпитани као хетеросексуалци, мушкарчине исл, опет су превазишли друштвени детерминизам, друштвено условљавање и остали верни својој генетици. Очигледно је да природа не може бити игнорисана.

            2. Због чега би прави мушкарац био супротстављен на било који начин жени? Или не вешто користиш реч „антипод“ или тражиш нешто чега нема. Самим тим по теби храбра мушкарац би одмах значио плашљива жена. Али тога нема. Појам правог мушкарце ни на који начин није опасност нити супротност жени. Све што је мужевно није опасност за женски род. Опасност је шовинизам мушки и женски шовинизам праћен страхом од супротног пола, а подстакнут мањком образовања.

            3. Кроз историју нема нације која није прво вербално преносила моделе мушкости кроз епове, митове, приче легенде. Касније како је цивилизација напредовала људи су почели да запсисују и стварају моделе који су се преносили дечацима од малена како би добили пример правог мушкарца:
            Прави мушкараца штити слабије са друге стране најоштрије се осуђује било какав напад на слабије старце жене децу болесне. Ово није препорука, они који су се осујетили о ова друштвена правила били су кажњавани смрћу, одсецањем удова или протеривањем. Данас се кажњавају затворским казнама.
            Ово нас доводи до појма Кукавице. Мушкарац због своје снаге је увек биран за заштитника. Од храбрости војника увек је зависио живот деце жена старих. Храбар мушкарац је основа сваког друштва вековима. За друштво није био користан плашљивац који ће да побегне од непријатеља остављајући своју децу мајку сестру на милост и не милост непријатеља. Прави мушкарац мора да буде храбар. Мушкарац мора да буде спреман да се жртвује за слабије. Кукавице су шљам друштва, као онај олош који је 99 побегао да не брани своје мајке ис сестре. Прави мушкарац није онај који себично гледа себе и гледа у коју ће рупу да се сакрије.
            Пре првог и пре другог светског рата наш народ је изгубио много мушкараца у борби са Турцима после са Немцима Турцима Бугарима Аустријом. Генерације које су стасавале нису имале мушке узоре јер су изгинули у ратовима. Нове генерације младих хероја одгојиле су Српске мајке !! Размислите о томе пре него што кренете да нашу културу гледате искључиво као мушку.
            Идемо даље, прави мушкарац је особа која има циљ спортски пословни или било какав. Мушкарац без циља коме ће посветити живот није мушкарац. Оно што виђате по кладионицама нису мушкарци то су безнадежни облици живота који вероватно беду својих живота лече породичним насиљем. То нису мушкарци то је шљам.
            П мушкарац је борац. Не на само на бојном пољу већ генерално у животу. Мушкарац црпи своју снагу и сврху из мисије којој је посветио свој живот. Насупрот њему се налазе слабићи којима је држава за све крива, којима је жена као их одбије одмах курва, који осећај ниже вредности лече када туку децу жену мајку. Е то господо нису мушкарци то је шљам који мора бити ампутиран из друштва. А један од најбољих начина да се тај болесни део друштва уклони је да се осветли бољи део мушке популације.

            3. П мушкарац опет није онај који ће слепо пратити баш све друштвене утицаје. Неће се женити зато што друштво то од њега захтева. Неће бити религиозан по дефолту већ ће имати довољно снаге да буде оно што јесте.
            Мушкарац није мушкарац који ће да има швалерку зато што је то друштвено популарно. Прави мушкарац није жртва комформизма, прави мушкара није жртва својих хормона. Прави мушкарац је изнад своје анималне природе.

            Правог мушкарца ћеш препознати јер је смирен. Добро му је у његовој кожи. Не стиди се што је мушкарац. Ништа га посебно не узбуђује нити му ишта привлачи посебно пажњу. Једноставно је ок са собом.

            Примери Правих Мушкараца у историји.
            Спартанци њихова историја је савршен пример ту имаш и више него што тражиш
            Еп Одисеја која је у ствари састављен од више митова који представљају архетипове мушкости. Одисеја је архетип мушког путовања које представља иницијацију младића у свет мушкараца. Напомињем да је еп састављен од митова тог времена. Митови имају посебно месту и васпитању мушкараца и жена.
            Хероји из наше земље који су жртвовали своје животе зарад нас.

            Sviđa mi se

  7. Marko Bojković

    За Ивковић Драгослава

    Драго ми је да је дискусија и даље жива, па бих се и ја поново укључио, једним питањем за вас:
    Наиме, колико, отприлике, процената мушкараца у Србији, по вашем мишљењу, спада у праве мушкарце, а колико, поново отприлике, процената мушкараца у Србији је заправо обичан шљам, који мора бити, како рекосте, ампутиран из друштва?

    Sviđa mi se

  8. Marko Bojković

    OK, šljama dakle ima nešto više, može biti i celih 5% muške populacije. No, moje pitanje jeste da li su svi ostali muškarci u Srbiji, dakle svi oni koji nisu šljam, pravi muškarci? Ili i za mnoge od tih koji nisu šljam ipak važi ono iz ranijeg komentara – „nije svako muškarac, neki su samo pokušaj“?
    https://mindreadingsblog.wordpress.com/2014/07/02/kultura-mizoginije-muska-prava-i-zenske-obaveze/comment-page-1/#comment-1443

    Sviđa mi se

    • Imaš mere, a ako te interesuje procenat, napravi komisiju i testiraj 4 000 000 muškaraca u RS.
      Jel da da se oseća sarkazam? 🙂

      Sviđa mi se

      • G. M.

        Da se nadovežem na odgovor koji si dao meni.
        Zašto bi objašnjenje jednog pojma bila puka retorika? Da bi se vršila bilo kakva diskusija ono o čemu se priča mora konkretno biti definisano, kako ne bismo zapali u zamku raspravljanja o pojmovima za koje smatramo da znače drugačije. Lepo pitah šta po tebi znači taj pojam, sada si dao odgovor i svoju definiciju, dakle razgovor je postao jasniji jer sad vidim šta ti podrazumevaš pod tim pojmom.
        Moja pitanja su služila da razjasne tvoje viđenje stvari, a ne da prikažu moje, zato su i u formi pitanja. Dakle, kada pitam da li ti smatraš da je antipod „pravom muškarcu“ pojam „prave žene“ to ne govori da po meni “ храбар мушкарац би одмах значио плашљива жена.“ Pitanje je glasilo da li ti to smatraš, pošto „pravi muškarac“ implicitno podrazumeva postojanje nečega što nije pravo, i ovo pitanje je služilo da se shvati šta ti stavljaš kao suprotnost tom pojmu. Kao što si naveo antipod tom pojmu je za tebe „slabić“ i „šljam“. Ponovo, moja pitanja nisu tvrdnje, tako da ne možeš da pričaš o tome šta ja smatram istinitim.
        Tvoja definicija „pravog muškarca“ zapravo je u psihologiji definicija zrele ličnosti bez obzira na pol – osoba koja je fizički, seksualno, emocionalno, socijalno, moralno i intelektualno razvijena.
        „Мушкарац је борац. Не на само на бојном пољу већ генерално у животу. Мушкарац црпи своју снагу и сврху из мисије којој је посветио свој живот.“ – „Zrela ličnost (bez obzira na pol) životu i radu je uporna, izdržljiva. Ume sebi da postavi ostvarive ciljeve i da se za njih neumorno zalaže, ne plaši se teškoća, neuspeha i odricanja, nego ih smatra podsticajima za još veće zalaganje. Ni najveće nevolje i nesreće neće je obeshrabriti, brzo će ih prebroditi i uporno nastaviti svojim određenim putem. Odlučna je i puna volje za životom i uspehom, što govori da je amibiciozna, ali uvek svesna svojih mogućnosti i dometa.“
        „П мушкарац опет није онај који ће слепо пратити баш све друштвене утицаје. Неће се женити зато што друштво то од њега захтева. Неће бити религиозан по дефолту већ ће имати довољно снаге да буде оно што јесте.“ – „Zrela ličnost ne zavisi od tuđe pomoći, sposobna je da samostalno donosi odluke, elastična je, uvek u svemu uzima u obzir vreme, uslove za realizaciju ciljeva, tuđe stavove i mišljenja, pa je u visokom stepenu spremna i sposobna za kompromise.“
        Прави мушкарац није жртва својих хормона. Прави мушкарац је изнад своје анималне природе. – „Zrela ličnost celishodno kontroliše upražnjavanje svojih prirodnih nagona (glad, žeđ, seksualna potreba i dr.) i nikada ih ne ostvaruje na štetu drugoga.“
        Dakle, tvoja definicija pravog muškarca je zapravo definicija zrele ličnosti, bez obzira na njen pol i rodni identitet. Da li je poznata razlika između pola i roda?
        Kao što rekoh, tvoj pojam „pravog muškarca“ implicitno podrazumeva postojanje muškarca koji „nije prav“. Gde se povlači linija između „pravog muškarca“ i onog ko to nije? I ko povlači tu liniju?
        I zašto mi se obraćaš u ženskom rodu? Moj rodni identitet nigde nije naznačen. 🙂

        Sviđa mi se

        • Marko Bojković

          Zahvaljujem vam na objašnjenju, i meni razumljivim jezikom, šta je to podrazumevano pod pojmom „pravi muškarac“!
          Međutim i mene, baš kao i vas, i dalje interesuje gde se povlači linija između „pravog muškarca“ i onog koji to nije, i ko povlači tu liniju…

          Sviđa mi se

    • Imaš mere a ako te interesuje procenat samo treba da analiziraju 4 000 000 muškaraca u RS.
      Jel da da se oseća sarkazam? 🙂
      Kakvo besciljno banalaizovanje.

      Sviđa mi se

      • Marko Bojković

        Ne razumem o kakvim to merama govoriš?
        Ja ne banalizujem, samo pokušavam da shvatim o čemu to govoriš kada pričaš o pravim muškarcima.
        Pravim muškarcima u današnjoj Srbiji.
        Ne u Sparti, ne u Homerovoj Odiseji, pomenutim u ranijem komentaru: https://mindreadingsblog.wordpress.com/2014/07/02/kultura-mizoginije-muska-prava-i-zenske-obaveze/comment-page-1/#comment-1457

        Sviđa mi se

        • Ja sam pak govorio o globalnom poimanju. Tačnije prepričavao sam stavove psihologa, sociologa, antropolog čak i istoričara.
          To što većina u RS uzima za prihvatljivo ponašanje muškarca je još u domenu životinjskog carstva.

          Sviđa mi se

          • Marko Bojković

            Hvala na odgovoru, ali da li bi, molim te, mogao da navedeš imena autora čije si stavove prepričavao, kao i nazive njihovih radova u kojima su ti stavovi predstavljeni, kako bih potražio pomenute radove i direktno se iz njih informisao, s obzirom da tvoje prepričavanje ne razumem?
            Dakle, koje konkretno stavove, kojih psihologa, si prepričavao, i u kojim od njihovih radova su dotični stavovi predstavljeni?
            Dalje, koje konkretno stavove, kojih sociologa, si prepričavao, i u kojim od njihovih radova su dotični stavovi predstavljeni?
            Isto tako, koje konkretno stavove, kojih antropologa, si prepričavao, i u kojim od njihovih radova su dotični stavovi predstavljeni?
            Na kraju, koje konkretno stavove, kojih istoričara, si prepričavao, i u kojim od njihovih radova su dotični stavovi predstavljeni?
            Unapred se zahvaljujem na odgovoru.

            Sviđa mi se

          • Naravno popodne kad budem na kompu bacicu ti listu iz pocket-a.
            Što se tiče razumevanja onog što sam pisao do sad, znam da je teško zbog toga što u mojim komentarima nema onog što ovde žele da čuju kako bi opravdali mizandriju.
            Onda kad ne nađu opravdanje za svoju mržnju isfrustriraju se i počnu da vređaju. Ili pokušavaju da doskoče nekim naivnim doskočicama. Što vodi do zaključka da Balkanac ostaje Balkanac bio hetero homo bi ili sovinista feminista, nacionalista ili bilo šta drugo. Balkanski Dinaroid nikad neće evoliirati.

            Sviđa mi se

          • Dečko, prskaš po šavovima…
            Je li, ako je taj tvoj pravi muškarac – zaštitnik nejači koji je biran prema svojoj snazi kako kažeš, zaista takav, protiv koga se on to bori? Ako je po snazi biran morao je nekoga pobediti je l’ da, morao je da na bilo koji način savlada ili ponizi slabijeg od sebe, isključivo slabijeg jer jačeg ne može,

            Dalje, muškarčino, upravo si u svojoj imbecilnosti nazvao šljamom ljude koji nisu hteli da se ’99. iživljavaju nad nejači; ženama starcima i decom, spremni da za to podnesu i zatvorske sankcije i svaku drugu osudu društva. Znaš, ti si jedan najobičniji ološ i milenijumima si daleko čak i od tog tvog imaginarnog arhetipa „pravog muškarca“ o kome neprestano trabunjaš, bedniče.

            Sviđa mi se

          • Super a mi smo 99 bili na Mesecu pa ne znamo da je Srbija bila bombardovana da su ginuli civili, i da se rat vodio pvo sistemima protiv nato aviona. Ali tebi je potrebna ta izmisljotina kako bi opravdao sto si pobegao da ne branis zemlju kukavice mala. Znao sam od pocetka sa kim imam posla , jasno je sto ste anonimusi jer ste teske kukavice! Izmisljas sve jer si slabicu ti i tebi slicni pobegao da ne branis Milicu Rakic i jos 451 dete i 1200 zena koje su poginule od nato bombi . Zato napadas zato se krijes jer si nisi covek .Zato napadas sve sto te podseca na to da si se sakrio u misiju rupu. Ninoslava ko je to pobegao da ne brani majku sestru tebe? Brat ili tata? Verovatno sti jako jako ponosno ! Ali vidim da je drustvo odradilo svoje, gnevni ste jer ste odbaceni kao slabici i jako jako sebicni i losi ljudi, vidim da je drustvo prepoznalo jalova bica. A sad da vam kazem nesto. Kad mi je zet poginuo na radaru kod Pricevica sestra je sa 20 godina pobegla od kuce i prikljucila se braniocima. Mali Lenu koja je inace danas na vojnoj akademiji ostavila je kevi. Dragi moji pokusaji od ljudi, moja sestra je nagradjena orednom za hrabrost! Prepustila je Lenu kevi i ostisla da se brani zemlju. Nije se uplasila kao kokoska kad nesto pukne, nije smisljala izgovore da ne brani svoju zemlju. E vidite moja sestra je heroj i nije ni prva ni poslednja zena koja je imala hrabrosti da brani svoju zemlju. 63 dana nisam cuo za sestru kevu Lenu Gorana i caleta koji je bio na drugom kraju zemlje. Kada sam se vratio rekli su mi da nema vise zeta i da mi je sestra heroj. Ej heroj !!! Primer svim i muskarcima i zenama sta!
            A sad, sad
            Sad slobodno krenite da smisljate izgovore i da spinujete da bi opravdali svoju mizeriju.Anonimus i gnev i bezobrzluk iz vas je govorio sa kim imam posla. Setite se samo koliko je dece poginulo dok ste se vi krili u misijim rupama slabici moji. A da imali ste prigovor savseti da uzmete oruzje da branite decu, da, da. Ja sad idem jer meni mesto nije medju kukavicama.

            Sviđa mi se

  9. Marko Bojković

    A što tako oštro prema Balkancima? Pa i među Balkancima ima pravih muškaraca, štaviše, supermena! Evo vidi (kad dođeš do kompa): https://www.youtube.com/watch?v=SQNgbtu-gZA

    Sviđa mi se

  10. Ovako, dripče, @Ивковић Драгослав.
    Ta nesreća, to zlo koje je zadesilo ove krajeve svih ratnih godina pa i te ’99-te, je tvojih ruku delo, tebe i tebi sličnih – pravih muškaraca. Vaš „sportski duh“ i želja da se premeri čiji je veći je uzrok svih nedaća i zlodela koje su nas sve zajedno, a zahvaljujući vama muškarčinama zadesile. Ti smrdljo, ti si ubio Milicu Rakić, nju indirektno, njena je krv na tvojim a ne na mojim rukama. Koliko si Milica Rakić direktno pobio, zaklao ili gledao kako to neko drugi radi a pravio se da ne vidiš sam najbolje znaš. Džabe ti je što prstom upireš u mene za slomljeni prozor, ti i mali Perica ste se igrali loptom a ne ja.

    Do tvog poslednjeg komentara sam mislio da si samo polupismena budala, sada sam siguran da si i najobičnija kukavička hulja, koja svoju nemoć i svu svoju mizeriju prebacuje drugom ne bi li se osećala onako kako nikada nije mogla a oduvek želela: „pravim muškarcem“. Debilčino, nikada nećeš biti „pravi muškarac“, ne samo zato što si evidentno nesposoban za tako nešto pa i mnogo manje od toga, već zato, budalo, što je nemoguće dostići imaginarni cilj.

    Elem, otkud sad ta patetika sa nevinim žrtvama rata, kakav si bre ti to vojnik emotivac? Onaj neupotrebljivi? Nisi valjda pičkica, mamin sin, strinka, sisa, pizdurina?

    P. S. izvini što sam neupotrebljiv napisao spojeno, ali takav je pravopis.

    Sviđa mi se

    • A bio bi pismen da te podržavam što si pobegao da ne braniš majku u oca, jel da?
      Čekaj ja sam bombardovao civilne objekte 99?
      Uzalud izmišljaš i branitelja povezuješ sa zločincima, svi znaju istinu čak i ti.
      Ali kao što sam rekao sve ćeš da izmisli da opravdaš to što si kukavica i dezerter. Vidiš dečko ja sam u to vreme bio na protiv raketnim sistemima koji SU RUŠILI RAKETE KOJE SU GAĐALE CIVILNE OBJEKTE. Baš sam bio krvožedan, zamisli koliko sam zao obarao sam rakete od kojih svaka MOŽE da sruši jednu 7spratnicu! Oborili smo stotine raketa koje bi ubile ko zna koliko civila. Vidiš slabiću ja sam ti čuvao majki sestru brata oca dok si se ti krio u mišijoj rupi. Vidiš jedna takva raketa je pala na kuću Milice i ko zna koliko civila. Na žalost hrabri ljudi ove zemlje nisu uspeli da spasu sve. Čak su isti ti hrabri ljudi sačuvali i tvoj kukavički život. Nego, gde si ti bio dok smo ti čuvali majku sestru devojku? Gde si bio?

      Sviđa mi se

    • Zašto koristiš imenice ženskog roda kao jalov pokušaj da uvrediš neko. Ne vređa me to. Možeš li da prestaneš da se ukopavaš? Kapiram da mrziš one koji su te čuvali 99 ali zašto žene mrziš? Dobićeš rak od tolike mržnje.

      Sviđa mi se

    • Marko Bojković

      „Ta nesreća, to zlo koje je zadesilo ove krajeve svih ratnih godina pa i te ’99-te, je tvojih ruku delo, tebe i tebi sličnih – pravih muškaraca. Vaš „sportski duh“ i želja da se premeri čiji je veći je uzrok svih nedaća i zlodela koje su nas sve zajedno, a zahvaljujući vama muškarčinama zadesile.“

      Eh… taman što pomislih da sam, prihvativši interpretaciju G.M., razmeo da je „pravi muškarac“ = „zrela ličnost“ (https://mindreadingsblog.wordpress.com/2014/07/02/kultura-mizoginije-muska-prava-i-zenske-obaveze/comment-page-1/#comment-1472), sada ispade da su nedaće i zlodela devedesetih direktna posledica zrelosti…

      Sviđa mi se

  11. Marko Bojković

    „Pravi muškarci“ – državni mesari?

    „Isto kao mesar Đurić, vojnici, policajci, beretke, žandarmerija i razni državni zlikovci, ubijali su svakodnevno i godinama ne jednu Tijanu, već na stotine njih, babe, dede, sve što im je došlo pod pušku, i bacali ih na razna đubrišta po Srbiji, Kosovu, Bosni, gde god su bili. Punili su jezera, razne jame, policijske poligone, rudničke peći, palili civile u kućama, školama, bolnicama. I danas otkopavaju žrtve tih državnih manijaka mesara sa đubrišta koja su otkrivena u kamenolomu Rudnica kod Raške, a neotkrivenih je bezbroj.“

    http://www.e-novine.com/stav/107694-Dravni-mesari.html

    Liked by 1 person

  12. duhovi

    Zašto ne pišeš?

    Liked by 1 person

  13. Ksenija

    Ma, gdje ste, Sonja? Nedostajete mi. Jeste li i Vi odustali?

    Sviđa mi se

  14. Milanche

    Pravo pitanje jeste ko u ovoj zatupljenoj sredini ne bi odustao…

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: